Život
26.10.2022. 16:05
Vojislav Tufegdžić

Piramidalna šema

Slučaj "Kangaroo treasure": Dok je naivnih, biće i prevara

Prevara, gubitak novca
Izvor: Shutterstock / fizkes

Ko god je verovao da su Dafina i Jezda, osnivači srpskih piramidalnih štedionica ’90-ih godina, duboko zaključani u prošlosti, grdno se prevario.

Duh njihovog načina "poslovanja“ ne samo da je prisutan, nego se zahvaljujući nepromišljenosti ili kako god imenovali želju prevarenih da što brže i bez ikakvog truda dođu do zarade, u različitim oblicima učestalo pojavljuje.

Dafina i Jezda su, kako se to kaže, bili vidljivi golim okom, njihove takozvane banke poslovale u luksuznim prostorijama, država im je prećutno davala pokriće za privlačenje naivnih ulagača, pa je do neke mere i razumljiva pomama građana koji su u doba hiperinflacije i bede naseli na obećanja o brzoj zaradi. Naravno, ogromna većina je na kraju ostala bez imetka predatog u ruke hohšaplerima. Siromašni su postali još siromašniji.

Za protekle tri decenije gotovo sve se promenilo. Sem uvek prisutnih prevaranata i armije naivnih zahvaljujući kojima prvi i postoje. Pregršt je primera, od takozvanih berzanskih eksperata kojima su ovi drugi, a to su milioni ljudi širom sveta, poveravali ogromne sume novca za "ulaganja i poslovanja“, do "vlasnika“ kriptovaluta koji su nestajali sa desetinama miliona evra i dolara. Naknadno su viđeni jedino na policijskim poternicama. Većina nije otkrivena jer se svet prevara iz realnosti preselio na internet, gde je ulaženje u trag znatno teže.

Oglasni mamac

Ovog meseca saznali smo da se, uprkos iskustvu sa internet mahinacijama na koje je upozoreno stotine puta, pozamašan broj naših mlađih građana ponovo "upecao“.

Banalnost prevare, pritom, ukazuje da zdravorazumsko razmišljanje kod mladih kojima je internet produkcija postala realnost, nikako nije na nivou ljudi u čije bi se promišljanje moglo osloniti. Jer, čim se u opisu potencijalnih benefita navede da će vam zarada rasti samim tim što ćete za istu delatnost angažovati što više ljudi, onda je izlišno tumačiti o čemu je reč.

Vladan iz Beograda opisao je kako je ukoračio u internet ponudu navodne firme "Kangaroo treasure d.o.o Beograd“, registrovanu u Agenciji za privredne registre na ime izvesnog kineskog državljanina pod imenom Libo Liu. Za ovu platformu saznao je 10. maja kada je video plaćeni oglas na Fejsbuku. Privukla ga je sadržina oglasa u kojem je pisalo da je u pitanju posao preko interneta, da je "zarada laka“ i da je potrebno izdvojiti svega pet minuta dnevno:

"Poslao sam poruku momku koji je objavio oglas pitajući ga o čemu se radi. On me je uputio na izvesnu mentorku Ginu za koju je rekao da je sa Tajlanda, poslao mi je njen broj telefona i rekao da joj pišem preko aplikacije Whatsapp. Odgovorila mi je brzo, objašnjavajući da je reč o podizanju rejtinga proizvoda na poznatim platformama kao što su ’Amazon’, ’Alibaba’, ’eBay’. Kako mi je napisala, sve što treba da uradim jeste da klikom na njihovoj aplikaciji ostavim pozitivan komentar na određeni proizvod, a da za tu uslugu platforma dobija novac od trgovaca. Meni je delovalo logično pa sam odlučio da uđem u to.“

Navodna mentorka mu je dala šifru svog naloga da bi mogao da vidi kako funkcioniše platforma.

"Sve sam radio prema njenim uputstvima koje mi je slala u porukama, pa sam iskliktao tih dvadesetak takozvanih zadataka. Nakon toga sam otvorio nalog na svoje ime. Čim sam se registrovao, na moj virtuelni račun prebacila je 2000 dinara. S tim novcem sam i krenuo, a zarada po jednom urađenom zadatku bila je 0,1 odsto od iznosa koji sam imao na računu.“

Svi novi članovi mogli su da biraju između dve mogućnosti – da zadatke odrađuju samo sa poklonjenih 200 dinara, što bi im donosilo minimalnu zaradu, ili da na račun koji im je otvoren na platformi uplate svoj novac, za šta se većina i odlučivala.

Zavisno od visine iznosa bili su podeljeni u tri nivoa. Najniži se dobijao sa uplaćenih 2000 dinara, sledeći sa 20.000, dok je za najviši bilo potrebno 80.000 dinara. Kasnije su ubačena još dva nivoa – "partner“ sa uloženih 800.000 dinara i "regionalni menadžer“ sa dva miliona dinara!

Vladan je narednih dana proveravao da li može taj virtuelni novac da pretvori u pravi pa je na svoj bankovni račun prebacio 2000 dinara. Prilikom svakog povlačenja novca oni su zadržavali 10 odsto, navodno na ime poreza na dobit. "Ovo stvarno radi“, pomislio je, pa je nastavio da klikće i posle tri nedelje uvideo da mu je potrebno veće ulaganje da bi zarada bila opipljivija. Podigao je gotovinski kredit.

"Uplatio sam 200.000 dinara na svoj račun na platformi. Nakon petnaestak dana došao sam do 280.000 dinara, ali me je uhvatila neka frka pa sam odlučio da podignem 180.000 dinara. Nastavio sam da klikćem sa preostalih 100.000 dinara.“

Strategija mu je bila je da jednom ili dvaput nedeljno podigne deo novca, a da time ne ugrozi dalje "poslovanje“. Objašnjava da je sistem bio takav da članove podstiče da šire mrežu jer je zarada od svakog novog čoveka kojeg uključe bila 10 odsto, zatim od onih koje novi članovi uvedu još pet, a od sledećeg kruga ljudi dodatna tri odsto.

Neki su rizikovali i nisu povlačili zarađeni novac jer je tako zarada bila veća.

"Tri dana pre nego što je došlo do prekida isplata prebacio sam nešto više od 30.000 dinara. U nedelju, 2. oktobra, pokušao sam da povučem još 60.000. Međutim, u ponedeljak mi nisu legle pare. Pokušao sam još nekoliko puta ali bez uspeha“, opisuje kako je shvatio da je to kraj i da će na njegovom virtuelnom računu ostati zarobljeno oko 200.000 dinara. Sutradan se pojavilo obaveštenje da zbog "novog plana i saradnje sa lokalnom poreskom administracijom“ kompanija mora da uplati porez u iznosu od 43 odsto.

Suština piramidalne prevare, kaže Bojan Perkov iz "Šer fondacije“, jeste da se što više ljudi uvuče kako bi se stvorio efekat mreže:

"Što više ljudi ulazi zarada je veća za one na vrhu. Obećavaju se procenti, pa sve više ulazite dublje u rupu i dolazi do gubitaka u krajnjem ishodu.“
 

Neznanje je opravdanje

Stefan Zagajčan, jedan od nasamarenih, ispričao je na televiziji kako je prihvatio "posao“ koji obećava: 

"Nije mi bilo sumnjivo, sve je delovalo realno, prvi put sam video da u Srbiji neko dođe, otvori onlajn firmu, registruje je u APR-u, ima PIB, broj pasoša, ime direktora… Detaljno sam dobio objašnjenje i ušao u program sa određenim zadacima. Kada uđete na sajt, tamo stoji logo ’Amazona’, ’Alibabe’, a naše je da promovišemo ili radimo lažne narudžbine. Kliktanjem na proizvod diže se rejting i za to ste plaćeni. Mene je zaintrigiralo što su otvarali poslovnice u Srbiji. Čak su ljudi pričali da su viđali njihove kancelarije gde je moglo da se radi. Video sam da su imali donacije po zabavištima u Srbiji, nisam imao predstavu da bi to mogla da bude prevara.“

Kaže da je "uzduž i popreko“ proverio sajt, da ništa nije navodilo da je to laž. Pisalo je da je sajt nastalo u Sijetlu 2018, mada su sertifikati izgledali kao slike.

"Malo ljudi zna kako funkcioniše internet, ne znam ni ja kako funkcioniše svaki biznis. Kad vidiš ’laka lova’ – hajde da radimo. Posle sam odlučio da podignem uloženi novac jer je koleginica koja me je i uvela u posao napisala poruku da uzmemo uloge. Kada sam to hteo da uradim, stiglo je obaveštenje da mora da se plati porez 43 odsto. Grupe su se upalile. Tu je krenulo gašenje sajta. Korisnička podrška na Telegramu i Whatsapp-u funkcionisala je još nekoliko dana, a potom je i aplikacija ugašena. Ja sam izgubio 20.000 dinara“, ispričao je Stefan.

Od trenutka kada je prevara otkrivena u Tužilaštvo za organizovani kriminal svakodnevno stižu desetine prijava protiv firme "Kangaroo treasure“. Ali, pitanje je koliko će efekta imati pokušaj da se na zakonski način zaštite oni koji su se polakomili na obećanja firme koja zapravo ne postoji.

Pojedini, ipak, donekle nalaze razumevanje za ovu vrstu nepromišljenosti. Psihološkinja sa Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković izjavila je da svi mogu da budu prevareni:

"Svi mogu da budu ’upecani’, posebno na internetu. To se svima desilo, da smo dobili link za klik. Ja sam bila prevarena, bila sam na sajtu institucije, pojavila mi se ćelijica – unesite broj telefona, nisam posumnjala i skinuli su mi 1000 dinara. Svako od nas je nekada bio prevaren i zato ne možemo da profilišemo tu osobu… Ali, čudno mi je da pomislite da ćete da se obogatite od 15 minuta rada dnevno. Vi promovišete tu ideju i pozivate poznanike da rade nešto što je prevara. Nagrada je prvi prioritet, ljudi su siromašni i nemaju prilika.“

S druge strane, pojedini psiholozi ovu vrstu prihvatanja rizika upoređuju s kockanjem jer su učesnici svesni da nešto nije u redu i da na krajnji ishod ne mogu da utiču. U najgrubljoj varijanti, neki od njih ovu vrstu rizika definišu kao potencijalnu hazardersku zavisnost: 

"Ko jednom postane zavisnik od rizika ne može više da rizikuje umereno. Ne može više to da čini ’rekreativno’. Mnogi se time bave iz radoznalosti ili zabave, ali je izvestan broj njih na granici prihvatljivog, što može da preraste u zavisnost od hazarderskog ponašanja.“
 

Kajanje i odgovornosti

Izneti stav u velikoj meri potvrđuje s početka teksta citirani Vladan:

"Svima koje sam uveo u tu priču savetovao sam da ulože onoliko para koliko su spremni da izgube. Pričao sam im da ne znam da li je to sigurno i koliko može da traje, ali su novac krenuli da ulažu moji prijatelji, komšije, kumovi, onda su i oni počeli da uključuju druge ljude, pa je broj onih koji su direktno ili posredno ušli preko mene narastao na skoro 200.

Ljudi koji su ušli preko mene ulagali su između 2000 i 200.000 dinara. Većina njih je na nuli. Na gubitku su uglavnom oni koji su uložili po 2000 dinara, jer je njihova zarada bila mala, pa su procenili da im se ne isplati da podižu novac. Neki su i u ozbiljnijem minusu, poput druga koji je dva dana pred pucanje platforme dodao 55.000 da bi došao do uloga od 80.000 dinara.

Svi smo mi znali u šta ulazimo, svesno smo rizikovali, neki manje, neki više. Oni koji su kasnije ušli u celu priču većinom nisu uspeli da povrate svoj novac, a neki ljudi koje su uključili moji prijatelji izgubili su po više hiljada evra.“

O broju prevarenih svedoči i Sanela Stefanov iz Pirota koja ne samo da je uložila novac, već je i zakupila poslovni prostor i 1. septembra otvorila oflajn kancelariju u Pirotu okićenu simbolima "Kangaroo treasure“:

"Nakon otvaranja kancelarije preko mene se direktno učlanilo njih tridesetak, od kojih je većina ušla s manjim iznosima, mada su kasnije neki uplaćivali još novca. Uglavnom su to bili ulozi do 20.000 dinara. Ne znam koliko je tačno ljudi uplaćivalo novac, ali je broj članova bio oko 1000 jer se mreža brzo širila. Meni je ostalo zarobljeno oko 800.000 dinara, ali barem nisam izgubila svoj novac. Osećam krivicu zbog toga što sam nasela, ali nas je više od 100.000 koji smo progutali priču. Verujem da je od tog broja 90 procenata oštećeno jer su pred sam kraj ljudi ulazili sa ozbiljnim iznosima."

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Naučite da se zaštite od onlajn prevara
Hakeri

Pošta Srbije

06.11.2021. 21:05

Naučite da se zaštite od onlajn prevara

Pošta Srbije pokrenula je projekat onlajn bezbednosti čiji je cilj edukaciju građana u vezi sa prepoznavanjem i zaštitom od prevara u digitalnom okruženju.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
13°C
30.03.2023.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve