Život
25.01.2024. 23:00
Život
14.02.2024. 22:00
Dragan Vesić
Kolumna
"Ilon Mask i dve vrste Srba"
Dok Ilon Mask pretvara ljude u kiborge, Bil Gejts spasava svet gaseći Sunce, a bogati starci, ogrezli u luksuzu i materijalizmu, u Davosu nekažnjeno sprovode u (ne)delo ideju o novom svetskom totalitarizmu koji, licemerno i eufemistički, nazivaju “održivi razvoj“, Srbi, za to vreme, od devedesete naovamo, sami sebe dele na dve vrste ‒ govore o nacionalnoj i građanskoj Srbiji.
To što svet tone u haos jer je suviše dugo gledao u bezdan pa je i bezdan ‒ što bi rekao Niče ‒ pogledao u njega, njih se ne dotiče.
Jedni određuju količinu srpstva, a drugi kosmopolitizma, zavisno od toga da li im je utočište “krug dvojke“ ili SANU, a Garašaninovo Načertanije i Memorandum SANU ili Istanbulska konvencija i self care uputstva omiljeno štivo.
Tako smo dobili “prvosrbijance“ i “drugosrbijance“. Prvi su čuvari tradicije, zlatnog grala srpstva, a drugi pioniri progresa koji ukida empatiju, a glorifikuje narcizam, ukida biološke razlike, jer tako nalaže rodna ravnopravnost, i ukida smisao i duhovnost, a veliča površnost kao način života ‒ zabavu i materijalizam.
Na sceni svetske pozornice je devijacija univerzalnih vrednosti i svet kakav smo znali prestaje da postoji.
Zajedničko Ilonu Masku, Bilu Gejtsu i bogatašima iz Davosa je antisocijalni poremećaj ličnosti ‒ psihopate veruju da su bogovi, kao što je Srbima, koji se dele na dve vrste, zajedničko da su fanatici koje odlikuje palanački mentalitet ‒ o čemu je pisao R. Konstantinović u “Filozofiji palanke“ ‒ kao stanje (ne)duha: fanatici veruju da imaju misiju ili predodređenost da budu vođe.
Fanatizam je uvek banalan jer svaki fanatik stvari posmatra manihejski: ili ste s njim ili ste protiv njega, nema nijansi. Morate da sledite ludačku ideju bez ludačke košulje, ne smete da mislite i posumnjate u njenu ispravnost bez obzira na to što je normalno ne da se sumnja, nego da se odbaci sve što je ekstremno.
Fanatik ne misli, nego slepo veruje, i kao takav ipak postoji.
On je po difoltu ostrašćen i svaka razumna diskusija s njim baš zato nema smisla ‒ niko mu ne spori pravo da slepo veruje, ali fanatici spore pravo svakome ko sumnja: on je njihov neprijatelj i izdajnik.
Njima je i Dekart krvni neprijatelj jer da nije izmislio kartezijansku sumnju ne bi bilo pete kolone.
Dok normalan svet kontroliše lipidni status, fanatici mere u drugima patriotski ili kosmopolitski zavisno od toga da li su prvo ili drugosrbijanci, sledbenici nacionalnog ili građanskog kulta. Ima nešto sektaško i satanističko u tome, a to je već apostrofirano sledbeništvo i slepa poslušnost.
Život
17.01.2024. 22:20
Dragan Vesić: "Ideali i suze"
Život
01.02.2024. 23:00
Dragan Vesić: "Svetovno i sveto"
Bez obzira na to što su sve ideologije mrtve i sve uzvišeno komodifikovano, što znači da više nije uzvišeno, prvosrbijanci i drugosrbijanci su ostali zaglavljeni u 19. i 20. veku, u najmračnijim i najsramnijim razdobljima tih vremena.
Ni jedni ni drugi nisu izmislili vremensku mašinu pa se vratili u prošlost, nego su mentalno ostali u njoj bez obzira na to što su, linearno, prisutni u sadašnjosti.
Oni su, kao i njihove romantičarske i moderne ideje, anahronizam.
Najgore od svega je što ni jedni ni drugi možda nisu iskreni zastupnici tih ideja, nego su populisti, demagozi i manipulatori kojima je ekstremni nacionalizam i ekstremni mondijalizam sredstvo da vladaju ‒ potpuno je irelevantno da li veruju u to što zastupaju: bitna je namera.
Dakle, volja za moć i opsesija vlašću (frojdovski rečeno, kompenzacija za posrnuli libido) jeste ono što spaja svetsku političku elitu i dve vrste Srba.
Maske jesu pale, ali oni koji se selfiraju na društvenim mrežama, gledaju rijaliti, kao sunđer upijaju medijsko smeće potrošačkog društva, dive se idealu poremećene epohe o skladnom paru dvadesetogodišnjakinje i osamdesetogodišnjaka, koga je čudotvorni preparat za potenciju pretvorio u seksualnu zver, ne vide ono što i poluslep može da vidi ‒ a ne vide jer je materijalizam sa svojim bastardom konzumerizmom uništio misteriju duhovnog. Lepota nije spasla svet jer ga je uništilo zlo, pohlepa i ljudska glupost.
Nove tehnologije nisu zbližile ljude, nego ih udaljile, jer virtuelni život neminovno vodi u otuđenje. Čovek današnjice je usamljeniji nego ikad i tu alijenaciju neće pobediti besklasno materijalističko društvo uz ukidanje duhovnosti (umetnost, religija...) koja je razlog otuđenja, kako je stupidno zaključio Karl Marks, nego obrnuto.
I dok sve što vredi nestaje, a novi totalitarizam nastaje, Srbi ne prestaju da se dele na tradicionalne i moderne. U tom zanosu, neće ni primetiti kad im Ilon Mask ugradi čip.
Život
28.12.2023. 23:00
Dragan Vesić: "Zamena za stvarno"
Komentari
