Svet
08.05.2022. 15:33
Svet
10.05.2022. 20:05
Milan Mišić
Rat u Ukrajini
Ruska vojska: od sjaja do očaja
"Ruska vojna mašinerija, nekada škripava, sada je moderna i smrtonosna… Značajno poboljšane oružane snage postale su ključni instrument spoljne politike Vladimira Putina, dok on svoju silu pokazuje širom sveta, a najzloslutnije na granicama Ukrajine…"
Ovo su naslov i uvod teksta objavljenog 27. januara u "Njujork tajmsu", koji potpisuju tri novinara, predočavajući veliki napredak koji je za 22 godine vladavine u transformaciji oružane sile svoje nacije ostvario predsednik Rusije.
U tekstu od oko 2000 reči navodi se da je Putin, postavši najpre premijer, a potom na izborima izabrani šef države, zatekao vojsku koja je ličila na šuplju školjku naoružanu nuklearnim bombama, koja je s mukom održavala svoju podmorničku flotu u vodama Arktika i jedva opstajala u sukobu sa pobunjenicima u Čečeniji.
Dve decenije kasnije, ona je, konstatuju autori, transformisana u savremenu veoma kompetentnu oružanu silu, sposobnu da brzo reaguje, da deluje preciznim oružjem, sa novoustrojenom strukturom komandovanja i "dobro hranjenim" profesionalnim vojnicima – i sa u svakom momentu pripravnim nuklearnim arsenalom…
Tri meseca kasnije, 30 aprila, podjednako cenjeni i uticajni londonski "Ekonomist" objavljuje dosije pod naslovom "Koliko je trula ruska armija", u kojem, pozivajući se na izvore britanske vlade, iznosi da je dvomesečni učinak invazije na Ukrajinu za ruske oružane snage "katastrofalan": gubici su oko 15.000 poginulih vojnika i čak devet generala, uništeno je ili onesposobljeno oko 1600 oklopnih vozila, oboreno na desetine aviona i potopljen komandni brod Crnomorske flote, krstarica "Moskva", dok je jedan od glavnih ciljeva invazije započete 24. februara – osvajanje ukrajinske prestonice, Kijeva – bio "haotični neuspeh"…
Pošto je u svakom ratu prva žrtva istina, kao što ratovanje oružjem obavezno prati i rat rečima, u oba teksta ima preterivanja, ali su mnoge činjenice ipak verodostojne. Glavna nedoumica kad se pročitaju oba teksta jeste šta je u srži nespornih ruskih problema u Ukrajini.
"Njujork tajms" u fokus svoje analize stavlja modernizovane ruske oružane snage u funkciji Putinove spoljne politike, navodeći zauzimanje Krima, intervenciju u Siriji, održavanje mira između Jermenije i Azerbejdžana, podršku Rusiji naklonjenog lidera u Kazahstanu…
Vojska – njena spremnost i mobilnost – trebalo je da bude i ključni adut Putinovih nastojanja da pritiskom na Ukrajinu i na njene zapadne mentore iznudi njen povratak u geopolitičko okrilje Rusije, a da istovremeno sa svojim nuklearnim arsenalom učvrsti status Rusije kao svetske sile.
Novinari "Njujork tajmsa" su u svom tekstu impresionirani i ruskom tehnikom: tenkom T-72B3 koji je opremljen novim sistemom "termalne optike" za noćno gađanje, kao i raketnim sistemima koji, kako su naveli, ne prelazeći državnu granicu sa Ukrajinom, mogu da pogode svaki cilj na njenoj teritoriji.
Kao ključni primer novih potencijala ruske oružane sile novinari njujorškog dnevnika navode rusku intervenciju u Siriji 2015. koja je svojom efikasnošću – pre svega iz vazduha – iznenadila i američke vojne profesionalce. Vojni eksperti su tada ocenili da Rusija Siriju koristi kao poligon za uvežbavanje taktike i primene novih ubojnih sredstava – kao i za sticanje iskustva. Ministar odbrane Sergej Šojgu se u decembru pohvalio da svi komandiri kopnene vojske, 92 odsto pilota i 62 odsto pripadnika mornarice "imaju borbeno iskustvo".
Pominju i činjenicu da se odustalo od metode popune ljudstva regrutovanjem – jer je zbog demografske krize potencijalnih regruta sve manje – pa rusku vojsku danas čini oko 400.000 vojnika sa profesionalnim ugovorom.
Putin se prilikom posete Ministarstvu odbrane prošlog decembra hvalio da vojnici imaju i veće plate – u proseku ekvivalentne svoti od 1000 dolara, što je više od proseka u drugim državnim sektorima. Pomenuo je i da federalna vlada ima budžet od 1,5 milijardi dolara za subvencioniranje stanova vojnih lica.
Svet
08.05.2022. 14:31
Britanija izdvaja ogroman novac za Ukrajinu
Uporedo s tim, "Njujork tajms" je ukazao i na promenu vojne doktrine koja se sada sastoji od koktela vojnih pretnji i diplomatije, podržanih sajber napadima. Najveći se dogodio 14. januara kada su hakeri oborili na desetine veb sajtova ukrajinske vlade sa porukom "Budite uplašeni i očekujte najgore". U tom koktelu je i propaganda, što se videlo i u prvoj fazi ukrajinske krize, još dok je ruska armada bila na ukrajinskim granicama, kada se u Moskvi zahtevalo da Zapad odmah učini neke ustupke.
U tekstu američkog dnevnika u kojem se konstatuje napredak u osavremenjavanju ruskih oružanih snaga navodi se da su ostale neke slabosti koje je imala i armija Sovjetskog Saveza: krhki stubovi nacionalne ekonomije, sa nejakim sektorom visokih i informatičkih tehnologija. S tim u vezi navodi se i primer da su Ukrajinci, oborivši nekoliko ruskih dronova za izviđanje, otkrili da su njihovi motori i elektronika kupljeni u zapadnim prodavnicama delova za vazduhoplovne entuzijaste…
Na slabu ekonomsku i društvenu bazu ukazuje i "Ekonomist" citirajući Lava Trockog da je "armija kopija društva i boluje od svih njegovih bolesti, najčešće sa većom temperaturom".
Londonski nedeljnik tako procenjuje da će borbe koje se ovih dana vode na istoku i na jugu Ukrajine ne samo odrediti dalji kurs rata, nego i u kolikoj meri ruske oružane snage mogu da spasu ono što je preostalo od njihove reputacije.
Ruski vojni budžet je, ako se uporedi sa kupovnom moći, tri puta veći od vojnih budžeta Britanije i Francuske, ali "Ekonomist" napominje da se dobar deo tih sredstava proćerda ili pokrade.
Kao slabost ocenjuje i činjenicu da Putin i njegov vojni štab sa planovima za invaziju nisu upoznali više oficire koji su bili nadležni za njihovu realizaciju, a problematičnim se, kad je "specijalna vojna operacija" započela, pokazalo i elementarno snabdevanje invazionih trupa, kojima su davani vojni obroci sa isteklim rokom trajanja.
Iznenađenje je bilo i to što ruske snage nisu uspele da ostvare dominaciju u vazduhu i obezbede sadejstvo sa tenkovima, artiljerijom i pešadijom. Krajnji rezultat svega bio je da su "frustrirani ruski generali principe nove doktrine sklonili u stranu i pribegli rušenju gradova i terorisanju civila".
Svet
09.05.2022. 10:07
Šta je Putin rekao na vojnoj paradi u Moskvi
Foto
Sve navedeno po "Ekonomistu" je "značajan Putinov neuspeh" koji, uprkos tome što kontroliše glomaznu propagandnu mašineriju kojom ućutkava svoje kritičare, može da mu nanese štetu kod kuće, uz značajan gubitak i preostalog mu međunarodnog prestiža.
Sve ovo izoštrava i neke realnosti koje su najčešće u senci činjenice da je Rusija nuklearna sila i da je geografski najveća država sveta. Među njima je i to da ona po nominalnom BDP-u nije ni među prvih deset ekonomija sveta (prognoza je da će zbog ukrajinske ekspedicije i zbog uvedenih zapadnih sankcija njena ekonomija nazadovati za oko deset odsto, što će povećati jaz između globalnih ambicija Moskve i ekonomske podloge za njih, zbog čega će joj preostati samo gola sila.
Da je to već uveliko praksa "Ekonomist" dokazuje podatkom da je u poslednjih 14 godina ruska vojska intervenisala u Gruziji i (dvaput) Ukrajini, da je bila aktivna i u Siriji, dok su ruski plaćenici angažovani u Libiji, Centralnoafričkoj Republici i Sudanu.
Ako je, kao što tvrdi naš vojni ekspert Nikola Lunić, u Ukrajini "srušen mit o ruskoj nepobedivosti", glavna nedoumica i najveći strah ostaje upravo činjenica da je Rusija nuklearna supersila (sa oko 6000 nuklearnih bombi) na koje se Putin sve češće poziva.
Zasad preovlađuje procena da loše kalkulacije mogu da dovedu do eskalacije, ali da upotreba taktičkog nuklearnog oružja od strane Rusije, iako moguća, nije verovatna.
Ne samo zato što bi eventualna korist bila znatno manja od štete i mantre da osnovna funkcija zvaničnih i nezvaničnih nuklearnih arsenala nije da budu upotrebljeni, nego da, uz još važeće pravilo „obostrano zagarantovanog uništenja“, budu sredstvo odvraćanja. Kako piše takođe britanski "Gardijan", Putinova namera je da nuklearnom pretnjom zastraši Zapad, pri čemu se ukazuje i na mogućnost da on namerno insistira na svojoj nepredvidljivosti kako bi time poručio da se "s njim ne treba igrati", što između ostalog upućuje na to da mu nuklearno oružje postaje neka vrsta zlatne polise osiguranja.
Svet
08.05.2022. 15:12
"Zlo se vratilo"
Zbog svega što je u igri, a pogotovo zbog američke pretnje da je njen cilj sada "potpuni poraz" Rusije, situacija se dodatno komplikuje, što otežava pronalaženje pouzdanog odgovora kako će se sve završiti.
Ono čega ima, to je obilje spekulacija. Renomirani mesečnik za geopolitiku "Forin afers" tako ovih dana konstatuje da je, pošto su prethodno propale prve dve varijante Putinovog plana: brzo slamanje Ukrajine uz instaliranje marionetske vlade u Kijevu i slamanje ukrajinskog morala bombardovanjem gradova, u toku realizacija treće – da se zauzme i zadrži deo ukrajinske teritorije na jugu i istoku. A što se tiče konačnog ishoda najizgledniji je "zamrzavanje konflikta" što bi zaustavilo rat, ali ne bi rešilo i problem zbog kojeg je započet.
Komentari
