Dr Đorđe Radak: "Hirurgija je poezija preciznosti"

Svet mu je zahvalan, medicina, koju je nagradio moćnom dimenzijom, zasigurno najviše. Možda je i zato najteže izdvojiti ono najvrednije iz fascinantnog biografskog opusa lekara koji sebe nije štedeo svakodnevno tražeći put od tame do svetlosti na nepreglednom polju nauke koja život znači.

Medicinski fakultet u Beogradu završio je sa prosečnom ocenom 9,70. Kao dobitnik stipendije nemačke vlade, usavršavao se kod čuvenog profesora Volmara da bi posle toga stečena znanja nesebično ugradio u razvoj Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje“.

Zavidne rezultate u medicini započeo je uvođenjem everzione endarterektomije karotidnih arterija, kao revolucionarno nove metode. Uveo je nove metode u oblasti rekonstrukcija supraaortalnih grana i vertebralne arterije, razvio nove pristupe u hirurgiji aneurizmatske bolesti aorte. Pokrenuo je i modernu endovaskularnu hirurgiju i prve "hibrid“ procedure u lečenju multiplih lezija supraaortalnih i perifernih arterija primenom endovaskularne u kombinaciji sa otvorenom vaskularnom hirurgijom.

Baveći se naučnim radom, publikovao je gotovo hiljadu radova, kao i više od sto poglavlja u međunarodnim knjigama i domaćim monografijama. Njegove tri knjige ("Hirurški pristupi arterijama“, "Revaskularizacija mozga“ i "Karotidna hirurgija“) specijalizanti hirurgije doživljavaju kao "bukvare hirurške tehnike“.

Doktor, humanista i hirurg (opšti je i vaskularni hirurg). Redovni je profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, šef Katedre za vaskularnu hirurgiju sa angiologijom na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2003–2019. godine, direktor Klinike za hirurgiju "Euromedik“.

Za dopisnog člana SANU profesor dr Đorđe Radak izabran je 5. novembra 2009, a za redovnog 2015.

Uz utisak da susret sa njim svakog čini da se oseća posebno, profesor dr Đorđe Radak rado se odazvao pozivu da govori za čitaoce "Ekspresa“.

Vreme je kapital

"Ponašao sam se u svakoj situaciji kao neko ko sa sobom nosi saznanje da je život beskrajan i da svaki dan život počinje iz početka. Nisam žurio, već sam se samo trudio da na pravi način uradim ono što me interesuje.“

"Neki kažu da sam puno uradio. Nisam baš zadovoljan, siguran sam da mogu još puno toga. Vreme je izuzetno dragocen kredit i kapital na ovoj planeti, i to poštujem.“

Mladić iz dobre porodice

"Moji roditelji bili su zemljoradnici, pravi paori, imali smo 40 hektara zemlje, radilo se od jutra do sutra. Kao dete sam hranio konje, vozio kola sa zapregom, kasnije i traktor, tako da je meni sve ono što mi se posle događalo u velikom gradu bilo nekako lako. Ponekad jeste bilo komplikovano, ali nije bilo teško. Zapravo, sve ovo što mi sada živimo neuporedivo je lakše u odnosu na muke i trud koji ulaže jedan vojvođanski paor koji treba da obrađuje zemlju, da strahuje od kiše ili suše, poreza, cena... Ovo govorim jer sam sve to prošao. Još kao studentu događalo se da završim vežbu na fakultetu u jedan sat da bih onda peške stigao u dva na autobusku stanicu i već u četiri bio na traktoru.“

Jednostavnost života

"Samo onda ako su stvari jednostavne, onda će i funkcionisati. Kažu da je dobra operacija ona kojoj se ne može ništa ni dodati ni oduzeti. Onda je i estetski lepa. Poredim to sa potezom u fudbalu, ako je previše komplikovan – ne valja. Život mora da bude jednostavan, mada ne jednostavniji od neophodnog. Deo moje strategije bio je da mlađim kolegama kažem kako onaj ko nije završio svoj dnevni posao za devet sati mora dobro da se zamisli, da se zapita da li sa njim ili sa poslom nešto nije u redu.“

Uništavanje slobode

"Dolazi vreme kad će produktivan rad biti zamenjen jednom vrstom fino kontrolisane robije. Toga se plašim. Skoro sam razgovarao sa nekim našim ljudima koji rade u inostranstvu, odnosno onima koji su zaposleni ovde u Srbiji u inostranim firmama. Fama je da oni treba da budu na poslu do devet uveče jer kako da ne budeš na poslu do devet ako je tvoj šef tu u devet. Moraju, dakle, ceo dan da budu u funkciji posla koji rade i da nigde van ne mrdaju. Mislim da je to jako opasno, da je to prodor tog novog svetskog poretka koji ne poznaje slobodu. Trudio sam se da moji saradnici uvek imaju slobodu. Pametan čovek mora da završi posao za devet sati. Ako to nije u stanju, onda treba da promeni posao.“

Doktori pogonski inženjeri

"Medicina je na jednom opasnom mestu, jako se klima između tehnološke perfekcije i neizvesnosti novih prodora. Ušla je u ovaj vek sa jednom slikom viteške borbe protiv bolesti u kojoj je doktor kao neki vitez koji ima konja (znanje), pratnju i oružje kojim se bori protiv bolesti. Međutim, niti su bolesti više kao što su bile, niti su vitezovi u situaciji da se tako ponašaju. Medicina je sada jedna kolektivna multidimenzionalna, multipragmatična delatnost koja ide u smeru da se od doktora naprave pogonski inženjeri, da budu neko ko će zapravo menjati delove. Pacijenti će biti anonimni, lekari takođe, u bolnicu će se dolaziti sa nekom karticom, robot će da radi operacije, a doktori će biti inženjeri. Užasavam se te slike i brinem zbog toga.“

"Drugo, pojavljivaće se novi problemi kao što je ova korona, menjaće sliku mogućeg života i naše ideje o životu zdravog čoveka.“

"Postoji i treća opasnost. Odslikava se kroz jedno veliko zasićenje, burn out sindrom, vidljiv kroz istinu da su ljudi jednostavno premoreni, ne zato što su previše kreativni, zauzeti ili iskorišćeni, nego zato što se pojavljuje jedan ogroman šum, radi se mnogo nepotrebnih stvari, birokratizuje puno toga.“

Beogradski univerzitet

"Medicinski fakultet u Beogradu svakako uliva poštovanje. Studije medicine su prirodno teške, ali ponekad preopterećene jako opširnim programima koji su naporni i koji dislociraju studente sa jednog ciljanog usavršavanja kako da se ponašaju u struci i realnom životu. Programi se pune sofisticiranim, ali ponekad nepotrebnim informacijama koje su postale zastrašujuće obimne. Teško je razlikovati šta je potrebno, a šta nije, pogotovo mladom zdravom mozgu koji ipak traži varnicu suštine. Rizikujući da budem proglašen površnim, moram da se zalažem za to da se redukuju nastavni programi, koji ni na najboljim svetskim fakultetima nisu toliko obimni.“

"Suština je da treba zaštititi mlade ljude, omogućiti im da ostanu normalni, da završe medicinu zdravi i gladni novog znanja i izazova. Zar nije malo nepotrebno što svi podrazumevamo da čovek treba da bude polumrtav kad završi medicinu, a zapravo tek je na početku života.“

"Napravljene su i mnoge dobre stvari na beogradskom Medicinskom fakultetu. Uvedeni su neki predmeti kao što je nega bolesnika ili osnovi kliničke prakse, što budućim lekarima već na prvoj godini studija omogućava da imaju kontakt sa pacijentom, odnosno osnovnim procedurama poput toga kako izmeriti pritisak ili staviti kateter, što je jako bitno i presudno za njihovo sazrevanje.“

Nove vrste medicine

"Pojavile su se u hirurgiji i neke, da tako kažem, nove vrste medicine. Jedna je neinvazivna dijagnostika, a druga minimalno invazivna terapija.“

"Neinvazivna dijagnostika podrazumeva da sada možete celu dijagnostiku da uradite bez uboda (punkcije) ili kateterizacije, što je ranije bilo jako neprijatno, opterećujuće, pa čak i rizično. Druga oblast je minimalno invazivna hirurgija koja pomoću vrlo malih intervencija može da uradi velike stvari kao što su laparoskopija ili endoskopija. Takođe, tu su i interventne procedure u vaskularnoj hirurgiji, kao što su dilatacija arterija, implantacija stenta, rešavanje varikoznog sindroma i proširenih vena pomoću lasera i radiofrekventne energije.“

"Bezbolne i netraumatične intervencije su novo fino polje koje sve više postaje deo rutine. Naravno, sve ovo se radi u Srbiji i mi smo tu u suštini jako dobri, u odnosu na okruženje.“

Otuđujuća igra

"Ono što će u budućnosti biti neobično jeste da će zahvaljujući robotskoj hirurgiji sve manje biti doktora koji su videli organe i radili operaciju na otvorenom, pa tek potom došli do toga da mogu da je urade i u minimalno invazivnom obliku. To može da bude opasno, kad treba rešavati komplikacije.“

"Ipak, i nova tehnologija imaće svoju senku. Doktor će biti osoba projektovana tako da ima što manje kontakta sa pacijentom. Takođe, i pacijent će doći u poziciju da nema više potrebu da zna detalje o svojoj bolesti i poziciji u lečenju. Mogla bi to biti jedna otuđujuća igra u kojoj su obe strane zapravo sklonjene od suštine. Mislim da će se tu odigravati i neke nove drame slične onima tokom korona pandemije, koje su ostale nelogične, nedorečene, teške, uz utisak da ih dokraja i nismo rešili.“

"Lečenje je ipak najbolje kad je sve što može biti poznato, zaista jasno.“

Poezija preciznosti

"Hirurgija je specifična, ali ono što je problematično jeste predstava o hirurgiji. S jedne strane, hirurgija jeste poezija preciznosti, ali i prepoznavanje i reprodukcija božjih obrazaca stvaranja. Ona rešava ono što je nerešivo za druge oblasti medicine. Međutim, hirurgija je invazivna pa zato nema pravo na grešku. Greške se u hirurgiji ne opraštaju, već ispaštaju. Hirurgija mora biti uspešna jer vi garantujete za nečiji život. Hirurgija je, dakle, nešto što se nalazi između života i smrti, ali i malo više od toga. To malo više od života i smrti je zapravo to što hirurg ne rešava svoj život i svoju smrt, već tuđi život i tuđu smrt, i tu se nalazi jedna velika moralna zavesa. Mi svi mislimo da znamo šta se nalazi iza nje, međutim, ne znamo. Hirurg to sazna tek kad mu pacijent nije dobro.“

"Kad se to dogodi, a događalo se da pacijent nije dobro, ne spavam danima, nedeljama, zavisi koliko to traje. To su košmari, to su ozbiljne stvari jer ja kao hirurg svesno preuzimam odgovornost da nekoga izlečim.“

"Preciznost i hirurška veština nisu dovoljni. Dobra hirurgija podrazumeva dobru procenu bolesti i rizika sa pravljenjem strategije koja uvek mora imati alternativu. I kod najtežih operacija rizik da će se nešto iskomplikovati je ispod jedan odsto, ali suština je da se ni to ne može prihvatiti.“

Adrenalinski doping

"Hirurgija jeste i adrenalinski doping. To što mi rešavamo nerešivo i urgentno je takođe doping i to je dobro. Hirurzi zato vole hirurgiju jer dobijaju tu dozu adrenalina i serotonina koji ih pokreću. Dešavalo da dođem bolestan na posao i da primetim dok perem ruke pre operacije da sam već bolje. Zašto? Zato što me je adrenalin pokrenuo, ubrzao moj metabolizam.“

"Još jedna stvar je tu interesantna. Vi kao hirurg rešavate sudbinu nekog drugog čoveka. To je kao neka igra sa karmom, sa sudbinom u kojoj dobre namere nisu dovoljne. Ako pogrešite, vi preuzimate krivicu. Nije to samo ja želim najbolje, ja sam uradio šta sam mogao. Ja ne znam hirurge koji mogu tako da razmišljaju. Hirurg sam sebi uvek nameće sumnju. Da, uradio sam šta sam mogao, sjajno je kad je sve dobro prošlo, to je tih 99 odsto uspešnosti hirurgije, ali onih manje od jedan odsto se ipak pamti ceo život. Zašto? Zato što uvek ostane misao: da, uradio sam najbolje, jeste po pravilima, ali da li je nešto moglo drugačije? Ipak je to bila moja odluka, nije se to samo od sebe desilo, nije to kako kažu sudbina, pa se desilo. Ne, to je nešto što ima veze sa mojim činjenjem ili nečinjenjem. Zato je veća tuga zbog jedne neuspešne, nego radost zbog 500 uspešnih operacija.“

"Za moj život hirurgija je kao plug kojim obrađujem svoju dušu da pobedim glupost, samoću, sumnju i egoizam.“

Analiza genoma

"Mislim da će biti prelepih stvari u budućnosti, samo što će one, čini mi se, biti na drugim terenima. Mislim na genetske bolesti, editovanje gena, popravljanje genetike koja izaziva onkološke i arterosklerotske probleme. To su bolesti koje bitno skraćuju ljudski vek i baš tu će se dešavati jako moderna otkrića.“

"Analiza genoma je jako interesantno područje. Prvi genom ljudskog bića pročitan je 2000. godine i to je bio spektakl. I šta se desilo posle toga? U suštini ništa. Mi od očitavanja kompletnog genoma zasad nemamo velike koristi, čak se desilo i jedno iznenađenje. Priča da svaki gen proizvodi jedan protein pokazala se kao netačna. U ljudskom organizmu ima 30.000 gena, a preko milion različitih proteina. Znači, ima još nešto, ne samo gen, nego proteini koji drže gene na okupu u hromozomima. Oni utiču na to da li će se neki gen aktivirati, eksprimirati i na koji način. To se zove epigenetika. Na osnovu toga shvatili smo da ono što su naši preci jeli, doživljavali ili kako su se ponašali ima veze sa našim životom i zdravljem jer to pamte ti proteini koji čine da se neki geni aktiviraju ili da se ne aktiviraju. Dokazano je da miš kod koga izazovete gojaznost ima potomstvo sklono gojaznosti uprkos tome što nema posebne genetike koja bi to uslovila. To je najprostiji primer epigenetike kroz koju se otvaraju nova znanja. Interesantna je priča o našem mikrobiomu, o čemu pre 10 godina skoro ništa nismo znali. Zahvaljujući tome, i hirurgija će na kraju biti sve manje potrebna i sve manje invazivna, i to su jako dobre vesti.“

Živimo bolje, bolje se lečimo

"U vreme Isusa Hrista životni vek je u proseku trajao oko 30-40 godina. Kad je Isus razapet, on je imao 33 godine i tada se verovalo da je on već u nekim godinama. Danas je prosečan ljudski vek između 70 i 80 godina. Tih 40 godina koje smo mi u nekom proseku dobili zapravo su posledica toga što živimo bolje i što se bolje lečimo.“

"Uvođenje vakcine spaslo je mnogo dečjih života, uvođenje antibiotika takođe, zatim i uvođenje nove anesteziološke tehnike, novih hirurških metoda. To je sve jako produžilo ljudski život, statistika kaže – nekih 40 godina.“

Lek za stres

"Stres je moderno pitanje. Profesor koji se ceo život bavio stresom rekao je da postoji lek za stres. Lek za stres je pušenje, lek za anksioznost je alkoholizam, a lek za depresiju droga. Deluje sumanuto, ali u suštini ljudski rod je sklon tome da prihvata ponekad pogrešna rešenja, pa čak i da u njima uživa. To je deo naše sudbine na ovoj planeti, da ponekad uživamo u štetnim, pogrešnim, neobičnim i čudnim stvarima jer bez toga bi se život pretvorio u neki dosadni suvišni pakao. Ne treba, međutim, zaboraviti da je pakao pun samozadovoljnih amatera.“

"To da možemo sebi nekažnjeno da dozvolimo štetne i pogrešne načine ponašanja je ipak iluzija. Sva ta rizična ponašanja zapravo su posledica naše potrebe da savladamo stres. Zašto.“

"Naš mozak se sastoji iz dva dela. Jedan je veliki mozak, cerebralni, racionalni, novi korteks koji je pametni deo mozga. Imamo i jedan dublji takozvani animalni deo mozga koji je evolutivno mnogo stariji i on reaguje po principu ’fight or flight’ (beži ili bori se). Njegova rešenja su ekstremna, agresivna, bolna i povređujuća po samog sebe i mi, mislim na medicinu, zapravo radimo na tome da pripitomimo taj divljački mozak ovim plemenitim, finim racionalnim mozgom.“

Civilizacija bez boga

"Šta je stres, kako to da u ratovima niko ne primećuje stres? Činjenica je da kad se ljudi bore za goli život onda drugačije doživljavaju stres. U mirnim okolnostima imamo drugu vrstu stresa koji je često zakulisan, perfidan, dvoličan, pravimo se kao da ga nema, smešimo se gde se ne bismo smešili, gutamo knedle i onda to dođe na neku naplatu tako što se te dve sile upliću u naš metabolizam, u naše hormone. Naše telo je često bojno polje za rat suprotstavljenih pa i suvišnih misli.“

"Čovek je fizičko, duševno i duhovno biće, i ako nešto od ta tri nije u redu tu se pojavljuje problem koji postaje bolest. U suštini mi imamo potrebu za duhovnim svetom, za duhovnim mirom, za punom dušom, a to se u ovoj civilizaciji teško postiže. Civilizacija je pomislila da može bez boga.“

Otići ili ostati

"Operisao sam puno puta u inostranstvu i bilo je ponuda da se preselim u svet. Međutim, ostao sam, i ponovo bih ostao. Srbija je izuzetna zemlja i ja to iskreno mislim. Život koji se ovde živi omogućava da imate porodicu, prijatelje, neki život razgranat, pun, skoro pa normalan, ali ljudski na jako filigranski način.“

"Kao stipendista nemačke vlade, proveo sam dosta vremena u Frankfurtu, Vizbadenu, puno puta sam i operisao u inostranstvu. Taj način života je potpuno sveden na izuzetno oštru podelu života, u kojoj se 90 odsto vremena radi, u kojoj nemate mogućnost za neke oblike slobode koji se ovde podrazumevaju. Lepota je često organski utkana u naše živote pa se desi da je u svojoj površnosti ponekad ne primećujemo.“

I lepota čoveka je važna

"U našoj zemlji svi imaju potrebu da sve i svašta kritikuju. Imao sam interesantan događaj kada sam držao pristupnu besedu u SANU. To je događaj koji nažalost ovde svi ignorišu. U Hrvatskoj, i ne samo Hrvatskoj, to je celodnevni spektakl u kome pet ljudi koji su izabrani za akademike u jednom danu drži pet predavanja u akademski apsolutno svečanoj atmosferi. I sve to, naravno, direktno prenosi nacionalna TV kuća. Kod nas to nije slučaj.“

"Posle mog izlaganja pojavila se, međutim, ekipa sa jedne male televizije i napravila prilog koji nije pušten u program, ali jeste na jutjub kanalu. Smatrajući da se moj život deli na pre i posle tog predavanja, onako egzaltiran izjavio sam, između ostalog, i da nismo svesni koliko se talentovane dece rađa u ovoj našoj zemlji i to u svim oblastima, od sporta do nauke. Na kraju, rekao sam, i lepa deca, što je bitno za kvalitet života, jer lepota je takođe važna.“

"Bilo je strašno kakvi su komentari stigli. Neki su pitali šta je tebi, doktore, mislili smo da si normalan čovek, gde ti živiš, i da ne nabrajam dalje. Tada sam shvatio da je naš veliki problem to što stalno potcenjujemo svoju zemlju i ono što imamo, da živimo u ubeđenju da je tamo negde mnogo bolje. Mislim da je to jedna vrsta bolesti koju će nove generacije prosto zaboraviti.“

Lekari i politika

"Lekarski poziv, naročito hirurgija, zahteva beskrajan niz stalnog donošenja neopozivih odluka koje se zasnivaju na nedovoljno jasnim činjenicama. Neopozive odluke i nedovoljno jasne činjenice nose sa sobom veliku teškoću. Ja nemam pravo da pogrešim, da kažem da ova aneurizma treba da se operiše, a onda se ispostavi da to nije trebalo. To je težina i smisao ovog posla, a on je u nekom savremenom svetu sveden na mehaničarski posao, na varijantu zameni to i to. Mislim da to opterećenje lako odvede ljude u politiku i svet realnosti.“

"Doktori su završili studije medicine, a studije medicine upisuju samo oni koji uspeju da prođu veliku selekciju. Nadam se da mi niko neće zameriti, ali to su ili najvredniji ili najkvalitetniji delovi nekih generacija koji se na kraju osećaju frustrirano.“

"Mislim da bismo bili mnogo srećnije društvo kada bismo se malo više bavili naukom u medijima. Realnošću života. Mediji su okupirani politikom i čini mi se da bi i politika bila mirnija i manje agresivna kad bi imala malo manje prostora u medijima.“

"Politika je jako važna oblast, ako je ne shvatimo po onoj staroj izreci ’lakše je kvocati nego jaja nositi’.“

Talenat i slikarstvo

"Talenat je želja, u suštini izazov da se nečim bavite. Na tu temu imao sam i jednu jako interesantnu scenu koje se rado setim. U slobodno vreme slikam akvarele, imao sam dve izložbe u Kolarcu. Pre nego što sam se odlučio da izlažem odabrane akvarele pogledao je gospodin Đurić, likovni kritičar ’Politike’. Dobio sam dobre komentare i preporuku da izlažem, ali sam upamtio i jednu njegovu rečenicu. Rekao mi je vi ste talentovani, a ja sam pitao kako vi to znate. Odgovorio je: ’Vi imate želju da slikate.’“

"Čovek koji nešto ne želi znači da negde u sebi oseća da nema talenat. To je jedna podsvesna igra. Talenat je jedna prelepa stvar, ko ga ima, to je božji dar. Monika Beluči je rekla: ’Lepota i talenat, to vam je kao da dobijete ferari. Vi možete da ga udarite u zid, a možete i savršeno da ga vozite.’ Dakle, talenat mora da se pažljivo vozi, da se njime upravlja, da se nadograđuje.“

"Talenat nekad čak treba da se smiri, prikrije, neki put i ne morate da idete do kraja. Ponekad ne treba opterećivati ljude oko sebe. Jedan moj bivši šef rekao je da najviše u životu voli kada ga potcenjuju. Ljudsko društvo je često surovo kada se pojavi neko ko može ili zna, pa se mnogo eksponira, to mu se ponekad i osveti.“

"To sa slikanjem je prelepa stvar. Čovek uči da zapaža. Kad sam intenzivnije slikao, ja sam hvatao sebe kako vidim stvari za koje znam da ih drugi ne vide. Naprosto, ja ih tražim, tražim neobične slike, boje, motive.“

Moć podsvesti

"U hirurgiji vremenom razvijete jednu vrstu intuicije. Ima jedna studija koja je dokazala da inspektori Skotland jarda oko 80 odsto slučajeva rešavaju na osnovu intuicije, a samo 20 odsto uz pomoć sirovih dokaza. Pokazalo se, dakle, da čovek koji zna ono što se mora znati ima priliku da podsvesno nasluti nešto što drugi ne vide. Imam takve ljude u mom okruženju. Miško Stevović je meni primer razumevanja i osećanja sveta i sebe na više nivoa. Intuicija nije čulo, već primena dedukcije, tamo gde bi se obično koristilo induktivno mišljenje. Intuicija u hirurgiji je božji dar.“

"Mi jako mnogo stvari vidimo podsvesno. Zamislite samo koliko mozak mora toga da predvidi da bi čovek obavio najprostiju radnju. Na primer da sa stola podigne čašu. Da bismo to učinili, mozak prethodno mora, između ostalog, i da proračuna kojom snagom to da uradimo, iz kog položaja, kako da sačuvamo ravnotežu. Impulsi koji kruže našim mozgom se zapravo bave tom predikcijom koja se, naravno, pojavljuje i u drugim stvarima.“

Odricanje i žrtvovanje

"Čega sam se sve odrekao, da li sam nešto žrtvovao? To se kaže – svega sam se odrekao. Hirurgija mi je sve oduzela, ali mi je i sve dala. Dešava se da gledam film i shvatim da je meni taj film dosadan jer su u stvari moje drame u hirurgiji mnogo veće nego u tom filmu, tako da odustajući od gledanja nisam zapravo ništa izgubio.“

"Svaka privatna dilema svodi se na pitanje koji deo nas hoćemo da preživi.“

Misleće biće

"U poslednje vreme sve češće mislim da treba uvek da razmišljamo o tome šta mi želimo u budućnosti. Naš srpski problem je što smo mi previše opterećeni istorijom i u ličnim životima počev od onog ko me je povredio, šta u ovoj ili onoj situaciji nije valjalo. Dan bi trebalo da počnemo pitanjem šta ja želim sada da uradim. I da nas onda to vuče napred.“

Eho mitologije

"Mislim da će veliki prodor biti napravljen u oblasti revaskularizacije mozga. To je čudno kako se Srbi i srpski doktori dosta indolentno odnose prema problemu ishranjenosti mozga. Sve je to malo i mitologija. Kada neko ima problem sa srcem, on je kao heroj koji puno radi, a kad neko ima problem sa mozgom to se malo čak i krije, kao imao si šlog, ali nemoj da to ljudi znaju.“

"Drugo, tu postoji problem što mozak zapravo ima ekran na kome sam sebe gleda i onda kako propada mozak tako slabi i propada i ekran na kome sam sebe gleda. Tada se događaju neverovatne situacije. Pitate pacijenta koji je već razoren moždanim udarima da li je imao nesvesticu, on kaže ne, pitate za vrtoglavicu, on opet kaže ne. Na kraju zaključuje kako misli da nije imao nikakve probleme, osim što je imao tri šloga. Normalno da je onda imao sve gore pobrojano, ali čovek ima i taj mehanizam koji mu ne dozvoljava da sam sebe vidi.“

"Ispitivanja mozga su uvek komplikovanija nego ispitivanja drugih organa. Ali i tu se stanje stvari popravlja, prevencija problema sa moždanom cirkulacijom biće i te kako korisna. Danas je šlog treći uzrok smrtnosti, čak 15 odsto ljudi umire od moždanog udara.“

Farmacija i medicina

"Mi pripadamo civilizaciji koja je zasnovana na platformi hemijskih lekova. Sada se stvari menjaju. Napravljene su velike big data baze genoma. Svako ko je ikad uradio genom nalazi se u toj bazi podataka, laboratorije su obavezne da sve to skladište u tim bankama.“

"Kad se zna koji gen proizvodi koji protein i kako se oni dalje menjaju od jedra do ribozoma, onda postoji nešto što se zove sledeći sloj, a to je proteomika. Imate i treći sloj koji se zove metabolika. To su metaboliti koji nastaju vezani za akciju tih proteina. Dakle, imate zapravo tri ogromne mreže u kojima vi možete da postavite pitanje. Da bi neko dobio aneurizmu, kod njega postoji defekt u funkciji matriks metal proteinaza koje su deo metabolizma. Dobijate statistički odgovor koji su to proteini koji utiču na taj nivo i koji su to geni. Tada zapravo počinje obrnuti proces. Ne tražimo lek tako što ćemo da isprobavamo hiljade nekih molekula, nego tako što ćemo ciljano da tražimo odgovarajuće molekule za odgovarajući problem.“

"Pojavila se nova grupa lekova koji se zovu glifozidi, koji su programirani kao lekovi za šećernu bolest. Međutim, pokazalo se i da leče srčanu slabost, i to sa jako dobrim rezultatima uz napomenu – to je bolest u kojoj nije bilo mnogo terapijskih mogućnosti.“

"Najzad, pojavili su se i lekovi koji su traženi stotinama godina i koji definitivno leče dijabet i otklanjaju gojaznost. To su veliki pomaci u medicini koji možda još uvek nisu opštepoznati.“

Smrt

"Smrt će izgleda biti manji problem u odnosu na vaskularnu demenciju. Jedan veliki neurolog je rekao: ’U budućnosti ćemo živeti prosečno desetak godina duže, ali zbog tih desetak godina doći ćemo u situaciju da će 50 odsto osoba biti dementno, a onih drugih 50 odsto će se baviti lečenjem demencije.’“