Vesti
10.08.2021. 20:10
Rade Jerinić i Mihailo Paunović

Pregovori u Briselu

Bliski susret treće vrste

Aljbin Kurti
Izvor: EPA / ERMAL META

Lokalni izbori na Kosovu u oktobru ove godine dodatno su usporili pregovarački proces u Briselu koji Aljbin Kurti koristi kao podijum u svojoj izbornoj kampanji.

Nakon prvih sastanaka Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija čini se da je malo mesta optimizmu da pregovarački proces ima bilo kakvu perspektivu. Kratke susrete priređene u Briselu uz posredovanje Evropske unije i Miroslava Lajčaka kao njihovog predstavnika obeležilo je potpuno odsustvo bilo kakvog konstruktivnog dijaloga ili njegovog pokušaja barem. Na momente se čini da pozicije dve strane nikada nisu bile udaljenije i da je čitava stvar krenula ubrzanom regresijom ka prošlosti i kraju devedesetih godina prošlog veka. Te godine obeležile su krvavi konflikt dva naroda i danas se čini da bar ono što Priština radi uopšte u obzir ne uzima ovu činjenicu. S druge strane, niti pozicija status kvo i zamrznuti konflikt oduzimaju svaku perspektivu regionu.

Međutim, ono što zaista izaziva čuđenje u obaveštenim diplomatskim krugovima jeste – kako to Brisel toleriše? Odnosno, kako EU dopušta sebi da više od sedam godina nešto što je potpisano pod njihovim okriljem uopšte ne zaživi. Ova diplomatska blamaža ne može se pripisati poslovičnoj inertnosti birokratije EU. Mada, ne verujemo da je samo to u pitanju jer da jeste ne bi Aljbin Kurti sebi dozvolio određene netaktičnosti pokušavajući da susrete sa Vučićem pretvori u montipajtonovsku grotesku. Doista susreti Kurtija i Vučića izgledaju pomalo neobično – u nedostatku adekvatnije reči. Jasna je razlika u političkoj veštini i senzibilitetu koje su nesumnjivo na strani srpskog predsednika, ali je jasno da Kurtija pored ličnih „kvaliteta“ dodatno pritiskaju i očekivanja njegovog biračkog tela za čiju se naklonost grčevito bori. Nekada se čini da je sve to što radi u Briselu, čitav taj performans zapravo usmeren samo ka publici na Kosovu.

„Za očekivati je bilo da ni prilikom prvog ni prilikom drugog susreta neće doći do nekih pomaka. Ne samo da nije došlo do pomaka, nego smo se i unazadili u samom dijalogu. Evropska unija, odnosno zvanični Brisel, i dalje kuburi sa nekim rešenjima kada je u pitanju ovo stanje. I od Borelija i od Lajčaka nismo mogli da čujemo ništa drugo osim da su razgovori teški i da je jedino što su strane uspele da se dogovore to da u budućnosti bude još sastanaka. Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa sproveo je jako istraživanje koje smo dostavili određenim organima na Kosovu i iz njega proizlazi da bez uticaja i jakog uključenja Sjedinjenih Američkih Država mi nećemo imati nikakav pomak u bilo čemu. Jer i jedna i druga strana su daleko od bilo kakvog rešenja“, kaže Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, za „Ekspres“.

U Briselu ništa novo

Dijalog sa Prištinom

Aleksandar Vučić

Dijalog sa Prištinom

25.06.2021. 11:42

U Briselu ništa novo

Stav da je ovakav rezultat dosadašnjeg dijaloga bio očekivan sagovornik „Ekspresa“ pravda političkom prirodom Aljbina Kurtija. Kako napominje, znalo se da će dolaskom na vlast Aljbina Kurtija doći do promena. To se i dešava.

„Kurti je jedan od najspecifičnijih političara na Zapadnom Balkanu. Njega krasi specifičan ideološki pristup svakom konceptu, a ono što je apsolutno determinisano jeste da ne želi da razgovara ni o kakvoj razmeni teritorija niti formiranju Zajednice srpskih opština onako kako to vidi Srbija. On to jasno govori i pred zvaničnicima Brisela i Vašingtona“, smatra Šeholi, a potom se osvrće na još dodatne faktore koji doprinose tome da dijalog između Beograda i Prištine izgleda ovako kako izgleda.  

„S druge strane lokalni izbori na Kosovu su u oktobru mesecu, ali su isto tako i u Srbiji naredne godine. Naravno da ta činjenica dodatno otežava ovu situaciju dijaloga. Ne verujem da ima političara, tu ne mislim samo na Vučića i Kurtija, koji bi ušli u finalizaciju bilo kakvog rešenja u ovakvoj situaciji pre nego što izbori budu održani. Da bi se desilo kompromisno rešenje, obe strane moraju da popuste, ali koliko vidimo to nije slučaj u ovom dijalogu. Da budem još konkretniji, mislim da ni nakon izbora na Kosovu nećemo imati nikakav pomak u dijalogu jer se posle njih čekaju izbori u Srbiji“, jasan je Šeholi.

Aljbin Kurti
Izvor: EPA / ERMAL META

Postavlja se pitanje šta je onda rešenje. Da li će dijalog Beograda i Prištine cirkulisati samo u međuprostoru između potencijalnih izbora? Isto pitanje smo postavili i našem sagovorniku.

„Mislim da je odgovor na ovo pitanje Kurti nedavno i sam dao. Kosovo može da živi bez priznanja Srbije. Kosovo će težiti pristupu međunarodnim institucijama kao što su Unesko, Interpol i tako dalje... Kada Vučić istakne da Srbija nikada neće priznati Kosovo, to daje za pravo Kurtiju da izjavi da Kosovo može da živi i bez srpskog priznanja nezavisnosti Kosova. Naravno da će to proizvesti i za jednu i za drugu stranu određene sankcije. Tu pre svega mislim na Evropsku uniju i Srbiju. Jer da se ne lažemo, javna je tajna da Srbija ne može da bude članica Evropske unije sa Kosovom u Ustavu. Srbija i njeni građani neće moći u Evropsku uniju dok se ne reši to pitanje. S druge strane, Priština će morati, ukoliko želi da korača ka integrativnim procesima u NATO i Evropsku uniju, da ispoštuje međunarodne procese koje je preduzela u Briselu. Jedna od stvari je i Zajednica srpskih opština. Kao što bi Vučić verovatno izgubio izbore da prizna Kosovo, tako i Kurti, koji je godinama demonstrirao protiv Zajednice srpskih opština, sada jako teško može da prihvati njeno formiranje. To je taj ćorsokak i lavirint iz koga ja ne vidim izlaz. Da li će u celoj stvari prevagnuti pritisak Brisela i Vašingtona – videćemo, ali gledajući trenutno stanje, teško će se bilo šta uraditi“, kaže Šeholi.

Za Nedžmedina Spahijua, političkog analitičara sa Kosova, rezultat poslednje dve runde dijaloga je potpuno očekivan s obzirom na prirodu Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija. Spahiju ističe da se onom što je Kurti uradio u Briselu nažalost aplaudira na Kosovu, ali apsolutno nije u interesu Kosova.

„U interesu Kosova je da Kurti izvuče priznanje Kosova od Srbije uz što manju cenu, a ne da nervira Vučića. Međutim, narod Kosova nije takvog nivoa da može da artikuliše svoj interes. Više je na nivou da se oduševljava time da je neko nadmudrio predsednika Srbije ili da ga je iznervirao. To mu je veće zadovoljstvo.“

Za razliku od političara sa Kosova, Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije nije očekivao „ovako loš rezultat“ sa poslednje dve runde dijaloga u Briselu. Kako Zečević u razgovoru za „Ekspres“ kaže, rezultat poslednjeg dijaloga je takav da srpska strana počinje da sumnja u dijalog i njegovu ozbiljnost, odnosno da li je dijalog čist performans albanske strane.

„S obzirom na to da je od jednog do drugog dijaloga prošlo malo vremena, mogli smo da posumnjamo da je došlo do nekog napretka. Međutim, ne da nije došlo do napretka, već je došlo do mučne situacije na pregovorima i ozbiljne sumnje srpske strane da pregovori uopšte imaju svrhu, odnosno da li je njihova svrha da se samo vrši pritisak na Srbiju“, smatra Zečević.

Komentarišući nedavnu izjavu Aljbina Kurtija da Kosovo može da živi i bez priznanja Srbije, Zečević naglašava da je to izjava koja praktično vodi ka statusu kvo.

„U suštini taj status kvo za nas ima određene minuse. Pre svega jer je albanska strana nepredvidiva i što može da napravi incidente na Severu Kosova. Drugi problem je taj što status kvo blokira procese evropskih integracija Srbije i to je veliki problem. Pogotovo što znamo koliko članice Evropske unije imaju veći podsticaj za razvoj od nas. To su ogromne razlike. Kod nas su neki ljudi iz nauke i prosvete čak i priželjkivali status kvo. Međutim, to nerešeno stanje može da bude opasno kao žarište za potencijalni sukob.

Budući dijalog između Beograda i Prištine ne možemo a da ne gledamo kroz prizmu da početkom septembra ističe moratorijum potpisan u Vašingtonu kojim su se obe strane obavezale na pasivnost i odsustvo lobiranja. Takođe, građane Kosova u oktobru očekuju i lokalni izbori pa su političari sa Kosova uveliko u kampanji. Oba momenta se preslikavaju na Kurtijev nepomirljiv stav, ali i nedavnu izjavu Erdogana da Turska radi na priznanju nezavisnosti Kosova još nekih država. Zbog svega toga Zečević smatra da Kurti nije spreman na bilo kakav kompromis sa Srbijom, odnosno da nije spreman da radi na normalizaciji odnosa i to ističe kao najveći problem. Nije neki veliki optimizam pred sledeću rundu dijaloga u septembru, ukoliko je uopšte bude.  

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Ne želim da Kosovo zavisi od priznanja Srbije"
Aljbin Kurti

Aljbin Kurti

13.07.2021. 13:23

"Ne želim da Kosovo zavisi od priznanja Srbije"

Premijer privremenih institucija Aljbin Kurti izjavio je da bi bilo dobro da Srbija prizna Kosovo, ali da nema nameru da to plati ni delom teritorijom, ni funkcionalnošću, kako kaže, kosovske države.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
21°C
01.10.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve