Vesti
12.03.2022. 09:09
Svet
14.03.2022. 09:05
Milan Mišić
Generalna skupština UN
Na Istoku nešto novo
Glasanje na vanrednom zasedanju Generalne skupštine UN održano 2. marta, kada je za (neobavezujuću) rezoluciju kojom se osuđuje agresija na Ukrajinu glasala 141 zemlja, pokazalo je da su Rusija i njen lider Vladimir Putin prilično usamljeni i da njihova "specijalna vojna operacija“ na teritoriji susedne zemlje ne nailazi na odobravanje najvećeg dela sveta.
Pet zemalja bilo je protiv (pored Rusije, to su bile i Belorusija, Eritreja, Severna Koreja i Sirija), a 35 uzdržanih. U tom društvu "neutralnih“ 14 zemalja je iz Azije, među kojima pažnju privlači uzdržanost dve azijske sile, Kine i Indije. (U izveštaju agencije Rojters konstatuje se da je sa većinom glasala i "zemlja koja je veliki prijatelj Rusije“ – Srbija).
Kad se ovome dodaju angažman i posredničke ambicije Turske i Izraela, neizbežno je pitanje može li Rusija, izopštena pre svega od Evrope i Amerike, podršku i saveznike da nađe na geopolitičkom istoku, u Aziji?
U traganju za odgovorom ono što prvo treba uzeti u obzir je stav Kine, čije je "partnerstvo bez ograničenja“ sa Rusijom institucionalizovano opsežnim (5000 reči) saopštenjem izdatim 4. februara, na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara čiji je domaćin bio Peking, u prisustvu dva predsednika, Si Đinpinga i Vladimira Putina.
Pomenuto saopštenje nije doduše partnerstvo pretvorilo u formalno savezništvo, ali je ipak protumačeno kao značajan iskorak ka međusobnom približavanju. Uprkos tome, Kina je u Generalnoj skupštini UN bila uzdržana, procenjujući da nije u njenom interesu da glasa ni za ni protiv osude Moskve u rezoluciji koja, iako je neobavezujuća, ima političku težinu. Treba napomenuti da je Kina bila uzdržana i u glasanju u Savetu bezbednosti takođe povodom ukrajinske krize.
Objašnjenje je da je Kina ostala pri temeljnom stavu svoje spoljne politike koji podrazumeva poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake zemlje, što je podstaklo spekulacije o tome da li je Putin unapred obavestio kineskog lidera o svojim namerama u Ukrajini (učinivši mu ustupak da vojnu akciju odloži do završetka Igara) ili je to i za Peking bilo šokantno iznenađenje.
Vesti
04.03.2022. 12:28
"Srbija spremna da pruži humanitarnu pomoć Ukrajini i da primi izbeglice"
Vesti
08.03.2022. 09:15
Rusija i Zapad: Srbija između dve meke moći
Principi i interesi
Uzdržanošću i obrazloženjima takvog stava, Kina se na izvestan način distancirala od Rusije, ali se partnerstva nije odrekla, s obzirom na deklarisanu spremnost da Rusiji pomogne u ublažavanju posledica ovoga puta izuzetno oštrih sankcija. To, prema analizama zapadnih medija, podrazumeva veoma delikatno balansiranje između principa i geopolitičkog pragmatizma. Rezultat je da Kina razume bezbednosne brige Rusije zbog širenja NATO-a na istok, ali u isto vreme smatra da taj problem treba da se rešava isključivo pregovorima.
To, prema "Vašington postu“, podrazumeva pažljivo odmeravanje pomoći Moskvi, kako se ne bi nanela kolateralna šteta sopstvenoj ekonomiji. Jedna od mera pomoći moglo bi da bude omogućavanje Rusiji da, posle odsecanja od SWIFT sistema za međunarodna plaćanja, koristi kineski sistem CIPS za istu svrhu, koji funkcioniše od 2015. i danas procesira transakcije od 50 milijardi dolara dnevno (kapacitet SWIFT-a je 400 milijardi).
Iako su globalni partneri, Rusija i Kina imaju različite vizije globalnog poretka za čije promene se zalažu. Smatra se da je Putinov cilj da Rusija legitimizuje svoj status supersile sa sopstvenom sferom uticaja (koja prvenstveno obuhvata bivše sovjetske republike, danas suverene nacije), što bi na neki način institucionalizovalo novi hladni rat i nove blokovske podele u njemu.
Kina se međutim zalaže za istinski multipolarni poredak čija bi pravila definisala i ona. Pekingu svakako ne odgovaraju veliki poremećaji koje ruska agresija na Ukrajinu izaziva u globalnoj ekonomiji, čiji je Kina danas najveći akter, jer remete planove rasta koje je za ovu godinu u kojoj se održava partijski kongres, sebi postavilo rukovodstvo na čijem čelu je Si Đinping.
Trenutni kineski bilans je inače impresivan: devizne rezerve od četiri biliona (hiljada milijardi) dolara, dva biliona u američkim obveznicama, status najvećeg svetskog izvoznika – pa je razumljivo zašto joj bilo šta što bi to moglo da ugrozi nije u interesu. Zanimljiv je i podatak da je Kina već 12 uzastopnih godina najveći trgovinski partner Rusije, dok Rusija nema ni izdaleka takav status kao partner Kine.
Kina i Rusija inače dele percepciju Amerike kao supersile čija je moć u opadanju i čije su demokratske institucije u krizi, zbog čega joj osporavaju samoproglašeni status „učiteljice demokratije“ i zaštitnika ljudskih prava.
Posrednici: Kina, Indija, Izrael?
Da li bi Kina, zbog svestranosti svojih veza sa Rusijom, ali i zbog sopstvene zainteresovanosti da se rat zaustavi mogla da bude posrednik u postizanju nekog kompromisa između strana u sukobu?
Tu ideju lansirao je šef diplomatije EU Žozef Borelj u intervjuu koji je u prošli petak dao jednom španskom listu, smatrajući da je uticaj Pekinga na Moskvu veći od onoga koji imaju Vašington i Brisel.
Prve reakcije na ovaj predlog bile su da nema izgleda da postane realnost: argumenti protiv su da je Kina dosad retko preuzimala pomiriteljske uloge i da bi se teško moglo reći da je u ovom konfliktu neutralna.
Svet
11.03.2022. 15:44
Lideri EU poslali jasnu poruku Ukrajini: Ne postoji brzi put
Biznis
11.03.2022. 10:20
Cena ekonomskog oporavka Ukrajine "već ogromna"
Svet
09.03.2022. 12:22
SAD odbile poljske "migove" namenjene Ukrajini
Zbog toga je prilično ravnodušno u ponedeljak dočekana vest iz Pekinga da je Kina "spremna da bude posrednik između Rusije i Ukrajine“. To je obelodanio šef kineske diplomatije Vang Ji. Od svetskih medija objavio ju je samo "Vašington post“, dok su je druge velike medijske kuće ignorisale.
Prema "Vašington postu“, za ulogu mirovnog posrednika se navodno kandiduje i druga azijska sila, Indija, čija se neutralnost takođe dovodi u sumnju s obzirom da glavninu svog naoružanja (oko 60 odsto) kupuje od Rusije. Ne dolazi u obzir ni eventualno mirovno partnerstvo Indije sa Kinom, pošto dva suseda imaju granične sporove u regionu Himalaja.
Indijska uzdržanost u glasanju u oba foruma UN, Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini, svakako je ustupak Rusiji, ali je istovremeno i neka vrsta tradicije indijske diplomatije koja je retko osuđivala strane intervencije, pravdajući to i svojom privrženošću politici nesvrstavanja. Sem toga, Rusija je Indiji potrebna da joj kao stalna članica Saveta bezbednosti drži stranu oko problema Kašmira, dela indijske teritorije na koji pretenduje Pakistan.
Indija je, sa SAD, Australijom i Japanom članica takozvanog Kvad partnerstva u okviru kojeg se koordinira politika u regionu Indijskog okeana i Pacifika. Posle virtuelnog samita četiri lidera – premijera Indije, Australije i Japana, kao i predsednika SAD – izdato je saopštenje u kojem su navedeni neki principijelni stavovi svakog člana četvorke i najavljena njihova „bliska saradnja“, ali bez zajedničke osude.
Japan, koji je u Generalnoj skupštini UN glasao za osudu Rusije, najavio je posle pomenutog sastanka vojnu pomoć Ukrajini u kojoj nema oružja: darovani su šlemovi i pancir prsluci.
Na raznovrsnost azijskog pristupa krizi koja je evropska, ali sa globalnim posledicama, ukazuje i donekle iznenađujući stav islamskog dela Azije – Bliskog istoka, gde, kako u tekstu na portalu "Asia Times“ uočava indijski analitičar M. K. Badrakumar, „nijedna muslimanska zemlja nije objavila podršku Vašingtonu u njegovoj konfrontaciji sa Rusijom“.
Saudijska Arabija, glavni partner Amerike u tom delu sveta, oglušila sa na pozive Bajdena da dodatnim ispumpavanjem nafte pomogne da njena cena ne ode nebu pod oblake. Umesto toga, glavni saudijski naftaši ostali su pri dogovoru da se to ne radi, postignutom u okviru energetske grupacije OPEK plus čiji je član i Rusija. Rijad je kao opravdanje za odbijanje američkog zahteva izneo da je Bajdenov prethodnik u Beloj kući, Donald Tramp, pre dve godine tražio suprotno: da se dotok nove nafte smanji.
Među onima koji su otvoreno podržali Rusiju su Iran – koji je u završnici pregovora sa Amerikom oko uspostavljanja nuklearnog sporazuma sa šest velikih sila među kojima je i Rusija – i Sirija, gde je svojim angažovanjem na strani režima u tamošnjem građanskom ratu Rusija najavila povratak na globalnu geopolitičku scenu.
Ujedinjeni Arapski Emirati, postojani saveznik SAD u regionu, dva puta su bili uzdržani kad se u Savetu bezbednosti glasalo o od Vašingtona sponzorisanim rezolucijama koje osuđuju Rusiju.
Iznenađujuće, i na neki način disidentsko, bilo je i postupanje Izraela, bliskoistočnog mezimca Amerike, koji je sprečio Bajdenovu nameru da u Ukrajini instalira "dome“ sistem protivraketne odbrane koji je izraelski patent. Obrazloženje za izraelski veto bilo je da ne želi da provocira Rusiju.
Iznenađenje je priredio i novi (od juna prošle godine) izraelski premijer Naftali Benet koji je u telefonskom razgovoru sa Putinom ponudio svoje posredničke usluge (navodno na podsticaj nemačkog kancelara Olafa Šolca), da bi potom u prošlu subotu otputovao u Moskvu na sastanak sa ruskim liderom, a posle toga obavio telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom, Volodimirom Zelenskim.
Benet je iz Moskve otputovao u Berlin, na razgovor sa kancelarom Šolcom, iako su se samo nekoliko dana pre toga sreli u Jerusalimu.
Zelenski, koji je Jevrejin, potom je u televizijskom obraćanju Ukrajincima zahvalio na izraelskoj podršci, ne pominjući Benetovu posetu Rusiji. Izraelski premijer je pak izjavio da će posredovanje nastaviti "uprkos tome što su izgledi za napredak mali“.
Komentari
