Tajnven-1 spustio je rover na ledeni deo Marsa poznat kao Utopija Planitia, i postao prva kineska svemirska letelica na Crvenoj planeti, izvestila je državna novinska agencija Sinhua, a prenosi Rojters.
Kineski predsednik Si Ðinping uputio je tim povodom čestitku svima koji su uključeni u ovu istorijsku misiju.
Roveru Džurong, nazvan po starom bogu vatre, trebalo je više od 17 minuta da rasklopi svoje solarne panele i antenu i pošalje signale zemaljskoj kontroli udaljenoj više od 320 miliona kilometara, a njegov zadatak je da proučava tlo i atmosferu planete.
Kina je postala i treća zemlja, nakon Sovjetskog Saveza i SAD koja je spustila rover na Mars, ali druga koja je to uspešno uradila pošto je veza sa sovjetskom sondom izgubljena nekoliko sekundi nakon sletanja.
Kina je 2019. godine postala prva zemlja koja je spustila sondu na malo istraženu dalju stranu Meseca, a u decembru je na Zemlju donela kamenje sa Meseca, što je prvi put neko učinio od sedamdesetih godian prošlog veka.
Peking planira i druge ambiciozne projekte koji uključuju i uspostavljanje svemirske stanice do 2022. godine.
Pogledajte animaciju sletanja:
Znaci drevnog života
Tianven-1 se sastoji od tri komponente: orbitera, lendera i robotskog vozila, a masa čitave svemirske letelice je oko 5 tona.
Rover na solarni pogon, težak 240 kilograma, po sletanju će tri meseca tražiti biomolekule i druge znakove života nakon čega će njegova misija biti završena. Orbiter bi, s druge strane, trebalo da kruži oko Marsa još dve godine.
Rover podseća na NASA roverere Spirit i Opportuniti iz 2000. godine, a napajaju ga solarni paneli.
Statistika: Polovina misije na Mars je neuspešna
Kada je reč o istraživanju Crvene planete, dosadašnja statistika je dobro poznata - gotovo polovina svih prethodnih pokušaja nije uspela. Prvi pokušaj Kine da na Mars pošalje satelit Yinghuo-1 nije uspeo jer je njegov ruski nosač prestao da radi i srušio se u Tihi okean.
Sletanje Tianwen-1 na tlo Crvene planete je prvo u decenijama koje NASA nije izvela. Iako je Sovjetski Savez sleteo na površinu Marsa 1971. godine, prestao je da radi 110 sekundi nakon sletanja, posle čega je kontakt sa njim izgubljen. Do sada su samo Sjedinjene Države uspele da slete na Crvenu planetu, osam puta od 1976. godine.
Više od polovine svemirskih brodova koji su trebali dodirnuti Marsovu zemlju ili su eksplodirali, ili izgoreli ili su se srušili na površinu
