Vesti
04.06.2025. 17:05
Svet
25.06.2025. 16:10
Đoko Kesić
U fokusu
Treći entitet – rešenje ili okidač za raspad BiH?
U našoj, ali u evropskoj javnosti baš često poteže se pitanje "trećeg – hrvatskog entiteta“ u dejtonskoj Bosni i Hercegovini. Hrvatska bitka za taj treći entitet ima višedecenijski kontinuitet. Ovo pitanje ne tiče se samo te dejtonske skalamerije od države, nego i regiona.
Pitanje glasi – da li bi taj treći entitet doneo kakav-takav politički mir u BiH ili bi bio taj sigurni okidač za njen raspad? Da li bi raspad BiH izazvao nove ratne požare, da li bi podelio Evropu, jer grupica ključnih zemalja u Briselu podržava unitarnu "građansku“ BiH, dok ostatak sveta na to ne gleda sa simpatijama, mada nije otvoreno ni protivan?!
Ono što je sigurno, građanska Bosna bila bi građanska za Bošnjake, a Srbi i Hrvati bi bili roba niske cene. Ostajemo na stanovištu da je dejtonska BiH sa trećim entitetom ili bez njega eksplozivna naprava za čije okidače polažu pravo prvenstveno oni koji ne brinu preterano da li će naprava eksplodirati ili ne.
Ali vratimo se priči – hoće li biti u BiH trećeg entiteta? Hrvatska već tri i po decenije slavi Franju Tuđmana, oca nacije, čoveka koji je 1995. ostvario "hrvatski tisućljetni san“. Poslednjih dvadesetak godina kroza zube i sve glasnije spočitavaju mu istorijsku grešku: nije se u Dejtonu izborio za treći, hrvatski entitet u BiH čije obličje je potpisano u Parizu 14. decembra 1995. godine. I danas, gotovo da ne prođe dan da neko od visokih hrvatskih zvaničnika ne potegne to pitanje jer Hrvatima kao trećem konstitutivnom narodu u BiH to realno i pripada.
Tom pitanju se redovno vraćaju predsednik Zoran Milanović, članovi vlade, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, veleposlanici u Evropskoj uniji, branitelji i značajan deo akademske zajednice.
Tek društvene mreže su nemilosrdne. Nedavno je portal "Poskok news“ objavio tekst pod naslovom "Zašto Hrvati spasavaju BiH, iliti kako biti dobronamjerna budaletina“. Izdvajamo najzanimljivije delove teksta.
"Hrvatskobošnjačka Federacija BIH nakon Petričevih amandmana:
Zamislite da ste u braku koji traje trideset godina. Tri desetljeća ste u istom kućanstvu s dvoje ljudi koji vam sustavno prave probleme – jedan vam svako jutro popije kavu i ostavi vam praznu šalicu, drugi vas preglašava na svim obiteljskim vijećanjima. Vi ste, naravno, onaj koji plaća režije. Tako izgleda Bosna i Hercegovina iz hrvatske perspektive. Tri desetljeća Hrvati u BiH spasavaju državu koja im uporno pokazuje da ih ne želi. Spasavaju je od same sebe, od bošnjačkog unitarizma, srpskog separatizma, od međunarodnih eksperimenata, od visokih predstavnika s kompleksom kolonijalnog upravnika, od moralne i političke bijede, od smrti i raspada. I sve to iz čistog mazohizma.
Jer ako je išta konstanta u povijesti Hrvata u BiH, to je da se redovito bore za opstanak nečega što ih sustavno gazi. Srbi žele Republiku Srpsku. Oni su se davno povukli u svoj entitet, imaju svoju vlast, svoju politiku, svoju himnu, svoje tablice, svoju prokletu zastavu u svakom kutu Banje Luke. Čak i kad su formalno dio BiH, oni to nisu.
Bošnjaci žele unitariziranu Bosnu i Hercegovinu u kojoj su ’građani’, a građani su zapravo Bošnjaci. Oni su već odavno prešli igricu u kojoj se Hrvate ignorira dok se ne sjetimo da ih trebamo da nešto potpišu.
A Hrvati? Hrvati se drže BiH kao da im je mater rodila. Govore kako ’BiH nema bez Hrvata’, kako su oni ’vezivno tkivo’, kako je BiH ’njihova domovina’, kako je ’Hrvatska preblizu da bi ih pustila, ali predaleko da bi ih zaštitila’. Oni su stalno negdje između – između dviju krajnosti, između dvaju entiteta, između dva potopa.
Ali, zašto? BiH prema Hrvatima se ponaša kao nasilni muž prema ženi koju svakodnevno premlaćuje, ali joj tu i tamo kupi ružu. Svaki put kad Bošnjaci preglasaju Hrvate, uvijek postoji neki Hrvat koji će reći: ’Ma dobro, nije strašno, riješit ćemo to nekako.’ Svaki put kad visoki predstavnik ukine neku hrvatsku instituciju, uvijek se nađe neki Hrvat koji će reći: ’Dobro, ali mogli su i gore.’ Svaki put kad Sarajevo pošalje jasnu poruku da ne želi Hrvate kao politički faktor, uvijek se nađe neki Hrvat koji će reći: ’Dobro, ali ipak nas trebaju.’
A ne trebaju vas, dragi moji. Ako je itko u ovoj priči višak, to su Hrvati. Srbi ne žele BiH, Bošnjaci žele BiH bez vas, a vi, idioti, i dalje pokušavate sačuvati nešto što odavno ne postoji.
Hrvatska politika: kako biti korisni idiot: Ako postoji jedna stvar koja je konstantna u hrvatskoj politici u BiH, to je taj vječni pokušaj balansiranja između Sarajeva i Zagreba. Kad Sarajevo otvori sezonu lova na Hrvate, hrvatska politika odgovori s ’europskim putem’. Kad Bošnjaci kažu da im ne trebate, vi se pravite da niste čuli. Kad Zagreb ne reagira na vaše probleme, vi se tješite da ’Hrvatska uvijek stoji uz Hrvate u BiH’. A realnost je da ste sami. Hrvatska ne može ništa, jer je previše zauzeta sama sobom. Zagreb će vam poslati par diplomatskih nota, par pro-forma sastanaka i jednog Plenkovića s floskulama o ’europskom duhu Bosne i Hercegovine’. Ali kad treba nešto konkretno, onda se sve svede na – ništa.“
Vesti
24.03.2025. 16:10
Rat ili mir po Dejtonu
Autor kaže da Hrvati u BiH imaju tri opcije:
"1️. Biti korisni idioti do kraja – nastaviti spasavati BiH, glumiti ’faktor stabilnosti’, braniti koncept ’tri konstitutivna naroda’ dok ih Sarajevo pljačka, Brisel ignorira, a Zagreb povremeno tapše po ramenu.
2️. Prihvatiti realnost – Prepoznati da BiH nije država nego propali projekt, da je Dejton samo papir, a da su bošnjačke politike postavljene tako da vas jednog dana više ne bude.
3️. Okrenuti igru – prihvatiti Dodikov stav, tražiti autonomiju, igrati istu igru kao i drugi. Ako Bošnjaci mogu glumiti građanske liberale dok u stvarnosti nameću bošnjačku dominaciju, zašto i vi ne biste igrali duplu igru?
Jer realnost je surova – Bosna i Hercegovina nije vaša država, nikad nije ni bila, a vi ste jedini kreteni koji mislite da jest.“
Od ulaska Hrvatske u EU, ili koju godinu kasnije, hrvatski evroposlanici traže federalističku reformu dejtonske BiH. Najznačajniji ili najagresivniji zahtevi dogodili su se 2017. kad su hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu Dubravka Šuica, Željana Zovko, Ivana Maletić i Marijana Petir predložili amandman na rezoluciju koji je sačinio izvestilac za BiH Kristijan Dan Preda i predložili da se BiH reformiše na principima federalizma.
"Buduća ustavna reforma treba da uzme u obzir principe federalizma, decentralizacije, supsidijarnosti i legitimnog predstavljanja i da preduzme mere da se pojednostavi kompleksna institucionalna struktura kako bi se smanjili troškovi i povećala funkcionalnost države“, navodi se u amandmanu.
U amandmanu koji su predložili sa kolegama iz Poljske i Slovačke, Evropski parlament bi trebalo da pozove međunarodnu zajednicu da pokrene razgovore o ustavnim reformama u BiH.
"Pozivamo međunarodnu zajednicu da pokrene razgovore o neophodnim ustavnim reformama koje će obezbediti funkcionalnost i stabilnost BiH. Naglašavamo da je ključno uvesti mehanizam koji će obezbediti jednaka prava svim konstitutivnim narodima, u tom smislu je moguća federalizacija zemlje“, stoji u tekstu amandmana.
"Trećeg entiteta i administrativno-teritorijalnog preuređenja koje zagovara HNS neće biti“, poručili su iz Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića istog dana.
Vesti
10.03.2025. 17:20
Neven Anđelić o tome kuda ide BiH, u čemu je problem sa Dejtonom, šta bi bilo novo rešenje...
Kolika je važnost trećeg entiteta, odnosno položaja Hrvata u BiH pokazuje sredinom 2022. saopštenje Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU) u kojem poziva na osiguranje ravnopravnosti hrvatskog naroda kroz formiranje trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini.
U dokumentu, u kojem su navedeni uslovi za ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, traže i "prava koja iz toga proizlaze, ravnopravnost hrvatskog jezika i slobodu djelovanja hrvatskih medija i kulturnih institucija“.
U našoj javnosti u poslednje vreme sveprisutni Tonino Picula, član Evropskog parlamenta iz Socijaldemokratske partije, ne jednom je javno zahtevao da međunarodna zajednica mora da pomogne da se reši pitanje BiH.
On dodaje: "Očito da se BiH sada nalazi u jednoj nemogućoj situaciji. Dejtonski mirovni sporazum bio je dobar sporazum o prekidu vatre, ali da je to izrazito loš dokument da bi se na osnovu njega razvila funkcionalna, višenacionalna država modernih institucija i napredne privrede.“
Za razliku od najviših evropskih zvaničnika koji tvrde da budućnost BiH zavisi od dogovora domaćih političara, Picula veruje da situacija u BiH može biti promenjena samo međunarodnim posredstvom.
"Ako očekujemo od političara u BiH da oni svojom inicijativom pokrenu stvari sa mrtve tačke, još ćemo se dugo načekati“, izričit je Picula.
Picula, kao i njegov kolega u Evropskom parlamentu iz najuticajnije opozicione Hrvatske demokratske zajednice, Davor Stier, smatraju da pitanje uspostavljanja trećeg, hrvatskog, entiteta u BiH ne sme da bude tabu tema.
Picula je i na jednoj tada održanoj tribini o nоvom političkom pristupu EU u BiH rekao da je razgovor o trećem entitetu legitiman jer je hrvatsko pitanje u BiH još otvoreno.
"Ali Hrvati moraju da paze da ga sami ne zatvore ponavljanjem grešaka iz prošlosti ili insistiranjem na onome što u ovome trenutku ne mogu da dobiju“, rekao je Picula.
Vesti
11.03.2025. 19:05
"Očuvanje Dejtonskog sporazuma je antikolonijalna borba"
Predsednik Hrvatskog narodnog veća Bosne i Hercegovine (HNV BiH) fra Luka Markešić pre nekoliko godina upozoravao je da bi insistiranje na daljem deljenju BiH moglo izazvati novi rat. On je rekao za "Klix.ba“ da politika traženja trećeg entiteta ili ekskluzivne hrvatske teritorije unutar FBiH jeste "zapravo nastavak one politike koja ima u sebi zlu ideju o podijeli BiH...“
"To je politika uništenja BiH kao jedne cjelovite zemlje. Uopšte podela BiH na entitete je protiv prirode te zemlje, protiv države BiH“, rekao je on.
Kako je istakao, treba napustiti politiku stvaranja trećeg entiteta i naglasio da je politika etničke podjele bila uzrok rata.
"Mjesto da se ide s procesom nestajanja entiteta, i jednog i drugog, oni sada traže treći entitet. Što neko ne bi tražio četvrti entitet“, upitao je Markešić.
Markešić je rekao da etnitizacija teritorija znači vođenje politike kojom se stvara jedan ratni mentalitet.
Miloš Šolaja, bivši novinar, danas profesor na Banjalučkom univerzitetu, za "Ekspres“ objašnjava svu složenost trećeg – hrvatskog – entiteta u dejtonskoj BiH.
"Treći entitet je nešto što niko za sada neće prihvatiti, osim Republike Srpske i naravno Hrvata u Bosni i Hercegovini, a verovatno bi ga u nekim okolnostima možda i Hrvatska. Jer država Hrvatska do sada nije zvanično stala iza trećeg entiteta, ona se drži politike EU. Država Hrvatska prepustila je tu borbu za treći entitet određenom broju državnih institucija. Ovi zahtevi u ovom trenutku sasvim su diskutabilni zbog međunarodnih odnosa i činjenice da se Bosna i Hercegovina u svetu prihvata onako kako je stvorena u Dejtonu sa dva entiteta. Jedan je Republika Srpska, a drugi je Federacija BiH, što bi trebalo da znači Bošnjaka i Hrvata, koja ima deset kantona, pet bošnjačkih, dva hrvatska i tri mešovita. Više puta do sada Hrvati su na razne načine nastojali da stvore taj treći entitet. Međutim, svaki put je međunarodna zajednica to sprečila.
Taj treći hrvatski entitet virtuelno postoji; ima nekoliko institucija koje su vezane za Herceg Bosnu, kao što je penziono osiguranje, upravljanje šumama, elektropreduzeće i tome slično. U tom nekom društvenom kontekstu sasvim sigurno ima mnogo institucija koje su jednostavno zaokružile to što je hrvatsko u Bosni i Hercegovini, otprilike na taj treći entitet. Hrvati imaju problem što su jako disperzirani u BiH. Pored opšte disperzije da ih ima i u Sarajevu, Tuzli, Zenici i drugim gradovima, pa i u Banjaluci, naravno. Oni su uglavnom i regionalno zastupljeni ‒ recimo u Posavini koja je udaljena od zapadne Hercegovine, zatim u srednjoj Bosni... U teritorijalnom smislu to je vrlo neizvesna i diskutabilna tvorevina. Činjenica je da su oni hteli taj treći entitet, ali u vreme uobličavanja i donošenja Dejtonskog sporazuma, Hrvati u Bosni i Hercegovini bili su na neki način politički i vojno vezani sa Bošnjacima. Tada je trebala federacija u Bosni i Hercegovini da stupi u konfederaciju sa Hrvatskom. A onda je bila mogućnost i uspostavljanja specijalnih paralelnih veza, što je jednom čak i urađeno, ali je vrlo kratko trajalo jer su Bošnjaci to prekinuli. Tada, u vreme Dejtona, oni su bili snažno vezani, a u vreme Dejtona međunarodna zajednica je imala u vidu i činjenicu da su Srbi proterani iz Republike Srpske Krajine pa je to bila neka vrsta kompromisa. U jednom trenutku jeste definisan američki stav, Amerikancima su bili najvažniji faktori u stvaranju Dejtona da nema nezavisne Republike Srpske, nema unitarne BiH, nema trećeg entiteta i to zasad funkcioniše.
Međutim, naravno, Hrvati se bore za svoje interese. Ono što je Hrvatima najveći problem jeste njihov strah da će u tom drugom entitetu, Federaciji Bosne i Hercegovine, postati manjina. Bošnjaci ih stalno pritiskaju, mnogi Hrvati se iseljavaju, odlaze, ne videći u tom delu svoju budućnost. Prisutan je strah da manjina dominira čitavom politikom. Zbog toga im je sada veoma važno da se ostvare i kroz ustavne promene koje je doneo Ustavni sud, da se izmeni Izborni zakon koji definiše hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH. Jer u nekoliko izbora Hrvate predstavlja čovek kojeg nisu birali Hrvati, nego Bošnjaci. Imaju dakle lažne predstavnike koji nemaju legitimitet iako se deklarišu kao Hrvati. Zbog toga Hrvati nastoje da se izbore za taj treći entitet.
Ukoliko do toga dođe, onda se možda može naći neka formula, odnosno da Bošnjaci pristanu na to. Republika Srpska neće pristati ni na kakvu promenu granica, odnosno promene na teritoriji koju poseduje, tako da i ukoliko se Federaciji desi ta podela na dva entiteta, bošnjački i hrvatski, Republika Srpska će se verovatno složiti. To bi opet donelo sasvim drugačije odnose u upravljanju Bosnom i Hercegovinom, s tim što bi to trebalo da bude rezultat nekog unutrašnjeg dogovora, unutrašnjih pregovora, a bojim se da bi otvaranje takvih razgovora u BiH neminovno vodilo ka nekom razlazu, ako ne i nekom nasilnom raspadu. A za sada nema takve volje ni u jednom od naroda. Istina, jedan ima jasne separatističke ideje koje se ne mogu lansirati politički, ali one funkcionišu u javnom mnjenju i što je najbitnije tome pogoduje i postojanje interentitetske granice. Dakle, neke granice na teritoriji, a poseban oblik separatizma i kod Hrvata takođe je naglašen, s tim što Bošnjaci to ne bi dozvolili jer smatraju da bi to bio put ka odvajanju Hrvata iz Bosne i Hercegovine.
Hrvatima pripadaju dva kantona – Hercegovački i Kanton 10, u narodu poznat kao ’Crni kanton’. Njemu su pripale skoro etnički čiste srpske opštine Drvar, Grahovo, Glamoč i Kupres. Poslednjih godina, Hrvati, moji prijatelji iz Livna i Kupresa, kukaju da im muslimani, Bošnjaci, preuzimaju teritoriju tiho, strpljivo i dominantnim planiranim priraštajem. Pričaju kako se iz Livna, Kupresa i Tomislavgrada Hrvati iseljavaju, sad imaju pravo da se zaposle u zemljama EU bez ikakvih zakonskih prepreka. Bolje žive, više zarađuju. A Bošnjaci se useljavaju na njihova mesta, legalno kupujući njihove njive, okućnice...
Hrvati su u strahu da ne postanu manjina u BiH. Po poslednjem popisu, navodno ih ima 17,4 odsto, što verujem da je fikcija. Oni su regularno prijavljeni na starim adresama, a odavno žive u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj... Verujem da su pali ispod 14 odsto, što je crveni alarm. Hrvatska ima strah da će im ostati nenaseljen ’meki trbuh’ odnosno prostor koji pokrivaju opštine Petrovac, Drvar, Kupres, Glamoč. Istina, Petrovac je danas većinski muslimanska opština. To je strateški geopolitički problem. Oni nemaju rešenje jer veliki prostor od Knina do južnih ličkih granica je pust. Tamo žive skoro isključivo Srbi, starci i babe, vratila ih je nostalgija i svest da im imanje ne otme neko. A nema ko da otme. I pitanje je danas koliko realno Hrvatska ima stanovnika... Zbog toga i insistiraju na trećem kantonu u dejtonizovanoj BiH. Oni od toga neće odustati“, kaže profesor Šolaja.
Vesti
22.05.2025. 19:30
Non-pejper o BiH: Republici Srpskoj finansijske sankcije, njenim čelnicima političke
Vesti
09.05.2022. 09:15
"Stvaranje unitarne Bosne je nemoguće i nerealno"
Svet
21.11.2023. 10:22
Dokument kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini
Komentari
