Intervju
Dijego Fuzaro: "Nije pobedila desnica, nego kapital"
Pobeda koalicije sastavljene od radikalno desničarski orijentisanih stranaka na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima u Italiji uzburkao je duhove širom Evrope.
U prvim ocenama mnogi evropski lideri, ali i predstavnici briselskog establišmenta, opisali su Đorđu Meloni, predsednicu stranke Braća Italije, za koju se očekuje i da će da bude prva žena na čelu italijanske vlade, kao opasnost za demokratiju u Evropi.
Predsednica Evropske komisije Ursula van der Lejen otišla je toliko daleko da je, čak i pre samih izbora, upozorila kako bi se Italija mogla naći u društvu članica Unije koje sve češće imaju nesporazume sa Briselom, kao što su Poljska i Mađarska.
Da li buduća desničarska vlada u Italiji zaista predstavlja opasnost za jedinstvo Evropske unije i vrednosti koje ona proklamuje? Hoće li unutar same EU biti poremećen postignuti balans po mnogim pitanjima, pa da li će se čak pojaviti struja koja bi mogla da "iskoči“ kada je reč o pitanjima zajedničke spoljne i bezbednosne politike?
Sagovornik "Ekspresa“ Dijego Fuzaro, mladi italijanski filozof, jedan je od onih koji veruje da je cela priča oko nekakvog prevrata i potresa koji pobeda desnice u Italiji donosi u samu Evropsku uniju preterana jer, kako kaže, ništa se neće promeniti u odnosu na ono kako je bilo do sada.
Fuzaro ističe kako je sve to samo lažna borba između navodne levice i desnice, koje danas predstavljaju samo dva krila orla globalnog kapitalizma.
Iako ima svega 39 godina, Fuzaro je već odavno poneo epitet nove zvezde na nebu svetske filozofije. Ovaj mladi Italijan, rođen u Torinu, a koji danas radi na Institutu za visoke strateške i političke studije u Milanu, inače iznosi veoma zanimljive stavove koji su veoma neuobičajeni za većinu intelektualaca koji dolaze sa prostora Evropske unije. On nema reči hvale o Evropskoj uniji, kapitalizmu, nevladinim organizacijama, ali zato prilično oštro zastupa stavove koji kontriraju NATO-u, Sjedinjenim Američkim Državama...
Fuzaro je, kako ga je svojevremeno opisao dr Miša Đurković, "jedan od poslednjih doslednih marksista i sledbenika izvorne kritičke teorije“, koji "analizira kako korporacije oblikuju svet, degradiraju humanitet čoveka, a od ’68. i fundamentalno oblikuju i kontrolišu prostor intelektualne levice, univerzitete, medije, popularnu i visoku kulturu“.
Sam Fuzaro preferira da ga opisuju kao "nezavisnog sledbenika“ Karla Marksa, a on sam deluje uvereno da su njegove ideje levičarske. Razgovor sa gospodinom Fuzarom počinjemo pitanjem o tome da li je on uopšte iznenađen pobedom desničarske koalicije koju predvodi Đorđa Meloni na prošlonedeljnim izborima u Italiji.
"Ne, nisam nimalo iznenađen pobedom desničarske koalicije koju predvodi Đorđa Meloni. Nisam iznenađen iz jednostavnog razloga. Kako sam to i ranije napisao u svojoj knjizi, neoliberalni orao koristi dva krila. Jedno predstavlja levicu, a drugo desnicu. Đorđa Meloni samo predstavlja to desno krilo neoliberalnog orla koje je ovog puta pobedilo u nekakvoj lažnoj borbi koja se navodno vodi između levice i desnice. Đorđa Meloni je, zapravo, ista kao i ono njoj navodno suprotstavljeno levo krilo, jer ona je totalni neoliberal“, priča Dijego Fuzaro za "Ekspres“.
Za samo četiri godine popularnost njene partije skočila je sa oko četiri odsto na čak 26 odsto. Šta je, prema Vašem mišljenju, glavni razlog za taj skok?
"Razloge pre svega treba tražiti u prethodne ’terapeutske’ dve godine, jer ljudi jednostavno nisu zadovoljni trenutnom situacijom u Italiji i žele to da promene po svaku cenu. Misle, pritom, da je glasanje za Melonijevu glasanje za prave promene. Sve to je, međutim, potpuno isto. Jer pobednik je na kraju uvek kapital.“
Koje bi mogle da budu najveće posledice koje će izazvati pobeda ovog desničarskog bloka?
"Mislim da se neće mnogo toga menjati. Verujem da će neoliberalni blok koji je pobedio proći dobro, da će dobro da bude i onima na levom bloku. Stvar je samo u tome što bi Evropska unija, možda, ipak više volela vlast koju bi formirale stranke levog bloka, pa bi možda uskoro pokušala da nešto promeni u tom smislu.“
Sva su predviđanja po medijima, uglavnom u državama ostatka Evropske unije, da će odnosi između Rima i Brisela ići od lošeg ka gorem. Da li i Vi mislite isto?
"Ne mislim da će, bar što se Italije tiče, biti nekakvih, a naročito ne do velikih promena, jer partija kojoj je na čelu gospođa Đorđa Meloni je potpuno liberalna. Možda Evropska unija ne želi vlast te partije i možda će Evropska unija biti ta koja će da promeni svoj odnos prema Italiji i da se bori protiv nove italijanske vlasti.“
Prošle nedelje predsednica Evropske komisije Ursula van der Lejen je, u obraćanju na jednom skupu na Univerzitetu Prinston, Rim stavila u isti koš sa Budimpeštom i Varšavom. Kakvu je poruku na taj način poslala?
"Poruka koju je poslala Ursula van der Lejen nije dobra. Ta poruka nam, zapravo, govori da je glavni argument u svemu tržište, da o svemu u Evropskoj uniji odlučuje tržište, a ne narod. Suverenitet danas, dakle, pripada tržištu i neooligarhskom liberalnom bloku, a ne narodu. To je poruka da u Evropskoj uniji nema demokratije jer u njoj vlada samo moć slobodnog tržišta. To je, ako možemo tako da kažemo, vlast tržišta za tržište.“
Da li je moguće da je na taj način, zapravo, Ursula van der Lejen samo pomogla koaliciji koju predvodi Đorđa Meloni da još ubedljivije pobedi na nedeljnim izborima?
"Da, svakako da je moguće. U Italiji se, naime, mnogi protive Evropskoj uniji jer znaju da Evropska unija ne predstavlja simbol jednakosti, integracija, tolerancije i nije ono najbolje što sve ima. Ljudi u Italiji veoma dobro znaju da je Evropska unija, zapravo, simbol pobede tržišnog kapitala protiv radničke klase i protiv srednje klase. Sa te strane gledano, moguće je da je, zapravo, izjava Van der Lejenove pomogla pobedi koalicije koju predvodi Đorđa Meloni.
Možete li da zamislite da te tri zemlje, Poljska, Mađarska i Italija, sada u okviru Evropske unije formiraju blok nalik Višegradskoj grupi u kojoj su, pored Poljske i Mađarske još i Češka i Slovačka?
"Ne, ne mislim da je to moguće. Jer, Italijani se po mnogo čemu razlikuju i od Poljaka i od Mađara. Italija je, ipak, drugačija zemlja. Mislim da će Italija ostati deo jedinstvenog evropskog bloka i da neće biti pravih promena.“
Leila Talani, direktorka Centra za italijansku politiku na Kings koledžu u Londonu, izjavila je kako u budućnosti možemo da očekujemo da će nova italijanska vlada češće i na mnogim pitanjima ulagati veto kada je reč o odlučivanju unutar Evropske unije. Mislite li da će da bude tako?
"Ne, ne mislim da će se to dogoditi. Jer, kao što sam već rekao, sa Đorđom Meloni italijanska vlada ostaće na istom kursu, neoliberalna i proevropska. Možda će samo Evropska unija da promeni svoj pogled prema Italiji, ali stav Italije ostaće isti kao i do sada.“
Može li ovo da utiče na jedinstvo unutar same Evropske unije. Mnoge odluke u telima Evropske unije donose se jednoglasno, moraju da ih odobre sve zemlje članice Unije. Takve su odluke koje se tiču budžeta, spoljne i bezbednosne politike...
"Ne bih znao za sada. Ne mogu baš da predviđam budućnost.“
Očekujete li promenu italijanskog kursa kada je reč o odnosu prema ratu u Ukrajini?
"Ne, ne očekujem da će Italija da menja svoj kurs u pogledu rata u Ukrajini. Partija kojoj je na čelu Đorđa Meloni, baš kao i ostale partije desnog bloka, su za rat, za NATO i antiruski orijentisane. Oni su, ipak, samo proamerički i pro-NATO orijentisani neoliberali.“
Zanimljivo je da su i na nedavnim parlamentarnim izborima u Švedskoj pobedile nacionalističke partije. Očekujete li da će i u drugim evropskim zemljama jačati desno orijentisane partije?
"Da, mislim da se može očekivati tako nešto. Jer, u suštini, levica u Evropi je samo drugi način da se kaže kapitalizam, pa zbog toga obični ljudi, radnici i srednja klasa glasaju za desnicu. Ali u suštini i desnica je ista kao i ovi koji se nalaze sa druge strane. Ljudi samo misle da je desnica nešto drugačije. Ali globalni kapitalizam danas je, kao što sam napisao u svojoj knjizi, orao sa dva krila, od kojih jedno predstavlja levicu, a drugo desnicu.“
Da li Đorđa Meloni danas predstavlja opasnost za balans demokratskih snaga u Evropi, kako se može čitati u zapadnim medijima?
"Ne, Đorđa Meloni ne predstavlja nikakvu opasnost jer i ona je neoliberal. I ona je ista kao i svi drugi, pa je zbog toga glupo i govoriti da ona predstavlja nekakvu opasnost za nekoga. Ona je potpuno ista kao i svi drugi.“
Melonijevoj će biti neophodno da zadrži popularnost i poverenje koje trenutno ima među svojim pristalicama i biračima, ali i da istovremeno "navigira“ kroz izazove i probleme koji će nastupiti narednih meseci. Tu pre svega mislimo na energetsku krizu, inflaciju... Da li će ona biti sposobna za to i kako će to da uradi?
"Ne mislim da Melonijeva može da održi taj nivo popularnosti i poverenja koje trenutno uživa kod svojih glasača. Mnogi su glasali za nju jer su želeli prave promene. Ali do tih pravih promena ipak neće doći sa Đorđom Meloni jer ona će biti ista kao i oni sa ’levog krila’. Ona deli istu kapitalističku, proameričku, pro-NATO i protržišnu viziju. Ona će, naravno, zbog toga samo da izgubi na popularnosti.“