Kolumna

Dragan Vesić: "Vreme lažnih bogova"

Žena i muškarac, ego, arogancija — Izvor: Shutterstock

Danas svako ko je beznačajan i bezvredan misli da je poseban i autentičan, da je sam po sebi svetinja i centar univerzuma, da je bog, jer mu tako posredstvom društvenih mreža poručuje nju ejdž (new age ili novo doba, pokret nastao sedamdesetih godina 20. veka), “religija“ novog doba koja spaja nespojivo: zapadne i istočne religije, duhovno i materijalno, monizam, dualizam, panteizam, kosmičku energiju, bioenergiju, jogu, meditaciju, borilačke veštine, karmu, sudbinu, misticizam, satanizam...

Autentičnost se naravno ogleda u novoj agendi sveta, u mejnstrimu ‒ autentični ste na isti način, ako sledite glavni tok; autentični ste ako ste isti; ako radite ono što vam poručuju treneri sreće, a poručuju vam da vodite brigu o sebi, da vas se okolnosti ne dotiču, ako ste rezistentni na patnju drugih.

To jeste contradictio in adjecto ‒ kako se može uopšte govoriti o autentičnosti ako su svi autentični na isti način, odnosno ako su svi isti?

U svetu gde je sve relativno, gde su dobro i zlo, moral i nemoral stvar vašeg ličnog doživljaja, odgovor je ‒ može jer, ako je sve relativizirano i dozvoljeno, onda je i nemoguće postalo moguće.

Autentičnost se na društvenim mrežama ogleda kroz mimikriju i lažnu sliku sebe; ljudi nisu ono što zaista jesu nego ono što žele da budu; idealna verzija sebe. Žive u zamišljenom raju kao iz slikovnica neke sekte.

Nju ejdž im poručuje da su bogovi bez obzira na to što imaju fiziološke potrebe i što nisu besmrtni ‒ danas i genije i budala, i čovek i onaj koji to nije, misle da su božanstva.

U simulakrumu, gde je sve roba, gde se smisao života sveo na profit i potrošnju, oni su autentični bez obzira na to što nisu, dok su neautentični oni koji to jesu jer se ne uklapaju u agendu novog doba gde je sve istovremeno nestvarno i stvarno jer je razlika izbrisana.

Individualizacija je ukinuta, a na sceni je ekstremni oblik individualizma: neautentična autentičnost.

Ako mislite svojom glavom, ako ste kritički nastrojeni i ne prihvatate da budete deo “autentičnog stada“, vi ste, arhaično rečeno, subverzivni element. I kao takvi podrivate temelje vrlog novog sveta u kome su svi srećni, zdravi i gde svaka budala misli da je bog iako nije ni čovek.

Ukoliko neko slavan i poznat ukaže na ovu aberaciju, biće, digitalno rečeno, kenselovan, a to znači da će mu biti ugrožena egzistencija (glumci npr. neće dobijati uloge) i, naravno, biće stigmatizovan kao nasilnik, psihopata, homofob...

Što se običnih smrtnika tiče, njihova reč ima beznačajnu težinu ‒ mogu da pišu šta hoće na društvenim mrežama, ali nekoliko lajkova ili pratilaca nema nikakav odjek.

Dragan Vesić: "Pakao nisu drugi"

Kolumna

Život 20.06.2024. 20:45

Dragan Vesić: "Pakao nisu drugi"

Dragan Vesić: "Pentagram i krst"

Kolumna

Život 15.05.2024. 17:00

Dragan Vesić: "Pentagram i krst"

Ako kojim čudom skrenu pažnju na sebe, FB će cenzurisati objavu jer krši standarde sajber zajednice tj. besramno narušava novi javni moral koji, doduše, nigde nije zvanično obznanjen.

Značajni i kontroverzni filozof Fridrih Niče, po mnogima preteča ne samo egzistencijalizma nego i postmodernizma, psihoanalize, sasvim slučajno postao je i prorok novog doba.

Naime, čovek koji je govorio da su hrišćanstvo i demokratija za idiote jer je u toj ideologiji i u toj religiji, “gde svaka nula ima jednaka prava i gde je vrlina biti nula“ (Volja za moć) pošto u njima vlada “princip stada“, sputan svako ko je poseban i autentičan i zato proglasio smrt boga da bi živeo natčovek (bog) ‒ u isto vreme je kritikovao nihilističku zapadnu civilizaciju jer ne zna za neki viši smisao, za sve što je moralno i vredno pošto se odrekla hrišćanskih vrednosti.

Po njemu je “ubistvom Boga“, koje je sam proglasio, svet utonuo u diluvijalni haos gde je sve relativno (po Emilu Sioranu) i gde svako može sebe proglasiti bogom.

Pošto je Bog mrtav, kako je govorio najpoznatiji nihilista Niče, nastaće vakuum sveta, gde će sve biti dozvoljeno jer ne postoji hrišćanski moralni sistem vrednosti koji može da spreči novu Sodomu i Gomoru sve dok ne nastane neka nova religija ‒ i nastala je, a zove se nju ejdž, samo što ona ne sprečava Sodomu i Gomoru, nego im širom otvara vrata.

Možda je za Ničea nihilizam bio samo tranzicija ka natčoveku (nekoj vrsti boga), ali i nju ejdž govori da je čovek bog...

Dovoljno je da se baci pogled na muziku, modu, filmove i društvene mreže: videćete rogove i veličanje satane, transdžendere (muškarce u suknjama ili žene s penisom), vulgarnost, primitivizam i pornografiju.

Naravno da pod nebom sveta ima mesta i za teiste i ateiste; jedni se mole bogu, drugi teže apsolutu; i jedni i drugi žele da dostignu nešto uzvišeno kako bi isprazna uživanja zamenili za nešto veće od njih i živeli ispunjene živote; da besmisao zamene za smisao.

Ono što iza iluzije autentičnosti izbija jeste praznina.

U takvom pervertiranom univerzumu, gde svaka ljudska nula misli da je svetinja, čak da je bog, ne postoji nijedna svetinja.

Dragan Vesić: "Mejnstrim i teorija zavere"