Vesti
12.03.2023. 09:22
Vesti
12.03.2023. 11:22
Vojislav Tufegdžić
20 godina kasnije
Godišnjica ubistva Zorana Dinđića - Istorija na popravnom
U martu 2004. godine Srbija je dobila novu vladu koju je vodio Vojislav Koštunica, u periodu od 5. oktobra 2000. do 2003. godine predsednik države. Gotovo istog trenutka važni predstavnici nove državne administracije dali su značajan zamah svakojakim teorijama zavere koje su se ticale ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003, istrazi zločina, vanrednom stanju i sudskom procesu koji se vodio protiv neposrednih učesnika u zločinu.
"Nisam ni slutio da ćemo posle godinu ili godinu i po posle rešavanja ubistva premijera Đinđića mi heroji, kako su nas tada nazvali, biti označeni kao državni neprijatelji. Sretena Lukića, koji je u vreme ’Sablje’ bio načelnik Resora javne bezbednosti, u pidžami su kidnapovali iz bolnice i prebacili u Haški tribunal bez obzira što je on prvi primio optužnicu. Čovek je hteo sebe da zaleči pa da ode sam u Hag. Nedugo zatim smenjen sam ja, smenjuje se načelnik Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, mnogi drugi inspektori policije, da bismo svi bili označeni kao članovi organizovane grupe koja je htela da ruši vladu Vojislava Koštunice. U toj grupi bili su i Mile Novaković, prethodno načelnik Uprave kriminalističke policije, Nenad Milić, zamenik ministra policije, šef beogradske policije Milan Obradović, Živaljević i Milićević iz BIA-e, političari.... 22 nas na tom spisku“, priča Bora Banjac, nekada načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.
Opisujući okolnosti koje su dovele do takve situacije, Banjac navodi da njih niko, pa ni novi ministar policije Dragan Jočić, nije pozvao i bar pitao šta su radili, ili tražio na uvid dokumentaciju:
"Mislim da su oni bili ubeđeni kada su došli 2004. na vlast u neku svoju priču o svim dešavanjima u Srbiji. Sećate se kada je ministar Jočić rekao da će ispitati akcija ’Sablja’, da će se ponovo raditi istraga ubistva Đinđića? Sećate se i izjave novog ministra pravde Zorana Stojkovića kad kaže da treba ukinuti Specijalni sud i specijalnog tužioca? Sećate se kad Miroslav Milošević, načelnik Resora javne bezbednosti, kaže da je optužnica na staklenim nogama? A meni, preko mog vozača, poručuje ’kaži Bori da Zvezdan Jovanović nije ubio Đinđića i da Đinđić nije ubijen iz Admirala Geprata broj 14, nego iz Birčaninove broj 6’. Eto, tako se događalo.“
Osveta kao motiv
Prvi načelnik Žandarmerije Goran Radosavljević Guri kaže da novog ministra policije Jočića nije poznavao i da je mislio kako će većina nastaviti da radi svoj posao:
"Jasno je bilo svakome da će biti nekih smena nas koji smo rukovodili, kao što radi svaka vlada. Ali, nikako nismo očekivali da će na takav način da se odigraju smene i da će toliki broj ljudi da bude smenjen. To je bio problem i posle 5. oktobra, kada sam razgovarao sa Đinđićem i ministrom policije Dušanom Mihajlovićem. Jednostavno, ako imate profesionalca i stvarate ga godinama, on stiče iskustvo, potrebno je pet, šest ili 10 godina da ostvari neke svoje saradničke veze, da se osposobi za takav posao, pa kada neko promeni veliki broj takvih ljudi policija ponovo kreće iz početka. I ako svaki put posle političkih promena menjate ljude koji komanduju u svim sferama MUP-a, policija će da stagnira, sigurno neće da napreduje.“
Radosavljević je prvi put smenjen, mada se to zapravo i nije dogodilo, 15. marta 2004. godine, neposredno pred velike demonstracije koje su se dogodile u Beogradu i na Kosovu.
"Smenjen sam 15. marta, nisam predao dužnost, pa sam sedeo u komandi Žandarmerije i pratio šta se dešava. Žandarmerija je na osnovu operativnih saznanja iz svojih centara imala saznanja šta će da se desi. Sve to smo napisali i poslali ministru Jočiću. Ali, jednostavno nas niko nije niti pozivao, niti je tražio da to objasnimo. Na Kosovu je ubijen veliki broja Srba, proterivanje stanovništva, paljenje crkava… u Beogradu su se povodom toga odvijale demonstracije. General policije Milan Obradović me je zvao te noći i tražio jedinicu da mu pomognem. Jedinice su mi bile u pripravnosti, ali sam mu rekao da ne mogu da pomognem jer nemam naređenje. Oko dva po ponoći zvao me je ministar Jočić i pitao zašto ne intervenišem. Rekao sam da čekam njegovo naređenje jer bi u suprotnom to bilo mimo zakona“, navodi Guri.
Kada je dobio neophodnu komandu, jedinica Žandarmerije je izašla na beogradske ulice i stanje u gradu je normalizovano. "Sutra ujutru me je zvao ministar Jočić i rekao mi da ono što mi je juče rekao više ne važi, da ostajem i dalje da budem komandant jedinice.“
O tvorcima tvrdnji da je sve prethodno bilo pogrešno i o njihovim motivima Bora Banjac kaže:
"Mislim da su glavni nosioci te priče bili Jočić kao ministar policije i Rade Bulatović kao direktor VBA. Ili su bili idejni tvorci, ili im je neko drugi servirao i ubedio ih da je to što smo mi radili sve izmišljeno, da mi nikakvih dokaza nemamo, da ništa nije dobro i da će njihovim dolaskom na vlast ova Srbija da procveta i da će njihova ’istina’ da izađe na videlo. Oni su bukvalno bili ubeđeni da smo mi sve to režirali, da smo podelili svakom određene uloge, da smo se, eto, baš setili Zvezdana Jovanovića i njemu dodelili ulogu da bude ubica premijera.“
Na osnovanu pretpostavku da se radilo o osveti zbog privođenja tokom "Sablje“ Ace Tomića i Radeta Bulatovića, bliskih saradnika Vojislava Koštunice, Banjac napominje:
"Premijer Đinđić je ubijen. A pre toga načelnik Vojne bezbednosti ima kontakt s vođom "zemunskog klana“ Dušanom Spasojevićem i Legijom. Spasojević mu poklanja telefon! Zbog čega načelnik VBA prima takvog zlotvora na razgovor? I prima od njega mobilni telefon! Rade Bulatović je tu. Nije on slučajno bio tu. Ja ne mogu da grešim dušu da kažem da su oni učestvovali u nečemu, nisu možda ni očekivali šta će da se desi, ali su i te kako voleli da se vide s tim ljudima, da se čuju sa Spasojevićem i s Legijom, da im pričaju bajke koje su u svojim glavama već smislili.“
Vesti
12.03.2023. 10:17
Ovako o Zoranu Đinđiću govore 20 godina kasnije
Fantazija od priča
Upravo je predaja Milorada Ulemeka Legije u maju 2004. godine, koji se posle ubistva Đinđića duže od godinu dana nalazio u bekstvu, predstavljala možda i odlučujuću epizodu u konstruisanje tvrdnji koje su iznosili Koštuničini saradnici. Banjac se nalazio na odmoru, a informaciju mu je saopštio Guri:
"Zove me uveče i kaže da se Legija predao. Mislim da me Guri zeza, kaže ’stvarno se, Boro, predao, zovu me da idem gore kod njega’. Odgovorim da mi javi kad bude siguran da je to Legija, prosto nisam mogao da verujem. Uveče mi se Guri ponovo javio, kaže stvarno je Legija, ’pustio bradu, kosu, jedva sam ga i ja prepoznao’. To veče me zove načelnik UKP-a i kaže da pošaljem dvojicu ljudi u SUP grada gde će dovesti Legiju da se sa njim obavi razgovor, da se izvrši njegova identifikacija, sve što je neophodno. Normalno, šaljem operativce iz UBPOK-a, čujem se s njima, ostaju do tri posle ponoći. Na kraju mi jave da Legija uopšte nije dovođen, već je iz MUP-a sproveden u Centralni zatvor. Prosto ne mogu da verujem.“
Važan detalj u priči oko Legijinog skrivanja predstavlja okolnost da je kuća u kojoj je živeo dva puta pretresana, da je treći put, tri nedelje posle ubistva Đinđića, za svaki slučaj trebalo da bude i ozvučena.
"Bili smo 30. marta tri sata tamo, ali kolege iz BIA-e navodno nisu imali načina da postave prisluškivače. Oni su obrazložili da nije bilo tehničkih mogućnosti. Ne znam kako da komentarišem, prosto je neverovatno da nisu uspeli. Ali, morao sam da prihvatim to objašnjenje jer nisam znao kako se to radi. Tada su ispred kuće postavljeni pripadnici Žandarmerije i uredno evidentirali ko je sve dolazio kod Legijine supruge. Plejada kriminalaca iz čitave Srbije. Posle je Legija pred sudom pričao kako se krio u kući. E sad, zašto bi čovek koji se krije u svojoj kući pustio bradu, kosu, bio potpuno zapušten? Nema logike. Pretpostavljam da se debelo sakrio u neku zemunicu, ali ostaće to verovatno tajna jer niko s Legijom na te okolnosti nije vodio razgovor. Nije policiji to omogućeno“, navodi Banjac.
Još jedno pitanje na koje nije dat odgovor jeste zašto se Legija predao. General Banjac naslućuje šta se dogodilo:
"On kaže da se predao da bi rekao istinu, ali svedoci smo kako je ta istina prošla u sudskom procesu... Mislim da više nije imao gde da se krije, ni strpljenja, pričali su kasnije ljudi koji su ga priveli da je bio pod uticajem alkohola, da je pukao, posvađao se sa suprugom... I smislio je neku priču kojom je opčinio ljude koji su s njim razgovarali. A s njim su razgovarali samo ministar Jočić, Rade Bulatović, valjda je bio i ministar pravde Zoran Stojković, čujem i tadašnji direktor RTS-a. Ne znam šta su oni mogli, na koje okolnosti da obave razgovor s Legijom!“
U avgustu te godine, posle novih spekulacija koje su dovele do nezadovoljstva rukovodilaca jedinica u policiji, Radosavljević je ponovo smenjen:
"Tada sam postavljen za savetnika načelnika uprave policije. Taj posao sam obavljao do decembra. I osećao sam da postoji još neka tenzija, ne samo prema meni, već prema svima nama koji smo učestvovali u akciji ’Sablja’. Da li je to bila osveta nekih koji su hapšeni u akciji, da li netrpeljivost prema nama…? Video sam jednostavno da su svi ljudi koji su učestvovali u akciji bili smenjeni.“
Na tome se, ipak, nije završilo. Dobio je poziv od načelnika policije da napiše izjavu po naređenju ministra policije da li je vođa terorističke organizacije koja planira da izvrši državni udar i da ubije Koštunicu:
"To je bilo prvo pitanje. Drugo pitanje je bilo o mom odnosu sa oficirima iz američke ambasade. Međutim, treće pitanje me je zbunilo – kakav je moj odnos s generalom Obradovićem? Ni dan-danas ga ne razumem – kakav je moj odnos s načelnikom SUP-a Beograd? I četvrto pitanje je bilo da li se oružanim putem vraćam za komandanta Žandarmerije? Ta pitanja ne može da smisli običan policajac. Postojala je ekipa koja je na tome radila. Ja sam tada rešio da dam otkaz u službi. To sam uradio u januaru 2005. i napustio sam policiju.“
Vesti
08.03.2023. 11:15
Kako je ubistvo Zorana Đinđića moglo biti sprečeno
Optužbe i uspomene
Poslednja epizoda Bore Banjca kao načelnika UBPOK-a u vezi je sa potragom za Dejanom Milenkovićem Bagzijem, članom "zemunskog klana“ i kasnije svedokom saradnikom:
"Mi smo Bagzija tri meseca intenzivno ’radili’, čekali da se javi supruzi i deci, presretali sve razgovore. Ekipa koja je tragala za ’zemuncima’ uspela je da ustanovi komunikaciju, locira ga u Grčkoj, čak smo i njegovu suprugu ’ispratili’ kada je krenula da ga poseti. Zovem ministra Jočića da ga obavestim i zatražim da kontaktira kolege u Grčkoj. Zovem, ali neće da uzme vezu da sa mnom priča. Posle opet zovem, sekretarica mi kaže ’Boro, ne želi s vama da priča’. Onda načelniku UKP-a kažem da Jočić mora da nam napravi kontakt s Grcima, da Bagzi svašta još može da ispriča, zna šta je sve klan radio, otmice, ubistva, savršen je svedok, sve je nabavljao, bio u kontaktu sa svima. On mi odgovori ’Boro, ne viđam ni ja ministra’.“
Tokom redovnog nedeljnog kolegijuma MUP-a Banjac na kraju uspeva da "prinudi“ Jočića na susret:
"Posle svog izlaganja o radu UBPOK-a zamolim Jočića da me primi nakon kolegijuma jer bih imao nešto da ga obavestim u četiri oka. Ne komentariše ništa. Završava se kolegijum i on kaže ’General Banjac neka ostane’. Čekam u hodniku, prolazi sat, sat i po. Vidim, neće da me primi. Bukvalno posle dva sata me poziva sekretarica. Unutra on i Milošević. Ispričam sve o Bagziju, a on kaže ’Generale, ja nisam zadovoljan vašim radom’. Nijednog momenta ne komentariše šta sam mu ispričao. Ja zatečen. Ne znam kako da reagujem. On onda pokaže neku gomilu papira i kaže ’Imam ovde dosta dokaza da vi čak neka ubistva niste hteli da rasvetlite’. Ja u šoku! Priberem se i odgovorim da je naša dalja saradnja nemoguća, da bih bio zahvalan ako me smeni. ’Da, da’, kaže, ’smenjen si’.“
Vesti
21.02.2023. 14:05
Katastrofa je počela kod "Limesa“
Kao ni sa Legijom, ni sa Bagzijem nije obavljen policijski razgovor.
"Naravno da mi je posle svega bilo vrlo teško. Najbolje godine života sam posvetio službi, ostao vezan za nju, 20 godina sam proveo u najtežim događajima, u sukobima u kojima je poginulo i ranjeno mnogo policajaca, pa 5. oktobar, protest JSO-a, akcija ’Sablja’… učesnik svih tih događanja. Nisam mogao da razumem, ali kako vreme prolazi sve više ih razumem“, kaže Guri.
Teške uspomene iz policije je poneo i Banjac:
"U vreme dok sam bio načelnik UBPOK-a ubijen je Zoran Đinđić. I te kako kao čovek moram imati tu odgovornost što je u to vreme ubijen premijer. To zbilja nosim kao tešku ranu, ja koji je trebalo da pohapsim te kriminalce i da ih oteram u zatvor... Ubijen je čovek koji je imao viziju borbe protiv organizovanog kriminala, shvatio kolika je opasnost od kriminalnih grupa, sebe uložio da omogući zakonske norme, da se odrede prioritetni zadaci, uspeo da napravi UBPOK, Specijalno tužilaštvo, Specijalni sud... i na kraju je on platio glavom.
U isto vreme sam ponosan na ljude koji su sa mnom radili na rasvetljavanju ubistva, što smo policijski dokazali bez ikakve sumnje ko je neposredni izvršilac, ko su mu saučesnici i na kraju krajeva je sve to potvrdio Vrhovni sud.“
Komentari
