Rusi, Belorusi i Ukrajinci u Beogradu - cifre su visoke

Ova "unapređena“ počela je 24. februara 2022. i kraj joj se, bar za sada, ne nazire.

U onoj od pre 78 godina učestvovalo je oko 35.000 crvenoarmejaca raspoređenih u 4. gardijski mehanizovani korpus pod komandom general-potpukovnika Ždanova, 5. samostalnu gardijsku motorizovanu brigadu, 73. i 236. streljačku diviziju.

Oni se, međutim, u Beogradu nisu zadržali.

U ovoj novoj "Beogradskoj operaciji“, koja je počela krajem februara, za sada učestvuje oko 170.000 Rusa, Ukrajinaca i Belorusa. Toliko ih je, naime, đuture prebeglo u Srbiju od kada je počeo rat u Ukrajini.

To pokazuju zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Rusi u švajcarskim bankama čuvaju više od 40 milijardi evra

Moskva

Moskva

Biznis 01.12.2022. 13:21

Rusi u švajcarskim bankama čuvaju više od 40 milijardi evra

Sankcije Rusiji "rade", neka se spremi Belorusija

Rat u ukrajini

Rat u ukrajini

Svet 01.11.2022. 20:05

Sankcije Rusiji "rade", neka se spremi Belorusija

Od 24. februara pa do 2. novembra boravište u Srbiji je, u skladu sa zakonom, prijavio 140.141 Rus, 22.709 Ukrajinaca i 5.501 Belorus. Za pretpostaviti je da ih se većina smestila u Beogradu, što znači da ih je sada oko pet puta više od broja boraca koji su učestvovali u oslobađanju Beograda od nacista.

Istovremeno ih je i oko dva do četiri puta više od broja belogardejaca koji su, napustivši Rusiju posle Oktobarske revolucije 1917. godine, spas potražili u Kraljevini SHS, a pre svega u Srbiji. Procene o njihovom broju kreću se, naime, od 40.000 do 80.000.

Baš kao što su tada procenili da će im novostvorena kraljevina, čiji je stožer bila ratni saveznik carske Rusije Srbija, pružiti utočište, tako su i sada svi oni procenili da će im najsigurnije biti u zemlji koja doduše osuđuje agresiju na Ukrajinu, ali istovremeno ne uvodi sankcije Rusiji.

Građani Rusije baš zbog toga i nisu imali neki drugi izbor jer im Srbija jedina u Evropi, uz Belorusiju, nije zatvorila granice.

Pre stotinak godina, prema nekim podacima, više od polovine pridošlih Rusa bili su vojna lica i državni službenici, oko 30 odsto radilo je u privredi, a 14 odsto su bili predavači, doktori, pisci, sveštenstvo, umetnici, uz pet odsto administrativnog kadra. Prema ovim podacima, 13 odsto njih imalo je visoku stručnu spremu, a samo tri odsto bilo je bez ikakvog obrazovanja.

O strukturi ruskih emigranata tada svedoče podaci koje je objavio Nikolaj Stepanov, diplomirani istoričar Državnog univerziteta u Nižnjem Novgorodu. On navodi da je samo na jednom od brodova koji su uplovili u Boku doputovalo 30 generala, profesora, doktora, a da je na čelo univerzitetskih katedri u Kraljevini došlo čak 28 ruskih profesora.

Danas pak većinu te emigracije čine ljudi koji su uglavnom vezani za IT, konsultantske usluge, trgovinu... Mnogi od njih nastavili su da rade za zapadne firme koje su se početkom rata povukle iz Rusije, ali su istovremeno povukle i kadrove koji su im neophodni.

Drugi su pak rešili da osnuju svoje firme. Podaci iz Agencije za privredne registre pokazuju da su od kraja februara do kraja oktobra Rusi u Srbiji osnovali više od 2300 firmi. Najbrojniji su programeri, konsultanti i dizajneri.

Nema sumnje da će se njihov broj još povećavati, naročito ukoliko u Rusiji ponovo počne neka mobilizacija. Jer prvi talas došao je odmah po izbijanju rata, drugi talas usledio je nešto kasnije, u junu, ali je najmasovniji bio onaj treći u septembru nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio mobilizaciju.

I taj talas još traje.