Kako je nastao tekst "Vojko i Salve“ - lažni špijunski triler o narodnom heroju

Ispravnije bi bilo reći da je to jedan tekst - “Vojko i Savle“ u kojem se sažimaju sve kontroverze koje su pokrenute “Memorandumom“ koji je bio pravi povod za objavljivanje “humoreske“ “Vojko i Savle“ u “Politici“.

“Memorandum“ je na stranice štampe dospeo 24. i 25. septembra 1986. kada su izvodi objavljeni u “Večernjim novostima“ pod naslovom “Poruka beznađa“. Samo četiri meseca kasnije, u nedeljnom broju “Politike“, 18. januara 1987. godine, objavljen je neobičan tekst sa podnaslovom “Zapis o našim susedima“ i naslovom “Vojko i Savle“.

Reč je o neduhovitoj priči-crtici u kojoj su glavne ličnosti izmišljene, ali prepoznatljive Vojko Nikolić (narodni heroj, akademik i general, Gojko Nikoliš), njegova supruga madam Argo, u stvarnosti Francuskinja Margo, i Savle Pavić, iza koga se krilo ime akademika Pavla Savića. U tom tekstu iznete su stvari iz Nikoliševog ličnog života sa više laži, izmišljotina i tendencioznih tumačenja.

Tadašnji šef Državne bezbednosti za Beograd, Dušan Stupar, preko koga je obavljeno snabdevanje pis(a)ca teksta bezbednosnim dosijeom iz koga su izvučene informacije dobijene prikupljanjem i višedecenijskim praćenjem bračnog para Nikoliš, objasnio je da je glavna ideja bilo kompromitovanje narodnog heroja, generala i španskog borca Gojka Nikoliša zbog njegove uloge u stvaranju “Memoranduma“, dok bi kao suprotni primer trebalo istaći akademika i bivšeg Titovog šifranta Pavla Savića.

“Na drugoj strani bio je (Antonije) Lule Isaković sa Dobricom i ekipom. Sam Gojko Nikoliš pisao je svojom rukom tekst nacrta “Memoranduma“, Ćosić je diktirao“, naveo je Stupar dodajući da “tada nisu smeli da krenu na Ćosića jer je bio veliki zalogaj“. Pri tome, sukob između dve grupe akademika kojima su na čelu bili Antonije Isaković i Pavle Savić, datira od početaka ustanka 1941. i Užičke republike, kada je Isaković pucao iz pištolja u nameri da ubije Pavla Savića, ali ga je promašio.

“Oni su se toliko mrzeli ceo život, nisu mogli da smisle jedan drugog. Smišljali su razne pakosti jedan drugom. I Lule Isaković namerno se okruživao time. Njegovi prijatelji bili su svi koji su bili protiv Pavla“, svedočio je Stupar.

Afera "Ranković": Ruski model za druga Marka

Prvi deo

Prvi deo

Život 18.09.2023. 04:05

Afera "Ranković": Ruski model za druga Marka

Veliki sukob koji je nastao u srpskom rukovodstvu povodom ovog teksta doveo je do čuvene Osme sednice CK SK Srbije, na kojoj je, polazeći od objavljivanja “Vojka i Savla“, struja Slobodana Miloševića porazila grupaciju tadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Tako je Slobodan Milošević postao i ostao neprikosnovena ličnost u politici Srbije sve do 5. oktobra 2000. godine.

Bivši direktor “Politike“, Dragan Hadži Antić, tvrdi da je “Vojka i Savla“ napisao “vojno-policijski konzorcijum“ na osnovu dosijea Margo i Gojka Nikoliša. Javnost u Srbiji tada, a ni danas, nije bila upoznata sa uzbudljivim detaljima iz života ovog bračnog para i njihove filmske ljubavne priče, ali sa njihovom drugom stranom, kako su tadašnje jugoslovenske obaveštajne službe gledale na nju i šta ih je motivisalo da na njih obrate pažnju.

Sada smo u prilici da posle više od 35 godina uz ekskluzivne fotografije iznesemo obe stvari koje pokazuju koliko je ovaj ljubavno-obaveštajni triler bio kontroverzan i u to vreme i da je već tada doveo do rascepa u službama bezbednosti, slično načinu na koji se ponovio decenijama kasnije, ali bez tako velikih i značajnih društvenih posledica.

Margareta Anžujska (Marguerite d’Anjou) rođena je 1917. u Kini kao potomak francuske anžujske - plantagenetske dinastije. Njen otac bio je upravnik francuskih poseda u Kini, vojvoda Anžujski, a brata njenog oca francuski legitimisti smatrali su naslednikom francuskog prestola.

Francuzi su 1898. gradili prugu od 855 kilometara u Kini, pošto su tada Francuzi držali deo Kine i Kambodže. Poslednji kineski car često je dolazio kod njenog oca. Ona se sećala toga. Donosio je čaj. Imala je jednu zdelu od njega. Margo je govorila kineski sa junanskim akcentom, a majka joj je bila Irkinja. Anžujska dinastija u Francuskoj ima i dalje sva prava, imanja i ostale beneficije.

Bila je učesnica Francuskog pokreta otpora. Svoje uspomene iz rata Margo je sabrala u knjižicu “Jednom dobrovoljac - uvek dobrovoljac“ koju je objavila u Francuskoj pred kraj života. Kada je Nemačka u maju 1940. napala Francusku, imala je 23 godine. Odlučila je da se se prijavi kao dobrovoljac u odbrani zemlje. Prijavila se da bude vozač ženske jedinice ambulantnih kola koja je bila deo Crvenog krsta. Ali, pošto u Kini nije bilo vozačkih ispita i vozilo se levom stranom, morala je da pohađa tromesečni kurs mehanike motora, topografije i prve pomoći i da na kraju polaže ispit.

Kada je Francuska kapitulirala, ona je otišla u London, gde joj je sestra već bila udata. Verenik, brazilski diplomata, dobio je, takođe, mesto u Londonu, a tamo se smestio i De Golov štab Francuskog pokreta otpora. Britanci su se prema izbeglim Francuzima odnosili na grub i neprijatan način. Jednom je uhapšen njen nadređeni u De Golovom štabu pod sumnjom da su se u pošti koju je slao nalazila i špijunska pisma. Zajedno s njim, uhapšeni su i svi njegovi saradnici, pa tako i Margo.

Bila je u istoj ćeliji sa generalicom Nikol, koja je bila tvorac ženske jedinice ambulantnih kola. U zatvoru je provela dve nedelje, zbog čega je dobila lično izvinjenje britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna. Tada je dobila i “nepristojnu ponudu“ britanske obaveštajne službe da bude saradnica Drugog biroa i da “pošto je lepa, zavodi strane diplomate“.

Ubrzo je njen verenik dobio novu mogućnost - da izabere Kanadu ili Kairo. Odlučili su se za Kairo jer je tamo bio general De Gol, a onda su se i venčali 23. juna 1943. Dok je čekala u Brazilu, prikupljala je krv za ranjene u Evropi. Krv je čuvana u ledu tokom transporta brodom. Krenula je u Kairo na konferenciju o budućnosti Evrope posle Drugog svetskog rata.

U Kairu je njen muž bio ambasador Brazila. Vodila je, kako je govorila, dva života: jedan od 7.00 do 15.00, kada je kao dobrovoljac radila u bolnicama i pomagala. Radila je u bolnici u kojoj se na prvom spratu lečila sirotinja, a na drugom spratu bogati stanovnici Kaira. Ono što se zarađivalo na drugom spratu pokrivalo je troškove lečenja siromašnih na prvom spratu.

Posle podne i uveče počinjale su diplomatske obaveze i prijemi na kojima je nastojala da zainteresuje sve za pomoć Francuskom pokretu otpora i pomoć siromašnima. Aga Kan bio je najšire ruke.

Bila je 42 godine u braku sa Gojkom Nikolišem - od 1953. do 1995. Njen bratanac Šarl dolazio je u Srbiju 80-ih i hteo da kupi imanje pored Smedereva na Dunavu. Tu mu se mnogo dopadalo.

Gojko Nikoliš (1911-1995) bio je lekar i španski borac. Jedan je od prvih intelektualaca, komunističkih revolucionara koji se u posttitovskom periodu javno zalagao za višestranački sistem; svrstan je među srpske nacionaliste kada se suprotstavio hajci protiv Srpske akademije nauka i umetnosti; proglašen je nacionalnim izdajnikom kada je digao glas protiv najave rata, a završio je usamljen, napušten i od nekadašnjih prijatelja.

Imao je starijeg brata Dušana koji je bio  student medicine i komunista, a Gojko je obe stvari preuzeo od njega. Brat mu je ubijen u Beogradu 1942. godine. Prva žena bila mu je Ivanka Muavčević. Nju su ustaše ubile u Zagrebu.

Nikoliš je kao komandant partizanskog saniteta bio učesnik i svedok nekih od najdramatičnijih zbivanja partizanskog ratovanja. Lično on sekao je promrzline partizanima na Igmanskom maršu, bez ikakve anestezije. Zatim učesnik bitke na Sutjesci kada je od 2.000 ranjenika, izvučeno samo 400 - 500, dok su ostali bili ostavljeni.

Nikoliš je bio jedini svedok dramatičnog susreta Titove supruge Herte Has, Tita i tadašnje Titove sekretarice i ljubavnice Davorjanke Paunović. Herta se pojavila tek što je oslobođena razmenom iz ustaškog zatvora i Titu se obraćala sa “druže Stari“. Kada je ušla u sobu u kojoj je bio Tito, pred nju je iskočila Davorjanka, presekla joj je put i oterala je iz prostorije povicima: “Gubi se! Gubi se!“ Tito je ćutao, pušio i nije uopšte reagovao. Nije ni Nikoliš koji nije hteo da protivureči Titu.

“Nisam kasnije mogao da spavam. Video je kako polako sićušna odlazi i nestaje u vejavici snega koji je bivao sve jači i jači“, zapisao je kasnije Nikoliš.

Herta Has družila se sa Margo. Najbolje drugarice bile su joj francuska glumica Mišel Morgan (pravo ime Simon Rene Ruse) i Elen Rošas, supruga vlasnika modne kompanije Rošas, Marsela. Odlično je govorila srpski, ali sa francuskim akcentom. Besplatno je davala časove engleskog i francuskog.

“Smeš da naplaćuješ samo ono u šta si uložio trud. Ono što ti je došlo rođenjem, ne smeš“, tvrdila je ona. Svakoga dana budila se u 5.30 da bi doručkovala zajedno sa suprugom, pre nego što on ode na posao. 

Druga Nikoliševa supruga Lala Ivanović bila je iz ugledne porodice čačanskih lekara i bila je prevodilac. Sa njom je Nikoliš dobio kćerku i sina. Pošto je otišao sam u Indiju da bude jugoslovenski ambasador, Nikoliš se upoznao s Margo. Počeli su da se dopisuju preko ceduljica, a jednu od njih uhvatio je saradnik Udbe u ambasadi i o tome poslao informaciju u Beograd.

Afera Ranković: Kablovi (ni)su dokaz prisluškivanja

Drugi deo

Drugi deo

Život 24.09.2023. 15:10

Afera Ranković: Kablovi (ni)su dokaz prisluškivanja

Tada je došla Nikoliševa zakonita supruga i napravila skandal na prijemu. To se nije nimalo dopalo indijskim domaćinima. Obojicu ambasadora pozvali su u indijsko ministarstvo spoljnih poslova i rekli im da takvi ispadi nisu dozvoljeni i od njihovih ministarstava zatraženo je da se vrate kući, da ih ne bi proterali.

Kada su se vratili, Nikoliš je hteo da se razvede, ali onda ga je pozvao Aleksandar Ranković. Ranković je bio veoma blizak prijatelj porodice Ivković. Tvrdio je da je Margo aristokratkinja, neprijatelj komunizma i špijunka. Rekao je Nikolišu da to ne čini jer će mu oduzeti čin generala, smeniti ga sa mesta načelnika vojnog saniteta i uzeti mu zvanje lekara. Nikoliš se razljutio i odgovorio da prvo dvoje mogu, ali da treće, lekarsko zvanje, ne mogu jer mu ga nisu ni dali.

“Kao lekar imaću od čega da živim. Otići ću da porađam žene i krave za sir i mleko u Kordunu“, besno je uzvratio Nikoliš.

Onda je tražio da se vidi sa Margo: ili da ga puste preko granice ili da ona uđe u zemlju. Ranković je to odbio i rekao da će ga njegovi uhapsiti ako pokuša da pređe granicu.

“Prešao sam Pirineje da me niko nije zaustavio, neće ni tvoji glupaci. Preći ću granicu i tako i tako“, odbrusio mu je Nikoliš.

“Možda nećeš biti u prilici“, uzvratio mu je Ranković.

Razgovor je okončan u veoma neprijateljskom tonu.

Te večeri Nikoliš je spremio sve da bude uhapšen. Obukao je toplo odelo i sve što treba, da se ponovo nađe u zatvoru. Nije ni spavao. Ali, niko nije došao.

Margo je potom godinama dolazila na granicu, ali je nisu puštali. Pisali su jedno drugim pisma koja nisu dobijali. Nikoliš je na kraju otišao kod Koče Popovića i ispričao mu sve ovo. “Što nisi odmah došao kod mene“, prekoreo ga je Koča. Koča je poručio Titu da odmah treba da se vide. Tito ga je odmah primio.

“Imamo porodični problem u najužem krugu“, rekao je Koča. Prepričao mu je razgovor Nikoliša i Rankovića.

“Nijedna žena nije vredna da se skida glava Gojku Nikolišu“, rekao je Koča. “Pusti je da vidimo kako izgleda ta žena.“

“Pa, neka dođe“, saglasio se Tito.

Nikoliš je onda napisao pismo i poslao po Koči. Koča je odneo pismo i našao se sa njom u Parizu. Posle nekog vremena Margo je došla u Beograd. Tito je rekao da na prvi prijem koji je organizovan dođu zajedno. Kada su došli, tražio je da je vidi. Tito ju je dobro zagledao, čak se odmakao dva koraka unazad. Onda mu je rekao: “Dobra ti je ova aristokratkinja.“

Nikoliš je prećutao Margo da je, ne samo diplomata, nego i general. Ona je u jednoj prilici rekla da ne voli generale, pa joj je to prećutao. Kada je došla u Jugoslaviju i kada ga je videla u uniformi, pa još sa ordenjem...

“Izgledao je kao božićna jelka“, primetila je Margo.

Ali, sada su nastupili problemi sa brakorazvodnim parnicama. Ona je bila katolik, ali njen rođak, Ežen Tiseran bio u tom trenutku francuski kardinal. Kada je tražila od njega da je razvede, on to nije hteo. Rekao je da to samo papa može da učini. Na kraju, ona ga je ucenila međunarodnim skandalom i primorala ga da zatraži od pape razvod.

Praktično, od trenutka njenog ulaska u zemlju počinje nadziranje Nikoliševe supruge, a zajedno s njom i njegovo. Sve to do trenutka smene Aleksandra Rankovića nije imalo agresivnije forme. Gojko Nikoliš “se preporučio“ za bezbednosnu obradu veoma rano jer je postavljao pitanje položaja Srba u Hrvatskoj.

On je u oktobru 1967. uputio opširno pismo Titu,  dokument u kojem opisuje nepovoljno stanje i perspektive Srba na Kordunu, Baniji i Lici krajem 60-ih godina. Nikoliš vidi uzroke nerazvijenosti ovih krajeva u ekonomskoj politici države: “U najnovijem periodu, poslije reforme, Kordun, Lika i djelomično Banija našli su se u položaju da po trnju privredne reforme treba da trče bosonogi uporedo sa onima koji su se prethodno dobro obuli.“ Tada je napisao i pismo jednom od prvaka hrvatskog Saveza komunista, Vladimiru Bakariću, koje se bavi sličnom temom, ali i stanjem u Savezu komunista.

Odmah posle smene Rankovića, u podsetniku za referisanje Titu, šef vojne Službe bezbednosti, general Ivan  Mišković napisao je da je italijanski ambasador Dući ranije priređivao večere za Rankovića, gde je bila i Margo Nikoliš, “poznata obaveštajka“. Sada ih priređuje za Koču Popovića.

Na referisanju Titu 3. maja 1967. godine, Margo se nalazi pod tačkom 8. U referisanju mesec dana kasnije, 6. juna 1967. godine, tačka 11. ima naziv “Margo i Gojko Nikoliš“. Počinje time da su Margo, Gojko, Svetozar Vukmanović Tempo i njegova supruga Milica zajedno na Jahorini.

“Margo uvlači nove žene kod sebe sa ženom brazilskog ambasadora (Ines Kovačević, Sonja Orešanin, Ljubica Šćekić, Nina Arneri i Milica Vukmanović). Margo insistira na kontaktu sa generalom Lahom u vezi stana. Margo dobiva i dalje pare od svog bivšeg muža (100 dolara). Margo se poznaje sa francuskim ambasadorom još iz Kine. Uhvatili razgovor. Margo o Koči Popoviću: da ima pravo što neće u gužvu, što daje ostavku. Margo o izborima u SSSR - da je to lakrdija. Margo i Gojko zajedno sa ambasadorkom Italije sa kojom su vrlo intimni. Papo priredio večeru za Gojka i Zvonka Brkića. Milica Vukanović - Margo (razgovor od 24. 5). Ova je potpuno saslušava i pretresa celu situaciju. Ide i dalje na Veru Popović, ženu Vlade Popovića. Držanje po Izraelu. Obaveštajni punkt. Gojko nezadovoljan. Margo vrlo aktivna. Ambasadorka Italije preko nje prodaje kuću na Osoru. Upućuju je tamo Velebitovi, Englezi i nudi ženu bivšeg ambasadora Barišića za kuvaricu talijanskoj ambasadorki.

Margo - Milica Vukmanović: prodaja tepiha italijanskoj ambasadorki, nudi joj da joj prebaci dolare sa svog deviznog računa iz Ciriha.

Gojko sa Tasom Mladenovićem kod talijanskog ambasadora. Bili Srđan Prica, Vladimir Dedijer, Dušan Matić, Arneri i njegova žena. Pokazali veliki interes za Pricu koji odlazi u Rim i za Dedijera i za Aleša Beblera.

Ambasador Dući - podaci o razgovoru sa Greškom (videli). Margo, podaci i intervencija u vezi novog vojnog izaslanika sa kojim nije zadovoljan. Misli da treba da zna engleski da bi mogao da sarađuje sa Englezima, Amerikancima i ostalima. Vidi se sadejstvo NATO grupacije.

Margo o Hrvatima: Zaista su loši ti Hrvati. Veljko je rekao da mu je Pajković rekao. Rekao je da su zaista loši ti Hrvati“. (izvor Pouzdana).

Kapetan Trninić se interesuje za Nikoliša i obradu ličnosti Maršalove sekretarice, koja je navodno umrla na Golniku pre rata. Nije jasno šta mu je to potrebno.“

Jovanki je smetao Rankovićev položaj Titovog naslednika

Afera Ranković - 3. deo

Afera Ranković - 3. deo

Život 03.10.2023. 12:03

Jovanki je smetao Rankovićev položaj Titovog naslednika