Ostavili trag u svetu

ZNAMENITI SRBI - koliko znate o njima

Zapadna Evropa i dobar deo razvijene zapadne hemisfere o Srbima ne misli ništa lepo. Najpreciznije o tome govori poznati srpski novinar i istraživač Zoran Ćirjaković, koji kaže da smo mi za njih urođeničko poludivlje pleme i da se oni prema nama tako ophode. Tek pažljiviji istoričari s korporativnog Zapada nas gledaju kao istorijski narod, koji je imao značajan učinak (s obzirom na brojnost) u velikim svetskim i istorijskim lomovima, što uopšte ne potire pomenuti Ćirjakovićev narativ.

Upućeni tvrde da je temelje takvih odnosa „udario“ dobrim delom Vatikan zbog pravoslavlja, vekovne bliskosti Srbije sa Rusijom, mada i srpsko suicidno činjenje u važnim istorijskim trenucima dorađuje tu sliku pa je tom moćnom Zapadu bilo sasvim prirodno da u krvavom raspadu SFRJ ne samo stane protiv Srba, nego da upotrebi NATO, najmoćniji vojni savez koji je svet upamtio, da bombarduje srpske vojne snage u BiH, te da bombarduje Srbiju, da otme Kosovo, proglasi ga državom i preda u ruke albanskim sitnim narko-dilerima.

Istina, danas se neke od 19 zemalja stide svog učešća u tim ratnim događajima, pa danas imaju otklon prema Kosovu kao državi koju su stvorili Nemci i Medlin Olbrajt.

Ne verujem da će svet ikad prihvatiti maksimu „Gens una sumus“ (Mi smo jedan narod), svet oko nas je sve animalniji, a takav je bio od postanka. Međutim, taj isti svet i danas priznaje da je temelje moderne industrije, IT nauke i ljudskog komfora udario Srbin Nikola Tesla te da su ga pratili Mihajlo Pupin i Milutin Milanković… Što opet ne obavezuje te moćnike da drugačije gledaju na Srbe danas. I u pravu su, da sami sebe poštujemo, da smo danas uspešno društvo, kao što nismo bili ni poslednjih stotinak godina, i oni bi nas poštovali.

To potvrđuje sama činjenica da moćni svet danas poštuje one Srbe koji su radili i ulagali u sebe i postali poznati širom sveta. Danas u rasejanju živi oko 2,5 miliona Srba. Najviše ih je u Sjedinjenim Državama, zatim u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj i Engleskoj. Najuspešniji Srbi u svetu žive uglavnom u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi (Nemačka, Austrija, Švajcarska) i Kanadi. Oni rade na vodećim pozicijama u oblastima nauke, IT sektora, medicine, biznisa, umetnosti i profesionalnog sporta.

U SAD, Kaliforniji, Silicijumskoj dolini i Njujorku, inženjeri, IT stručnjaci i naučnici rade u kompanijama poput „Gugla“, „Epla“, „Tesle“ i „Majkrosofta“ ili vode sopstvene tehnološke i istraživačke startap kompanije.

U Evropi, fizičari, matematičari i istraživači rade u vrhunskim evropskim institutima kao što je CERN u Švajcarskoj ili na prestižnim univerzitetima (Oksford, Kembridž, ETH Cirih).

Pre nekoliko godina, što bismo morali shvatiti kao opomenu da o uspešnim Srbima razmišljamo krajnje pogrešno, jedan profesor sa Harvarda je rekao da bi on sve svršene učenike Matematičke gimnazije primio na Harvard. S ovim priznanjem stoji i činjenica da je sportski svet nepojmljiv bez Novaka Đokovića, Nikole Jokića i Grega Popovića.

Novak Đoković, najuspešniji teniser u svetu, a verovatno i najbolji sportista svih vremena, postavio je visoku lestvicu za sve poslenike belog sporta. Novak je životno čudo, na prvi pogled krhke građe, ali urođena kondicija i sportska inteligencija su se tako sinhrono udružile u jednom organizmu.

Nikola Jokić, svojim stilom, razmišljanjem i činjenjem na terenu, doveo je u pitanje sve klasične elemente u NBA. Sve je to pomerio sopstvenom inteligencijom, razumevanjem prostora i širine mogućnosti ove igre. Umesto skok-šuta, Jokić igra glavom, ima urođen osećaj za prostor, ali zna šta će se dogoditi u igri unapred za nekoliko sekundi.

Uspesi Nikole Jokića i Novaka Đokovića svakako su rezultat teškog i upornog rada, treninga i specifičnih ličnih studija u svakodnevnom bitisanju.

Greg Popović, Amerikanac srpskog porekla, važi za trenersku legendu u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Trener je sa najdužim stažom u NBA među aktivnim menadžerima, a najpoznatiji je kao trener San Antonio Sparsa sa kojima je osvojio čak pet šampionskih titula. On drži i rekord sa najviše pobeda u istoriji NBA i jedan je od samo pet trenera u istoriji NBA koji su osvojili pet titula. Aktivno se bavi i humanitarnim radom.

Srpskoj košarkaškoj tradiciji, koja je podignuta na nivo religije, pre Jokića, u NBA krčili su put Vlade Divac, Predrag Stojaković i Igor Kokoškov kao trener. Kao veoma uspešan trener, u Torontu radi i Darko Rajaković.

Svi pomenuti veliki Srbi, od Tesle, Pupina, Milankovića do Đokovića i Popovića, postali su uspešni zahvaljujući tome što su radili na sebi, vredno ispitivali granice svojih mogućnosti, ništa im nije palo s neba. Tu je izuzetak Nikola Tesla – on je rođen kao suvi genije, ali opet se vredno trudio da svetu pokaže valjanost svojih vizija. Mihajlo Pupin imao je onu socijalnu inteligenciju, odlično je prepoznao suštinu američkog društva i svojim znanjem za života postao visoko pozicionirani član američkog visokog društva.

Milutin Milanković je priča za sebe. On je u suštini onaj dokaz za kojim traga ovaj rukopis – da svako od nas pokuša da ostvari sebe u skladu sa sopstvenim mogućnostima, da to uradi svojim delanjem i da njegovi sledbenici, osim što mu se dive, pokušaju da unaprede sebe svojim radom i primerom.

Milanković, po obrazovanju građevinski inženjer, projektovao je više građevinskih zdanja u Beogradu koja i danas žive. Međutim, zaboravljamo da je on u neku ruku bio učenik Mike Alasa, čoveka koji je sa Sorbone doneo matematičku nauku u Srbiju. Kažu da su razgovori Mike Alasa i Milankovića podstakli građevinskog inženjera da izučava kosmos i da napravi čuveni kalendar.

Teslu su neki Srbi prepoznali na pravi način kada je on posetio Beograd od 1. do 3. juna 1892. godine. Najpre, on je predlagao da Srbi počnu da grade hidroelektrane, što su poslušali Užičani ‒ izgradili su hidroelektranu na Đetinji, pustili su je u pogon 2. avgusta 1900. godine, prvu u ovom delu sveta. Drugi Srbi nisu se prihvatili ove inovacije, kao mudri Ercovi, što opet objašnjava suštinski problem...

Danas u svetu, prvenstveno u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj i Austriji živi veliki broj priznatih svetskih naučnika, na šta ukazuje i edicija „Blica“, koji svake godine objavljuje listu najuticajnijih Srba u svetu. Za ovu priliku pominjemo nekolicinu.

Na „Forbsovoj“ listi najmoćnijih žena na svetu našla se i Srpkinja Fibi Novaković, poslovna žena, bivša službenica CIA-e, danas direktorka „Dženeral dajnamiksa“ (vojna i avio-industrija). Diplomirala je na Smit koledžu u Masačusetsu, radila za CIA-u, od 1997. do 2001. godine za Ministarstvo odbrane SAD, a uspeh u trenutnoj kompaniji beleži još od 2012. godine. Napreduje godinama na „Forbsovoj“ listi najuspešnijih žena ‒ 2014. bila je na 65. mestu, a u 2025. zauzela je 27. mesto.

Dejan Ilić je predavač, pronalazač, naučnik i uspešan menadžer čije su energija, znanje i upornost napravili pomak u velikim nemačkim kompanijama. Profesionalnu karijeru počinje 1987. u kompaniji „Varta“. Kao šef tima radio je na razvoju mikrobaterija koje se danas koriste u prenosnim uređajima: mobilni telefoni, laptop računari, PDA uređaji... Ilić je 2006. došao na čelo firme „Ari“, lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme. Radio je na stvaranju elektronskog čipa, koji stvara trodimenzionalnu sliku tako što pretvara signale u tri boje. Dobitnik je tehničkog Oskara, nagrade Američke filmske akademije za inovacije „Flex“ kamera za snimanje filmova. Studirao je sa Angelom Merkel, bio na rođendanu Vladimira Putina, družio se sa Stivom Džobsom.

Rebeka Mekdonald iliti Ubavka Matić rođena je u Sarajevu. Ubavka je do 22. godine živela u Beogradu, odakle se pre 46 godina odselila u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Danas je jedan najuspešnijih biznismena u Severnoj Americi, osnivač i član borda direktora kompanije „Just Energy Group“ koja se bavi prodajom struje i prirodnog gasa. Pre nekoliko godina darovala je 200.000 dolara Fondaciji „Ana i Vlade Divac“ za izgradnju stanova za izbeglice koje godinama žive u kolektivnom centru u Krnjači. Proglašavana je za privrednicu godine i najbolju izvršnu direktorku kanadskih kompanija. Pre 11 godina dobila je međunarodnu nagradu „Horacio Alger“ i članica je istoimenog kluba koji okuplja 300 moćnih ljudi iz Amerike uključujući i neke bivše američke predsednike.

Američki novinar srpskog porekla Volter Bogdanić, pre nekoliko godina nažalost je preminuo, bio je jedan od najnagrađivanijih istraživačkih novinara na svetu. Bogdanić je Pulicerovu nagradu osvojio čak tri puta kao novinar prestižnog „Volstrit džornala“. Radio je kao profesor novinarstva na Univerzitetu Kolumbije i novinar „Njujork tajmsa“. Njegova žena Stefani, takođe srpskog porekla, takođe je dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo, a Volterov deda Đorđe Bogdanić bio je poznati beogradski trgovac i vlasnik hotela „Palas“.

Nadežda Basara nosi one visprene ličke gene, jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi. Zvanično je u penziji, ali je bila direktorka interne medicine u bolnici „Sankt Franziskus“ u nemačkom gradu Flenzburgu te rukovodilac projekta „Onkološki centar NORD“. Pet godina bila je na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu. Radila je transplantacije na više od dve hiljade bolesnika obolelih od leukemije. Objavila je više od 180 naučnih radova u najpoznatijim stručnim časopisima, a te radove drugi naučnici citirali su više od 3500 puta.

Džon Jovanović je svakako visoko kotirani Srbin u svetu. Bio je direktor kancelarije DFC-a (američka razvojna agencija) u Beogradu, bio je direktor švajcarske kompanije „Mercuria Energy Group“, jedne od najjačih u svetu, a od februara 2025. godine, na predlog Trampa, na čelu je Eksport-import banke SAD. Ima 40 godina, diplomirao je na Univerzitetu Prinston, a na Univerzitetu u Pensilvaniji magistrirao poslovnu administraciju za finansije i preduzetnički menadžment. Ima bogatu poslovnu biografiju, pošto je radio u još nekoliko jakih kompanija, kao što su Dojče banka, zatim Berenson, „Noble group“ i „Cadent Energy Partners“.

Nikola Nik Popović trenutno je predsednik Savetodavnog odbora u „US Strategic Metals“-u. Bio je dugogodišnji predsednik borda direktora „Kazzinc Holdings“-a, najvećeg svetskog proizvođača cinka, bakra i plemenitih metala, deo kompanije „Glenkor“. Kompanija „Kazzinc“ je uglavnom radila u istočnom Kazahstanu i zapošljavala 20.000 ljudi.

Milica Luburić, poznatija kao Melisa Bin, rođena je u Čikagu 1962. kao treće dete u porodici Amerikanke i Srbina. Bila je član Predstavničkog doma Kongresa od 2005. do 2011. godine, a kandidovala se za istu poziciju i na izborima koji se održavaju 3. novembra. Kao srpski patriota isticala se zalaganjem za odbranu srpskog naroda i crkve i javno je istupala protiv politike svoje Demokratske stranke i SAD prema Srbiji. Trenutno radi kao biznis konsultant, ali radi i na jačanju veza između Srbije, srpske dijaspore i američkih kompanija.

Jelena Mekvilijams bila je predsednica američke Savezne korporacije za osiguranje depozita FDIC, finansijske institucije koja održava stabilnost i poverenje u finansijski sistem najveće svetske ekonomije, odnosno štiti deponente u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Na tu poziciju ju je svojevremeno imenovao predsednik SAD Donald Tramp. Beograđanka Jelena Mekvilijams (devojačko Obrenović) otišla je u SAD sa 18 godina, kao studentkinja sa svega 500 dolara u džepu.

Ime Branka Milanovića nam je svakako poznato. Srpski ekonomista spada među najcenjenije stručnjake u svojoj branši u svetu. Milanović je bio vodeći ekonomista u istraživačkom odeljenju Svetske banke, a najpoznatiji je po radu na raspodeli dohotka i nejednakosti. Od 2014. gostujući je profesor na Njujorškom univerzitetu. Njegova knjiga iz 2016. „Globalna nejednakost: Novi pristup eri globalizacije“ osvojila je brojne nagrade, između ostalih i za najbolju političku i ekonomsku literaturu. U julu 2020. godine magazin „Prospekt“ svrstao ga je među 50 najvećih mislilaca.

Američki advokat srpskog porekla Nikolas Čabraja bivši je izvršni direktor „Dženeral dajnamiks korporejšna“. Kao direktor kompanije u vojnoj industriji, ostvarivao je promet od 29 milijardi dolara. Čabraja je 11 godina bio prvi čovek američke vojne i avio-industrije, pod njegovim vođstvom ova kompanija postala je vodeći snabdevač američke armije, a Čarbraja je postao jedan od najmoćnijih ljudi u SAD u toj oblasti. Rođen je u Americi 1942. u porodici srpskih doseljenika iz Like. Diplomirao je prava 1964. godine na Nortvestern univerzitetu. Danas, uživa sa ženom Eleonorom i penzionerske dane provodi na Floridi.

Srbi koji su OSTAVILI TRAG U SVETU, a mi ih zaboravljamo

Oni su naš ponos

Vesti 08.03.2025. 20:40

Srbi koji su OSTAVILI TRAG U SVETU, a mi ih zaboravljamo

Reditelj, dvostruki dobitnik „Zlatne palme“ Filmskog festivala u Kanu, Emir Kusturica je svakako najznačajniji filmski radnik u srpskoj kinematografiji. Za filmove „Otac na službenom putu“ i „Podzemlje“ osvajao je „Zlatnu palmu“. Nacionalni ambasador UNICEF-a u Srbiji postao je 8. septembra 2007. U grupi „Zabranjeno pušenje“ jedno vreme je svirao bas-gitaru. Uspešan je i kao pisac. Objavio je autobiografiju pod naslovom „Smrt je neprovjerena glasina“, a potom knjigu proze „Sto jada“. Osnivač je i direktor filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“, koji se svake godine organizuje u etno-selu Drvengrad na brdu Mećavnik kod Mokre Gore.

Karl Malden, veliki holivudski glumac, napravio je na čudesan način neverovatnu karijeru. U filmskim krugovima bio je veoma uvažavan, neprestano je radio na sebi da bi igrao sa najvećim holivudskim glumcima, od Garija Kupera do Stiva Mekvina i Marlona Branda. Ponosio se srpskim poreklom. Bio je u Srbiji u više navrata, a sa Pavlom Vujisićem snimio je nekoliko filmova na srpskom jeziku.

Dušan Čarls Simić, srpsko-američki pesnik, esejista i prevodilac, koji je preminuo pre tri godine, bio je član Američke akademije za umetnosti i književnost. Osvojio je Pulicerovu nagradu za poeziju 1990. godine, a odabran je i za 15. laureata savetnika za pesnike Kongresne biblioteke 2007. Dugo godina bio je profesor na Univerzitetu u Nju Hempširu. Kao prevodilac veoma je značajan za Srbiju jer je prevodivši Vaska Popu, Milorada Pavića, Ivana Lalića i druge doprineo popularizaciji srpske književnosti u SAD.

Gordana Vunjak Novaković je najbolje rangirana naučnica iz Srbije koja ima H indeks 153 (SCOPUS). Ona je bioinženjer, redovni profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku od 2005, gde vodi laboratoriju sa više od 40 istraživača. Godine 2017. promovisana je u zvanje profesora univerziteta, što je najprestižniji akademski stepen rezervisan za samo 16 od ukupno 4000 profesora na Univerzitetu Kolumbija. Jedan je od svetskih lidera u inženjerstvu humanih tkiva. Inostrani je član SANU i član Evropske akademije.

Srbiji u fudbalu baš ne ide. A Milan Mandarić, koji je preminuo oktobra 2025. godine, bio je jedini Srbin vlasnik fudbalskog kluba u Velikoj Britaniji. Mandarić je dosta uspeha napravio sa klubovima gde je bio vlasnik, od belgijskog Šarlroa, preko francuske Nice, do engleskih Portsmuta, Lestera i Šefild venzdeja. Od 2015. bio je vlasnik je Olimpije, kluba koji dominira u Sloveniji. Mandarić je bio i jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u SAD i Velikoj Britaniji, vlasnik fabrike elektronskih čipova u Kaliforniji. Bio je i član uprava mnogih svetskih banaka.

Jasmina Vujić je svetski poznata naučnica i prva žena dekan na jednom od 10 najboljih fakulteta u Americi, na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju (2005‒2009) gde je i danas profesor. Član je Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD.

Srpska dizajnerka Roksanda Ilinčić, rođena u Beogradu, trenutno živi u Londonu i smatra se jednom od vodećih britanskih modnih dizajnerki. Godine 2014. otvorila je svoju prvu prodavnicu u Londonu kada ju je i magazin „Harpers bazar“ proglasio poslovnom ženom godine. Njene modele nose i Kejt Midlton, Mišel Obama, Melanija Tramp, Lejdi Gaga, Šarliz Teron... Njene kreacije danas se prodaju u više od 40 zemalja sveta.

Čuveni srpski istraživač i naučnik Miodrag Stojković jedan je od najvećih stručnjaka iz oblasti genetike u svetu. Radio je u vodećim naučnim centrima u Engleskoj i Španiji, a 2005. prvi u Evropi je klonirao ljudski embrion u naučne svrhe. Osnovao je u Leskovcu specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta „Spebo medikal“, koja je pomogla rođenje više od 800 beba. Trenutno radi kao deo istraživačkog tima na Harvardu.

Za Pitera Bogdanovića širi auditorijum u Srbiji je svakako čuo. Američki filmski režiser, scenarista, glumac i filmski kritičar poznat je kao jedan od najistaknutijih ličnosti tzv. Novog Holivuda 1970-ih. Rođen je 1939. u Kingstonu, gde su se njegovi roditelji bežeći od nacista preselili neposredno pre nego što se on rodio. Njegov otac bio je Srbin, a majka poreklom iz austrijsko-jevrejske porodice. Piter je karijeru započeo 1950. kao glumac, a ovoj veštini podučavala ga je čuvena Stela Adler, čiju su školu prošle mnoge istaknute zvezde današnjice. O tome koliko je Piteru značilo njegovo srpsko poreklo govori i film koji je snimio o svojim precima iz Rume. Piter je bio više puta nominovan za prestižnu nagradu Oskar. Umro je pre četiri godine.

Tihomir Bajić, osnivač organizacije „Serbian Entrepreneurs“, koja je dovela „Gugl“ u Srbiju i uspela za samo nekoliko godina da doprinese umrežavanju i pomogne mnogim srpskim kompanijama u svetu, jedan je od najpoznatijih i najuspešnijih Srba u Silicijumskoj dolini. Nakon diplomiranja na Computer Science University of Toronto 2006. odlučuje da se preseli u San Francisko 2011. Iza sebe ima više uspešnih startapa. Trenutno je generalni partner u „Fifth Quarter Ventures“-u i član programskog odbora „Unlockit“ konferencije.

Plastičnog hirurga Srbina Borka Đorđevića BBC je svojevremeno svrstao među 10 najboljih plastičnih hirurga sveta, a nadaleko je poznat po „pravljenju dvojnika“ Eltona Džona, Džoan Kolins i Elvisa Prislija. Kao mlad lekar imao je priliku da se usavršava i radi u Americi, ima svoju „zvezdu“ na trotoaru u Palm Springsu. U emisiji „Holivudski noževi“ izabrali su ga među 10 najboljih na svetu. Ulepšavao je Nensi Regan, Zazu Gabor, Džoan Kolins, Larija Kinga, Eltona Džona.

Srbin Berislav V. Zloković jedan je od vodećih svetskih stručnjaka u istraživanju Alchajmerove bolesti i moždanog udara. Profesor je neurologije i psihologije i direktor Centra za neurodegeneraciju i regeneraciju na Institutu „Zilkha“ Univerziteta Južna Kalifornija i inostrani član SANU. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalizirao kliničku fiziologiju, a doktorirao na Koledžu kraljice Elizabete u Londonu. Rezultatima svog rada svrstava se u vodeće svetske eksperte za fiziologiju i patologiju krvno-moždane barijere.

Profesor dr Aleksandar Kavčić nekadašnji je odlikaš Matematičke gimnazije, a danas jedan od vodećih informatičara na planeti. Diplomu inženjera elektrotehnike stekao je u Diseldorfu, a potom u SAD odbranio doktorat. Predavao je i na Harvardu i na Univerzitetu Havaja, a njegovi radovi iz oblasti obrade signala često su citirani. Danas radi na Karnegi Melon univerzitetu. Profesor Kavčić je nakon nekoliko godina borbe dobio sudski spor vredan 750 miliona dolara zbog krađe patenta njegovog tima.

Kardiologija je, kaže dr Predrag Matić, njegova prva ljubav i ono čime se najviše bavi. U Darmštatu ima sopstvenu lekarsku praksu, a u kardiovaskularnom centru u bolnici „Sveta Katarina“ u Frankfurtu njegove operacije gotovo redovno posredstvom video-linka direktno prenose kolegama kardiolozima širom sveta ‒ u Americi, Kini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima… Pored ordinacije u Darmštatu i rada na klinici u Frankfurtu, dr Predrag Matić je vlasnik i direktor Instituta za vazduhoplovnu i medicinu rada u gradu na Majni.

Zoran Perišić je filmski i televizijski reditelj, majstor vizuelnih efekata, producent i scenarista, pisac stručnih knjiga koje koriste studenti širom sveta, dobitnik Oskara, majstor za razvoj vizuelnih efekata, dobio je Zlatnu statuu Američke akademije za film 1971. godine za svoj izum, specijalni efekat „zoptik“ primenjen u filmu „Superme“ Ričarda Donera. U radu na specijalnim efektima već je stekao reputaciju kada ga je angažovao Stenli Kjubrik i uvrstio u ekipu filma „Odiseja 2001“.

Beograđanin Boris Radulović muzičku akademiju upisao je 2003. godine u rodnom gradu, a naredne godine školovanje je nastavio na Muzičkoj akademiji u Kelnu u klasi prof. dr h. c. Arba Valdme. Osim brojnih nagrada koje je dobijao u Srbiji i širom sveta, dobitnik je i stipendije Fondacije „Richard Werner-Carl Dörken Stiftung“ koja mu je omogućila solističke koncerte u najvećim muzičkim dvoranama Nemačke. Osim toga, Radulović je dobio stipendiju „Hajdelberško proleće“ 2014. Svirao je u Holandiji, Austriji, Estoniji, Japanu, Kini…

Marek Đorđević je dizajner koji je osmislio izgled „Rols-Rojsovog“ modela „fantom“, a pre toga se proslavio dizajniranjem podjednako prestižnog automobila „ferari F 360“. Đorđević je rođen 1969. u Beogradu, a svoje školovanje nastavio je u Kaliforniji, gde je radio i kao profesor. Godine 2005. napustio je „Rols-Rojs“ nakon čega je osnovao sopstvenu firmu u Los Anđelesu koja je fokusirana na vrhunska kopnena, vazdušna i morska vozila.

Za Nikolu Božinovića je većina ljudi u Srbiji čula krajem leta 2018. kada je domaću javnost uzburkala vest o do sada najvećoj akviziciji jednog srpskog startapa. Naime, tada je objavljeno da je srpsko-američki „Frame“, kompanija koju je ovaj Nišlija koji od 2000. godine živi u Americi osnovao i gradio od 2012, prodata za gotovo 200 miliona dolara američkom „Nutanix“-u. U Ameriku je otišao kao student programa na Bostonskom univerzitetu koji se zvao „Center for Space Physics“ i kombinovao je njegove dve strasti: računarske nauke i astrofiziku.

Miloš Đorđević, rođeni Nišlija, po završetku srednje i više Muzičke škole preselio se u Čikago i postao inženjer akustike na Kolumbija univerzitetu. Ovaj profesionalni pevač, koji nastupa širom Amerike u srpskim noćnim klubovima, imao je želju da pokrene neki medij pa je tako u Čikagu osnovan srpski radio, koji je sada najpopularniji među našim ljudima. Osim toga, Miloš je pre 12 godina pokrenuo i sajt „Čikago dešavanja“.

Srbin Stevan Stojanović, jedan od najcenjenijih svetskih reditelja, nastupa uživo. Bio je glavni reditelj nekoliko izbora za pesmu „Evrovizije“ (2003, 2004, 2005, 2008. i 2013). Živi u Švedskoj gde režira čuveni „Melodifestivalen“ čiji je bio i direktor.

Dragan Maksimović je profesor elektronskog inženjeringa na Univerzitetu Kolorado. Takođe je povezan sa Institutom za obnovu i održivu energiju Univerziteta u Koloradu. Studije je završio u Beogradu, a doktorirao na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Postigao je značajan doprinos u pogledu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije posredstvom pametne energetske elektronike.

Doktorka Bojana Jakovljević je ranije radila na Beverli Hilsu, danas je zaposlena u „Crossover Health“ bolnici u Njujorku. Bila je jedan od osnivača „Chief Medical Officer of WellStart Health“-a. Dobila niz priznanja u Americi, poput „Top Doctors’ Rising Star“ nagrade 2016. i 2017. Bojaninog muža glumca Majkla Vederlija znate po ulogama u brojnim holivudskim serijama, koje su bile veoma popularne u našoj zemlji, poput „Mornaričkih istražitelja“, „Čari“ i „Ali Mekbil“. Angažovana je u „Board of Directors of Lifeline“-u, neprofitnoj organizaciju u Njujorku, čiji je osnivač princeza Katarina Karađorđević.

Glumica Stana Katić je pre nekoliko godina bila gost na „Kustendorfu“, a publika je posebno pamti po ulozi u filmu o Džejmsu Bondu „Quantum of Solace“, kao i filmu „The possession of Hannah Grace“ i popularnoj kriminalističkoj seriji NBC-a „Castle“. Stanin otac je Srbin, poreklom iz Dalmacije, a ona rado i često posećuje Srbiju.

Miroslav Krstić je profesor i prorektor za nauku, viši stručni saradnik za istraživanje i direktor istraživačkog centra za upravljanje sistemima na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu (UCSD). Rođen je u Pirotu, u Srbiji završio ETF i postao inženjer elektronike. Stručnjak je za sisteme upravljanja i poznat po svom doprinosu adaptivnoj kontroli, nelinearnoj kontroli, stohastičkim sistemima, traženju ekstrema i graničnoj kontroli parcijalnih diferencijalnih jednačina.

Pre gotovo dve decenije doktor Ratko Đukanović i dvojica njegovih fakultetskih kolega otkrili su da ljudi koji boluju od astme i hronične bolesti pluća nemaju protein nazvan interferon beta, koji pomaže u borbi organizma protiv gripa. Osnovali su kompaniju „Sinerdžen“ kako bi svoje otkriće transformisali u tretman. Đukanović, koji važi za jednog od najboljih svetskih stručnjaka na polju astme, ima udeo u kompaniji od 0,56 odsto, a vrednost njegovih akcija je nakon korona virusa i najave njihovih rezultata za samo jedan dan skočila sa oko 300.000 na 1,6 miliona funti.

Slavica Eklston, bivša supruga mogula Formule 1 Bernija Eklstona, potiče iz Laktaša nedaleko od Banjaluke. Bila je model za „Armani“, dok nije upoznala Bernija sa kojim ima dva ćerke. Nakon što je razvodom dobila 740 miliona funti, list „Sandej tajms“ stavio ju je na 194. mesto najbogatijih u Britaniji. Prodala je svoju vilu u londonskom Čelsiju za 100 miliona funti.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Ljiljana Umiljenović rukovodi Udruženjem „Nikola Tesla“ koje se bavi očuvanjem srpskog jezika i kulture, kao i promocijom tih vrednosti u Nemačkoj. Osim toga, Ljiljana je i član Saveta za integraciju, kao i koordinator svih naših klubova. Savet za integraciju je, prema njenim rečima, odlična prilika za zastupanje interesa naših ljudi koji žive i rade u Nemačkoj.

Kanadski glumac srpsko-hrvatskog porekla Aleks Paunović rođen je u Vinipegu 1969. godine. Bio je profesionalni bokser, zatim se posvetio muzici, a 2002. započeo je glumačku karijeru u filmu „I, spy“. Karijeru je nastavio glumeći u serijama „The 100“, „I Zombie“, „Continuum“, „Snowpiercer“… Planetarnu popularnost donela mu je uloga vampira Julijusa u seriji „Van Helsing“.

Dugi niz godina Rade Tomić radio je na prestižnoj klinici za pulmologiju najveće čikaške bolnice „Northwestern Medicine“, na kojoj je u međuvremenu postao načelnik odeljenja za transplantaciju pluća i brigu o teško obolelim pacijentima koji se nalaze u krajnjem stadijumu. Od 2025. godine je na „UChicago Medicine“, kao direktor za transplantaciju pluća. Ujedno je i najpoznatiji po istraživanjima intersticijske bolesti pluća i transplantacije pluća.

Predrag Bjelac završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu 1986. godine. Igrao je Igora Karkarofa u filmu „Hari Poter i vatreni pehar“ i Lorda Donona u „Hronikama Narnije: Princ Kaspijan“. Školovao se i u The Lee Strasberg Theatre Institute-u 1988. Sada živi u Češkoj sa suprugom Katarinom.

Dragiša Piter Ilić vlasnik je više elitnih restorana u Londonu čiji su gosti poznati ljudi iz sveta muzike, filma i politike. Vlasnik je lanca restorana „Little Bay“. Davne 1984. osnovao je restoran „Just Around the Corner“ sa konceptom „plati koliko misliš da treba“.

Mnogi uspešni Srbi nisu ušli u ovo štivo zbog skučenog novinskog prostora. Međutim, navedeni uspešni ljudi nisu to postali tako što su smatrali da je Srbima dovoljno to što su potomci velikih naučnika, od Tesle i Pupina do Milankovića, ili su bliski sa sportistima kao što su Đoković i Jokić. Svi uspešni ljudi postali su u svetu zbog toga što su ulagali poslednji atom snage i uma da bi postali to što jesu jer su im pomenuti veliki preci bili samo veliki uzori i idoli.

Najjednostavnija poruka ovog štiva jeste da poštujemo onaj biblijski narativ da je Stvoritelj svakome od nas dao dovoljno vremena i prostora da uradi za života ono što najbolje može. Za uspeh su potrebni težak rad, godine učenja i istraživanja, niko nije uspeo slučajno, tek onako, desilo mu se. Ako tako radimo, zaista nam neće biti važno šta drugi misle o nama, oni sa početka ovog štiva. Jer, neću zaboraviti onu srpsku „mudrost“ kad jedan drveni filozof, uz raspad SFRJ i tlačenje Srba od svih učesnika, kaže „Šta hoće ta Amerika, kad je ovaj hrast u mom dvorištu stariji od njihove države?“.

Sve je to maglovito tačno, ali to nije teralo maglu iz naših glava!

Da vas čujemo: Da li znate šta je zajedničko ANDRIĆU i PUPINU?