Vesti
29.03.2023. 16:30
Vesti
19.04.2023. 11:41
Mihailo Paunović
Koliko zaista danas vredi
Decenija natezanja: Da li je Briselski sporazum bio greška?
"Ja sam pre 10 godina potpisao Briselski sporazum. Ja, Hašim Tači i Ketrin Ešton. I nikom ništa. Kao da sam potpisao salvetu“, na ovaj način je Ivica Dačić komentarisao, početkom marta ove godine, odnos Evropske unije prema Briselskom sporazumu.
Neka se ministar spoljnih poslova ne naljuti, ali poređenje Briselskog sporazuma sa potpisom na salveti nije baš najsrećnije. Gledajući u prošlost, videćemo toliko primera kada su reči i skice, ispisane na salvetama, ostavljale dubok trag kroz istoriju. Od umetnosti do diplomatije... Salvete su neretko bile značajnije od papira na kojima udaren pečat.
Među takve primere mogli bismo da uvrstimo i Briselski sporazum koji je potpisan 19. aprila 2013. godine. Svoje potpise na u tom trenutku skup papir stavili su tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i premijer Kosova Hašim Tači, a ceremoniju potpisivanja blagoslovom je ispratila Ketrin Ešton, u to vreme visoka predstavnica EU.
Vesti
26.04.2021. 12:57
Izneverena očekivanja
U trenutku potpisivanja, pre 10 godina, na Briselski sporazum se gledalo kao na najveće dostignuće u dijalogu Beograda i Prištine koji se od 2011. godine vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije. Bio je to dokument kojim smo zakoračili ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Za jedne je to bio izdajnički dokument, a za druge nada da je bolji život moguć.
Za ovih 10 godina teško je navesti tačan broj puta koliko su se delegacije Beograda i Prištine zvanično sastale. Teško je setiti se i svih učesnika u pregovorima. Bilo je to trnovito vreme koje su obeležili zategnuti odnosi, česti napadi na Srbe na Kosovu, takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, često izgovarana reč reciprocitet, promene političkih aktera pre svega na Kosovu. Međutim, bez obzira na to da li je na vlasti u Prištini bio Ramuš Haradinaj, Avdulah Hoti ili Aljbin Kurti, zajedničko za sve bi bilo nepoštovanje Briselskog sporazuma, pre svega onog dela koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština.
Zato bi priča o Briselskom sporazumu mogla da stane u jednu rečenicu pa ko je kako shvati – sporazum sadrži 15 tačaka od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, koja još uvek nije formirana.
Briselski sporazum trebalo je Srbima na Kosovu da obezbedi neku vrstu autonomije. Da im omogući učešće u obrazovnom i zdravstvenom sistemu... Da im pre svega obezbedi bolji i sigurniji život. Da na neki način osnaži srpsku zajednicu. Umesto toga, o Briselskom sporazumu danas možemo da govorimo samo iz ugla ispunjenih i neispunjenih obaveza.
Vesti
28.01.2023. 11:12
Dačić: "ZSO ostaje glavna tačka dogovora"
Vesti
18.04.2023. 14:43
Hil: "I ja se pitam zašto ZSO nije formirana"
Obaveze koje su ispunjene svrstane su u tu kategoriju zahvaljujući Beogradu, ali od novembra prošle godine kada su Srbi napustili kosovske institucije imamo još jednu kategoriju, a to su poništene obaveze. Šta je onda ostalo od Briselskog sporazuma i čemu on danas služi? Teško je odgovoriti na ovo pitanje jer je stvar kompleksna. Sudbina sporazuma je svakako završila daleko od prvobitne zamisli, a to je da predstavlja dokument koji će doprineti normalizaciji odnosa dve strane, jer odnosi su danas daleko od normalnih.
Da je kao ideja podbacio, potvrdio je i novi evropski predlog, famozni francusko-nemački papir. Upravo zbog njegovog pojavljivanja, Briselski sporazum je u poslednjih nekoliko meseci doživeo drugu mladost. Srpski politički vrh se, u poslednje vreme, često poziva na obaveze koje su dogovorene ovim sporazumom, pre svega na formiranje Zajednice srpskih opština.
Stiče se utisak da je Briselski sporazum na vrednosti dobio tek sa pojavom novog evropskog predloga za normalizaciju odnosa, jer za zvanični Beograd upravo dokument potpisan 19. aprila 2013. godine predstavlja uslov svih uslova za dalje pregovore, odnosno ispunjenje šest tačaka koje se odnose na Zajednicu srpskih opština. Zbog toga nikako ne bismo mogli da kažemo da je njegovo potpisivanje bilo greška. Međutim, ukoliko je samo jedna strana spremna da ga poštuje, koliko zaista danas vredi?
Dokument koji su pre 10 godina potpisali Dačić i Tači ne predstavlja obavezu samo za Beograd i Prištinu, već i za Evropsku uniju koja je u svemu tome kumovala. Aljbin Kurti je više puta isticao da dijalog sa Beogradom nije prioritet njegove vlade, a da ZSO "neće proći“. Ukoliko se ispostavi da Evropa nema mehanizme kojima će naterati Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština, na koju se obavezala potpisom Hašima Tačija, onda je Dačić u pravu i Briselski sporazum ne vredi više od obične salvete.
Ljudi sa ovih prostora navikli su da gube vreme i godine, a Srbi sa severa Kosova su izgubili bar 10. Pitanje je koliko će još izgubiti dok im se ne obezbedi bolji i sigurniji život koji je garantovan Briselskim sporazumom.
Evropska unija trebalo bi da zna da je famozni sporazum, koji proslavlja 10 godina, važan i zbog svih budućih dokumenata na koje će tražiti potpis. Služiće kao primer kako se upravo EU odnosi prema problemima u svom dvorištu. Briselski sporazum je za sada sve, ali ne dobar primer i nikako ne uliva poverenje.
Komentari
