Intervju

Petar Milutinović: "Švajcarski samit o Ukrajini Srbiji otvara više vrata"

Ukrajinski mirovni samit, završen pre nekoliko dana u Švajcarskoj, stavio je u sopstveni ram sopstvenu sliku i interese odbrane kolektivnog Zapada.

Iz ukupno nerealnog sagledavanja stanja stvari, utisak je da je ovaj skup, pričajući o miru, zagovarao nastavak još žešćih ratnih sukoba u Ukrajini.

Naš sagovornik magistar Petar Milutinović iz Instituta za evropske studije podvlači da je osnovni cilj samita bio homogenizacija oko grupacije G7, a ukrajinska kriza je samo povod.

Zašto su neke zemlje odbile da potpišu plan?

“Oko 100 delegacija država i međunarodnih organizacija prisustvovalo je prošlog vikenda Samitu o miru u Ukrajini, kojem je bila domaćin Švajcarska, sa ciljem da se krene putem za koji su mnogi učesnici rekli da bi mogao utrti put ka okončanju rata Rusije protiv njenog manjeg suseda.

Ali dok je većina učesnika potpisala kratko saopštenje objavljeno na kraju samita, nekoliko ključnih država nije. Dvodnevni diplomatski samit održan je u letovalištu Burgenstok u Švajcarskoj, a prisustvovala mu je potpredsednica Sjedinjenih Država Kamala Haris, zajedno sa liderima iz Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana, kao i diplomatama iz mnogih drugih zemalja.“

Završno saopštenje izložilo je ono što je rečeno da je “zajednička vizija“ o “ključnim aspektima“, a što uključuje šta?

“Sva nuklearna postrojenja, uključujući nuklearnu elektranu Zaporožje, treba da budu bezbedna u skladu sa principima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i pod nadzorom IAEA. Elektrana, najveća evropska, bila je u centru bitaka Rusije i Ukrajine od ranih dana rata, što je izazvalo zabrinutost zbog potencijala za nuklearnu nesreću.

Slobodni protok ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda treba dozvoliti zainteresovanim trećim zemljama. ’Globalna bezbednost hrane zavisi od neprekidne proizvodnje i snabdevanja prehrambenim proizvodima’, navodi se u saopštenju. U dokumentu su napadi na trgovačke brodove i civilnu lučku infrastrukturu u Crnom i Azovskom moru opisani kao ’neprihvatljivi’.

Svi zarobljenici moraju biti razmenjeni i svi ukrajinski civili koji su protivpravno raseljeni treba da budu vraćeni u Ukrajinu. Konkretno, u saopštenju se navodi da ’sva deportovana i nezakonito raseljena ukrajinska deca, kao i svi ostali ukrajinski civili koji su nezakonito pritvoreni, moraju biti vraćeni u Ukrajinu’. Prema navodima Ukrajine, ruske vlasti su tokom rata odvele 20.000 dece.

Sveukupno, 82 delegacije su potpisima podržale saopštenje. Švajcarska predsednica Viola Amherd rekla je na konferenciji za novinare da se ’velika većina’ učesnika složila sa dokumentom.

Neke od njih su: Australija, Austrija, Kanada, Čile, Kostarika, Obala Slonovače, Evropska komisija, Evropski savet, Evropski parlament, Francuska, Gruzija, Nemačka, Gana, Grčka, Irska, Izrael, Italija, Japan, Kenija, Kosovo, Letonija, Norveška, Palau, Katar, Srbija, Turska, Ukrajina, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.“

Koje zemlje nisu potpisale?

“Samitu su prisustvovali Indija, Meksiko, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Tajland, Indonezija i Ujedinjeni Arapski Emirati, koje su predstavljali ministri spoljnih poslova i izaslanici, ali su bili među onima koji nisu potpisali zajedničko saopštenje. Brazil je prisustvovao ukrajinskom samitu kao posmatrač, ali nije podržao saopštenje. Rusija nije pozvana na samit, što je Moskva odbacila kao ’uzaludno’. Kina takođe nije prisustvovala dvodnevnom događaju. Pakistan, koji Kinu smatra svojim najbližim saveznikom, pozvan je, ali je odlučio da ne prisustvuje.“

Zašto se nisu prijavili?

“Sekretar indijskog Ministarstva spoljnih poslova Pavan Kapur je u saopštenju rekao da je Nju Delhi odlučio da izbegne pridruživanje zajedničkom saopštenju zbog odsustva Rusije sa samita. On je rekao da Indija veruje da mir u Ukrajini zahteva okupljanje ’svih zainteresovanih strana i iskren i praktičan angažman između dve strane u sukobu’.

I princ Fejsal bin Farhan al Saud, ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, delio je slične zabrinutosti dok je davao svoju izjavu na samitu. ’Verujemo da je važno da međunarodna zajednica podstakne svaki korak ka ozbiljnim pregovorima, koji će zahtevati teške kompromise kao deo mape puta koja vodi miru. I ovde je neophodno naglasiti da će svakom kredibilnom procesu biti potrebno učešće Rusije.’

Razlozi Južne Afrike da nije podržala saopštenje bili su različiti. Savetnik za nacionalnu bezbednost zemlje Sidnej Mufamadi napisao je u saopštenju da je ’iznenađujuće da je na ovoj konferenciji Izrael prisutan i učestvuje’, pet dana nakon što je komisija koju podržavaju Ujedinjene nacije optužila Izrael da je počinio ratne zločine protiv Palestinaca. Mufamadi je doveo u pitanje legitimnost saopštenja za koje su njegovi sponzori tvrdili da je vođeno ’poštovanjem međunarodnog prava’ kada su mnogi zvaničnici UN optužili Izrael za kršenje međunarodnog prava. Južnoafrička Republika optužila je Izrael za genocid u Gazi u predmetu pred Međunarodnim sudom pravde.“

Šta je osnovni smisao ovog samita?

“Na kraju, ovaj samit u Švajcarskoj služi da se zadrži geopolitička podrška grupacije zemalja G7 i njenih partnera u podršci Ukrajini.“

Švedski sto mirovnih predloga i PUTINOV ULTIMATUM

Samit G-7

Svet 25.06.2024. 17:00

Švedski sto mirovnih predloga i PUTINOV ULTIMATUM

Lideri G7 obavezali se da će nastaviti pomoć Ukrajini

Zaključci

Svet 15.06.2024. 10:15

Lideri G7 obavezali se da će nastaviti pomoć Ukrajini

Koji su ključni rezultati samita?

“Prvi se tiče teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. U saopštenju je ponovo potvrđena neophodnost obnove ukrajinskih granica kao međunarodno priznatih i osuđena svaka pretnja ili upotreba nuklearnog oružja. Takođe je naglašena važnost obezbeđivanja bezbednog rada ukrajinskih nuklearnih elektrana pod punom ukrajinskom kontrolom. Ovo znači da se G7 zalaže za očuvanje međunarodnog prava i statusa kvo.“

Pominju se i humanitarna pitanja?

“Samit je istakao potrebu za potpunom razmenom ratnih zarobljenika i povratkom deportovane ukrajinske dece. Osiguranje neprekidne proizvodnje hrane i slobodne plovidbe Crnim i Azovskim morem takođe su bili prioritet radi poboljšanja sigurnosti hrane.“

Zbog čega nije pozvana Rusija?

“Samit nije uključivao Rusiju, koja nije pozvana, ali je postavio teren za dalje diplomatske napore. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je otvorenost za mirovne pregovore, pod uslovom da Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine. Samit je takođe uspostavio radne grupe za razvoj praktičnih mirovnih planova i postavio temelje za potencijalni drugi samit kasnije tokom godine.

Kada je reč o globalnoj podršci i izazovima, samit je pokazao široku međunarodnu podršku Ukrajini, posebno zapadnih zemalja. Međutim, neke velike zemlje u razvoju, uključujući Brazil, Indiju i Saudijsku Arabiju, nisu podržale konačno saopštenje, odražavajući svoje pozicije potencijalnih posrednika i svoje odnose sa Rusijom.“

Srbija je potpisnik Deklaracije Samita o miru Ukrajini. Koja je naša pozicija posle samita u Švajcarskoj?

“Srbija se može ponuditi kao neutralni posrednik za olakšavanje dijaloga između Ukrajine i Rusije. Koristeći svoje istorijske veze sa Rusijom i svoje težnje za bližim vezama sa Evropskom unijom, Srbija može da radi na premošćavanju komunikacijskih jazova i unapređenju pregovora. Javnom podrškom principa međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Ukrajine, Srbija može da se uskladi sa stavom šire međunarodne zajednice kako je artikulisano u saopštenju samita.

Srbija može da pruži humanitarnu pomoć Ukrajini, uključujući medicinske potrepštine, hranu i pomoć za raseljena lica. Takvi napori bili bi u skladu sa naglaskom samita na rešavanju humanitarnih pitanja kao što su razmena zatvorenika i povratak deportovane dece.

Nuđenje privremenog utočišta ukrajinskim civilima pogođenim ratom ili omogućavanje tranzita humanitarne pomoći preko njene teritorije moglo bi značajno doprineti ublažavanju humanitarne krize.“

Srbiji se, čini se, pruža i uloga u uspostavljanju mira?

“Srbija može aktivno da učestvuje u radnim grupama posle samita koje su osnovane za izradu detaljnih akcionih planova za mir. Ovo učešće pokazalo bi posvećenost Srbije mirnom rešenju i pružilo bi joj platformu za konstruktivan uticaj na mirovni proces. Doprinos pripremi i domaćinstvu sledećeg mirovnog samita može pozicionirati Srbiju kao proaktivnog igrača u međunarodnim mirovnim naporima.

Srbija može da sarađuje na inicijativama za energetsku bezbednost, koje su ključni aspekt mirovnog okvira o kojem se razgovaralo na samitu. Jačanje energetske infrastrukture i saradnja sa Ukrajinom mogu pomoći ekonomskoj stabilizaciji regiona.

Proširenje trgovinskih odnosa sa Ukrajinom i ulaganje u njen ekonomski oporavak može podstaći stabilnost i razvoj, ojačavajući ciljeve mirovnog samita.

Srbija može da koristi i svoje diplomatske kanale da se zalaže za mir i podrži međunarodne napore za rešavanje sukoba. Promovisanjem rezultata samita i podsticanjem drugih nacija, posebno na Balkanu i u Istočnoj Evropi, da podrže mirovne inicijative, Srbija može da pojača uticaj samita. Podsticanje obrazovne i kulturne razmene između srpskih i ukrajinskih institucija može pomoći u izgradnji međusobnog razumevanja i solidarnosti na lokalnom nivou.

Preduzimajući ove korake, Srbija može da igra značajnu ulogu u podršci mirovnom procesu u Ukrajini, pokazujući svoju posvećenost regionalnoj stabilnosti i međunarodnoj saradnji.“

"G7 i NATO moraju da se drže zajedno"