Vesti
19.02.2022. 06:05
Vesti
08.03.2022. 09:15
Marko R. Petrović
Rat u Ukrajini
Rusija i Zapad: Srbija između dve meke moći
Srbija je polarizovano društvo. Pokazuje se to na više primera. Da li ste zvezdaši ili partizanovci, da li ste za vlast ili za opoziciju, za ekologiju ili za industriju, za dizelaše ili za benzince...
I nije problem kada postoje različita mišljenja. Problem je u tome što se gotovo u svakoj situaciji, bez obzira na to po kojoj se liniji delimo, ponašamo gotovo talibanski ekstremno, potpuno nekritički stajući na jednu ili na drugu stranu.
Najnoviji primer je, svakako, rat u Ukrajini. Dovoljno je samo pogledati većinu, da ne kažemo gotovo sve medije u Srbiji, kako bismo zaključili ko navija za Rusiju, a ko za Ukrajinu.
Svet
05.03.2022. 08:10
Novo pisanje istorije
Vesti
25.02.2022. 07:05
Dr Mile Bjelajac: "Stati na put politici ucenjivanja"
S tom razlikom što oni koji bi da drže stranu Moskvi Rusiju najčešće poistovećuju sa Vladimirom Putinom, dok oni proukrajinski orijentisani retko priznaju da je, zapravo, Ukrajina u ovom slučaju, iako nije članica NATO-a, neformalni eksponent ove alijanse.
Vrhunac nekritičnosti i jednostranosti je, moglo bi se reći, bio trenutak kada je na naslovnoj strani jednih novina, još i pre nego što su ruske rakete poletele ka Kijevu, osvanuo naslov "Ukrajina napala Rusiju!“. Tim su se fenomenom bavili čak i mediji u Nemačkoj. Istovremeno se vesti o ukrajinskim civilnim žrtvama, među kojima ima i dece, sklanjaju u stranu.
Nije nešto mnogo bolje ni kod onih koji su više okrenuti Zapadu, koji potenciraju nesumnjivo rusko kršenje međunarodnog prava i stradanje civila, ali kao da zanemaruju i to da Ukrajina jeste faktički postala oruđe u rukama NATO-a koji želi da se širi na istok.
U svakom ratu, naravno, prvo strada istina. To, međutim, važi za one koji u ratu učestvuju. Srbija nije među njima. Pitanje je onda zbog čega toliko ostrašćeno stajemo na jednu ili na drugu stranu, braneći interese napadača ili napadnutih, a ne koncentrišemo se na sopstvene državne interese. Ili čak i njihovo javno iznošenje, zapravo, tumačimo kao priklanjanje jednoj ili drugoj strani.
Vesti
07.03.2022. 09:19
Dragan Bisenić: Uspeh Rusije može dosta da nas košta, neuspeh još više
Svet
06.03.2022. 17:20
Komičar u ozbiljnoj tragediji
Važno je, takođe, i odgovoriti na pitanje kako smo došli do toga da tako nekritički gledamo na stvari? Da li smo to sami uspeli da "postignemo“ ili smo imali i "malu pomoć sa strane“, odnosno da li nas neka nevidljiva ruka usmerava u skladu sa nečijim interesima?
I tu dolazimo do fenomena tzv. meke moći, koju bez sumnje na ovom prostoru pokazuju sve velike sile, ali i oni koji bi to želeli da budu. Ako to prihvatimo kao činjenicu, na prvi pogled bismo mogli da konstatujemo kako je, očigledno, "ruska meka ruka“ proteklih decenija odradila bolji posao od one koja se pruža sa Zapada.
Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, ocenjuje, međutim, da je ruska "meka moć“ manje prisutna od zapadne, ali da je zato fokusiranija od nje.
"Čini mi se da meka moć iz Rusije, ali i iz Kine vrlo targetirano gađa ciljnu grupu i teme kojima se bavi. Evo, kod Kine su to, na primer, ekonomija i infrastrukture. Vrlo retko se odlazi u neke teme koje su političke. Rusi igraju na kartu emotivnih tema i uvek je tu neka tradicija ili borba za Kosovo.
Zapadna meka moć je više okrenuta različitim temama. Ali se vrlo često u javnosti percipira da se mnogo bave vladavinom prava, medijima, izborima, ljudskim pravima... A to nije nešto što ljude može lako da motiviše. To su teme za koje mislim da većina ljudi smatra da su važne, ali nisu im bliske. Nisu im ljudske. Ne mogu u njima da se identifikuju i mnogo lakše prihvate neki sadržaj koji je možda i netačan, možda i lošiji, možda i loše tematski napisan ili obrađen. Ali im je prijemčiviji“, kaže Bojan Klačar za "Ekspres“.
U fokusu
28.09.2021. 14:15
Bojan Klačar: Opozicija bi promene u boks-meču, a ne u šahu
Prevedeno na svakodnevni rečnik, ljudi će u Srbiji više da se oduševe kada vide ruski PVO sistem "pancir“ ili vakcinu protiv korone iz Kine, nego što će im značiti da je neko odlučio da podrži ministarstvo kako bi ono izgradilo kapacitete u vladavini prava ili da se podignu kapaciteti države kako bi se pre uključila u Evropsku uniju.
"Ovo drugo je za građane apstraktna tema. Čak i za one građane koji su veoma blagonakloni prema Zapadu, ne mogu lako da se identifikuju. Oni u ovom slučaju vide vakcinu. Oni vide neki telefon koji je dobro napravljen koji može da parira zapadnim. A kada vide, recimo, otvaranje teme o ljudskim pravima, o pluralizmu, čak i o izborima, to je nešto što ne može da mobiliše ljude na isti način“, kaže Klačar.
Položaj onima koji šire uticaj sa istoka nesumnjivo olakšava i činjenica da, kako kaže, Srbija jeste država sa proruskim sentimentom, što nema veze ni sa Putinom ni sa nekim prethodnim ljudima koji su bili na vlasti u Moskvi.
"Postoji, dakle, ogromna baza ljudi sa simpatijama za Rusiju. Podaci iz istraživanja od prošle godine pokazuju da dve trećine ispitanika misli kako saradnja sa Rusijom utiče pozitivno na Srbiju. To je širi kontekst. Postoje, međutim, i podnivoi koji mogu malo detaljnije da objasne tu izrazito pozitivnu percepciju koju ima Rusija u Srbiji“, kaže Klačar.
A jedan od tih podnivoa odnosi se i na ono što pojedinci nazivaju "putinofilijom“ koja sa rusofilijom, zapravo, nema mnogo veze. Odnosno, kako za "Ekspres“ kaže dugogodišnji analitičar geostrateških kretanja, koji sada zbog prirode posla ne sme da govori pod imenom, biti rusofil znači voleti njihov narod, njihovu kulturu, umetnost...
"To znači da volite Čajkovskog, Puškina, Dostojevskog, Gogolja, a ne Putina ili Staljina“, priča sagovornik "Ekspresa“.
Svet
06.03.2022. 10:34
Putin: "Sankcije prema Rusiji isto što i objava rata"
Ocenjujući razloge za postojanje "putinofilije“, Bojan Klačar navodi kako je u Srbiji, ako govorimo o strukturi stanovništva, i dalje predominantna skupina sa autoritarnim vrednostima.
"Dakle, ako pogledamo poslednje podatke, za bezmalo šezdesetak odsto ljudi u Srbiji možemo da kažemo da su autoritarni. Čim je neko autoritaran, njegova sklonost ka liderstvu, ka prebacivanju odgovornosti na lidera, ka čvrstoj ruci jeste nešto što je izraženo. A vladavina Vladimira Putina je tipična vladavina jednog čoveka. Rusija jeste u biti, kada govorimo o političkom sistemu, režim lične vlasti. Tu, dakle, nema nikakve dileme“, kaže Klačar.
Drugi razlog koji, prema njegovim rečima, objašnjava srpsku "putinofiliju“ je zapravo set velikih političkih razloga. Ljudi u Srbiji, naime, u istraživanjima javnog mnjenja, u ocenjivanju međunarodnih aktera polaze sa dva stanovišta – a to su Kosovo i NATO bombardovanje.
"Ne kažem da je to ispravno, ali je tako. Kada se taj okvir stavi za ljude u Srbiji, onda i Rusija i Kina odskaču u odnosu na zapadne zemlje zato što su bili izvan ta dva velika procesa. Dakle, NATO bombardovanje izaziva traumu, a Kosovo sem emotivne ima i tu duboku političku pozadinu u smislu da je reč o dve države koje barem do sada nisu pokazivale nikakvu ambiciju da promene svoju odluku o nepriznavanju Kosova“, kaže Klačar.
Primetno je, međutim, i da čak i ljudi koji se nalaze u vlasti, na javnim pozicijama, a za koje se ne može reći da su dominantno orijentisani proruski ili prokineski, kad govore o Rusiji i Kini, o njima pričaju neutralno ili pozitivno, a vrlo retko ili gotovo nikada u negativnom kontekstu.
"S druge strane, kada elite generalno u Srbiji, pa i političari, govore o zapadnim akterima, u zavisnosti od prilike postoje i neke negativne ocene, postoji kritičan odnos kada se govori o EU, SAD ili NATO-u. Kada elite govore, mogu sporadično da se nađu izuzeci, ali većina političara zapravo neutralno ili pozitivno govori o Rusiji i Kini. Javni funkcioneri uglavnom vrlo često imaju i poprilično nekritički odnos kada je reč o tim dvema zemljama, a prilično kritički kada je reč o zemljama EU“, kaže Klačar.
Svet
07.03.2022. 08:18
Rusija je najavila prekid vatre
On, međutim, priznaje da i među onima koji su prozapadno orijentisani često vlada ista vrsta nekritičnosti poput one koju pokazuju i "putinofili“, ali naravno spram NATO-a, SAD i EU. A to je, kako kaže, posledica polarizacije koja postoji na svim poljima i koja funkcioniše na taj način da "zapravo niko nije spreman da izađe iz matrice u kojoj se nalazi“.
"A to, zapravo, znači da svi žele da se osećaju ’toplo’ u toj komfornoj zoni istomišljenika u kojoj se nalaze. Niko nije spreman da izađe izvan nje, a ko god je spreman da sa druge strane napravi neku vrstu drugačijeg odnosa biva kažnjen od grupe u kojoj se nalazi. To je polarizujuća matrica koja je vidljiva ne samo u ovoj oblasti, nego manje-više u većini drugih tema o kojima se debatuje“, kaže Klačar.
Da ruska meka moć pokazuje bolje efekte u Srbiji, posredno je pre nekoliko godina priznao i Centar za evroatlantske studije, kada su direktorka centra Jelena Milić i penzionisani general Ben Hodžis, nekadašnji glavnokomandujući američkih snaga u Evropi, ocenili da bi, umesto da pridikuje Srbiji zbog njenih nedostataka, Zapad trebalo snažnije da primeni svoju "pozitivnu meku moć“ kako bi podstakao trend koji je poslednjih godina vidljiv, a očituje se u poboljšanju izgleda za stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu, "uprkos decenijama konflikata, istorijskih sukoba, ekonomske stagnacije i razornog uplitanja Kremlja“.
Bilo je to pre dve godine, u trenutku kada je američka javno-diplomatska kampanja urodila plodom jer je podsetila Srbe na njihovu pozitivnu, zajedničku istoriju sa SAD i poslala poruku da su partner koji se ceni i da Vašington sluša njihovu zabrinutost.
Sve je to, naravno, stavljeno u kontekst rešavanja kosovskog problema, uz naglasak da je Briselski sporazum sada "prazna ljuska“.
"Ključni element sporazuma, ZSO na Kosovu, nije uspostavljen ni sedam godina nakon dogovora, što uz nedostatak kazne za zločine nad 2500 Srba i drugih nealbanaca ubijenih tokom rata intenzivira zabrinutost Srbije za srpsku etničku manjinu, podstiče njene zahteve za održiviji kompromis i poziva na značajnije učešće SAD“, naveli su tada Milićeva i Hodžis.
Nisu propustili i da naglase opasnost od ruskog uticaja koji predstavlja prepreku za napredak, kao i da bi "svaki sporazum između Srbije i Kosova ublažio sadašnji ruski pritisak na Srbiju i značajno smanjio negativni uticaj Rusije u regionu“.
I danas, naravno, kada je reč o izjašnjavanju o ratu u Ukrajini, treba imati u vidu i ove stvari – a to su evropska perspektiva Srbije, ali i status Kosova.
Dok jedni veruju da će Evropa da "progleda Srbiji kroz prste“ ako ne uvede sankcije Rusiji, dokle god osuđuje vojni upad u Ukrajinu, drugi strahuju da bi i tako izbalansiran stav mogao skupo da je košta.
Kako jedan od sagovornika "Ekspresa“ koji je želeo da ostane anoniman ocenjuje da će, po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, EU pokazivati "nultu toleranciju“ i neće biti spremna da ponudi bilo šta zauzvrat, smatrajući da je to obaveza Srbije kao kandidata za prijem u EU.
"Videli smo da su i oni za svega četiri dana uspeli da od nejasnog stava oko sankcija Putinu dođu do toga da će slati borbene avione Ukrajini. Politika neutralnosti može da funkcioniše u normalnim okolnostima. Ali kada dođe do velikih potresa ona dolazi na ispit. A gde ćete veći potres od konvencionalnog rata na tlu Evrope u 21. veku. Vojna neutralnost nije što i politička neutralnost. Na to su iz EU stalno upozoravali. Doći će do trenutka kada ćemo morati da se odredimo. Ako ste vojno neutralni, znači da se nećete vojno mešati u sukob. Ali ako se krši međunarodno pravo, ne možete ostati politički neutralni“, ocenjuje sagovornik "Ekspresa“ i podseća da je sada dovoljna samo trećina glasova u Savetu EU kako bi nekoj zemlji bio oduzet status kandidata.
PROMOTORIJedno od pitanja na koje je nekada prilično nezahvalno dati odgovor jeste ko su promotori ruske, odnosno zapadne meke moći u Srbiji. Po prirodi posla, mediji su vrlo pogodni za to. Međutim, to što će neko da filtrira vesti tako da naginju na jednu ili na drugu stranu ne mora da znači da to rade i po nečijem diktatu.Ima, naravno, medija koje direktno finansiraju Rusija ili SAD. U njih, bar kada je o Srbiji reč, spadaju "Sputnjik“, "Glas Amerike“, "Radio Slobodna Evropa“...U svemu ne treba zaboraviti ni uticaj koji u Srbiji ima SPC, a u svetlu njenih odnosa sa Ruskom pravoslavnom crkvom, čiji je patrijarh Kiril nedavno, kako je javio AFP, protivnike Rusije u Ukrajini nazvao "silama zla“. Uz to, svi sagovornici "Ekspresa“ navode kako i među političarima i političkim organizacijama ima onih koji su potpuno proruski nastrojeni, i u tom smislu izdvajaju ministra Nenada Popovića, pokret Dveri, ali i mnoge druge desničarske političke ili nevladine organizacije.
Komentari
