Kolumna

Dragan Vesić: "Manipulacija"

Manipulacija je sredstvo da se laž nametne kao istina kako bi se postigao neki cilj, a istina je jedna. Filozofske i kvazifilozofske nebuloze da ima više istina takođe su manipulacija, jer ako svako ima svoju istinu, koja mu odgovara, onda je jedina istina da ništa nije istina.

Manipulacija je naravno moćno sredstvo da vladari sveta sve drže pod kontrolom ‒ nje je bilo uvek, ali, gledano kroz istoriju, ona nikada nije bila moćnija nego sada u vreme digitalne tiranije.

Totalitarizam se zasniva na lažima, a sredstvo da se te laži ustoliče kao istina koja se ne dovodi u pitanje jesu novi mediji. Posebno društvene mreže.

Za oblikovanje svesti i gluposti zadužene su spinovane informacije i poluistine. Misao Tomasa Mana da je i štetna istina bolja od korisne laži više ne važi. Jer, ako nemate utilitarnu laž, nemate manipulaciju ‒ temelj na kome počiva divni novi svet.

Možete manipulisati ljudima u političke svrhe na globalnom nivou, na poslu, u privatnom životu, a sve se svodi na postizanje cilja.

Ne postoji ništa korisnije, ali ni ništa gluplje od interneta.

Društvene mreže su naprosto stvorene za zaglupljivanje, za manipulaciju ‒ većina razmišlja: ako svi rade ono što nekad nije bilo ispravno, zašto ne bih i ja: nije dobro biti izuzetak. To je logika rulje ‒ ne biti izuzetak. Zašto ne biti izuzetak, zar nije strašno biti isti, to je logika razumnih ljudi.

Da se nije sledila logika rulje, ne bi bilo fašizma, nacizma, Holokausta, komunizma i ne bi bilo simulacije od života koji živimo.

Ali, stvari su takve kakve jesu i to je istina, a sve ostalo manipulacija.

Pogledajte podkaste na društvenim mrežama ‒ Novak Đoković otvara usta, ništa nije sinhronizovano, neko imitira njegovu boju glasa, ali su kreatori izmišljenog intervjua zaboravili da najuspešniji teniser na svetu ne govori ijekavicu.

Voditelj samo otvara usta, ali nema glasa, a virtuelni Đoković govori da ga 15 godina muči hipertenzija i da ne bi osvojio olimpijsko zlato da nije bilo ugledne doktorke (koja postoji, ali nije lepo pominjati njeno ime) da ga izleči čudotvornim preparatom. Naravno da je to manipulacija, a Novak Đoković na kraju poručuje da kliknete na dugme ispod jer su zalihe ograničene, dok farmaceutska mafija, koja ne leči povišen pritisak nego ga drži pod kontrolom, ne zabrani taj prirodni čudesni preparat.

Kako je mlad čovek, koji već 15 godina ima krvni pritisak 220 sa 120, uspeo da osvoji najviše velikih trofeja u istoriji tenisa, uz to živi zdravo, ne pije, ne puši, pazi šta jede, anestezirana rulja ne postavlja takvo pitanje. Zar nije logično da svako prosečno inteligentan zaključi da tako nešto ne bi bilo moguće. Ta objava-podkast na Fejsbuku ima nekoliko hiljada lajkova što govori da rulja ne mari za zdrav razum.

Istina je da se hipertenzija, dijabetes, angina pektoris, epilepsija... ne leče, nego se lekovima i načinom života drže pod kontrolom.

Ali, važno je izmanipulisati bolesne i naivne da se leče, a jedini cilj je laka zarada na tuđoj nesreći.

Ništa nije sveto u svetu bez savesti i, uopšte, moralnih vrednosti: zloupotreba imena poznatih i slavnih postala je nešto svakodnevno. Bitan je samo profit.

Manipuliše su ljudima da se ratuje radi višeg cilja, demokratije, zaštite ljudskih prava, a istina je da se zverstva i zločini čine radi vlasti i moći.

Dragan Vesić: "Obožavanje ropstva"

Kolumna

Život 08.08.2024. 23:00

Dragan Vesić: "Obožavanje ropstva"

Dragan Vesić: "Vukovi i ovce"

Kolumna

Život 30.07.2024. 23:00

Dragan Vesić: "Vukovi i ovce"

Kad se manipuliše, onda je crno belo, zlo je dobro, nemoralno je moralno ‒ logika rulje ne dovodi u pitanje odstupanje od normalnog.

Manipuliše se na poslu da bi zaposleni bili poslušni. Ponižavaju ih (mobinguju) bahato, neljudski, kako bi imali ne samo za puko preživljavanje, nego i za zabavu pod uslovom da zaborave na empatiju. Ucenjuju ih, dakle, njihovi poslodavci koji uživaju u luksuzu, a poniženi su srećni jer imaju hleb i igre.

Treća vrsta manipulacije, o kojoj se najviše govori u medijima, a posebno na društvenim mrežama, jeste manipulacija u ljubavnim vezama ‒ nikako ne možete da zaobiđete podkaste o psihopatama, narcisima, nasilnicima, to jest manipulatorima. Obavezno slede saveti ženskih lajfkoučeva kako se zaštititi od muških monstruma.

Rodno senzitivan jezik, kao bastard rodne ravnopravnosti, tu ne važi ‒ imate samo muški rod (manipulator) jer žene, zaboga, ne manipulišu. One nemaju psihičke poremećaje poput narcizma i drugih psihopatija.

Nauka ne pravi polnu razliku kad su psihoze u pitanju, ali zar je to u konzumerizmu i matrijarhatu, gde se ne traga za smislom već za tabletama sreće, važno?

Važno je da su žene viša, a muškarci niža vrsta. One su posebne, neosvojive, mistične i to muški mozak ne može da shvati ‒ pre će da nađe sveti gral nego da dokuči šta žene žele (Frojd je priznao da to ni njemu nije bilo jasno).

Istina je zapravo prozaična: dakle, žene, majke, kraljice... žele onog ko će da ih razume tako što će da im sprema, kuva, pere i ulije sigurnost tolerisanjem baš svega jer je emancipovan. Takav ih zaslužuje. U suprotnom je muška šovinistička svinja.

Činjenica je da takve jake žene (radikalne feministkinje) često manipulišu jer glume neosvojive svetice, a zapravo su licemernije od prostitutki ‒ zato što kriju istinu.

Istina je da njima ne treba neko harizmatičan, obrazovan, osećajan, produhovljen, pažljiv i fin (takav je slab), nego propalitet s parama. Nije čudo ni kad takve žene završe s nekim ko ima široka ramena, nisko čelo i uske poglede ‒ baš mistično.

Uz previše priče ide premalo smisla, a nekad je dovoljno da ćutite s nekim.

Postoje i žene koje ne manipulišu na opisan način, ali njih nećete videti polugole na društvenim mrežama, nego negde drugde.

Pitanje je gde.

Dragan Vesić: "Letovanje kao simulacija"