Vesti
15.08.2022. 15:20
Vesti
09.10.2022. 17:10
Marko R. Petrović
Beograd i Brisel
Pregovori o pristupanju EU nisu blokirani, ali...
U životu je uvek važno pratiti signale, trendove... Tako je i u politici.
Svako ko se ikada ozbiljnije bavio istraživanjima javnog mnjenja zna da je uvek važno pratiti trendove, odnosno tendencije rasta ili pada rejtinga određene političke partije. Jer nečija trenutna (ne)popularnost malo znači ako se ne poredi sa rezultatima prethodnih istraživanja.
Vodeći se istom logikom, nije loše pratiti ni trendove koji postoje u, recimo, institucijama Evropske unije, a među njima i u Evropskom parlamentu. Parlament je jedna od prvih zajedničkih evropskih institucija, i danas ga čini 751 poslanik.
Kada je reč o Srbiji, ali i ostalim državama koje pretenduju na članstvo u Evropskoj uniji, parlament ima svoje izvestioce, donosi razne izveštaje i usvaja rezolucije. Nacrt jednog od izveštaja uzburkao je ovih dana srpsku javnost jer se spekulisalo da će u njemu stajati predlog Evropskoj komisiji da suspenduje pregovore o članstvu Srbije u EU, dok ne uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Unije. A to znači dok ne uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Taj izveštaj trebalo bi, u svom konačnom obliku, da dobije formu rezolucije Evropskog parlamenta.
Vesti
07.10.2022. 15:29
Vučić: Niko nije otvoreno tražio od Srbije sankcije Rusiji, ali...
Sa čisto formalne strane, najavljena rezolucija ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem. Najpre, Evropski parlament nema direktne ingerencije u procesu proširenja Unije. Drugo, rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice EU niti za ostale evropske institucije.
To, međutim, ne znači da na rezolucije donete u ovoj instituciji ne treba obraćati pažnju i da nema nikakvih razloga za brigu. Jer, baš kao i već pomenuta istraživanja javnog mnjenja, i ove rezolucije signaliziraju kakvo je raspoloženje među evroparlamentarcima, a posredno i u upravljačkim strukturama EU – Evropskoj komisiji, Evropskom savetu...
Vesti
12.09.2022. 22:05
Vučić: EU u Srbiji nepopularna, nadam se da ćemo to moći da promenimo
Odnosno, kako to za "Ekspres“ definiše dr Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske studije, "Evropski parlament je kao AVAKS – svojevrsni sistem za rano upozoravanje i javljanje“.
"Oni, dakle, nemaju formalnu mogućnost niti da traže niti da sprovedu prekid, suspenziju ili blokadu pregovora sa Srbijom. To može da uradi Evropska komisija ili da trećina zemalja članica Unije, dakle devet zemalja, zatraži suspenziju pregovora. Ono što je značajno jeste da već sama činjenica da neko o tome razmišlja jeste signal da narastaju te neke politike koje nisu zadovoljne politikom koju Beograd trenutno vodi, pre svega zbog neuvođenja sankcija Rusiji“, kaže Igrutinović za "Ekspres“.
Priča o eventualnoj suspenziji pregovora došla je iz redova socijaldemokrata. Prethodna rezolucija Evropskog parlamenta koja se ticala Srbije iz jula ove godine potekla je sa desnice.
Evropski parlament usvojio je tada rezoluciju u kojoj se navodi da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba da bude "zasnovan na međusobnom priznanju“. Bio je to prvi put da zvaničan dokument jedne evropske institucije spominje međusobno priznanje.
Vesti
17.09.2022. 10:40
Lajčak i Eskobar: "Budućnost Srbije i Kosova je u EU"
Za ovu rezoluciju glasala su 523 zastupnika, protiv ih je bilo 78, a 34 uzdržanih.
Osim toga, usvojenom rezolucijom evropski zastupnici pozvali su, naravno, vlasti u Srbiji "da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj politici i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji“.
Ovog puta, kako je objavio "Blic“, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, Evropski parlament neće predložiti suspenziju pregovora sa Beogradom, ali će ih ipak vezati za sankcije Rusiji i sugerisati da se "pristupni pregovori unaprede samo ako se Srbija uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije“. Drugim rečima, sugerisaće da pregovori budu na ledu sve dok Beograd ne udari blokadu Moskvi.
"Dati prioritet usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i unaprediti pristupne pregovore sa Srbijom samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama u vezanim za EU“, stoji u Nacrtu izveštaja o strategiji proširenja.
U odnosu na prethodnu verziju razlika je u jednoj reči. Umesto "...nastaviti pristupne pregovore“, kako je bilo u prvoj verziji amandmana, sada piše "...unaprediti pristupne pregovore“.
Vesti
07.10.2022. 09:00
Ostaje li Srbija bez ruske nafte?
Dalje se poziva Srbija da se sistematski uskladi sa restriktivnim merama EU i politikom EU prema Rusiji uopšte i "pokaže napredak u demokratiji, vladavini prava i prihvati vrednosti i prioritete EU“.
Glasanje o ovom dokumentu predviđeno je za sredinu iduće nedelje, odnosno 12. i 13. oktobra.
Igrutinović, međutim, ocenjuje da to neće biti od velikog značaja jer pregovori Beograda i Brisela o pridruživanju, iako formalno nisu blokirani, već dugo stoje u mestu.
"Ne otvaramo klastere, nema nikakvih pregovora, nema napretka. Da li će se nešto menjati posle međuvladine konferencije čije je održavanje planirano u decembru, videćemo. Prošle godine je posle duže vremena otvoren Klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost – koji obuhvata četiri poglavlja: Transportna politika, Energetika, Transevropske mreže i Životna sredina i klimatske promene. Pre toga poslednje poglavlje otvoreno je još 2019. godine“, podseća Igrutinović.
No, ako se vratimo na priču o trendovima, glasanje bi, u svakom slučaju, moglo da pokaže u kom smeru se kreće raspoloženje političkih činilaca u zemljama Evropske unije.
"Ja verujem da bi se već sada vrlo lako među 27 članica Unije moglo naći devet zemalja koje bi pokrenule inicijativu za blokadu pregovora sa Srbijom. Ne verujem, međutim, da su oni raspoloženi da tu vrstu pritiska sada iskoriste. No, pitanje je samo kada bi to raspoloženje protiv pregovora moglo da kulminira i da li će da kulminira. A tada bi i Evropska komisija mogla da kaže – u redu, evo sada i formalno blokiramo ili prekidamo pregovore“, ocenjuje Igrutinović.
"Problem je u tome što mi kao da stojimo u mestu, ali ostali ne stoje. Ostali imaju nekakav napredak, tako da u poređenju sa njima mi realno nazadujemo. Nisu ni ostale zemlje šampioni evrointegracija, ali ipak ima nekakvih napredaka“, dodaje sagovornik "Ekspresa“.
Uz to postavlja se, naravno, i pitanje pristupa evropskim fondovima. Da rezolucije Evropskog parlamenta nisu potpuno nedelotvorne pokazuje, na primer, i slučaj Mađarske. Budimpešta je, naime, 3. oktobra usvojila antikorupcijski zakon da bi dobila pare iz evropskih fondova. A to je usledilo nakon što je Evropski parlament nedavno proglasilo Mađarsku "hibridnim režimom izborne autokratije“, te da više nije puna demokratija.
Izvori Radija Slobodna Evropa iz Evropske unije, međutim, ocenili su da je, kada je reč o Srbiji, malo verovatno da će Beogradu biti ukinuti evropski fondovi zbog neusaglašavanja sa sankcijama protiv Rusije jer će, kako navode, time biti pogođeni građani.
Evropske diplomate, međutim, najavljuju oštriju briselsku retoriku prema Beogradu.
"I mi ćemo od sada ojačati našu retoriku i tražiti od Srbije da pokaže koji je njen strateški izbor. Strateški izbor Srbije bila je EU, stoga sve što tražimo jeste da to dokažu i u praksi“, dodao je neimenovani sagovornik iz Brisela.
Stvari će, naravno, biti jasnije već u decembru, jer ako Srbija ne otvori klaster i ako nema međuvladinu konferenciju, čak ni političku gde se ne otvaraju klasteri, ali se raspravlja o otvorenim pitanjima, to bi moglo značiti da su pristupni pregovori "zamrznuti“.
Komentari
