Život
15.08.2024. 23:25
Život
26.09.2024. 21:00
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "Kome smeta Donald Tramp?"
Američke predsedničke izbore 5. novembra možda neće odlučiti programi, ono što kandidati nude, a neće ni nedavna debata na ABC njuz, održana 10. septembra u Filadelfiji, nego atentati na republikanskog kandidata Donalda Trampa, eks predsednika SAD.
Nije zahvalno baviti se pretpostavkama, ali je indikativno da je atentat na Trampa izvršen dva puta u razmaku od dva meseca. Oba puta motiv nije bio rasvetljen ‒ bar je, kao i uvek, tako zvanično saopšteno.
Mnogi će s pravom reći da je pozadina politička i postaviti pitanje ‒ zašto nijednom nije Bajden (koji je odustao od kandidature) bio meta ili Kamala Haris, potpredsednica SAD, kojoj je Bajden u drugoj polovini avgusta ustupio mesto. I to su logična pitanja. Dakle, kome je Tramp trn u oku i zašto je bio meta?
I da nije bilo atentata, najpre u Pensilvaniji pre dva meseca, pa sredinom septembra na Trampovom golf terenu, odgovor na ovo pitanje bio bi jasan ‒ Tramp u krugovima demokrata slovi za desničara-konzervativca, koji se nikako ne uklapa u mejnstrim epohe i novu viziju američkog sna.
Demokrate i žele da ga predstave kao neku vrstu političkog anahronizma, čoveka koji želi da Americi oduzme poziciju lidera planete i da njoj i svetu vrati oduzete tradicionalne, ali univerzalne vrednosti: porodica, bog, ljubav, moral... A sve se to kosi sa pomenutim globalnim liderstvom Amerike.
Zato demokrate žele da ga američkim biračima predstave kao ekstremistu, rasistu, homofoba i Putinovog fana.
Tramp svakako neće moći da računa na nebinarne osobe kao svoje glasače, ni na Afroamerikance ‒ logično je da Harisova kao Afroamerikanka dobije njihove glasove, kao i na glasove srednjeg sloja na koje demokrate uvek računaju. Naravno, tu je i pop zvezda Tejlor Svift i ostale filmske i muzičke zvezde koje jedu bube i, uopšte, zdravo se hrane ‒ oni slede glavni tok i zato njihova podrška jeste važna, čak i presudna jer je po anketama neizvesno.
Neko od dva kandidata prevagnuće “za dlaku“, i to posebno u Pensilvaniji (prvi atentat na Trampa?) i još nekoliko država, baš kao što je nedavnu debatu predsedničkih kandidata “za dlaku“ dobila Harisova, kako pišu neki mediji. Mada bi se pre reklo da nije bilo tesno jer je Harisova relativno lako dobila Trampa, koji je delovao kao na mitingu, dok je Harisova bila smirenija i ubedljivija.
Na sučeljavanju se govorilo o svemu ‒ počev od rata u Gazi i Ukrajini, američkoj ekonomiji, preko imigranata, kućnih ljubimaca do abortusa.
Harisova jeste bila pobednik u debati, za razliku od Bajdena koji je bio katastrofalan u debati (krajem juna), ali tih 0,2 posto njenog rejtinga nakon debate neće odlučiti pobednika.
U predizbornoj kampanji ne biraju se sredstva: izborni rat ne vodi se samo na mitinzima, nego i na društvenim mrežama, što je danas uobičajeno.
Da li će biti još jedne debate, ne znamo, ali se nadamo da je s atentatima završeno o bilo kom kandidatu da je reč. Tačno je da je Harisova ocenila atentat kao nedopustivo sredstvo u politici (Amerika inače ima poduži spisak atentata na političare), što bi svako uradio na njenom mestu. Tramp je pak za oba atentata okrivio “zapaljivu retoriku“ Bajdena i Harisove.
Život
29.08.2024. 23:00
Dragan Vesić: "Manipulacija"
Dakle, da debata donosi značajnu prednost, već sada bi se moglo reći da bi Tramp, zahvaljujući svom temperamentu, izgubio izbore, ali tih 200.000 neodlučnih birača u Americi nisu broj koji pravi značajnu razliku.
Zato Tramp može da bude miran zbog svog rigidnog i neubedljivog TV nastupa (trebalo je da zna da Harisova nije ista kao Bajden bez obzira na to što ni njoj medijski nastupi nisu jača strana).
Da su američki birači politički pismeniji, skupo bi ga koštala posebno dva gafa: kleveta da su haićanski imigranti jeli mačke (Harisovoj nije bilo teško da poentira), kao ni nebuloza da se demokrate zalažu za abortus u devetom mesecu trudnoće.
Sad, ni Harisova nije imala briljantan nastup, ali je bio svakako bolji od Trampovog.
Poznato je decenijama unazad da debata pred predsedničke izbore u SAD više ima medijski značaj, kao demokratska tekovina, ali ne odnosi prevagu na izborima, nego politička naklonost, što ne ide u prilog participativnom modelu političke kulture.
Atentati svakako bacaju senku na demokratske izbore i oni uvek imaju političku pozadinu, a tvrditi suprotno je tragikomično.
Vladarima vrlog novog sveta ne smeta Tramp, nego ideje koje on promoviše. Neko ko stoji iza tih ideja za njih će uvek biti ekstremista zato što su i sami ekstremisti ‒ ko nije s nama, on je protiv nas. Tako su govorili boljševici i nacisti, tako govore i sadašnje političke elite.
Ekstremizam je sve što ide mimo mejnstrima ‒ ekstremista ste ako niste gej, niste razvedeni, volite druge, a ne samo sebe, znate razliku između uzvišenog i prizemnog...
Za univerzalne vrednosti za koje se zalaže Tramp neće glasati oni koji ne vole suprotni pol, nemaju empatiju i mrze boga.
Za Harisovu će glasati jake žene, feminizirani muškarci, nebinarna populacija, LGBTIQ i, naravno, Tejlor Svift.
Novom svetskom totalitarizmu, dakle, ne smeta Tramp, nego ono što on zastupa.
Život
20.06.2024. 20:45
Dragan Vesić: "Pakao nisu drugi"
Komentari
