Vesti
30.03.2022. 07:10
Teodora Stojanović i Lena Munitlak

Izbori

Mladi u Srbiji – apstinenti ili pasivni birači?

Mladi
Izvor: Shutterstock

Bliže se izbori, političari pokušavaju na svaki mogući način da dopru do svakog stanovnika Srbije, a predizborne kampanje samo što nam se ne serviraju i dok spavamo.

Politika najveći značaj dobija baš pred izbore. Trenutak kada se razmišlja o budućnosti, o daljim koracima. Neki kukaju nad tužnom sudbinom i za sve krive vlast, čekaju taj treći april i spremaju se kao da idu u rat da brane otadžbinu. Ovi drugi, isto tako, samo što na bojno polje idu da sačuvaju kandidata koji je na vlasti. A ovi treći, oni ne poseduju nikakvu strast, emociju, želju da razmisle o svojoj budućnosti.

Nažalost, tu treću grupu u velikom broju čine mladi. Prema istraživanju koje je sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), najviše apstinenata ima među mladima od 18 do 30 godina. Tu spadaju punoletni srednjoškolci i studenti, ali i oni koji su do svoje treće decenije osnovali porodice i osamostalili se.

S obzirom na to da i nas dve, autorke ovog teksta, nemamo više od 25 godina, poražavajuća nam je činjenica da sa većinom naših prijatelja ne možemo voditi razgovore o politici. Kada bilo koja od nas dve upita nekog u svom okruženju šta misli o izborima, koji je njegov stav ili za koga će glasati, dobijemo odgovore kao što su "Ma ne zanima to mene“, "Mrzi me da idem da glasam“, "Ajde, promeni temu, dosađuješ“, "Neće moj glas promeniti ništa“, "Ma nek pobedi bilo ko, to ne utiče na mene“…

Odgovori su poprilično deprimirajući, kada se uzme u obzir to da je pravo na glas jedno od osnovnih u demokratskom društvu. Ljudi imaju pravo da svojim glasom odrede kako bi želeli da žive. Utisak koje smo stekle u ovim razgovorima jeste taj da nisu oni za ili protiv vlasti, već su potpuno hladnokrvni, nezainteresovani. Pasivni građani, nedospeli do politike.

"Ljudi koji su ravnodušni prema politici, politički apatični, gotovo potpuno nezainteresovani za politiku. Oni nemaju svest, pa čak ni predstave o političkom karakteru sopstvenih i grupnih interesa. Ukratko, politika je izvan vidokruga pojedinaca koji su nedospeli do politike“, piše u istraživanju NKD-a.

Kako se navodi u daljem istraživanju, "pasivan čovek neće da hoće, ne može da hoće“. Nekoga ko je ušuškan u kući svojih roditelja i nema veću brigu od toga koliki će džeparac sutra dobiti teško je motivisati da izađe na glasanje. On ima svoja interesovanja, ali to nije politika, ne shvata da se ona u bliskoj budućnosti može odraziti na neke segmente njegovog života.

Čak i u situacijama kada se mladi pokrenu i uključe se u politički život, obično se radi o kratkotrajnim akcijama. Uglavnom se radi o protestnom aktivizmu, koji podigne veliki broj ljudi na noge, ali heterogenost te grupe i nezainteresovanost za politička dešavanja van specifičnih tema i događanja gotovo uvek dovodi do razbijanja tih grupa.

"Kada dolazi do aktiviranja mladih, to su uglavnom vidovi protestnog aktivizma koji traju relativno kratko i nakon toga se mladi ljudi povlače ponovo u pasivnost“, rekao je za medije Srećko Mihajlović, sociolog i saradnik u istraživanju NKD-a.

Zaoštravanje razlika u društvu i sve veće prisustvo snažnog nacionalizma, koji sve više prelazi na stranu šovinizma, stvorilo je veliki jaz baš među mlađim generacijama. Jedni bi hteli svetske i evropske vrednosti u Srbiji, dok bi drugi istog sekunda zabranili korišćenje latinice i uveli obavezan odlazak u crkvu svake nedelje.

Sve je teže premostiti razlike među ljudima, a napori koji se ulažu u dopiranje do mladih su neadekvatni. Sve dok se ozbiljnije ne shvati heterogenost grupe od 18 do 35 godina neće se postizati dobri rezultati, pokazalo je istraživanje NKD-a.

Mladima je način na koji se političke partije reklamiraju stran, deluje kao relikvija jednog prošlog vremena. Davno je prošlo vreme studenata koji zajedno sede i debatuju o političkim opcijama, sada su ih zamenili mlađi ljudi kojima nije toliko stalo do politike jer su stekli utisak da se suštinski ništa ne menja.

Čak i oni koji pokušaju da do njih dođu na društvenim mrežama to ne rade na adekvatan način. Mlađe generacije ne vole da budu pasivni posmatrači monologa koje serviraju političke partije, oni zahtevaju učešće.

Čak je i svrstavanje mladih u jednu grupaciju opasna zamka. Iako su statistički sličnih godina, mladi ljudi se u životnoj dobi veoma razlikuju među sobom. Neko ostane večiti student do tridesete, neko ima troje dece sa dvadeset i šest, nema pravila.

Pogrešno je svrstavati sve mlade ljude u jedan "džak“ jer se tako dobija grupa manje spojiva od ulja i vode. Političke kampanje moraju se fokusirati na specifične grupe mladih ljudi, one sa decom, one na studijama i one koji po ceo dan ne rade ništa i bulje u Tiktok.

Istraživanje koje je sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju pokazalo je ko je prosečan apstinent od glasanja. Kako njihovi podaci pokazuju, to je muškarac, mlađi od trideset godina, koji je obrazovan ili studira, poreklom je iz Vojvodine i živi iznad proseka.

Kada je govorio za "Juronjuz“, projektni direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Milan Zirojević rekao je da je ovo istraživanje rađeno u decembru 2021, na reprezentativnom uzorku na nivou Srbije, telefonskim putem.

"Ne postoji jedan razlog zbog kojeg se neko, a pre svega mladi u Srbiji, odluči da ne glasa. Moj utisak je da je reč o konformizmu i nepreuzimanju odgovornosti za donošenje odluka. Takođe, kod nas postoji i desetogodišnja kampanja antipartizma, ali i predstavljanje politike kao nečeg ’prljavog’. Mladima se takođe političke partije neadekvatno obraćaju i na taj način ne privlače njihovu pažnju“, rekao je tom prilikom Zirojević.

Ukoliko bi političke partije želele da se približe prosečnom apstinentu na izborima, morale bi da osmisle konkretne planove koji se zasnivaju na konkretnim koracima, a ne pričama. Takođe, mladima teme kojima se političke partije promovišu, poput ekonomije i infrastrukture, nisu bliske.

Kako je za "Juronjuz Srbija“ rekla Emilija Orestijević, projektni menadžer Cesida, "Glavno pitanje su teme koje su u ovoj kampanji zastupljene, a one se takoreći ne tiču mladih. Uglavnom su teme ekonomija, infrastruktura i zaposlenost. Mladi jesu zainteresovani za te teme, ali još ne mogu da budu presudne za njih, pogotovo kada je u pitanju glasanje“.

Dakle, mladima treba predstaviti planove za budućnost koji su im adekvatno približeni, a ne samo ostavljeni za nagađanje. U savremenom svetu mreža i brzih informacija potrebno je biti što precizniji i fokusiraniji da bi se pokupila naklonost onog dela populacije koji ne poklanja ni delić svoje pažnje nečemu što ga nikako ne zanima.

Ipak, čini se da dolazeće generacije u izborima ne vide ništa drugo do paradiranja po televiziji i na bilbordima, a kada glasanje prođe, status kvo ostaje, ma koliki broj novih lica došao na političku scenu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Svaki treći kandidat za narodnog poslanika je iz Beograda
Skupština

Izbori u Srbiji

18.03.2022. 16:05

Svaki treći kandidat za narodnog poslanika je iz Beograda

Svaki treći kandidat za narodnog poslanika na predstojećim parlamentarnim izborima zakazanim za 3. april je iz Beograda, pišu "Večernje novosti" na osnovu 18 proglašenih izbornih lista.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
27°C
16.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve