Vesti
06.09.2021. 13:10
Vesti
13.09.2021. 07:00
Marko R. Petrović
Predsednički izbori
Da li Đilas ima informacije koje niko drugi nema?
U trenutku kada manje-više svima deluje očigledno da se Aleksandar Vučić sprema za još jednu predsedničku kandidaturu, ali i za izbornu pobedu, lider SSP-a izjavljuje kako nije siguran da će se vođa naprednjaka uopšte kandidovati.
Pomalo je zbunjujuće, mora se priznati, delovala nedavna izjava Dragana Đilasa, predsednika Stranke slobode i pravde, da nije siguran da će se Aleksandar Vučić uopšte ponovo kandidovati za predsednika Srbije, pa čak i predviđanje da se to i neće dogoditi, jer „nema sigurnu pobedu u prvom krugu“.
„U drugom krugu će izgubiti izbore protiv jednog opozicionog kandidata i zato hajde da sačekamo da vidimo da li će Vučić uopšte biti kandidat za predsednika na tim izborima ili ne“, rekao je Đilas.
Na prvi pogled, čak i politički laici bi u ovom slučaju zaključili da je jedino sigurno upravo ono u šta Đilas, kako sam kaže, nije siguran, a to je da će Vučić i u aprilu biti predsednički kandidat liste čiji će stožer da bude Srpska napredna stranka.
Vesti
05.09.2021. 13:05
Vučić o izborima: Još nisam doneo odluku u vezi sa kandidaturom
Nasuprot tome, međutim, potpuno je neizvesno u kojem će formatu opozicija izaći pred birače aprila naredne godine (3. ili 17) – da li će ići u jednoj koloni, u više kolona, sa jednim zajedničkim kandidatom za predsednika ili bez njega...
Šta se, dakle, krije iza ove, u najmanju ruku čudne Đilasove izjave? Reakcije sagovornika „Ekspresa“ su različite: od toga da je lider SSP-a u posedu informacija koje niko drugi nema, do toga da je samo želeo da bude ironičan i duhovit.
Za izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara nastup Dragana Đilasa može da znači samo dve stvari: ili da on ima informacije koje šira javnost nema, ili da je na ovaj način pokušao da, pod jedan, motiviše opozicione birače i apstinente da izađu na izbore i, pod dva, da dodatno pritisne kolege iz opozicije da ubrzaju rad na pronalaženju zajedničkog kandidata koji bi izašao na crtu kandidatu naprednjaka.
„Jer upravo su Đilas i Stranka slobode i pravde najvatreniji zagovornici jedinstvenog nastupa i zajedničkog kandidata“, kaže Klačar za „Ekspres“.
Na pitanje može li to da bude i kontraproduktivno, jer se može protumačiti i kao slanje poruke da je u slučaju da se Vučić ipak kandiduje, poraz opozicionog kandidata zagarantovan, Klačar odgovara negativno.
„U bilo kojoj varijanti, sa Vučićem kao kandidatom ili bez njega, Đilas i SSP zagovaraju zajednički nastup i jednog kandidata. Ono što može da bude kontraproduktivno je, upravo, stalno isticanje tih stvari, a da u samoj opoziciji nije još postignuto jedinstvo oko tih pitanja. Ovako se onim biračima koji bi glasali za njih, ili kojima bi faktor zajedničkog nastupa bio tas koji bi pretegao na izbornoj vagi, daje neka nada, podižu im se očekivanja. A ako do toga ne dođe, biće to samo još jedno razočaranje“, dodaje Klačar.
On ocenjuje da je jasno da niko od opozicionih lidera ne može da bude kandidat jedinstvene opozicije, zbog čega je potrebno naći osobu koja bi mogla da im donese dobar rezultat.
„A dobar rezultat za njih bilo bi sve što bi sprečilo pobedu kandidata vladajuće koalicije u prvom krugu“, objašnjava Klačar.
On, međutim, dodaje i da su, prema njegovom mišljenju, Đilas i ostatak opozicije u celoj priči preskočili prvi, i veoma važan korak, a to je „dijagnoza stanja“, na osnovu koje bi ustanovili koji su „mogući lekovi“:
„A to znači da je neophodno istraživanje koje bi im pokazalo šta im donosi zajednički kandidat, da li bi jedinstveni nastup bio praćen sinergetskim efektom, da li je potrebno voditi referendumsku kampanju...“, navodi Klačar.
Odmah potom daje i delimičan odgovor na ovo pitanje, bar kada je reč o referendumskoj kampanji u kojoj se stvari posmatraju crno-belo, odnosno, ako nisi „za“, onda si „protiv“.
„Trendovi u istraživanjima, međutim, pokazuju da referendumska kampanja danas ne bi bila svrsishodna. Jer, u situaciji kada, prema istraživanjima, 60 odsto ukupne populacije, dakle ne samo onih koji podržavaju Vučića, smatra da država ide u dobrom smeru, poruke ’protiv’ u kampanji ne pomažu. Potrebno je poslati i neku poruku ’za’. A opozicija se, nažalost, više bavi Vučićem i SNS-om, nego svojim programom“, kaže Klačar.
Vesti
02.09.2021. 15:18
Predlog: Izbori 3. aprila, cenzus ostaje isti
Vesti
08.09.2021. 19:28
Vučić najavio dolazak Merkelove, sastanak sa Erdoganom, otvaranje fabrike...
Sličnog je mišljenja, mada i još malo radikalnijeg stava prema Đilasu i njegovoj izjavi, i politički analitičar Dejan Vuk Stanković: „Ne mislim niti da ima neke informacije, niti da pokušava da motiviše birače. Mislim da je samo pokušao da bude ironičan i duhovit, a to mu baš i ne polazi za rukom.“
On dodaje i da je svakome ko se iole razume u politiku očigledno da lider naprednjaka već godinu dana radi na tome da osigura svoju pobedu na predstojećim predsedničkim izborima – i to u prvom krugu.
„Pripojio je Šapićevu stranku SNS-u i time sprečio rasipanje glasova slično orijentisanog biračkog tela. Zatim, razgovara sa socijalistima, a preko njih i sa Palmom. Ne odriče se koalicionih partnera, bez obzira na to kolika je njihova specifična politička težina. Ukratko, igra na sigurno“, analizira Dejan Vuk Stanković.
S druge strane, primećuje on, opozicija već više od godinu dana ne može da nađe zajedničkog kandidata, ne može da se dogovori ni o tome da li će zajednički da nastupi.
„A Đilas ovim pokušajem duhovitosti i ironije samo prikriva endemski problem opozicije, a to su nedostatak ideje, strategije i jedinstva“, primećuje sagovornik „Ekspresa“.
Opozicija, prema njegovim rečima, „živi u oblacima“ jer veruje da će im evroparlamentarci izboriti nekakve povoljne izborne uslove.
„Činjenica je, međutim, da ma kakvi uslovi da jesu, oni ne mogu da pobede zajedničkog kandidata vladajuće koalicije“, uveren je Dejan Vuk Stanković.
Lider SSP-a, prema njegovom mišljenju, na ovaj način pokazuje i „svoju negativnu opsesiju Vučićem, što u politici nije dobro“.
„Bolje bi bilo da se posvete svojim redovima. Jer izbori su u aprilu. Ko hoće da učestvuje – učestvovaće, ko ne bude hteo da učestvuje – neće učestvovati i ništa se posle toga neće dogoditi. Zemlja će nastaviti da se okreće oko Sunca, imaćemo i dalje četiri godišnja doba i četiri godine vlasti SNS-a i pet godina Aleksandra Vučića kao predsednika“, zaključuje Dejan Vuk Stanković.
ODBIO I EVROPERLAMENTARCE
Jednaka medijska zastupljenost, formiranje nadzornog tela za kontrolu rada javnih servisa i izrada pravilnika za izveštavanje tokom predizborne kampanje – neki su od predloga evropskih poslanika za unapređenje izbornih uslova.
Kako je objavila televizija N1, u nacrtu dokumenta o izbornim uslovima koji su napisali predstavnici Evropskog parlamenta koji su posredovali u pregovorima vlasti i opozicije piše i da se treba fokusirati na dve oblasti – ravnopravnu medijsku zastupljenost i integritet izbornog procesa.
Evropski poslanici u nacrtu naglašavaju i da je sporazum o izbornim uslovima, ukoliko postoji politička volja, moguće postići i u okviru međustranačkog dijaloga, a da su oni spremni da pomognu u postizanju političkog sporazuma. Ističu, međutim, da krajnji ishod procesa zavisi od samih učesnika dijaloga.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da ovaj nacrt „nije prihvatljiv za građane Srbije jer u sebi ne sadrži jasne mehanizme koji bi omogućili poštovanje zakona, čije je sprovođenje neophodno da bismo imali slobodne izbore“.
„Zato ga u ovakvom obliku Stranka slobode i pravde sasvim sigurno neće potpisati“, rekao je Đilas.
Komentari
