Život
12.11.2022. 10:49
R.E./Klima 101

Nova studija

Plavi kit se "davi" u mikroplastici

Plavi kit
Izvor: Shutterstock

Najveće životinje na svetu unose ogromne količine najsitnijih čestica plastike na dnevnom nivou, otkrila je nova studija koju su predvodili istraživači sa prestižnog Univerziteta Stanford.


Količina mikroplastike koju jedan plavi kit pojede u toku dana ide i do 10 miliona komadića što može da bude teže od 43 kilograma.

Kako bi došli do ovih nalaza, istaživači su analizirali zagađenje okeana i pomoću posebnih uređaja pratili kretanje ukupno 191 jedinke plavog kita, grbavog kita i kita perjara koji naseljavaju obale Kalifornije u periodu od 2010. do 2019. Rezultati su objavljeni u časopisu Nature Communications, prenosi Klima 101.

Kitovi se pretežno hrane između 50 i 250 metara ispod površine mora, a na toj dubini beleži se najviša koncentracija mikroplastike u otvorenom okeanu. Prema procenama sa Stanforda, najveća stvorenja na planeti – plavi kitovi – konzumiraju najviše plastike zato što se gotovo isključivo hrane krilom, sićušnim rakolikim životinjama.

"Postoji samo jedna veza: kril jede plastiku, a zatim kit jede kril", objasnio je Metju Savoka, koautor naučnog rada.
 

Sa druge strane, grbavi kitovi, čija se ishrana bazira na ribama, dnevno pojedu i do 50 puta mikroplastike manje: pojedinačno oko 200 hiljada čestica.

Tokom godišnje sezone hranjenja, koja traje od 90 do 120 dana, veliki plavi kitovi mogu da pojedu preko jedne milijarde fragmenata plastike. Kako se navodi, težina jedne mikročestice, manje od 5 milimetara, kreće se u rasponu od 0,23 miligrama do 4 miligrama. Prema tome – procenjuje se da bi plavi kit u jednom danu mogao da unese količinu plastike koja se kreće u rasponu od 2,5 do 43,6 kilograma.

Upozorava se da su stope konzumacije mikroplastike verovatno još i veće u zagađenijim regionima poput Mediteranskog mora.

Uprkos tome što ne bi bilo teško da zamislimo da mikroplastični fragmenti dospevaju do organizma kitova dok gutaju vodu pri lovu na jata krila ili ribice – to zapravo nije slučaj. Više od 99 odsto plastike potiče od njihovog plena, a ne vode.

Prema rečima vodeće autorke istraživanja, Šajel Kehejn-Raport, ovo je zabrinjavajuće saznanje zato što je moguće da kitovi ne dobijaju ishranu koja im je neophodna za napredovanje s obzirom na to da kril i ribe osećaju prividnu zasitnost zbog konzumacije plastike.

Za potvrđivanje te teze potrebne su dalje analize, ali ukoliko se ispostavi tačnom, to bi značilo da morski džinovi unose manje kalorija nego što im treba. Imajući u vidu njihovu veličinu, to je cena koju teško mogu da plate.

"Ako imaju dosta plena, ali on nije hranljiv, to je gubljenje vremena za kitove jer su pojeli nešto što je u suštini smeće. To je kao da trenirate za maraton i hranite se samo gumenim bombonama", objasnila je Kehejn-Raport.
 

S obzirom na to da kril predstavlja osnovu lanca ishrane, ne treba da nas čudi da je mikroplastika pronađena i u plodovima mora, te da se problem koji pogađa kitove prenosi i na ishranu ljudi.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
24°C
20.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve