Rodna ravnopravnost
Kolumna Dragana Vesića
Istina više ne može da se sakrije – nove muške pantalone su sve razotkrile, spale su kao maska i za to su se pobrinule neke nove žene u vidu muškobanjastih radikalnih feministkinja kojih su se odrekle i prave feministkinje – jer su se borile za ravnopravnost, ne i za dominaciju, ukidanje ženstvenosti i nasilje nad muškarcima.
Današnje feministkinje žele da ponize muškarce i pretvore ih u žene. Što je najgore, mnogi muškarci na to pristaju, pa se samoukidaju i transformišu u žene, što olakšava stvar i trasira i put vladavini žena uz nesebičnu podršku LGBTQ.
Ravnopravnost polova, kao suština feminizma, podrazumeva se, ali je jednakost nemoguća jer nije prirodna, ma gde da prevagne.
O jednakosti, piše u Bibliji koju su pisali apostoli, a nije teško pretpostaviti šta će pisati u onoj koju bude pisala veštačka inteligencija – pisaće je u skladu sa besmislom rodne ravnopravnosti i nove normalnosti.
Kroz istoriju bilo je femicida, paralelno s njim i androcida. Na zlo se ne odgovara zlom – to kaže i moral i hrišćanstvo, ali radikalni feminizam sledi nove vrednosti po kojima se na zlo odgovara zlom. Zato je za njih mizandrija moralno opravdana, a mizoginija nije. Stvari su postavljene naglavačke što nije normalno, ali u današnje vreme jeste.
Nisu svi muškarci, kao ni sve žene, moralne nule – problem je što su moralno hendikepirani u većini bez obzira na pol i zato imamo ovu burlesku.
Androcid su planirale te nove žene, ali su za njegovo sprovođenje krivi muškarci, koji su pristali da budu žene.
Zato je na sceni apsurda epohe plansko ubijanje muškog principa jer on podrazumeva akciju, a jedino ona može da se pobuni jer ima potrebnu energiju da normalizuje svet.
Kinezi su ta dva principa nazvali “jin i jang”, a veliki psihijatar K. G. Jung "Canima i animus”. Smatrao je da ličnost ne može da bude kompletna ako žena ili muškarac nema oba principa koji se prožimaju. Anima je intuitivni, kreativni i emocionalni aspekt, dok je animus deo koji misli, sfera razuma, i samo je taj deo sposoban za akciju i može da menja svet.
Otud androcid jer su za nove feministkinje muškarci opasnost pošto one ne žele da se ovakav svet menja – oni imaju tu energiju i zato su pretnja.
Androcid se danas sprovodi sistematski i na različite načine: medijskim linčom i propagandom, kroz muziku, film, modu... U početku podmuklo: prvo kroz jezik simbola i kodova, a sada ogoljeno i bestidno.
Zato imate muškarce u helankama. Da bi bili feminizirani i lišeni svega što je odlika maskulizma tj. muškosti – maskulizam je učio dečake da budu muškarci, feminizam ih uči da budu žene bez obzira na biološki pol. Rodna ravnopravnost ukida muški pol i zalaže se za ženski, homoseksualni i transseksualni.
Zbog toga i prave muške pantalone koje sve više liče na helanke i na aseksualni unihop. Uske su i neudobne i niko normalan ne može da ih nosi: stvarno ne znam šta ću kad mi se pocepaju normalne pantalone koje imam. Garderoba, kao i sve drugo, ima rok trajanja, osim gluposti i onoga što iz nje izvire, a izvire pre svega zlo: teolog Bonhofer bio je u pravu – glupost nije defekt intelekta nego ljudskosti i zato smo nemoćni protiv nje. Protiv zla se i možemo boriti, protiv gluposti ne. Dakle, glupost je veće zlo, ona je nadzlo.
Novi svet je neverovatno glup. Glupost je njegova emanacija i zato se neguje kult gluposti. Bilo bi naravno dobro da se glupost marginalizuje u ime dobra i normalnosti.
Feminizarane muške pantalone samo su metafora glupog novog sveta, ali važna kao njegova paradigma.
Oni koji nose taj nakaradni nedefinisani odevni predmet pristali su na zlo i poniženje koje uz njega ide jer su kukavice i u tome nema časti. Nose ih poznati i nepoznati, mladi i stari da bi bili u trendu – pogledajte Vilandera, Koreču i Mekinroa na Eurosportu – Barbara bar izgleda kao pristojna žena, a oni obukli helanke.
Muški princip bačen je u drugi plan dok ne ostane samo ženski, a ostaće, ali ne zauvek. Ravnoteža je narušena i to nije dobro. To vam je primer teorije haosa kao u filmu “The Butterfly Effect”: ne smete da mašete krilima jer ćete prizvati haos, pa ipak mašete. Ono što je priroda uredila nije prirodno da se menja, a trenutno se menja.
Agenda novog komunizma ne mari za dualizam: ne zato što njeni tvorci to ne znaju, nego zato što žele da se igraju boga iako nisu ni ljudi. Svet se zasniva na dualizmu i ako se ravnoteža naruši, nastaće haos, a nastao je. Dobro i zlo, duh i materija, muški i ženski princip... morali bi da budu u ravnoteži, zbog teorije haosa, ali zasad nisu.
Uzalud veštačka inteligencija ubija ono što je jedino besmrtno (Bog), veličanjem Satane, i uzalud nove feministkinje, homoseksualne osobe i transvestiti pokušavaju da ukinu muškarce.
Zdrav razum neće dozvoliti pobedu zla – ni normalan čovek, a pogotovo Bog.
Neće pomoći ni femi pantalone jer padaju mnogo brže nego maske.