Knjiga "Služba 2“
Glumica na zadatku intimnog zbližavanja sa političkim vrhom
Dugo se u Beogradu, u određenim krugovima, odmotavala i nadgrađivala priča o fatalnoj glumici S. S. koja je navodno bila istovremeno ljubavnica dvojice tada najmoćnijih ljudi u Srbiji: Ivana Stambolića i Slobodana Miloševića.
Deo upućene javnosti u ovim pričama prepoznavao je iskonstruisan vodvilj, koji je od Slobodana Miloševića stvarao muškarčinu i ljubavnika. Oko Ivana Stambolića se nisu morali ni truditi: on je bio boem, šarmer, u probranim beogradskim restoranima često je viđan sa damama iz beogradskog probranog društva.
Politički Beograd željan intriga, u isto vreme, pravio je konstrukciju da je poznata glumica S. S. imala važnu ulogu u tada nazirućem političkom sukobu Stambolić–Milošević. Oni su tada još bili prijatelji, Stambolić je sa porodičnim političkim pedigreom bio neka vrsta političkog mentora mlađanom Miloševiću. Stambolić je, navodno, svoju ljubavnicu zamolio da šarmira Miloševića, da iz njega u intimnim trenucima "iscedi“ njegove istinske političke namere, za koje Stambolić sluti da postoje.
Tabloidi u Beogradu objavljivali su delove ovih priča, čak su i u inicijalima S. S. prepoznali našu poznatu glumicu Snežanu Savić. Tvrdili su da su Stambolić i Snežana Savić bili bliski prijatelji i da su se često družili, te da je on prvi upoznao poznatu glumicu.
Međutim, Milošević je Savićku upoznao na jednoj svečanoj večeri u Topčideru. Ona ga je bukvalno očarala, bio je njome opčinjen jer ona nije bila samo lepotica, već i žena izuzetne harizme, plenila je sve oko sebe. Tabloidi pišu da se, po jednoj verziji koju nude njihovi pouzdani izvori, Slobodan Milošević i Snežana Savić nikad više nisu videli. A po drugoj stoji spekulacija da su njih dvoje posle toga proveli zajedno vikend u vili kod Smedereva...
Stoji i verzija da se te noći u Topčideru strašno naljutio jer je saznao da mu "fatalno poznanstvo pakuje Ivan Stambolić“, naljutio se i sutradan otišao na čuveni miting na Gazimestanu...
Snežana Savić u svedočenju "Kuriru“ na ovu provokativnu priču rekla je da je Miloševića i Stambolića upoznala istovremeno, na proslavi u Dobanovcima, gde je nastupala zajedno s kolegama. "Milošević tada nije bio predsednik. Bila je zabava, ja sam nastupala s kolegama, kratko smo popričali. Pristojan čovek, raspitivao se za moju koleginicu, ko je ona... Prema meni nije pokazivao nikakvu posebnu naklonost. Tada sam upoznala i Stambolića. S Miloševićem se više nikad nisam ni čula ni videla, a Stambolić me je zvao još nekoliko puta da pevam na svečanostima za funkcionere, što sam odbila...“
Na opasku da se priča da je Milošević bio očaran njome, da je plenila sve oko sebe, ona kaže: "To su gluposti. Plenila sam kao mlada, atraktivna, tek diplomirana popularna glumica.“
Međutim, pomenuta sladunjava "ljubavna afera“ atraktivne i popularne glumice i dvojice političkih čelnika Srbije u knjizi "Služba 2“ Gorana Živaljevića, nekada visoko pozicioniranog službenika RDB-a, a potom i zamenika direktora BIA-e, ova priča slovi za ozbiljan bezbednosni eksces.
U poglavlju "Senka Crne ruke“ gospodin Živaljević najpre piše o poslovičnoj surevnjivosti civilne i vojne bezbednosne službe u Srbiji i SFRJ. To je, zapravo, direktna aluzija na tajnu organizaciju šefa obaveštajne službe Vojske Kraljevine Srbije "Ujedinjenje ili smrt“ kasnije imenovanu kao "Crna ruka“. U toj zaveri odabranih oficira organizovan je Majski prevrat 1903. godine u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin, a na presto je doveden kralj Petar Prvi Karađorđević.
Asocijacije gospodina Živaljevića su dosta direktne i alegorične: "Moja najdavnija sećanja na te teme odnose se na početak ratova na prostoru prethodne Jugoslavije, kada sam u izveštajima pristiglim sa terena čitao o prevelikom uticaju Saveza komunista – pokreta za Jugoslaviju na tamošnje vojne starešine, koje su pomalo komandovale vojskom, a pomalo se bavile i moralno-političkom nastavom, zagovarajući ideologiju kojoj je istekao rok… Delovalo je te 1991. godine arhaično i nadrealno da oni ne vide pad Berlinskog zida i da se u poslednjoj deceniji 20. veka vezuju za petokraku i nešto što u svom nazivu ima predznak komunizam“, piše Živaljević.
"…Negde početkom ’90-ih, kao mlad operativac, učestvovao sam u akciji privođenja vojnog obaveštajca M. D. koji je slovio kao ’čovek Staneta Broveta’, moćnog admirala još uvek sveprisutne JNA. (Brovet je bio i zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu, odnosno ministra odbrane, prim. nov.)
Na znak starijeg kolege koji je vodio akciju, preprečili smo na Voždovcu put taksiju u kojem je bio M. D. u društvu visoke i crnokose glumice koja je tih godina bila nezaobilazna u svakoj domaćoj seriji. Bez mnogo priče i objašnjavanja on je prešao u naš automobil, koji je potom velikom brzinom odjurio Ustaničkom ulicom prema auto-putu, dok je oficirova prijateljica bez pitanja i opiranja nastavila put prema svom stanu u društvu kolege na koga smo svi bili ljubomorni od momenta kad je napravljen raspored za taj dan.
Veći i važniji deo ekipe je brzo stigao do restriktivnih prostorija Resora državne bezbednosti. Kao najmlađi, doneo sam na tacni nekoliko kafa i kiselu vodu u kancelariju gde je planiran razgovor, pa su starije kolege mogle da započnu svoj deo posla koji sam ja, na slušalicama, s pažnjom slušao iz susedne prostorije.
Naravno da mi tada nisu bili potpuno jasni svi razlozi ovog hapšenja i ove naše akcije, ali mi je posebno snažan utisak ostavio spisak saradnika mreže u Beogradu, koje je mojim starijim kolegama mirno predočio ovaj elegantni oficir još uvek postojeće vojske, a već nepostojeće države.
Na tom spisku su se nalazili: pomoćnici ministara, šefovi kabineta, direktori SDK, nekoliko urednika i novinara, upravnici važnih institucija, omladinski funkcioneri, uspešni filmski režiseri, čak i ona glumica iz taksija, sa vrlo specifičnim zadatkom intimnog približavanja ne samo Kurčubiću i Jatagancu, već i samom vrhu srpske politike…
Bez obzira na to što sam tada bio na samom početku svog operativnog staža i što sam u naredne tri decenije imao priliku da upoznam najbolje operativce, nikada kasnije nisam video kod bilo koga od nas impresivniji spisak "pozicija“. Malo njih sa tog spiska imalo je neku vezu sa vojskom, ali su se našli na spisku ljudi koje je ovaj uspešni operativac vojne službe tretirao kao svoje saradnike ili operativne veze. Ne sećam se drugih detalja ovog razgovora, čak ne znam da li su moje starije kolege imale punu političku podršku za ovu akciju, ali se dobro sećam njihovih zaključaka nakon dvodnevnog razgovora sa M. D.
"Ovaj Brovetov oficir je usmeren na pravljenje obaveštajne mreže prema političkom rukovodstvu Srbije i predsedniku Slobodanu Miloševiću, u sklopu šireg plana koji je za cilj imao blokadu i neutralisanje svih republičkih i nacionalnih rukovodstava. Iz našeg ugla gledano, nesumnjivo je reč o pripremi državnog ili, tačnije rečeno, vojnog udara uperenog protiv legitimno izabranog srpskog rukovodstva i ustavnog poretka republike.“
Za ovu priču valja imati na umu nekoliko možda važnih činjenica: vojni vrh je jasno prepoznavao da nacionalizam u svim republikama i pokrajinama može da razori Jugoslaviju. Posebno su imali "na nišanu“ Slobodana Miloševića, predsednika Srbije, i Franju Tuđmana, predsednika Hrvatske. Generali Veljko Kadijević i admirali Stane Brovet i Branko Mamula iskazivali su otvoren prezir prema Slobodanu Miloševiću.
Zaključci operativaca Resora državne bezbednosti Srbije su tačni. Goran Živaljević ne navodi tačan datum hapšenja oficira JNA G. M., ali je poznato da je nekoliko sedmica kasnije, tačnije 12, 14. i 15. marta 1991. u Beogradu održana sednica Predsedništva SFRJ sa Vrhovnom komandom JNA.
Na toj trodnevnoj sesiji Vrhovnu komandu JNA predstavljali su general armije Veljko Kadijević, savezni ministar za odbranu general-pukovnik Blagoje Adžić, načelnik Generalštaba JNA i admiral Stane Brovet, zamenik saveznog sekretara za odbranu. Predsedništvo SFRJ činili su Borisav Jović (Srbija), Stjepan Mesić (Hrvatska) Janez Drnovšek (Slovenija), Bogić Bogićević (BiH), Vasil Tupurkovski (Makedonija), Nenad Bućin (Crna Gora), Jugoslav Kostić (AP Vojvodina) i Riza Sapundžiju (AP KiM).
Vojni vrh predlagao je da se uvede dvogodišnji moratorijum i da se zamrznu svi konflikti u zemlji, da JNA preuzme bezbednosnu i državnu kontrolu, a da se za dve godine, bez ratnih sukoba, postigne politički dogovor o sudbini Jugoslavije. Rezultati svih glasanja bili su 4:4. "Za“ su bili Srbija, Crna Gora i dve pokrajine Vojvodina i Kosovo. Protiv su glasali Hrvatska, Slovenija, Makedonija i BiH. Sutradan su na ulicama Beograda osvanuli tenkovi.
Da zaokružimo priču o ljubavnim jadima atraktivne crnokose glumice i "državnog vrha Srbije“. Indirektna tvrdnja Gorana Živaljevića u knjizi "Služba 2“ kaže da je to glumica S. S. koja je imala "operativni zadatak intimnog približavanja samom vrhu srpske politike“! Što ona javno poriče, to smo i naveli na početku ove priče. A priča, sasvim izvesno, nije do kraja ispričana.
Da razjasnimo i ko je izuzetni obaveštajac admirala Broveta, koji se u knjizi pominje kao M. D.? To je oficir Milan Damjanović, tada u činu kapetana i na funkciji šefa kabineta admirala Staneta Broveta.
Njegove kolege kažu da je bio zaista izuzetan obaveštajac, čovek "izuzetnih veština i sposobnosti na terenu“. Docnije, verovatno da bi ga kompromitovali, bezbednjaci Srbije su ga hapsili na beogradskom aerodromu sa ne malom svotom novca u torbi. Njegovo ime provlači se u raznim proverenim i poluproverenim, uvek intrigantnim obaveštajnim pričama.
Zapadne bezbednosne službe locirale su ga kao glavnog čoveka za uspešno višegodišnje skrivanje generala Ratka Mladića. U delovima ovdašnjih civilnih i vojnih službi u nekim izveštajima govori se da je bio blizak britanskim i američkim bezbednosnim službama.