Život
14.02.2024. 22:00
Dragan Vesić

Kolumna

"Ilon Mask i dve vrste Srba"

1
Izvor: EPA / ACTION PRESS POOL / CHRISTIAN MARQUARDT / POOL

Dok Ilon Mask pretvara ljude u kiborge, Bil Gejts spasava svet gaseći Sunce, a bogati starci, ogrezli u luksuzu i materijalizmu, u Davosu nekažnjeno sprovode u (ne)delo ideju o novom svetskom totalitarizmu koji, licemerno i eufemistički, nazivaju “održivi razvoj“, Srbi, za to vreme, od devedesete naovamo, sami sebe dele na dve vrste ‒ govore o nacionalnoj i građanskoj Srbiji.

To što svet tone u haos jer je suviše dugo gledao u bezdan pa je i bezdan ‒ što bi rekao Niče ‒ pogledao u njega, njih se ne dotiče.

Jedni određuju količinu srpstva, a drugi kosmopolitizma, zavisno od toga da li im je utočište “krug dvojke“ ili SANU, a Garašaninovo Načertanije i Memorandum SANU ili Istanbulska konvencija i self care uputstva omiljeno štivo.

Tako smo dobili “prvosrbijance“ i “drugosrbijance“. Prvi su čuvari tradicije, zlatnog grala srpstva, a drugi pioniri progresa koji ukida empatiju, a glorifikuje narcizam, ukida biološke razlike, jer tako nalaže rodna ravnopravnost, i ukida smisao i duhovnost, a veliča površnost kao način života ‒ zabavu i materijalizam.

Na sceni svetske pozornice je devijacija univerzalnih vrednosti i svet kakav smo znali prestaje da postoji.

Zajedničko Ilonu Masku, Bilu Gejtsu i bogatašima iz Davosa je antisocijalni poremećaj ličnosti ‒ psihopate veruju da su bogovi, kao što je Srbima, koji se dele na dve vrste, zajedničko da su fanatici koje odlikuje palanački mentalitet ‒ o čemu je pisao R. Konstantinović u “Filozofiji palanke“ ‒ kao stanje (ne)duha: fanatici veruju da imaju misiju ili predodređenost da budu vođe.

Fanatizam je uvek banalan jer svaki fanatik stvari posmatra manihejski: ili ste s njim ili ste protiv njega, nema nijansi. Morate da sledite ludačku ideju bez ludačke košulje, ne smete da mislite i posumnjate u njenu ispravnost bez obzira na to što je normalno ne da se sumnja, nego da se odbaci sve što je ekstremno.

Fanatik ne misli, nego slepo veruje, i kao takav ipak postoji.

On je po difoltu ostrašćen i svaka razumna diskusija s njim baš zato nema smisla ‒ niko mu ne spori pravo da slepo veruje, ali fanatici spore pravo svakome ko sumnja: on je njihov neprijatelj i izdajnik.

Njima je i Dekart krvni neprijatelj jer da nije izmislio kartezijansku sumnju ne bi bilo pete kolone.

Dok normalan svet kontroliše lipidni status, fanatici mere u drugima patriotski ili kosmopolitski zavisno od toga da li su prvo ili drugosrbijanci, sledbenici nacionalnog ili građanskog kulta. Ima nešto sektaško i satanističko u tome, a to je već apostrofirano sledbeništvo i slepa poslušnost.

Bez obzira na to što su sve ideologije mrtve i sve uzvišeno komodifikovano, što znači da više nije uzvišeno, prvosrbijanci i drugosrbijanci su ostali zaglavljeni u 19. i 20. veku, u najmračnijim i najsramnijim razdobljima tih vremena.

Ni jedni ni drugi nisu izmislili vremensku mašinu pa se vratili u prošlost, nego su mentalno ostali u njoj bez obzira na to što su, linearno, prisutni u sadašnjosti.

Oni su, kao i njihove romantičarske i moderne ideje, anahronizam.

Najgore od svega je što ni jedni ni drugi možda nisu iskreni zastupnici tih ideja, nego su populisti, demagozi i manipulatori kojima je ekstremni nacionalizam i ekstremni mondijalizam sredstvo da vladaju ‒ potpuno je irelevantno da li veruju u to što zastupaju: bitna je namera.

Dakle, volja za moć i opsesija vlašću (frojdovski rečeno, kompenzacija za posrnuli libido) jeste ono što spaja svetsku političku elitu i dve vrste Srba.

Maske jesu pale, ali oni koji se selfiraju na društvenim mrežama, gledaju rijaliti, kao sunđer upijaju medijsko smeće potrošačkog društva, dive se idealu poremećene epohe o skladnom paru dvadesetogodišnjakinje i osamdesetogodišnjaka, koga je čudotvorni preparat za potenciju pretvorio u seksualnu zver, ne vide ono što i poluslep može da vidi ‒ a ne vide jer je materijalizam sa svojim bastardom konzumerizmom uništio misteriju duhovnog. Lepota nije spasla svet jer ga je uništilo zlo, pohlepa i ljudska glupost.

Nove tehnologije nisu zbližile ljude, nego ih udaljile, jer virtuelni život neminovno vodi u otuđenje. Čovek današnjice je usamljeniji nego ikad i tu alijenaciju neće pobediti besklasno materijalističko društvo uz ukidanje duhovnosti (umetnost, religija...) koja je razlog otuđenja, kako je stupidno zaključio Karl Marks, nego obrnuto.

I dok sve što vredi nestaje, a novi totalitarizam nastaje, Srbi ne prestaju da se dele na tradicionalne i moderne. U tom zanosu, neće ni primetiti kad im Ilon Mask ugradi čip.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dragan Vesić: "Kičma sveta"
Dan, Sunce, pomračenje

Kolumna

07.12.2023. 22:00

Dragan Vesić: "Kičma sveta"

U produkciji “Netfliks“, belca Hanibala, kartaginskog vojskovođu pred kojim je drhtao moćni Rim, igra crni glumac Denzel Vošington (odličan, inače) i to nije normalno – ludilo nije ante portas: već je ušlo.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
6°C
20.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve