Vesti
21.12.2021. 06:05
Vesti
08.04.2025. 15:25
Đoko Kesić
INTERVJU
Branko Vlahović: "Nove Jalte neće biti"
Branko Vlahović je doajen jugoslovenskog i srpskog novinarstva. U avgustu ove godine obeležiće 40 godina novinarskog rada kao specijalni izveštač iz Sovjetskog Saveza i Rusije. Bio je sa 33 godine najmlađi akreditovani strani izveštač iz SSSR-a.
On je svedok velikih istorijskih događanja koja su iz temelja promenila svet: među prvim novinarima bio je u Černobilju, posle havarije na atomskoj elektrani 1986. godine. Potom je insajd pisao o raspadu SSSR-a i nestanku komunizma 1991. godine, o ekonomskom i državnom propadanju Rusije u vreme Gorbačova i Jeljcina, a potom o ekonomskom i vojnom usponu Rusije pod Vladimirom Putinom.
Vlahović potiče iz oficirske JNA porodice, iz sela kod Kolašina. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Peći. Potom je u Zagrebu završio diplomatsku akademiju, zatim i žurnalistiku. Prvi novinarski posao dobio je u zagrebačkom "Vjesniku“, da bi posle nekoliko godina otišao da izveštava iz SSSR-a. U "Vjesniku“ je ostao do višestranačkih previranja kad se pojavio Tuđman sa velikohrvatskim vokabularom. Napustio je "Vjesnik“ i počeo da izveštava za beogradske medije, prvenstveno za "Večernje novosti“, za koje piše i danas.
Bio je u prvoj grupi stranaca koja je posetila Černobilj, posle katastrofe krajem aprila 1986. godine. Bio je i gde je održana prva zajednička sovjetsko-američka proba avgusta 1997. godine, kaže, kao i svi nadobudni novinari. Sada, kada bih ga pitao da li bi otišao, kaže normalno da ne bih... Bio je tri puta u Avganistanu u vreme sovjetske invazije na tu zemlju, u Gruziji kada je izbio rat između Gruzije i Abhazije...
Družio se sa ljudima iz pozorišnog života ‒ Andrejom Mironovom, Jurijom Ljubimovom, šefom čuvenog pozorišta na Taganki. Družio se i sa ambasadorom SRJ Borom Miloševićem. Ruski predsednik Medvedev odlikovao ga je Medaljom Puškina za doprinos širenja prijateljstva ruskog i srpskog naroda. To je najviše moguće priznanje koje u Rusiji mogu da dobiju stranci.
Viđali ste se i sa Mirom Marković i njenim sinom Markom, pošto su se doselili u Moskvu?
"To je bilo pošto su ’Novosti’ objavile Mirinu knjigu. To će ti biti interesantno pošto si objavio knjigu o Miri i njenoj majci Veri Miletić. Kada sam je intervjuisao, uopšte nije htela da razgovara o majci. Moje pitanje bilo je apsolutno korektno ‒ ne čini li vam se da je bio nekorektan potez tadašnjeg srpskog partijskog rukovodstva da mladu ženu pošalju u okupirani Beograd i faktički je bace u ralje Bećarevićeve policije? Nije htela da priča.
Priče o Marku Miloševiću kako je vlasnik restorana, član ruske mafije... To je sve laž. Marko ima neko enciklopedijsko znanje, načitan je, ali nije za biznis. Mnogi su me pitali ‒ od čega njih dvoje žive? Pa od para koje su dobili kad su prodali kuću. Nije tačno da su im Rusi dali sve. Ta kuća gde žive je u Podmoskovlju, ali daleko od Putinove rezidencije. Takvih kuća u Beogradu imaš koliko hoćeš. Nema tu ničega ekskluzivnog. To je kuća koja je napravljena u sklopu njihovog odmarališta i zato je u zatvorenom prostoru. Ne možeš da uđeš bez najave. Verujem da sam jedan od retkih novinara koji je ulazio kod njih. Njih su Rusi preplašili, sugerisali su im da se ne druže sa našim ljudima, da ne izazovu neki incident. Pokušavao sam da Miru i Marka ubedim da nisu više interesantni nikome i da nema opasnosti da će nešto da im se dogodi.“
Koje ste konekcije imali u Kremlju?
"Najbolje sam imao dok su postojali SSSR i SFRJ. Tada smo bili država koju su uvažavali. Ni kasnije nisam imao problema, ali status koji smo imali u vreme Titove Jugoslavije se izlizao... Kada su dolazili, ne znam kakvo je vaše mišljenje o Zoranu Đinđiću, ali to su nedorasli ljudi. Kada je došao, govorio je ’vidi i mi Rusi imamo istog gazdu i nemamo ni razloga previše da se sa Rusima konsultujemo’, što je po meni totalna glupost. Jer kako god da uzmeš, Rusi su imali pravo veta u Savetu bezbednosti. Ovde je prodefilovalo toliko nedoraslih političara... U takvoj atmosferi je teško da koristiš nekakve benefite tamo, uključujući i aktuelnu vlast.“
Velika istorija Vam je tutnjala pred očima. Vratila se na scenu država Rusija, koja je deset godina bila u vlasti oligarha poput Berezovskog, Hodorkovskog... Kako je to izgledalo?
"Znaš u čemu je bio problem Rusije u vreme Jeljcina? Bio sam veoma dobar sa njegovim predsekretarom, Sergejem Medvedevom. Što se tiče oligarha, u pravu si. Oni su bili u tih devet-deset godina u Rusiji moć. Kada se SSSR raspadao, bio je to gnusan lopovluk. Najveći greh Jeljcinov je u tome što je dopustio oligarsima da za sitne pare privatizuju ogromne naftne kompanije, rafinerije... Oni su za sitniš zauzeli pozicije u naftnom biznisu. ’Jukos’ je bila jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu.“
Svet
01.01.2024. 13:05
Novi ruski zaokret ka Istoku
To je bila moć?
"Da, ali i Zapad je tu igrao vrlo kvarno. Njima nije uopšte smetalo da se Rusija raspadne i da se SSSR uništi. Najvažnije im je bilo da ta imperija ne može još jedanput da se uspravi. Nažalost, oni su u tome bili i uspeli. Kada pogledaš šta je sve privatizovano, to je katastrofa. Veliki hemijski i aluminijumski kombinati, sve što je bilo vredno... Mislim da u to vreme Rusija nije imala moćne ljude koji bi se suprotstavili Jeljcinu i oligarsima oko njega, iz prostog razloga što je pijani Jeljcin mogao svakoga od njih da šutne.
Berezovski je bio u veoma dobrim odnosima sa Tanjom, Jeljcinovom ćerkom. Kad pogledaš Jeljcinovo okruženje, svi su oni imali interes da velikom kutlačom uzmu nešto u toj privatizaciji. Komunisti i to društvo koje je bilo kao nekakva opozicija bili su preslabi. Da bi me bolje shvatio o čemu pričam, oni su otprilike kao Dačić ovde ‒ važno je da mi dobijemo nekakva mesta i nećemo da se guzimo tamo...“
Pre više godina, u Udruženju moskovskih novinara, na pitanje – ko je Putina doveo na vlast, odgovorili su mi: Familija.
"U takvoj situaciji ti nisi imao sile koja bi mogla da zaustavi taj lopovluk. Celo to društvo oko Jeljcina, zato ih i zovu Familija, svi su oni bili u dilu oko raznih poslova i interesa. Za dolazak Putina na vlast zaslužan je na prvom mestu Jeljcin. Putin je dao garancije da će zaštititi Jeljcina i njegovu porodicu, i toga se drži i danas.
Zanimljivo da su i oligarsi bili za to da dođe Putin jer ga dovodi Jeljcin, što su razumeli da se u njihovim dilovima ništa neće menjati. Prevarili su se. Najpre, Putin je od oligarha tražio da plate porez, ali ne na cene po kojima su budzašto prodavali naftu svojim ofšor kompanijama u Londonu ili gde bilo. Moraju da plate porez na novac koji dobijaju na svetskom tržištu. Na to ih je prisilio, po zakonu, u protivnom bi gubili posao. To je bila velika Putinova pobeda. To je enormno počelo da puni ruski budžet.“
Postoji priča da je jedan oligarh hteo Britaniji da da koncesije na iskopavanja retkih minerala u Rusiji?
"Svi oni igrali su da odobrovolje ove na Zapadu. Ali Putinu nije padalo na pamet. Evo sada ću da ti objasnim oko Ukrajine. Većina ljudi uopšte ne razume da Ukrajina nema para da investira u projekte za iskopavanje i preradu retkih metala i minerala. I ovaj blesavi Zelenski se zaleteo i ponudio to Trampu, a onda se Trampu osladilo i rekao – e ima da vratite ono što smo vam dali. Nesporno je da ni Rusija ni Ukrajina nemaju dovoljno novca za te ogromne projekte. Šta pod tim podrazumevam. Recimo, imaš paket: moraš da napraviš nove tehnologije za vađenje na tim dubinama, pod tim temperaturama itd. To je sve skupo. Oni to ne mogu bez pomoći i zato su ulazili sa američkim naftnim i drugim kompanijama u dogovore. Međutim, na američke kompanije Bajden i društvo su napravili veliki pritisak i morali su da se povuku. Lavrov, međutim, kaže da već sada te kompanije pokušavaju da se vrate u te poslove. Ako se realizuje, to je strašna zarada.“
Da se vratimo na Putina i njegov obračun sa oligarsima. Ta borba je trajala četiri godine?
"Putinu je ovih dana istekla 25. godina u Kremlju. On to ni koktelom nije obeležio zbog rata u Ukrajini. A prvi obračun sa oligarsima bio je sa Jeljcinovim miljenicima, koji su verovali da isto mogu da se ponašaju i u vreme Putina ‒ čuveni Berezovski i nekolicina. Najpre, Putin im je zatvorio vrata da ne mogu da ulaze kad hoće u Kremlj. I drugo, nisu više mogli da mešetare. Recimo, Berezovski je upoznao Romana Abramoviča sa Jeljcinovom porodicom. To su ljudi koji su imali u Kremlju dobre veze.
Mala digresija: na početku Putinovog mandata kada se dogodila tragedija na atomskoj podmornici ’Kursk’, Berezovski je napao Putina, preko izraelskih i drugih medija. Mislio je da može da ga sruši. Tada je Berezovski sebi potpisao smrtnu presudu. Pisao je pisma iz Izraela pa ih je davao Žirinovskom, molio je da se vrati, ali Putin ga je prekrižio.“
Svet
31.03.2025. 20:45
"Putin ostaje otvoren za kontakte sa Trampom, uprkos kritikama"
Kako je rasla ta Putinova moć od 2000. godine? Nedavno ste objavili i knjigu "Putin, moć Rusije“.
"Moć nije odmah rasla. Trebalo je vremena. Ali činjenica je da se Putin distancirao od tog lobija i Jeljcina. Narod je video da je on zaista patriota i da nije kukavica. On je, recimo, leteo u Čečeniju, na Kavkaz, tamo kad je besneo građanski rat, pa u Dagestan... Narod se uverio da mu treba verovati. Objektivno, kada je na prvim izborima pobedio, mnogo su mu pomogli Šojgu i Kareljin, rvač, olimpijski šampion. Oni su osnovali partiju koja je podržavala Putina. To je jedan od razloga što je Šojgu opstao, bez obzira na sranja koja su bila pri Ministarstvu odbrane.
Moć nije došla relativno brzo. Ali s obzirom na to da je reč o velikoj zemlji, ne možeš da napraviš promenu preko noći. Za Putina je glavni adut u obračunu sa oligarsima bio taj što su oni bili najomraženiji deo društva. Kada je krenuo u obračun sa njima, dobio je plebiscitarnu podršku. To mu je bio najmudriji potez. Nije se uplašio tih lopina i narod je stao na njegovu stranu. Da se uplašio, to bi stvorilo haos u društvu. On je kidisao na njih, šta je on njima na tim zatvorenim sastancima govorio... Recimo, zašto je uhapsio Hodorkovskog? Oni su ubijali ljude koji nisu hteli da im dozvole privatizaciju. Iz ’Jukosa’ su ubili gradonačelnika Neftejuganska zato što im se suprotstavljao. Nezadovoljstvo oligarsima u narodu je ojačalo Putinov autoritet. Neko će reći da on nije oduzimao svima vlasništvo. To je tačno. Oligarsima koji su bili lojalni državi nije oduzimao ništa. Poput Romana Abramoviča, pa nekoliko pravoslavnih oligarha koji su bili korektni...“
Putinov međunarodni ugled je porastao. Danas se mnogi pozivaju na njegov govor na konferenciji u Minhenu 2007. godine, da je vidovito prepoznao šta se u svetu događa i šta će se dogoditi?
"Nema sumnje da je taj govor imao veliki odjek i u svetu i u Rusiji. Drugo, ruski narod bio je zaokupljen tim da se što brže reše ekonomska pitanja. Ima li on ugled ili ga nema jeste važno, ali ako imaš problema sa ekonomijom kod kuće, džaba ti sve. Godinama su se Rusi ponosili time što imaju najnaprednije oružje, a onda se pojavio čovek, gubernator krasnodarskog kraja, koji je rekao ’šta se mi busamo sa tim oružjem, mi možemo sa investicijama u poljoprivredu da budemo jedni od najvećih proizvođača žita i žitarica...’ Mislim da je to bio najvažniji trenutak. Jer, prema zvaničnoj statistici 1999. godine, 41 odsto građana živelo je ispod životnog minimuma, a nezaposlenost je rapidno rasla.“
Kako je to urađeno?
"Relativno lako, ali nije bilo lako. Recimo na svetskoj berzi barel nafte 1988. bio je 12 dolara, da bi 2003. bio 27,3 dolara. Posle toga cena nafte rasla je godišnje od 12 do 15 odsto... Državni budžet bio je prepun, Rusija je investirala u proizvodnju hrane. Postali su najveći izvoznici žita u svetu, danas jedino što uvoze je goveđe meso iz Argentine.
Kada imaš kapital, možeš da praviš planove gde ćeš da investiraš. Oni su investirali u voćnjake, vinograde... Danas u Rusiji imaš odlična vina. Vrlo brzo će da zadovolje sve potrebe u voću i povrću. Zasadili su toliko jabuka, ali je to sve bilo moguće zato što se pojavio višak kapitala. Naravno, bez kredita. To je ono što naš narod govori – sreća prati hrabre. On je podigao nivo budžeta odakle su mogli da razvijaju poljoprivredu. Kada pogledaš, recimo, koliko je površina zasejano žitom, oni više nemaju nikakve potrebe da se ’mlate’ sa bilo kim jer imaju sasvim dovoljno resursa i za sebe i za izvoz.“
Rat u Ukrajini pokazao je da je Rusija na vreme investirala u vojnu industriju, u nove tehnologije, i onda se pojavilo oružje koje je zateklo ceo svet?
"To je takozvano hipersonično oružje. Oni su zaista napravili strašan skok, ali toga ne bi bilo da nije bilo podloge iz sovjetskog vremena. Ja mogu da simpatišem Putina, ali on nikada ne bi mogao to da napravi da nisu bili projekti, planovi, skice u fioci... Neosporno je da su oni izvadili mnoge dobre ideje iz sovjetskog doba. I kod nas i u Rusiji ima jedan deo ljudi za koje je sve što je bilo u socijalizmu đubre. Nije to baš tako. Kada pogledaš šta je sve napravljeno u tom Sovjetskom Savezu, to su ogromne investicije. U Rusiji je jedno vreme bila strašna mržnja prema SSSR-u. To je neka patologija. Istu tu patologiju mi imamo ovde. Nisam ja ni za kakve povratke na stari sistem, ali ne možeš da kažeš sve je bilo đubre jer to nije tačno.“
Svet
17.03.2025. 19:50
Mir u Ukrajini ima cenu - ko će da plati, a ko da naplati?
Socijalizam, komunizam ili kako god ga zvali u Rusiji je trajao 70-ak godina. Kako se taj svet rastao sa komunizmom?
"Seti se vremena kada su ovde došli na vlast Đinđić i društvo. Oni su pričali ‒ samo da se rešimo socijalizma i sve će da cvrkuće, što nema veze sa državničkim razmišljanjem. To mi u godinama i sa nekakvim iskustvom znamo. Ali veliki deo Srba tako misli. Pisao sam u ’Novostima’ kad god dođu idioti kod Putina i kažu da treba iseliti iz mauzoleja Lenjina, on im svima kaže – imate li vi pametnije šta. Pogledaj ovde, kada je ovaj vaterpolista u Beogradu došao sa svojim idejama... Time se ništa ne rešava. Ono što je deo istorije jednog naroda ne treba brisati i ne treba prećutkivati i o dobrim i o lošim stranama, naravno.“
Da se vratimo na Ukrajinu. Rusija je morala da interveniše zbog ruskog naroda koji je tamo nipodaštavan?
"Oduzeli su im pravo da koriste svoj jezik. A tek Lavra kijevska, koja je simbol stvaranja Rusije, jer Rusija je nastala u Kijevu, ona je devastirana, opljačkana. To je tragedija. To je isti narod. Objektivno, to se i ne bi dogodilo da nisu Amerikanci pritiskali vaseljenskog patrijarha da da autokefalnost ukrajinskoj crkvi. Zelenski je nagradio bivšeg američkog državnog sekretara Pompea ordenom zbog toga što je doprineo da se stvori ta raskolnička crkva. CIA je tu odigrala ključnu ulogu, oni imaju sa tim vaseljenskim patrijarhom stare račune. On je čovek koji radi ono što mu oni kažu. Ali, moja prognoza je, kad prestane rat, da će se polako te strasti oko crkve stišati i da će jednostavno Ukrajinci shvatiti da je to jedna crkva.“
Doći će mir u Ukrajinu, počeće neki novi odnosi Ukrajine i Rusije, što podržavaju Tramp i Bela kuća. Ali ako na sledećim izborima u SAD pobedi neki demokrata, opet će Britanci, Francuzi, Nemci i Amerikanci da krenu protiv Rusije. Što su vekovima radili.
"Apsolutno se slažem, i meni je sto puta pala na pamet ista misao ‒ a šta kada Trampa ne bude? Neosporno da postoji opasnost da oni vrate sve. Toga su svesni i u Ukrajini. Ali sada nemaju izbora. Oni moraju sa Trampom da igraju i da vode računa da ga ne iziritiraju jer Putin ne može da odustane od toga da oslobodi celu Donjecku i Lugansku oblast. Jednostavno treba da oslobodi Herson i Zaporožje. Najveći problem je što Putin nema dovoljno vojnika. On mora da vodi računa o tome, a šta kad rat završi. Onda će neko da pravi obračune i da kaže da li je sve to vredelo? To je njegov veliki problem.“
Svet
25.02.2025. 15:10
Pregovori o sudbini Ukrajine u kojima se Ukrajina ništa ne pita
Vratimo se odnosima Rusije i Srbije. Car Nikolaj intervenisao je kod Italije i Francuske da se srpski vojnici iz Drača prevezu na Krf. Stoji i to da, što ste rekli, Srbi na spoljnom planu nemaju većih prijatelja od Rusa. Šta je tu realnost?
"Srbija ima često nerealne ambicije. Očekujemo da nam saveznici pomognu tamo gde ne mogu da nam pomognu. Sa mnogima sam se svađao oko Crne Gore. Umesto da se traži nekakav kompromis, mi smo ostali bez izlaza na more. I kad bi Rusi i hteli da nam pomognu, kako će? Kada je Lavrov dolazio, morao je da moli Bugare da mu daju prelet.“
Ali tu stoji, kako ste rekli, mali greh ruski, u otcepljenju i odlasku Crne Gore?
"I dalje mislim da Rusi imaju greh prema nama iz prostog razloga što su njihovi oligarsi, tačnije Deripaska, plaćali sve crnogorske zapadne lobiste. Da je Deripasku pozvao neko iz Kremlja, nisam siguran da bi on smeo da radi to što je radio.“
Značajan oslonac u srpsko-ruskim odnosima je pravoslavlje?
"Kako da ne. Rusija je značajno pomogla izgradnju svetosavskog hrama, slali su najbolje majstore, ikonopisce i izdvajali ne malo novca za to. Između naše dve crkve nikada nije bilo nikakvih sporova. Treba se potruditi da se ti odnosi i dalje razvijaju. Kada je patrijarh Porfirije bio u Moskvi, on je meni prišao. Znaš kako naši ljudi ljube ruke, a u jednom trenutku patrijarh je rekao – pustite, hoću ovog čoveka da pozdravim. Rekao mi je – pratim to što vi govorite i preko televizije i što pišete, ako vam nešto znači, ja svaku vašu reč podržavam. Šta je bitno? Mi moramo da razvijemo duh prijateljstva. U određenim fazama u Beogradu se pojavljuju nekakvi politički likovi koji to doživljavaju kao nešto retrogradno. Sada nekakav Branko Vlahović i njemu slični hoće da se razvijaju odnosi itd. Evo gde ja vidim problem sa Rusijom. Zašto nama pada trgovinska razmena sa njima? To nema nikakvu političku podlogu. Pada iz prostog razloga što mi nemamo šta da izvezemo. Dobra volja kod njih postoji. Srbija i Rusija nemaju apsolutno nikakvih spornih pitanja. Druga je stvar što se mi uglavnom obraćamo Rusiji kada dobijemo šamare od Zapada. Ne treba se tako razvijati saradnja.“
U kojem su stanju politički odnosi Rusije i Srbije?
"Ako kažem da predsednik Srbije nije bio tamo više od dve godine, to nešto govori. Oni su svesni da je Srbija pod pritiskom i oni neće da antagoniziraju. Ali činjenica je da bi ti odnosi morali da budu bolji. Neke stvari uopšte ne razumem, verovatno radi toga što sam ja dugo vani. Nas nikada neće da prime u EU dok ne priznamo Kosovo. A mi u zvaničnom političkom vokabularu govorimo kako EU nema alternativu. Naši ljudi ovde moraju da shvate – nemoj da potrošimo dobre prijatelje. Jer najveća radost Zapada bi bila da Srbiju posvađaju sa Rusijom. Ljudi moraju da shvate da ma koliko se mi udvarali Zapadu, oni nas nikada neće prihvatiti kao svoje. Ne razumem ove naše političare, pogotovo ovog Đurića i to društvo, jer ono glasanje u UN je autogol. Druga je stvar što Rusi prihvataju i izvinjenje, ali deo gorčine kod njih ostaje.“
Dolazi do globalne preraspodele moći u kojoj će biti tri najvažnija igrača – Amerika, Kina, Rusija. Kako će se taj svet podeliti i gde će se naći Srbija?
"Baš si me nasmejao. Mislim da niko u Beogradu ne zna gde ćemo se mi naći. Mi igramo nekakvu čudnu igru. Bilo bi logično da ti strateški gledaš koja je to pozicija. Ne mislim da će doći do nove Jalte. Jalta je bila moguća zbog moći Sovjetskog Saveza. SSSR je bio velika vojna sila, koju su Amerikanci prihvatili kao saveznike. Danas Rusija nema taj potencijal. Kako će se odrediti nove granice uticaja velikih sila, videćemo. Sada kad Rusija ne može za tri godine da izađe na granice administrativnih oblasti, mora čovek da bude realan. Mislim da su sve te priče oko Jalte priče za malu decu. Rusi ne smeju da se posvađaju sa Kinezima. Mislim i da neće iz prostog razloga što je kineski predsednik mudar. On zna da mu je mnogo važno da mu Putin čuva leđa. Kada sam bio u Vladivostoku, često sam išao za Kinu. Taj narod sasvim drugačije razmišlja od nas. Neće oni ni u kakve ratove da ulaze. Kina ima svoje ambicije, Kina ima svoje planove. Da Kina ratuje sa nekim za Srbiju, pa to je apsolutno nerealno.“
Kada će se završiti rat u Ukrajini?
"Taj rat zavisi od Trampa. Bez američke pomoći Ukrajina ne može da ratuje. Putin mora da bude vešt i da ne dođe u ćorsokak u odnosima sa Trampom. Putin ima Trampove simpatije i ovaj mu daje neki ’popust’ da može da reši nekakva pitanja. Ne davi ga ‒ od sutra morate to. A ako ih puste da izađu na administrativne granice, već su napravili puno.“
Zanima me Vaše mišljenje o sudbini NATO-a. Ja verujem da će NATO opstati. A šta će biti sa EU?
"Iskreno, neće mi biti žao EU, iz prostog razloga jer je EU velika prevara. Oni ti postavljaju neke uslove, praktično te dovode u situaciju da klekneš. Ono gde su Poljska, Mađarska nekada iskoristile fondove EU i dobile lovu, toga više nema. Naš predsednik se drži mantre Evropska unija, pa Evropska unija. Ali to je tako. Moguće da on ima razloga za to.“
Komentari
