Aktuelno

Trampova foklandska ucena

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra mogućnost da preispitivanjem američke podrške britanskom suverenitetu nad Foklandskim ostrvima izvrši dodatni pritisak kako bi Velika Britanija povećala izdvajanja za odbranu, objavio je britanski list „Telegraf“, pozivajući se na izvore.

Zvaničnici Pentagona navodno preispituju koliko saveznici u NATO-u ispunjavaju obećanje o izdvajanju pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, pri čemu bi Velika Britanija mogla da bude predmet posebne pažnje Vašingtona.

Visoki američki zvaničnik rekao je za taj list da Vašington smatra da britanski plan povećanja izdvajanja za odbranu, predstavljen u junu, nije bio dovoljno ambiciozan i da razmatra načine da podstakne London na dodatna ulaganja.

Prema njegovim rečima, promena američkog stava prema britanskom zahtevu za suverenitet nad Foklandskim ostrvima predstavlja jednu od mogućih opcija za podsticanje Velike Britanije da preuzme veći deo obaveza u oblasti odbrane.

Britanska vlada je u petak potvrdila da prvi budžet ministra finansija Džona Hilija neće precizirati kada će Velika Britanija dostići cilj izdvajanja tri odsto BDP-a za odbranu.

Hili je u junu podneo ostavku na funkciju ministra odbrane, navodeći da tadašnji premijer Kir Starmer nije bio u mogućnosti, a Ministarstvo finansija nije bilo spremno, da obezbedi sredstva potrebna za odbranu zemlje u uslovima rastućih bezbednosnih pretnji.

Američki zvaničnik ocenio je da je britanski plan ulaganja u odbranu „korak u dobrom smeru“, ali da to nije dovoljno s obzirom na razmere izazova sa kojima se suočavaju SAD i njihovi saveznici.

Mogućnost da preispita svoj stav o Foklandskim ostrvima potvrdio je i sam Tramp.

Upitan o ovom pisanju „Telegrafa“, američki predsednik je novinarima u Ovalnom kabinetu Bele kuće rekao:

„Uvek preispitujem svaki stav. To je samo jedan od mnogih.“

Najnoviji pritisak Vašingtona usledio je nakon slične pretnje iz aprila, kada je procureli interni mejl Pentagona ukazivao da bi SAD mogle da preispitaju svoj stav prema britanskom suverenitetu nad Foklandskim ostrvima zbog nedovoljne podrške Velike Britanije u ratu sa Iranom.

Inače, Foklandska ostrva su pod upravom Velike Britanije, ali na njih polaže pravo i Argentina, čiji je predsednik Havijer Milej saveznik Donalda Trampa.

Stanovnici ostrva su na ranijem referendumu velikom većinom podržali ostanak u sastavu britanske prekomorske teritorije.

Britanska vlada je ranije poručila da suverenitet nad Foklandskim ostrvima „nije doveden u pitanje“.

Upitan o pretnjama iz Vašingtona, portparol premijera Velike Britanije Endija Bernama je rekao:

„Stanovnici Foklandskih ostrva su Britanci sa pravom da sami odlučuju o svojoj budućnosti. Oni su na referendumu izrazili želju da ostanu britanska prekomorska teritorija, a naša posvećenost njima je nepokolebljiva. Njihovo pravo na samoopredeljenje je od najveće važnosti.“

Spor oko Foklandskih ostrva je prva tačka sukoba sa američkim predsednikom otkako je Endi Bernam preuzeo dužnost premijera Britanije u julu ove godine.

To ukazuje na duboku frustraciju u Beloj kući zbog odbijanja vlade u Londonu da se obaveže da će potrošiti tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu do 2030. godine.

Navodi se da je Vašington razočaran što Velika Britanija to ne čini kada druge evropske zemlje značajno povećavaju vojne budžete.

Predlog o Foklandskim ostrvima bio je među merama koje su visoki zvaničnici odbrane sastavili u Pentagonu kako bi se podstakla Britanija da ostvari cilj NATO-a da članice Alijanse troše pet odsto BDP-a na odbranu.

Trampova intervencija je prvi veliki test za Bernama i stav koji će zauzeti u odnosu sa nepredvidivim američkim predsednikom.

Ser Kir Starmer trudio se da diplomatski balansira u odnosima sa Belom kućom, često ljuteći svoje levičarske poslanike.

Uprkos svojim naporima, bivši premijer se na kraju upleo u niz javnih svađa sa Trampovom administracijom.

Sa druge strane, Tramp se više puta uplitao u domaću britansku politiku javno kritikujući politiku Kira Starmera o nafti i gasu iz Severnog mora, imigraciji i kriminalu.

Odnosi između njih dvojce pogoršali su se nakon što je Starmer odbio da se pridruži američko-izraelskim napadima na Iran, što je bila odluka koju su laburistički poslanici pohvalili.

Očekuje se da će Bernam, za koga se veruje da će se ovog meseca prvi put sastati sa američkim predsednikom, zauzeti otvoreniji pristup.

Amerika se ispucala – nedostaju municija i PVO rakete

U fokusu

Svet 18.08.2026. 17:41

Amerika se ispucala – nedostaju municija i PVO rakete

Kako se veštačka inteligencija koristi u modernom ratovanju

Strateški i etički izazov

Svet 01.09.2026. 17:16

Kako se veštačka inteligencija koristi u modernom ratovanju

SAD su zadržale neutralan stav o suverenitetu Foklandskih ostrva od njegovog formalnog usvajanja sredinom 19. veka.

Ali pod predsedništvom Ronalda Regana, SAD su pružile podršku britanskoj kampanji za povratak ostrva nakon argentinske invazije 1982. godine.

Pojavile su se sumnje u to da li bi Britanija mogla ponovo da brani Foklandska ostrva, s obzirom na smanjenu veličinu Kraljevske mornarice.

Međutim, iz Dauning strita su odbacili takvu zabrinutost napominjući da „oružane snage štite Ujedinjeno Kraljevstvo 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji“.

„Naše istorijsko povećanje izdataka za odbranu već je donelo rezultate. Od njega najveću korist imaju naši vojnici, mornari i piloti jer su im obezbeđeni oprema, naoružanje i municija neophodni da nas učine bezbednim“, saopštili su iz kabineta premijera Bernama.

Pretnje predsednika Trampa prokomentarisala je i Emili Tornberi, predsednica uticajnog Odbora za spoljne poslove Parlamenta Velike Britanije iz redova laburista, ocenivši ih kao „besmislicu“.

„Šta god Tramp kaže, nema razlike. Foklandska ostrva će ostati britanska sve dok ostrvljani to žele“, rekla je ona za „Telegraf“.

Govoreći tokom debate u Donjem domu parlamenta, ona je takođe zamolila ministre za njihov odgovor na „najnovije besmislice predsednika Trampa“.

Uma Kumaran, ministarka spoljnih poslova, rekla je da, iako je vlada primetila komentare predsednika Trampa, „naš stav ostaje nepromenjen“.

„Ujedinjeno Kraljevstvo nema sumnje u svoj suverenitet nad Foklandskim ostrvima“, istakla je ona i dodala: „Ona jesu i uvek će ostati britanska prekomorska teritorija, u skladu sa željama stanovnika ostrva.“

Oglasio se i admiral lord Vest od Spitheda, komandant fregate „HMS Ardent“, koja je potopljena u sukobu na Foklandskim ostrvima 1982. godine.

On je odbacio pretnje, rekavši za „Independent“ da, vojno gledano, gubitak američke podrške britanskom suverenitetu nad ostrvima ne bi imao nikakav vojni uticaj na njihovu bezbednost.

„Priznanje ili ne od strane SAD ne čini ostrva manje bezbednim“, dodao je bivši vrhovni komandant britanske Kraljevske mornarice.

Sa druge strane, ovaj izveštaj je prokomentarisao i Morgan Merfi, bivši sekretar za štampu u američkom Ministarstvu rata.

On je za „Foks njuz digital“ rekao da, iako Vašington nije promenio svoj stav o suverenitetu Foklandskih ostrva, veruje da bi Trampova administracija mogla da primeni snažan diplomatski uticaj na vojni budžet Londona.

„Ne uzimate obezbeđenje i preskačete račun. To je zanemarivanje“, rekao je Merfi, pre nego što je dodao: „Prijatelji govore prijateljima da je ček dospeo. Stiskanje je odgovornost.“

Istakao je i da SAD ne mogu „povući podršku“ suverenitetu Foklandskih ostrva koji nikada nije postojao.

„Politički stručnjaci znaju razliku između šapata bez izvora britanskim novinama da ’ništa nije isključeno’ i zvanične reči iz Bele kuće.“

Merfi je rekao da SAD ostaju neutralne po pitanju suvereniteta Foklandskih ostrva i da nastavljaju da priznaju britansku upravu nad ostrvima.

Naglasio je i da nije video izveštaj, kao i da ga Pentagon nije potvrdio.

„Zvanična poruka koja je usledila bila je da stav SAD po pitanju Foklandskih ostrva ostaje isti. Odnosno SAD ostaju neutralne po pitanju suvereniteta Britanije nad ovim ostrvima“, rekao je Merfi.

„Više ne radim u Beloj kući i ne mogu ni na koji način govoriti u ime administracije, ali mogu reći da su stanovnici ostrva 2013. godine na referendumu sa 99,8 odsto izglasali da ostanu britanska prekomorska teritorija“, zaključio je Merfi.

FOLKLANDSKI RAT

Foklandski rat vođen je 1982. godine između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva za prevlast nad Foklandskim ostrvima.

Ova ostrva su britanska kolonija, ali Argentinci ih smatraju svojim posedom (nazivaju ih Malvinska ostrva).

U periodu koji je prethodio ratu, a posebno nakon prenosa vlasti u Argentini između vojnih diktatora generala Horhea Rafaela Videle i generala Roberta Eduarda Viole krajem marta 1981. godine, Argentina se našla usred razorne ekonomske stagnacije i velikih građanskih nemira protiv vojne hunte, koja je vladala zemljom od 1976. godine.

U decembru 1981. godine desila se nova promena u argentinskom vojnom režimu dolaskom na vlast hunte na čelu sa generalom Leopoldom Galtijerijem (vršiocem dužnosti predsednika), brigadira Bazilija Lamija Doza i admirala Horhea Anaje. Anaja je bio glavni tvorac i zagovornik vojnog rešenja dugog spora oko ostrva, pošto je smatrao da Ujedinjeno Kraljevstvo neće odgovoriti vojnim putem.

Nova vladajuća vojna hunta započela je planove za okupaciju ostrva s namerom da skrene pažnju javnosti sa teške ekonomske situacije.

Prva neprijateljstva počela su 19. marta 1982. kada se grupa argentinskih radnika iskrcala na ostrvo Južna Džordžija.

Već 2. aprila argentinske invazione snage iskrcale su se i osvojile Foklande.

Narednog dana tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer naredila je vojni odgovor na preuzimanje ostrva i UN su usvojile rezoluciju 502. Britanski vojni brodovi su 5. aprila isplovili iz luke Portsmut.

Britanska kraljevska mornarica, avijacija (RAF), komandosi i specijalne jedinice SAS i SBS, specijalne jedinice opremljene desantnim čamcima, napale su argentinske snage.

Do kraja maja Britanija je porazila argentinske snage i povratila potpunu kontrolu nad Foklandskim ostrvima.

Koliko je verovatan "veoma skori" let na Mars, koji je Tramp najavio