Vesti
17.12.2025. 17:50
Vesti
10.03.2026. 16:16
Marko R. Petrović
Aktuelno
Nacionalni udžbenici - Kada se uvode, šta misle nastavnici, a šta roditelji...
Nacionalni udžbenici bi, prema najavama, u školama u Srbiji trebalo da se pojave od školske 2027/2028. godine.
O njima još ne znamo dovoljno, pored ostalog ni to ko će da ih piše, niti kakva će da bude njihova sadržina što, za početak, ukazuje najmanje na to da ceo proces oko njihovog uvođenja nije dovoljno javan. Sigurno je samo to da bi njihov izdavač bio jedan, javan, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Sve to je, opet, dovoljan povod da se sa podozrenjem gleda na čitav projekat i da odmah dovodi do podela u društvu. Pa tako, na primer, istraživanje koje je uradila nevladina organizacija "Edu forum“ pokazuje da je protiv uvođenja nacionalnih udžbenika 43,4 odsto roditelja, dok je za njihovo uvođenje nešto više od trećine ispitanih – 34,8 odsto. Ostali su neutralni. Istraživanje je inače provedeno na uzorku od 705 roditelja.
Među nastavnicima (145 ispitanika), čak dve trećine ne podržava ovu inicijativu.
Šta još pokazuje pomenuto istraživanje? Na primer, da je negativan stav češći kod liberalnijih/modernijih osoba višeg obrazovanja iz većih centara i sa nižim poverenjem u vlast. Zanimljivo je i da roditelji sa višim prihodom manje podržavaju uvođenje nacionalnih udžbenika od onih sa nižim.
Ukoliko bi udžbenici bili besplatni, znatno veći broj roditelja bio bi spreman da ih prihvati. (više od 60 odsto).
To je, međutim, samo deo podataka prikupljenih u istraživanju, koji će biti sastavni deo preporuka koje će u aprilu biti upućene Ministarstvu prosvete, a u vezi sa uvođenjem nacionalnih udžbenika.
Uvođenje nacionalnih udžbenika bilo je i tema panela "Uniformisanje mišljenja“, u organizaciji "Edu foruma“ čiji su učesnici ocenili da bi uvođenje nacionalnih udžbenika moglo dodatno da politizuje obrazovni sistem, ali i da suzi prostor za pluralizam mišljenja.
Sam panel počeo je pomalo neuobičajeno, dramskom simulacijom časa istorije na kojem bi bio korišćen "nacionalni udžbenik“, pri čemu su prikazane potencijalne dileme sa kojima bi se suočili i nastavnici i učenici pri obradi, recimo, teme raspada Jugoslavije.
Ceo problem bi se, možda, najbolje opisao rečenicom koju izgovara "nastavnica“: "Tvoje je da predaješ, a ne da imaš stav i mišljenje i da se nadaš da deca neće postavljati previše pitanja.“ To se, naravno, ne događa jer deca traže objašnjenje kako je moguće pričati o ratovima 1990–1999. uz istovremenu tvrdnju da Srbija nije bila u ratu. Odnosno, kako da "sažvaću“ nesklad između onoga što piše u udžbeniku i onoga što su o tom periodu čuli iz "prve ruke“, od roditelja koji su možda bili deo neke izbegličke kolone.
Ono što se moglo čuti na panelu je da nacionalni udžbenici predstavljaju pretnju ukidanju pluralizma u nastavi istorije, što bi dodatno pogoršalo stanje u školstvu i produbilo njegovu politizaciju. Na to je upozorila istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović.
Ona je, doduše, primetila i da bi uvođenje nacionalnih udžbenika moglo da predstavlja samo završetak procesa koji je počeo pre 30 godina, kada su udžbenici istorije u delu koji se bavi Srbijom od srednjeg veka pa nadalje, kako je rekla "promenjeni u skladu sa trenutnim potrebama“.
Prema njenim rečima udžbenike istorije već "krasi“ izuzetni etnocentrizam jer je oko 70 odsto posvećeno nacionalnoj istoriji, dok je, kako kaže, u svetu odnos između nacionalne i svetske istorije otprilike pola-pola.
Na ovaj način, kako je dodala, Srbija će u ovoj oblasti biti potpuno izolovana od sveta jer će istorija biti posmatrana van šireg konteksta, bez sagledavanja događaja u svetu, čime će se stvarati utisak da sve počinje i završava se u Srbiji.
"Suštinski, međutim, uvođenjem nacionalnih udžbenika, neće biti značajnijeg pogoršanja jer je situacija već loša“, rekla je Stojanović.
Uvođenjem nacionalnih udžbenika, prema njenoj oceni, preti opasnost i od svođenja istorije samo na političku i vojnu istoriju. Što otvara prostor za razne manipulacije, dok se istovremeno suzbija i kritičko mišljenje.
"Istorija se bazira na komparaciji, poređenjima. Bez toga nema istorije i istorijske nauke“, dodala je Stojanović.
Profesorka Filozofskog fakulteta Dragica Pavlović Babić, po struci psiholog, ocenila je da je nacionalni udžbenik sredstvo za "formatiranje“ učenika, ali i da dogmatski udžbenik koji dolazi iz države nije jedini alat u procesu obrazovanja.
Odgovarajući na pitanje može li se "centralizacijom“ udžbenika poboljšati njihov kvalitet, ona je, braneći tezu da "i gore može da bude bolje“, rekla da čak i najlošiji udžbenici mogu da podstaknu razvoj kritičkog mišljenja jer učenike "guraju“ u preispitivanje i potragu za dodatnim izvorima znanja.
"Svedoci smo da je generacija koja se školuje u jednom autoritarnom društvu razvila ne samo mehanizme kritičkog mišljenja, već i sposobnost i inicijativu da se aktivira i sprovodi demokratiju, i to direktnu“, rekla je Dragica Pavlović Babić.
Jedno od obrazloženja potrebe uvođenja nacionalnih udžbenika je, pored ostalog, i "očuvanje identiteta“, na šta je Dejan Ilić, kolumnista "Peščanika“ uzvratio da "identitet nije jednoznačna kategorija“ i da uvođenje novih udžbenika neće suštinski promeniti stanje u obrazovanju koje je, kako ocenjuje, već loše.
Prema njegovim rečima, ključni motiv za izdavanje novih udžbenika jeste novac koji će se slivati ljudima iz vlasti, dok se stvarne promene mogu očekivati tek sa političkom promenom.
Na finansijski aspekt ukazala je i predstavnica Udruženja "Roditelj“ Gordana Plemić. Ona je istakla da ni besplatni udžbenici u praksi nisu u potpunosti besplatni jer roditelji dodatno plaćaju prateće materijale.
Uz sve veće troškove školovanja roditelji sa više dece, kako je navela, nemaju ni vremena ni prostora da se bave kvalitetom udžbenika.
Ona je ukazala i na rastući trend da roditelji odličnih učenika već od prvog razreda plaćaju dodatne časove kako bi im omogućili šire obrazovanje.
"Roditelji su odustali da razmišljaju o kvalitetu udžbenika, čak nemaju ni uticaja na to, niti su pitani“, rekla je ona, dodajući da mnogi roditelji nisu ni informisani o procesu uvođenja novih udžbenika i da će se tom temom verovatno baviti tek kasnije tokom školske godine.
Život
26.09.2024. 23:00
Znanje je skupo, a da li je i kvalitetno?
Komentari
