Svet
03.07.2023. 16:10
Vojislav Tufegdžić

Nagoni van kontrole

Slučaj "Podmornica Titan": Bogato ali rizično i sramno

1
Izvor: AP / Honolulu Star-Advertiser / Richard Ambo

Izveštavanje o tragediji eksperimentalne turističke podmornice s petoricom putnika danima je zauzimalo najznačajniji prostor u medijima širom sveta. Čemu su se, u velikoj meri, priklonili i ovdašnji. Okolnosti su svima znane – četvorica bogataša i sin jednog od njih, koji je odlazak u okeansku nedođiju prihvatio da bi udovoljio ocu, stradali su u podmornici "Titan“ čiji je cilj bio da ih odvede u razgledanje olupine "Titanika“ na dubini od 3800 metara.

Prema uverenju stručnjaka, "Titan“ je usled nedovoljno poštovanih pravila u konstrukciji ili kvara koji nije bio uočen na vreme implodirao, drugim rečima eksplodirao ka unutra, a putnici su u trenutku izgubili život. Ko je imao priliku da pogleda video o efektu implozije predstavljen na primeru vagona cisterne, koji se proširio društvenim mrežama, jasno mu je o čemu se radi; u deliću sekunde ogromna cisterna se pretvara u zgužvanu limenku.

Prateće okolnosti ovog slučaja predstavljaju poseban segment priče. "Karta“ za ovaj egzibicioni obilazak najčuvenije olupine na dnu okeana košta od 250.000 dolara naviše, što samo po sebi upućuje na zaključak da je mogu priuštiti samo izrazito bogati koji, bilo to sasvim tačno ili ne, žele da budu učesnici nečega drugima nedostupnog i time se na sebi shvatljiv način izdvoje. Motiv posete davno umirućim ostacima "Titanika“ u ekstremnim okolnostima je takođe upitan. Ogromnu većinu ljudi nikakvi pokušaji racionalizacije takvog poduhvata neće uveriti u ljubav prema obilasku "delića istorije“ koja podrazumeva izvesno izlaganje opasnosti da i sami postanu deo istorije na tragičan način. Suvišno je, na kraju, sumirati troškove potrage za "Titanom“ i pokušajima da se locira.

Na podmornici u vlasništvu američke kompanije "Oušn gejt ekspedišns“ bili su njen osnivač Stokton Raš, francuski dubokomorski veteran Pol Anri Nargole, britanski milijarder i svemirski turista Hejmiš Harding, pakistanski biznismen Šahzada Davud i njegov sin Sulejman.

Glava u torbi

Od brojnih osvrta o tome šta se i pod kojim uslovima desilo, te zašto se uopšte došlo do ovakve situacije, izdvaja se razmišljanje Rajana Remzija, bivšeg kapetana podmornice za nuklearne napade britanske Kraljevske mornarice. Govoreći o mogućim uzorcima nesreće, Remzi je istakao dve mogućnosti:

"Ili je otvor sa zavrtnjima koji se koriste za zatvaranje posade sa spoljašnje strane pretrpeo kvar koji je doveo do kolapsa trupa, ili je sam trup pod pritiskom imao defekt koji se polomio od pritiska i izazvao isti rezultat.“

Remzi je, uz ocenu da je neophodno pooštriti regulativu, rekao da će ovaj oblik "ekstremnog turizma“ verovatno biti ograničen i upozorio da sve pomorske aktivnosti nose rizike jer je more nepredvidivo. Posebno je naglasio da bi pokušaji posete olupini "Titanika“ koji je potonuo u severnom Atlantiku 1912. godine na dubini od 3,8 kilometara trebalo da prestanu:

"To je ipak grob i treba ga ostaviti na miru.“

Još oštriji u oceni tragedije, njenih uzroka i posledica bio je bivši američki predsednik Barak Obama. U razgovoru za CNN Obama je ukazao na "ekonomski aspekt demokratije“ i naveo problem sramotne nejednakosti:

"Trenutno imamo 24-časovno medijsko pokrivanje podmornice koja je tragično izgubljena na dnu mora. Istovremeno, kod obale Grčke imali smo 700 mrtvih ljudi, migranata koje je neko krijumčario. I bilo je u vestima, ali nije bilo tako dominantno.“

Bivši predsednik Amerike rekao je da to ukazuje koliko ljudi imaju različite šanse u životu: "Veoma je teško da održite demokratiju kada imate ogromnu koncentraciju bogatstva.“

Obama se u kritici onoga što se događa osvrnuo na tragediju u Mediteranu čiji broj žrtava sigurno nikada neće biti utvrđen. Sredinom ovog meseca građane Grčke potresla je vest da se u Jonskom moru, oko 47 nautičkih milja od malog obalskog grada Pilosa na Peloponezu, prevrnuo trošni ribarski brod na kojem se nalazilo oko 700 izbeglica. Život je izgubilo stotine ljudi, što je jedna od najvećih izbegličkih tragedija u Evropi poslednjih decenija.

Grčka vlada odmah je proglasila trodnevnu nacionalnu žalost, a na tri dana je zaustavljena i predizborna kampanja za drugi krug parlamentarnih izbora.

Samo od početka ove godine 1166 imigranata je stradalo pokušavajući da preplovi more. Prema podacima EU portala "Statista“, od 2014. godine u Sredozemnom moru se utopilo gotovo 30.000 izbeglica. Uglavnom se radi o nesrećnicima koje su trgovci ljudima smestili u trošne brodove i potom ostavili same.

Upravo na njih se u svom obraćanju o nejednakim šansama u životu osvrnuo Obama. Svi utopljenici iz Sredozemlja stradali su u pokušaju da se domognu normalnog života bežeći od ratova, bede, gladi, potpunog odsustva perspektive za život u svojim matičnim državama. S druge strane, putnici u "Titanu“ bacili su ogroman novac da bi dotakli nešto neuhvatljivo. I stradali ne vodeći računa o tome u šta se zapravo upuštaju. 

Masovnog egzibicionizma, skrajnutog u drugi plan rasuđivanja, na svakom je koraku. Najdrastičniji primer je s razlogom prozvan radioaktivni turizam; obilazak mesta katastrofe u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Černobilj. Pre više od 35 godina, u noći 29. aprila 1986, više desetina ljudi je poginulo, nekoliko hiljada naknadno preminulo od posledica zračenja, a oko 50.000 bilo primorano da napusti svoje domove u gradu Pripjatu nakon što je eksplodirao reaktor obližnje nuklearke zbog greške u rukovanju i sigurnosnim propustima. I danas je u oblasti zvanoj Zabranjena zona, koja obuhvata prečnik od 50 kilometara oko nuklearne elektrane, nivo zračenja 10 puta veći od dozvoljenog, ali to ne sprečava da ovu oblast poseti više od 10.000 turista godišnje. Iako je zračenje, prema svim naučnim i medicinskim pokazateljima, višestruko opasno po zdravlje, nekako je "ustanovljeno“ da ono ipak nije smrtonosno. Takvim se, bar za sada, pokazalo. Bez ikakvih garancija da oni koji se odluče na ovaj turistički eksperiment naknadno neće imati zdravstvene posledice.

Do ratnih sukoba u Ukrajini broj turista bio je u neprekidnom porastu. Oni koji su obišli ovu oblast kažu da je "doživljaj poseban“ jer je to "jedino mesto na svetu gde se sudnji dan već odigrao“. Čudan turizam je cvetao po ceni od 150 dolara koja je podrazumevala dan razgledanja Černobilja i okoline do kojih se stizalo trosatnom vožnjom autobusom iz Kijeva. Vredi imati na umu da ovi znatiželjnici dodatno snose troškove putovanja do Kijeva i najmanje dvodnevnog boravka u hotelu uoči odlaska na dnevnu turu i po povratku s nje.  

O opasci koju je povodom stradanja "Titana“ u dubinama Atlantskog okeana izrekao kapetan nuklearne podmornice Rajan Remzi niko od posetila Černobilja nije razmišljao niti se od ove vrste avanturista moglo očekivati da je uvaže:

"To je ipak grob i treba ga ostaviti na miru.“

Nemoguće je očekivati da će ova vrsta znatiželjnika imati samilosti prema činjenici da su hiljade stanovnika Pripjata i okoline izgubili voljene osobe, bili prinuđeni da napuste svoje domove i odbace živote koje su do tada vodili. Opusteli, katastrofični grad, postao je atrakcija u kojoj je danas raspadnuti zabavni park postao najviše fotografisano mesto. Možda je neumesno, ali nije naodmet razmišljati na način da je Černobilj takvom svetu postao "doživljaj“ jednak onom koji prave takozvane selfije prilikom poseta zloglasnom nacističkom logoru Aušvic.

Kako god, za turističke ture fanatičnih zaljubljenika fotografije u Černobilju i okolini se organizuju posebne ture. Po posebnoj ceni.

Uprkos tome što agencije koje organizuju ovu "zabavu“ garantuju da radijacija nije smrtonosna, pre izlaska iz oblasti turistima se meri izloženost radijaciji. Ukoliko je ona previsoka, službene osobe ih "posipaju posebnim praškom“. Šta je prašak i koja je njegova svrha kada je bezbednost zagarantovana, nije potpuno jasno.

Nagoni van kontrole

Ekstremni turizam u svim pojavnim oblicima, za koje se ne bi moglo reći da imaju istu putanju sa zdravorazumskim, obuhvata sve što "običnim smrtnicima“ nije dostupno. Bolje rečeno, nije im ni na kraj pameti. Jedan od njih je osvajanje planinskih vrhova za koje se odavno zna da je eksperiment kojem su skloni oni sa viškom adrenalina, vremena i novca. Himalaji su dosad progutali stotine života, stotine su spaseni samo zahvaljujući šerpasima odraslim u tom području. Nemanje znanja, kiseonika, veština, snage, otpornosti na visinu, hladnoću, vetar, sneg… nisu u svom naumu omeli "entuzijaste“ koji bi da se popnu na takozvani vrh sveta.

Nisu Himalaji jedinstven problem. Postoje i znatno niži visovi nedostupni željama nespremnih. Pre samo nekoliko dana objavljeno je da su, gotovo sigurno, u planinskom području pronađeni ostaci tela poznatog američkog glumca nestalog pre nekoliko meseci u toj oblasti. A planina i nije toliko izazovna, tek nešto više od 3000 metara. 

Nije sve iracionalno neizostavno spregnuto s dalekim meridijanima. Bogatstvo, dosada, nazoviizazovi, na korak su od nas. Sredinom ovog meseca saznali smo da se u komšijskom Zagrebu odavno održavaju ilegalne automobilske trke u kojima učestvuju mladići s luksuznim automobilima koje su im kupili očevi. Ili majke. Svejedno. Ono što je "javnost“ dugo znala potvrdila je i policija. Izvesno nemajući više mogućnosti da štiti bahanalije dece moćnika koji su bili u stanju da im ometaju "radare“.

Tek pošto je u jednoj od takvih trka na obodima Zagreba teško povređeno petoro gledalaca na koje je naleteo moćni "mercedes“, predstavnik policije je saopštio da su "upoznati s takvim događajima“, ali da "policija ne može delovati represivno ako ne utvrdi povredu propisa“.

Hrvatski stručnjak za saobraćaj Željko Marušić odgovorio je da svi koji prate društvene mreže znaju mnogo o tome, da se to često dešava, da je raspisan "konkurs“ za mlade koji su došli u posed preskupih automobila, te da je vozač "mercedesa“ star 23 godine učinio zločin koji se "može uporediti s tragedijom u Beogradu“ početkom maja, kada je učenik pištoljem ubio devetoro vršnjaka i čuvara škole:

"Ovde je moglo biti više mrtvih nego u Beogradu. Ta dva slučaja su slična. Neko je detetu dao ubilačko sredstvo, a to je ovde ’mercedes’. Ako mene pitate šta je ubojitije, pištolj ili besni auto, ’mercedes’ je ubojitije oruđe jer je njime lakše ubiti 50 ljudi nego pištoljem… Za to bi trebalo da se kažnjava neposrednim odlaskom u zatvor, oduzimanjem vozačke dozvole i doživotnom zabranom polaganja vozačkog ispita, uz trajno oduzimanje vozila koje je vozač pretvorio u mašinu za ubijanje, bez obzira ko je vlasnik.“

Porudžbine za mučenje

Bolesti civilizacije u kojoj živimo, žmureći na patnje koje izazivamo, upotpunjuje otkriće od pre nekoliko dana. BBC je objavio delove istrage koja je trajala godinu dana i koja je otkrila sadistički globalni lanac mučenja majmuna. Taj lanac proteže se od Indonezije do SAD i otkriva kako su stotine "kupaca“ iz Amerike, Velike Britanije i drugih zemalja plaćale Indonežanima da muče i ubijaju bebe dugorepih makaki majmuna.

Istraga je ustanovila da je prikazivanje mučenja nemoćnih životinja počelo na Jutjubu, a potom se "preselilo“ u privatne grupe u aplikaciji za šifrirane poruke Telegram. Novinari BBC-ja bili su na tajnom zadatku u jednoj od glavnih grupa za mučenje na Telegramu gde se okupilo na stotine ljudi kako bi smislili ideje o ekstremnom mučenju, a potom su angažovani ljudi u Indoneziji i drugim azijskim zemljama da "ideje“ sprovedu u delo. Cilj je bio da se naprave snimci po narudžbini, a u njima je trebalo da se vidi kako se bebe dugorepih makaki majmuna zlostavljaju, pa i ubijaju. Novinari su uspeli da uđu u trag osobama koje su mučile majmune, distributerima snimaka i kupcima u SAD. Za sada je najmanje 20 ljudi pod istragom u celom svetu uključujući tri žene koje žive u Velikoj Britaniji i jednog muškarca u američkoj državi Oregon.

Majk Mekarti, ključni distributer videa u SAD poznat pod imenom "Kralj mučenja“, pristao je da razgovara sa novinarima. Kako je objasnio, napravljena je anketa među korisnicima grupe za mučenje majmuna, a neka od pitanja su bila: "Želite li da se uključi čekić? Želite li uključiti klešta? Šrafciger?“ Priznao je da je vodio nekoliko telegram grupa u kojima su se distribuirali snimci:

"To se ne razlikuje od novca dobijenog od droge. Novac od droge dolazi iz prljavih ruku, ovaj novac dolazi iz krvavih ruku.“

U međuvremenu je policija identifikovala još dve ključne osumnjičene osobe u ovom plaćenom zločinu nad životinjama: Stejsi Storej iz Alabame i muškarca poznatog pod nadimkom "Gospodin Majmun“ čiji identitet još nije otkriven iz bezbednosnih razloga.

Agent Pol Volpert koji vodi istragu rekao je da su svi uključeni u sprovođenje zakona bili duboko šokirani prirodom zločina: "Ne znam bi li iko ikada bio spreman na ovakav zločin. Isto je s advokatima i porotama i s bilo kim ko pročita da se ovo događa. Mislim da će to biti šokantno.“

Policija u Indoneziji dosad je uhapsila dvojicu osumnjičenih za mučenje. Jedan je osuđen na tri godine zatvora, drugi na samo osam meseci.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Selfi sa Marsa
Kineski rover na Marsu

Kineski rover

14.06.2021. 12:49

Selfi sa Marsa

Kineski rover Zhurong poslao je nekoliko novih fotografija s površine Marsa, uključujući i jedan zanimljivi selfi.
Foto
Close
Vremenska prognoza
clear sky
21°C
08.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve