Vesti
10.05.2021. 16:06
Rade Jerinić i Mihailo Paunović

Tužba za genocid

A sada nešto sasvim drugačije!

Aljbin Kurti
Izvor: EPA / ERMAL META

Priština još jednom najavila da će 2022. godine pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podići tužbu protiv Srbije za genocid. U nedostatku manevarskog prostora, odsustvu informacija i izlivu raznih non-pejpera na trusno balkansko tlo, kosovski Albanci odgovorili pokušajem zastrašivanja i pritiska na Beograd.

Ako se Srbija kojim slučajem te 2022. godine nađe pred Međunarodnim sudom pravde pod optužbom da je počinila genocid na Kosovu i Metohiji nad albanskim življem, neće to biti prvi put da se Srbiji stavlja takav kamen oko vrata i ova vrsta stigme. Formalno nas je svojevremeno i Bosna i Hercegovina tužila zbog genocida počinjenog u Srebrenici, ali je u toj pravnoj stvari Sarajevo izvuklo deblji kraj. Krajem 1999. godine Hrvatska je tužila Srbiju za genocid, a Srbija je odgovorila kontratužbom 2010. U tom sporu Međunarodni sud pravde presudio je da nijedna sukobljena strana nije počinila genocid.

Neformalno, ali ništa manje opasno, Srbija je nebrojeno puta u zapadnoj široj i užoj javnosti optuživana i etiketirana kao genocidna. Koliko su ove optužbe bile opasne najbolje svedoči vreme jer nažalost ni njegov protok ni činjenice nisu uspeli da izbrišu tragove i zadah ovog narativa na Zapadu. Nažalost, zbog toga se na Srbiju još uvek gleda kao na pariju.

Naravno, nije ni ovo prva najava ovog tipa koja dolazi iz Prištine. Svake godine maltene, kada je zaoštravanje retorike sa stanovišta prištinskih političara celishodno, mogu se čuti slične najave. Šta je to što je ovaj put izazvalo pozornost skoro svih političkih faktora i javnosti na Balkanu? U najkraćem bi se moglo odgovoriti rečju – kontekst događaja. U periodu kada su duhovi na Balkanu uzburkani pojavom raznih non-pejpera, očigledno svi tumače da slede nekakvi prelomni događaji koji će nanovo definisati odnose u ovom delu sveta. Tako bi možda i trebalo tumačiti najavu Prištine. Čist manevar, politički kratkovid, ali svakako da lepeza mogućih poteza kosovskih političara nije previše široka. A nešto se činiti mora jer prilike tako diktiraju. U cajtnotu finala kosovskog pitanja, u suženom manevarskom prostoru, teško da im je preostao neki drugi korak. Tako da je Priština u maniru montipajtonovske devize „And now, something completely different“ učinila baš to što uvek uradi – najavi da će tužiti Srbiju za genocid. Ironija nije slučajna.

Šalu na stranu, postoji mnogo razloga zašto ovakva tužba nije moguća u ovom trenutku, a koji su striktno formalnopravne prirode. Pre svega Kosovo nije član Ujedinjenih nacija te je stoga krnjeg međunarodnopravnog subjektiviteta i vrlo je diskutabilno da li ispunjava uslove da bude stranka u sporu pred Međunarodnim sudom pravde usled nedostatka adekvatne legitimacije. Pravni čistunci mogu reći da je Kosovo teritorija, a ne država, i da je bar formalno deo Srbije te da je pravni nonsens da teritorija tuži državu kojoj pripada. Sve su ovo manji ili veći razlozi iz kojih se da videti ne pravna i procesna priroda namera Prištine, već naprotiv, čist i jedino politički razlog koji za cilj ima samo neku vrstu iznuđenog pritiska na Srbiju.

Koliko je sve to apsurdno najbolje svedoče i sami albanski analitičari koji, pored pomenutih, nalaze i druge razloge zbog kojih je ovakva tužba nemoguća i nerealna. Komentarišući nedavne najave koje su došle iz Prištine da su kosovske vlasti spremne da do 2022. godine pokrenu tužbu za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, politikolog Beljulj Bećaj ističe u razgovoru za „Ekspres“ da je to nerealno poimanje stvari i da u celoj ideji ima više populizma nego utemeljenih argumenata da se inicira jedna takva procedura.

„Ukoliko zbog populističkih motiva neko ipak bude pokrenuo jednu takvu proceduru, mislim da neće imati razloga da uspe jer isti pokušaj koji se odnosio na Srebrenicu takođe nije prošao, a po meni je daleko tragičniji i imao je jače razloge iza sebe. Upravo bi Srebrenica trebalo da bude razlog da se oni koji su spremni da pokrenu ovu inicijativu okrenu ka traganju puta za sporazumevanje, za prevazilaženje razlika, nego da dodatno zaoštre situaciju. Jer ukoliko se pomenuta procedura pokrene mislim da se ne približavamo normalizaciji naših odnosa, naprotiv, mislim da se udaljavamo još više“, smatra Bećaj.

Kosovo
Izvor: EPA / VALDRIN XHEMAJ

Na pitanje koliko bi ideja o tužbi za genocid protiv Srbije mogla da utiče na budući dijalog, odnosno da li bi mogla dodatno da ga uspori, Bećaj kaže da će to svakako negativno uticati na dalji tok procesa dijaloga.

„Poslednjih par nedelja imali smo dva non-pejpera bez jasnih izvora. Nastojanje da se više traga za razlikama nego za približavanjem odnosa je, po meni, jasna indikacija da se strane ne spremaju za normalizaciju. Naprotiv, mislim da smo mnogo udaljeniji nego što bi trebalo da budemo nakon 10 godina kakvog-takvog dijaloga između Beograda i Prištine. Mislim da će to jednostavno negativno uticati na dalji tok procesa. Nisu bezazlena ni ova dva non-pejpera i ova situacija koja se stvorila u međuvremenu“, zaključuje bivši Tačijev savetnik.

Kosovski analitičar Fatmir Šeholi smatra da će Kosovo na međunarodnom planu teško napraviti neke rezultate s obzirom na to da nije član mnogih međunarodnih organizacija i ističe još jednu otežavajuću okolnost.

„Predlog o podizanju tužbe za genocid protiv Srbije mora da prođe skupštinu Kosova, za šta je potrebna dvotrećinska većina. To je gotovo nemoguće s obzirom da Srpska lista to neće podržati i izglasati. Međutim, postoji i jedan zaobilazni put, a to je da preko amandmana na zakon ovaj predlog prođe skupštinu. Ali to bi se odnosilo samo na unutrašnji koncept. U tom slučaju bi se dala mogućnost sudiji i tužilaštvu Kosova da se bave tom temom, ali bi se procesi vodili protiv ljudi koji nisu prisutni na Kosovu“, ističe Šeholi za naš list.

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u razgovoru za „Ekspres“ kaže da bi Institut za ratne zločine Kosova, koji bi bio okrenut isključivo prema Srbima, ne i protiv Albanaca, mogao da bude karta na koju bi u budućnosti mogla da igra kosovska vlast.

„U procesu je formiranje Instituta za ratne zločine Kosova koji će finansirati vlada Kosova, a koji je svojevremeno bio aktivan. Na njegovo formiranje dosta apostrofiraju kako vlada Kosova tako i sam premijer, a cilj Instituta bi bio prikupljanje dokaza koji će možda nakon nekog vremena, ukoliko Kosovo postane deo međunarodnih organizacija, moći da se iskoriste kako bi Kosovo tužilo Srbiju za genocid. U ovim okolnostima u kojima se Kosovo nalazi gotovo je nemoguće da ta tužba zaista bude podignuta“, kaže Šeholi.

Koliko je uopšte realno da Kosovo podigne tužbu za genocid pred Međunarodnim sudom pravde ukoliko uzmemo u obzir da Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, komentarisao je za „Ekspres“ beogradski advokat Goran Petronijević.

„Kosovo kao Kosovo ne može da bude aktivni subjekt pred Međunarodnim sudom pravde. Oni nisu suverena država, oni nisu međunarodno priznata država. Pred Međunarodnim sudom pravde aktivni i pasivni subjekt, odnosno tužilac i tuženi, mogu biti samo međunarodno priznate države. E sad, Albanci pričaju o nekakvoj varijanti da u njihovo ime može tužiti Albanija ili Hrvatska i takva mogućnost postoji, ali je ozbiljan izuzetak. Taj izuzetak se može dozvoliti samo u situacijama kada zemlja koja je tužilja u ime Kosova dokaže svoj pravni interes. Ovako na prvi pogled mogu da kažem da Hrvatska 99 odsto to ne može, Albanija možda ima koji procenat u svoju korist da su njihovi građani stradali, ali lično mislim da ni ona to ne bi mogla da dokaže. Međutim, čak i da sve to prođe, onda dolazimo na teret dokazivanja samog genocida. A genocid predstavlja nameru jedne grupe, jednog naroda, jedne države da uništi rasnu, religijsku, nacionalnu ili etničku grupu kao takvu. Mi smo ovde svedoci da od toga nema ništa. Albanci su se najviše ubijali među sobom. Uostalom, predmet ovog zajedničkog zločinačkog poduhvata u optužnici protiv Ljimaja i Tačija je upravo najvećim delom ubijanje Albanaca“, kaže Petronijević.

Sve u svemu, još jedan jeftin politički trik iz Prištine. Mnogo buke, bez potrebe. Ali da se vratimo još jednom na kontekst. U Prištini pravilno analiziraju da će se nešto epohalno dešavati na Balkanu u predstojećem periodu, ali nemaju blagu predstavu šta bi to moglo biti. Međutim, shvatajući politiku kao kafansku tuču, naišli su na novi momenat. Neko je ugasio svetlo u kafani, mrkli je mrak, samo se u vazduhu oseća tenzija koja donosi nešto nepoznato i opasno. Prvi refleks Prištine je da udare prvog do sebe flašom u glavu. Samo taj više nije tu, a flaša je samo zlokobno i prazno prozujala kroz vazduh.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
scattered clouds
6°C
18.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve