Spoljašnji neprijatelj za unutrašnju upotrebu

Admin kanala poziva se na objavu televizije “Raša tudej“, uz ocenu kako je ona izazvala “talas negodovanja“, te da su je ti koji su nezadovoljni nazvali “informacionim napadom“ čiji je cilj “zastrašivanje bele emigracije 21. veka“.

Objava sama po sebi nije nimalo čudna iz više razloga. Prvo, objavljena je na telegram kanalu koji se vezuje direktno za Kremlj, koji svakodnevno objavljuje postove antizapadnog i proputinovskog sadržaja.

Drugo, istina jeste da je Srbija pokrenula postupke za uskraćivanje gostoprimstva određenom broju ruskih imigranata, najverovatnije baš zbog procene da su svojim delovanjem ugrozili nacionalnu bezbednost i javni red, a kako je i regulisano Zakonom o strancima.

Zanimljivo je, međutim, vreme objave ovog posta i konteksta u kojem se pojavljuje, s obzirom na to da se poziva na događaje koji su se odigrali pre više od tri meseca.

Ali samo pet dana ranije u Rusiji su održani predsednički izbori. Vladimir Putin na njima je osvojio više od 87 odsto glasova. Srbija je, međutim, u tome izuzetak jer je ogromna većina Rusa koji su se u Srbiji pojavili na biralištima glasala protiv Putina. Od oko 4700 onih koji su uspeli da glasaju u Beogradu, za aktuelnog ruskog predsednika glasalo je svega tri odsto.

Istina jeste i da je glasao samo manji deo ruske dijaspore u Srbiji. Njihov tačan broj teško je utvrditi. Prema podacima iz novembra 2023. godine, boravište u Srbiji je, u skladu sa zakonom, u prethodnih godinu i po dana prijavio 140.141 Rus. 

Poslednji podaci srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova pak pokazuju da odobreni boravak u Srbiji ima oko 30.000 Rusa.

Kako god bilo, tek i velika nezainteresovanost Rusa u Srbiji da glasaju na predsedničkim izborima šalje određenu poruku Putinu. Da li je onda poruka objavljena na “Balkanskoj spletnici“, koja je samo jedan od telegram kanala za koje se pretpostavlja da su pod manje-više direktnim uticajem Kremlja ili ruskih bezbednosnih službi, zapravo poruka koju oni šalju Rusima koji se protive Putinu, a koji su utočište od rata našli u Srbiji?

Da je upravo to smisao poruke, ukazuje i ostatak njenog sadržaja: “Izvori RT napominju da ovo nije prvi put da srpske vlasti skreću pažnju na destruktivnu aktivnost nekih ruskih imigranata, kao i na njihove kontakte sa lokalnim prozapadnim opozicionim snagama. I predviđaju nove odluke o ukidanju boravišne dozvole za ljubitelje ovakvih ’isključivo kulturnih i obrazovnih’ događaja. Zašto smo iznenađeni? Upozorio sam vas još letos da takve odluke u Srbiji predviđa Zakon o strancima, koji kaže da vam u slučaju ugrožavanja javnog reda i nacionalne bezbednosti može biti oduzeta ne samo boravišna dozvola, već i može biti zatraženo da napustite zemlju. Moje kolege su to radile više puta.

Ali čelnici RDO (Rusko demokratsko društvo, prim. nov.) tvrdoglavo ne žele da slušaju savete i nastavljaju da u svoje ’nepolitičke’ aktivnosti uključuju građane Rusije koji su otišli u Srbiju. Sutra će, na primer, ’slobodni Rusi širom sveta’ održati ’neverovatnu akciju protestnog glasanja’. Oni će se obratiti rukovodstvu Srbije, Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i Savetu Evrope sa apelom ’da ne priznaju legitimitet Putina, mašući diktatorskim kamatama’. Igrate igrice za odrasle, nemojte biti deca“, navodi se u objavi “Balkanske spletnice“.

Za Aleksandra Radića, vojnopolitičkog analitičara, nema sumnje da iza ovakvih poruka stoji neka od ruskih obaveštajnih službi, a njihov cilj je jasan – održanje vlasti je prioritet.

Putinu je, zapravo, najbitnije da koliko god da je mala, i u ovom trenutku možda deluje beznačajna, opozicija mora da bude pod kontrolom, gde god da se nalazi.

“To je zaključak. Mnogo je bitnija ideja stabilnosti vlasti nego bilo šta drugo što bi sada moglo da se pretpostavi da bi moglo da bude interes Rusije. Znači, ako bismo to banalizovali, ako Srbija isporučuje municiju Ukrajini, to je čini mi se manje važno u odnosu na činjenicu da je naklonjena Moskvi kada je reč o pritisku na rusku opoziciju u Srbiji“, ocenjuje Aleksandar Radić za “Ekspres“.

I on se slaže da je zanimljivo što je to objavljeno u trenutku održavanja ruskih predsedničkih izbora na kojima je većina onih koji su glasali u Srbiji bila protiv Putina.

“I pritom se nisu skrivali. Jer je bilo jasno, s obzirom na statistiku, da je svako ko je došao da glasa, a da ne radi u ambasadi, glasao protiv Putina. Kada vidite tu statistiku, jasno vam je da su samo oni koji moraju glasali za Putina“, ocenjuje Radić.

Delovanje bezbednosnih službi protiv neprijateljski raspoložene emigracije nije nikakva novost niti izmišljotina ruskog bezbednosnog sektora. Na kraju krajeva, i nekadašnja Jugoslavija je vrlo aktivno delovala u inostranstvu protiv pripadnika bilo ustaške, bilo četničke emigracije.

Sa te strane zanimljivo je i da se često na kanalima bliskim zvaničnoj Moskvi za protivnike Putina koji su se našli u Srbiji koristi termin “bela garda“, čime bi trebalo da se dodatno asocira da je reč o osobama koje su, ne samo opoziciono, već krajnje neprijateljski raspoložene prema aktuelnim ruskim vlastima, a pre svega prema predsedniku.

“To je ta propagandna slika. Generalno, znači, ruska vlast nastoji da stvori negativnu sliku u svom javnom mnjenju prema onima koji su otišli i, da se razumemo, da te ljude zastraši time što koristi radikalne opise, gotovo pa pretnje“, ocenjuje Aleksandar Radić.

A da li bi bili spremni da koriste i radikale metode, a ne da se zadrže samo na pretnjama? Radić podseća da su već i do sada koristili te da se pokazalo da nije bilo oklevanja kada je u pitanju očuvanje vlasti i da se “išlo i na život i telo onih koji se politički ne slažu sa vlastima“.

Takvih slučajeva, na sreću, do sada nije bilo u Srbiji, ali jeste u samoj Rusiji i u nekim trećim zemljama.

Koliko je Putin dobio glasova u Beogradu

Izbori u Rusiji

Izbori u Rusiji

Svet 18.03.2024. 16:35

Koliko je Putin dobio glasova u Beogradu

Šta je Vučić napisao u čestitki Putinu

Pismo ruskom predsedniku

Pismo ruskom predsedniku

Vesti 19.03.2024. 18:05

Šta je Vučić napisao u čestitki Putinu

“Naravno, kad ste jednom neku stvar spremni da uradite, stvorite rezervu prema stavu koliko daleko možete da idete kada i u kojoj situaciji. Ne znam šta bi se desilo kada bi, recimo, ruska opozicija bila jača, kada bi Putinova vlast bila pred većim iskušenjem. Da li bi onda i radikalnije postupali? Ali sama ideja da se pravi da tako postupaju već dovoljno govori sama za sebe. Koje razumevanje demokratije imate ako ste spremni da ubijete onoga ko vam je protivnik. I u jugoslovenskoj istoriji bilo je situacija u kojima se posezalo za radikalnim merama, ali da se razumemo, one su drugačije pravdane. One nisu bile prema pukim političkim protivnicima, nego su bile vezane za nacionalističke elemente koji su prepoznavani kao destruktivni. Ali ovde je reč o političkim protivnicima, a ne radikalnim elementima“, dodaje Radić.

A upravo takva slika se pokušava stvoriti o njima kako bi se, dalje, “mobilisale“ pristalice Putina u zemlji domaćinu. Tome služi i objavljivanje fotografija i video-materijala na kojima se vide Rusi u Srbiji koji, očigledno, nisu pristalice Putina, a zatekli su se na ulici, recimo, tokom prošlogodišnjih opozicionih protesta u Beogradu.

Te materijale snimili su saradnici ruskih službi, ne sumnja Radić. Dodaje, međutim, da i u Srbiji ima medija koji se bave političkim i bezbednosnim temama tako da sa “sladostrašćem, navijački prate situaciju na frontu i koji otvoreno postupaju kao promotori ruske strane“.

“Njima ne treba ništa da se pruži, oni su srećni samim tim što imaju priliku da se pokažu korisnima u stvaranju slike ruskoj strani i u ovoj užoj tematici koja se odnosi na emigrante. To su oni ljudi koji stvaraju sliku koja ide uz frazu ruskih desničara, da su to ruski izdajnici. I onda imamo dečke koji nisu ni vojni rok služili, što im ne smeta da imaju vrlo tvrd stav o tome zašto se Rusi koji su došli ovde ne bore na frontu. A među tim Rusima ima i onih koji su se borili i koji su se razočarali ili su se iz nekih drugih motiva na kraju pojavili ovde. A ima i onih koji su već odavno bili spremni da napuste Rusiju, ali, eto, rat je bio direktan povod da to jednom prelome i učine“, kaže Radić.

Da Rusija, baš kao i druge države, pokušava na sve moguće načine da ostvari svoje interese, upotrebljavajući i meku, ali onu nešto manje meku moć, praktično je opšte mesto. Ova priča se, dakako, potpuno uklapa u onu o prisustvu ruskih obaveštajnih struktura u Srbiji, ali i one, baš kao i one koje dolaze sa Zapada, prema Radićevim rečima, mogu da rade otvoreno onoliko koliko im dopuste domaće službe.

“Ne možete vi razmahati delovanje samovoljno. Tajno deluje svaka tajna obaveštajna služba. Ali jedno je tajno delovanje, a drugo je ovako masovno prisustvo, propagandni uticaj, prisustvo medija...“, kaže sagovornik “Ekspresa“.

To je pak sa druge strane vrlo osetljivo pitanje i za samu Srbiju. S jedne strane, Beograd želi i dalje da održava korektne odnose sa Moskvom, što demonstrira neuvođenjem sankcija, ali i povremenim akcijama protiv pojedinih ruskih emigranata.

Do sada se najčešće na meti nalazio upravo prvi čovek Ruskog demokratskog društva Pjotr Nikitin, kojem, iako ima prebivalište u Srbiji, ali i holandsko državljanstvo, nije bio dozvoljen ulazak u Srbiju. Policija je, takođe, sprečila održavanje skupa koji je Nikitin želeo da organizuje u Beogradu kako bi bila odata pošta žrtvama terorističkog napada u Moskvi, uz ocenu da bi taj skup predstavljao bezbednosni rizik.

“Nije to samo pitanje uticaja Rusije, već činjenja toliko da ruske političko-bezbednosne strukture budu zadovoljne, ali da se istovremeno previše ne zamerimo drugoj strani. I zato mislim da je uključena ’sedma sila’ da se upućuju namerno poruke da svako ko je ovde preispita svoju poziciju jer bi mogao da bude proteran“, kaže Radić.

Moskva, dodaje Radić, najviše ceni stvari koje se tiču unutrašnje politike.

“To je tradicionalna sklonost Moskve, a ako ćete držati pod kontrolom njihovu opoziciju, onda je to lepo. A sa druge strane bilo bi iracionalno masovno preduzimati aktivnosti srpske administracije koje bi otežale život Rusima jer oni su ovde doneli ozbiljnu količinu novca. Mnoge ozbiljne firme su sada u Beogradu, ti ljudi proizvode lepu količinu novca“, kaže Radić.