Vesti
25.10.2022. 12:10
Vesti
05.04.2023. 13:05
Mihailo Paunović
Kult Rusije u Srbiji
Sankcije Rusiji: Kako smo od kategoričnog "ne", došli do "možda"...
Kada su Ruse prošle godine, u okviru ankete, pitali koju državu smatraju najvećim prijateljem Rusije, više od 50 odsto ispitanika je odgovorilo da je to Kina. Na drugom mestu našla se Belorusija, a slede Indija, Turska i Kazahstan.
Ova anketa nije nikakva novost. Tradicionalno se širom Rusije sprovodi svake godine. To što Rusi Srbiju ne smatraju najbližim prijateljima takođe nije novitet jer godinama unazad naša država nije visoko rangirana na anketama sa istim pitanjem.
Ono zbog čega bi ovi rezultati iz 2022. godine mogli da budu otrežnjujući za građane Srbije u odnosu na prethodne godine jeste zbog situacije u svetu koju je izazvao rat u Ukrajini. Zbog činjenice da Srbija već gotovo 12 meseci trpi velike pritiske što se nije usaglasila sa većinom Evrope i uvela sankcije Rusiji.
Vesti
31.03.2023. 21:59
Vučić: "Lično sam doneo odluku da se ne uvode sankcije Rusiji"
Kao razlozi zbog kojih Srbija još nije uvela sankcije Rusiji mogli su da se čuju razni argumenti. Od pozivanja na viševekovno prijateljstvo, zatim da energetski zavisimo od Moskve, do toga da je Rusija sa svojim pravom veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija čuvar srpskog teritorijalnog integriteta.
Svaki od navedenih razloga je opravdan, ali treba navesti još jedan podjednako važan. Reč je o često neobjašnjivoj ljubavi koju veliki broj građana Srbije gaji prema Rusiji. Za njih su Rusi pravoslavna braća, Rusija majka, a ljubav prema Vladimiru Putinu ide u takvu krajnost da nas često navodi na razmišljanje da bi, da je to moguće, jedini bio dostojan protivkandidat Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima.
Status koji ruska braća i predsednik Putin uživaju kod velikog broja građana Srbije, koji takođe čine i glasačko telo ove države, počeo je ozbiljno da žulja politički vrh Srbije i utiče na donošenje političkih odluka. Taj kult predsednika Rusije nije izgrađen preko noći, niti je seme posejano posetom Vladimira Putina Beogradu 2019. godine. Gradnja Putinovog kulta verovatno je počela još 2008. godine kada je NIS prodat Rusima po bagatelnoj ceni. Takođe, neophodno je vratiti se bar u 2011. godinu kada je Putina ugostio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Glavna tema njegove jednodnevne posete Beogradu bilo je dogovaranje strateškog partnerstva Rusije i Srbije.
Vera u prijateljstvo sa Rusijom jačala bi svaki put kada bi Zapad ispadao nepravedan i okrutan prema Srbiji. Kada bi neko hteo da kaže istinu, rekao bi da prijateljstvo u politici ne postoji i da je sve stvar interesa. U našoj istoriji bar može da se pronađe toliko primera koji bi služili kao objašnjenje.
Vesti
27.03.2023. 10:16
Ivica Dačić o tome kada bi Srbija mogla da uvede sankcije Rusiji
Da je odnos sa Rusijom predstavljen kao poslovni odnos, a ne kao prijateljstvo, danas možda ne bismo toliko lomili glavu da li treba da uvedemo sankcije Rusiji, već bismo se vodili čistim interesima. Ne bi se toliko strepelo od stava javnosti koji je naklonjen Moskvi. A da je njihov stav bitan i da su mnogi skloni da ga zloupotrebe, zarad političkih poena, najbolje se videlo u prvom tromesečju prošle godine.
Naravno da za rat ne postoji dobar trenutak, ali u odbranu srpske političke scene, početak sukoba na tlu Ukrajine desio se u najgorem trenutku za najveći deo političkih stranaka.
Srbija se sa prvim pritiscima Zapada da sankcioniše Rusiju suočila u jeku političke kampanje. Zvaničan stav Srbije, po pitanju rata u Ukrajini, čekao se neko vreme, a saopšten je 25. 2. 2022. godine na konferenciji kojoj su prisustvovali Ana Brnabić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić.
Vesti
12.03.2023. 17:05
"Sankcije Rusiji ne bi uticale na sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova"
Tom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je javnosti dogovorene zaključke sa sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.
Vučić je obraćanje počeo rečima da je "Republika Srbija privržena poštovanju načela teritorijalnog integriteta i političkih nezavisnosti država, kao jednog od osnovnih principa međunarodnog prava“, a zatim, između ostalog, dodao da će se Srbija prilikom razmatranja potrebe za uvođenje sankcija protiv bilo koje države rukovoditi isključivo "zaštitom svojih vitalnih ekonomskih i političkih interesa“.
"Kao država koja je u bliskoj prošlosti iskusila sankcije Zapada i čiji sunarodnici u Republici Srpskoj danas trpe sankcije, Republika Srbija smatra da nije njen vitalni politički i ekonomski interes da u ovom trenutku uvodi sankcije bilo kojoj državi pa ni njenim predstavnicima ili privrednim subjektima“, rekao je predsednik Srbije.
Za razliku od Vučića, Ivica Dačić je, kada je dobio reč, bio manje taktičan.
"Hoću da vam kažem sledeću stvar veoma jasno i glasno, za mene ovde nema nikakve dileme. Mi imamo smo jedan interes, a to je interes Srbije. Nije naš zadatak da postupamo prema tome ko od nas šta očekuje“, samouvereno je rekao predsednik SPS-a, dodavši:
"Ali znate u čemu je problem, kada je predsednik Srbije, ili kada sam ja zvao nekog da nam pomogne u proteklih 10 godina, znate ko nam je jedni dizao slušalicu? Pa jel’ treba da nam sada ni taj više ne diže slušalicu? Zato za mene dileme nema i u potpunosti podržavam ono što je doneo Savet za nacionalnu bezbednost“, istakao je Dačić.
Na njegove reči Aleksandar Vučić se nadovezao sledećim:
"Naravno, ovde je Ivica kao iskusan političar verovatno iskoristio deo i za izbornu kapanju na čemu mu čestitam.“
Kako se politički narativ prema Rusiji u predizbornoj kampanji odrazio na rezultate parlamentarnih izbora održanih početkom aprila 2022. godine, najbolje se videlo na primeru SPS-a, ali i po broju poslaničkih klupa koje su popunile desno orijentisane partije, koje su do dana današnjeg ostale dosledne stavu da ljubav prema ruskoj braći nema cenu.
Izbori su prošli, a pritisak Zapada na uvođenje sankcija Rusiji se sve više povećavao. Da bi pritisci na Srbiju mogli da promene odluku o uvođenju sankcija, prvi je nagovestio predsednik Srbije, kada je u Skupštini Srbije krajem februara ove godine rekao da će Srbija "možda morati da uvede sankcije Rusiji“, naglasivši da "plaćamo visoku cenu“.
"Vi kažete da ste za sankcije, ja kažem ne znam, možda ćemo morati. Dok možemo da ne moramo, bolje je da ne moramo“, istakao je predsednik Srbije.
Od kategoričnog ne, došli smo do možda, a pojedini srpski političari počeli su da se otvoreno izjašnjavaju da su za sankcije Rusiji.
Tu pre svega mislimo na ministra privrede Radeta Bastu koji je nedavno tražio od Vlade Srbije da se hitno izjasni o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.
"Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo“, navodi se, između ostalog, u saopštenju ministra.
Vesti
17.03.2023. 17:45
Voli me, ne voli me - igranje sa sankcijama Rusiji
Promena stava viđena je i kod Dragana Đilasa, koji je početkom marta prošle godine isticao da Srbija nikome ne treba da uvodi sankcije, da bi godinu dana kasnije rekao da "Srbija mora da uvede delimične sankcije Rusiji ukoliko želi da napreduje“.
"Iako znam da većina građana ne podržava ovaj stav, ja ga iznosim jer smatram da politika znači odgovornost, a to znači reći narodu istinu i ono što nekad ne želi da čuje“, rekao je Đilas.
Najzanimljiviji primer, kako se menjao stav srpskih političara po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, jeste Ivica Dačić. Podsetili smo se kako je, ukratko, izgledao njegov nastup na konferenciji za medije 25. februara 2022. godine. Nešto više od godinu dana kasnije, sada ministar spoljnih poslova, nedavno je ovo pitanje ostavio otvorenim, rekavši da su sankcije Rusiji moguće ako "trpe privreda i građani Srbije“.
Da se kurs prema Rusiji menja, više je nego očigledno. U domaćoj javnosti se već neko vreme vodi debata koliko smo u ovom trenutku daleko od uvođenja sankcija Rusiji. Isto pitanje postavili smo beogradskom analitičaru Dragomiru Anđelkoviću, koji smatra da smo od uvođenja sankcija Rusiji i dalje daleko.
"U velikoj meri taj kurs je još uvek površinski otvoren jer jasno je da je biračko telo vladajućih stranaka i te kako proruski nastrojeno i da bi okretanje od Rusije u okolnostima u kojima se prave veliki ustupci oko Kosova izazvalo značajne probleme. Za sada očito vladajuće stranke variraju. Nije više čvrst stav kakav je ranije bio, ali nije ni jasan stav da bi uveli sigurno sankcije Rusiji, već se stvar donekle relativizuje, što donekle može da se objasni pozicijom Moskve koja ni u jednom momentu nije reagovala snažno na takve najave.
Pa kada neko ne reaguje snažno, a sa druge strane postoje veliki pritisci, onda se političari ohrabruju da daju takve izjave. A kada se radi o biračkom telu koje je opoziciono nastrojeno, a nacionalno, to biračko telo sada već doživljava jednu krizu rusofilije jer smatra da je Rusija pasivna po pitanju Kosova, a onda mnogi kažu zašto bismo mi bili protiv sankcija ako Rusija danas ne reaguje po pitanju Kosova“, objašnjava Anđelković u razgovoru za "Ekspres“.
Komentari
