Vesti
02.12.2021. 20:05
Nebojša Jevrić

Nebojša Jevrić

"Đido je živ. I Đido i Dido"

Dragan Đilas 1.12.2021.
Izvor: TANJUG / SAVA RADOVANOVIĆ

Ovo je jedna reciklirana priča. Napisao sam je pre mnogo godina. Dugo mi je trebalo da se odlučim da je objavim ponovo. Jer svako pisanje o političkom mrtvacu liči mi na zavlačenje prstiju u utrobu mrtvaca. Ali Đido je živ. I Đido i Dido. Kad sam ga vidio u Americi, shvatio sam da čovek ne samo da je živ, već je sa Arnautima na prst u b*lju. Pisao sam je kad je bio vlast. U nas je pamćenje kratko. Pa eto da se podsetite kako je nekad pisao Nebojša.

Bio sam u šta­bu jed­nog na­šeg "ko­man­dan­ta“.

Bu­reg­dži­je su do­no­si­li bu­rek, so­ka­dži­je so­ko­ve.

Na kra­ju su sti­gli iz štam­pa­ri­je. Da­ro­dav­ci ko­ver­te sa lo­vom. Drh­te­ći da li su sta­vi­li do­volj­no.

Ko­man­dant je po­ce­pao jed­nu ku­ti­ju. U njoj su za­hval­ni­ce. Po­što se svi­ma pri­sut­nim da­ro­dav­ci­ma uza­hva­lio, po­če da deli za­hval­ni­ce.

Za­čas ih jed­no ži­vah­no de­voj­če is­pi­sa. Ko­man­dant po­de­li auto­gra­me i uda­ri­še pe­čat.

Bi­će po­sta­vlje­ne na naj­vid­ni­jem me­stu u ofi­su ili ka­fa­ni. Bit­no je da si do­bar Sr­bin.

"A, vi, š’a če­ka­te?“ upi­ta štam­pa­re. "A, da, za­hval­ni­cu.“

On­da na­pi­sa zahval­ni­cu oni­ma ko­ji su štam­pa­li za­hval­ni­ce: da se zna! Pla­ti im na mo­je oči štam­pa­nje za­hval­ni­com.

Uvek sam se pi­tao, kad ugle­dam Đi­la­sa, ko­li­ko li je on za­hval­ni­ca po­de­lio. Ta po­štenja­či­na.

Ču­ve­ni vla­snik mar­ke­ting agen­ci­je. Po­slo­va­la je naj­bo­lje u Sr­bi­ji.

Đi­las ni­je na­i­van.

Nje­go­va mar­ke­ting agen­ci­ja je ču­ve­na. Upla­ti to­li­ko, pa će­mo da spu­sti­mo za to­li­ko.

Ne znam šta su te mar­ke­ting ma­ga­ze na Za­pa­du, ali ov­de su le­glo cr­nih mam­bi. Te­ško to­me ko od­bi­je da da oglas preko ove agen­ci­je i da ne­kom dru­gom po­sao.

On­da, da bi za­tvo­rio krug, na­pra­viš pro­duk­ci­ju:

"Pro­me­ni že­nu“, "48 sa­ti svad­ba“ i ta­ko da­lje i bli­že.

Ta­ko je za­tvo­rio krug. Do­bio je mi­nu­ta­žu na te­le­vi­zi­ji i sve fir­me ko­je ho­će da op­sta­nu obra­ća­ju se nje­mu.

On se obo­ga­tio za­hva­lju­ju­ći to­me što je pa­me­tan, a mi smo glu­pi jer ni­smo otvo­ri­li agen­ci­ju.

Za po­če­tak, ustu­pi­će ti ne­ko­li­ko naj­bo­ljih kli­je­na­ta.

Pro­sto da pro­sti­je ne mo­že bi­ti.

Uz­gred, ra­dio je i od­ra­đi­vao sve. Sve u dru­štvu do­brih pri­ja­te­lja, po­li­tič­kih.

Bit­no je da pa­re leg­nu na ra­čun. La­ko ih je po­sle ski­nu­ti sa ra­ču­na. A ko­li­ki su ra­ču­ni oni­ma ko­ji su pri­nu­đe­ni da se oglaša­va­ju.

Mi­li­na jed­na.

I to nam is­pri­ča čo­vek i ne za­cr­ve­ni se. Vešt čo­vek. Zna ka­ko se pra­vi kin­ta.

Ako su kao stu­dent­ski li­de­ri, ne ka­žem da je to Đi­las, ali sam či­tao "Kan­dže“ Mar­ka Vi­doj­ko­vi­ća, kupo­va­li za par­tij­sku lovu tra­vu za uče­ni­ke, što ne bi Đi­las pro­da­vao re­kla­me.

Tr­gov­ci re­kla­mom su OK.

Sa­mo, on­da ne bi tre­ba­lo da se ba­ve po­li­ti­kom. Kao, ne­ma do­sta po­sla, ne­go bi još.

Ga­ran­tu­jem da bi, kao gra­do­na­čel­nik, po­di­gao na još ve­ći ni­vo svo­ju me­dij­sku im­pe­ri­ju.

Za­to nje­ga, kao otvo­re­na i po­šte­na, tre­ba po­dr­ža­ti. Za gra­do­na­čel­ni­ka. On bi znao šta bi sa pa­ra­ma ura­dio.

Kao što je od­u­vek znao, kao što su oni pa­met­ni Sr­bi zna­li da Sr­bi­ja ne mo­že iza­ći na kraj sa Ame­ri­kom, pa su na vre­me iza­bra­li stra­nu. Za­mi­sli­te ka­ko se ti kra­lje­vi ko­la­bo­ra­ci­je sme­ška­ju, po­no­sno pro­la­ze­ći po­red svo­jih ha­ci­jen­di.

Po­šten, vre­dan svet, ko­ji mi­sli do­bro svo­joj de­ci, kom­ši­lu­ku, pri­ja­te­lji­ma, zbu­nje­no ble­ji u TV, po­ku­ša­va­ju­ći da od­go­net­ne ko­ja je to pu­tlja­ga i ko je taj ko ga mo­že iz­ve­sti iz pe­ći­ne. Iz ko­je se ču­je glas: "Ko uzme, ka­ja­će se, ko ne uzme, ka­ja­će se.“

Čud­na je ovo ze­mlja. Kao Mar­ke­sov Ma­kon­do. Sa­mo što ne­ma to­li­ko ki­še. I što su osta­li du­žni Mar­ke­su, pa je on od­lu­čio da ni­kad ova­mo ne do­đe.

Ako Đi­las po­sta­ne gra­do­na­čel­nik, mo­že­mo oče­ki­va­ti Ve­li­kog bra­ta na svim vra­ti­ma.

Do­bro je što je, na kra­ju, ot­kri­ve­no ko je ve­li­ki brat. Ko­ji nas po­sma­tra.

Sad mo­gu i ne­ke ve­ze kod nje­ga da se uhva­te.

Sad mo­že i lak­še i kul­tur­ni­je po­sao da se oba­vi.

Odeš u mar­ke­ting agen­ci­ju i unaj­miš ih da ti re­kla­mi­ra­ju čač­ka­li­ce. Po­šte­no pla­tiš. Ka­ko dru­ga­či­je i mo­že da se pla­ti?

On­da poč­neš da tra­žiš plac za grad­nju. I gra­đe­vin­ske do­zvo­le. I sve osta­lo. Čud­no će se vra­ta pred to­bom otva­ra­ti. Ne mo­raš da bri­neš. Sve u mar­ke­ting agen­ci­ji mo­žeš da za­vr­šiš.

Ta­ko se to u sve­tu ra­di.

Ka­kvi ko­fe­ri, ka­kvo pra­nje pa­ra.

Mar­ke­ting je pra­va stvar.

Ko­li­ko mo­že da ko­šta ide­ja za re­kla­mi­ra­nje čač­ka­li­ca? Ni­ko ne zna. Ne­ma ce­nov­ni­ka za do­bru ide­ju.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Tuča vrabaca u prašini": Bar tri kandidata za predsednika Srbije
izbori, glasanje

Ptičja perspektiva

25.11.2021. 06:05

"Tuča vrabaca u prašini": Bar tri kandidata za predsednika Srbije

Koliko sada vidimo, biće bar tri kandidata za predsednika Srbije. Ponoš je favorit Vuka Jeremića i njegove Narodne stranke, Marinika Tepić je kandidat Dragana Đilasa i njegove kompanije, a koliko saznajemo, nekakav Ćuta i bivši zamenik šabačkog šerifa imaće nekakav svoj izborni blok.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
9°C
19.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve