Biznis
21.06.2023. 13:30
Vojislav Tufegdžić

U fokusu

Posao u Srbiji: Jednakost pod moranjem

Rodna ravnopravnost, posao, žene, muškarci, jednakost
Izvor: Shutterstock / SvetaZi

Iz ličnog iskustva, svedočenja prijatelja i njihovih poznanika, ili saznanja dobijenih iz istraživanja i medijskih izveštavanja, u sijaset prilika smo čuli kakvoj torturi su izloženi mlađi, pa i malo stariji, u pokušaju da pronađu zaposlenje.

Osnovno ružno bilo je u tome što je poslodavac, s pravom koje je teško razumno objasniti, zahtevao od kandidata za posao dostavljanje podataka ne samo o traženim kvalifikacijama, već i o pojedinostima iz privatnog života. Čak i o tome da li je kandidat, ili kandidatkinja, nameran da zasniva porodicu, odnosno rađa decu. Da izostavimo budalaštine formulisane u pitanju "gde vidiš sebe u budućnosti?“.

Ukratko, moglo bi se bez ustezanja konstatovati – o neprimerenom, necivilizacijskom zadiranju u privatnost pojedinca, uvijenom u oblandu nekako prozvanog "ljudski resursi“. To ima veze sa svim osim sa "ljudskim“ jer navedeni "resursi“ podrazumevaju ono što zaista jesu – sirov proizvod poput nalazišta rude koji će se dalje eksploatisati.

Uz sve to, kandidatima za traženi posao se pri prvom kontaktu s potencijalnim poslodavcem kao najveći greh i "nevaspitanost“ uzimao svaki pokušaj da saznaju koliku platu će primati za svoj rad. Praksa je kao uobičajeno pokazala i da su muškarci dobijali veće plate od žena. Tako je sve naopako i izvitopereno postalo neka "nova normalnost“. Srećom, nazire joj se kraj.

NOVO POGLAVLJE

U ponedeljak 12. juna na snagu je stupila evropska direktiva koja nalaže jednaku platu za jednak rad, što podrazumeva rodnu jednakost i obavezu poslodavca da uposlenicima pruži informacije o visini primanja radnika koji rade na istim poslovima. Obavezuje ih i da iste podatke pruže na uvid tražiocima posla.

Službeno nazvana Direktiva o jačanju primene načela jednake plate za jednak rad, ili rad jednake vrednosti za muškarce i žene, uz transparentnost plata i mehanizme sprovođenja, uključuje nekoliko mera za poslodavce u javnom i privatnom sektoru.

Za one koji zapošljavaju više od 50 radnika propisano je da moraju svoje radnike da upoznaju s kriterijumima za određivanje visine plate i napredovanja, a poslodavci s više od 100 radnika biće dužni da obrazlože eventualne razlike u platama. Za veće kolektive obaveza primene direktive počinje 7. juna 2027. godine, za one manje stupa na snagu 7. juna 2031.

Obaveza prijava koje podnose firme odnosi se na razlike u platama i varijabilnim delovima plate prema polu i obuhvata sve radnike. Ukoliko se u izveštaju o platama utvrdi neopravdana razlika u prosečnoj plati koja je u bilo kojem platnom razredu veća od pet posto, sprovodiće se zajednički obračun s predstavnicima radnika.

Države članice Evropske unije utvrdiće pravila o efikasnim i odvraćajućim kaznama za povrede prava i obaveza u privatnim firmama, dok će za javna preduzeća propisati obavezujuće mere u vezi s načelom jednakih plata. Zemlje članice EU moraju u roku od tri godine da prenesu direktivu u nacionalno zakonodavstvo.

Sva istraživanja u svetu pokazuju da su prosečne plate muškaraca i dalje više nego plate žena. U proseku, ta razlika iznosi oko 20 procenata. Međunarodna unija sindikata navodi da je u oblasti zdravstva razlika u platama između polova 24 odsto.

Većina žena radi na nesigurnim i neformalnim poslovima s neadekvatnim minimalnim platama i ograničenim ili nikakvim pristupom socijalnoj zaštiti. Svega šest odsto od svih žena je među najbolje plaćenim zaposlenicima. U ekonomskom osnaživanju žena najveći problem predstavlja potcenjivanje poslova koje one tradicionalno obavljaju, među kojima prednjače učiteljice, medicinske sestre, kancelarijske službenice, čistačice, žene u sektoru nege i ulepšavanja. U ovim oblastima je učešće žena između 71 i 89 odsto svih angažovanih radnika.

U proseku, žene u svetu zarađuju 77 centi na svaki dolar koji prihoduju muškarci. Za mnoge od njih zato odlazak u penziju znači siromaštvo. "Kazna za majčinstvo” u vreme dok su na porodiljskom odsustvu ili su posvećene podizanju dece i brizi o njima praktično ih gura u neformalnu ekonomiju, povremeni rad i rad sa skraćenim radnim vremenom, što je posebno izraženo u zemljama u razvoju.

U državama EU žene prosečno zarađuju 16,2 odsto manje od muškaraca. Najveće razlike su u Austriji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Češkoj i Estoniji – u rasponu od 20,1 do 25,3 odsto u korist muškaraca. Najmanje razlike u primanjima su u Rumuniji, Italiji, Luksemburgu, Belgiji i Poljskoj – između 5,2 i 7,2 odsto.

U ugovoru kojim je 1957. godine osnovana Evropska ekonomska zajednica, prethodnica Evropske unije, nalazila se i uredba o ravnopravnosti po pitanju plaćanja za iste poslove i jednak rad muškaraca i žena. Međutim, to nikada nije u potpunosti sprovedeno u delo jer razlika u platama uporno istrajava.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz prošle godine, postojećim tempom će na svetskom nivou biti potrebne pune 132 godine da se u potpunosti premoste ove razlike. Smanjenje velikih razlika i u okviru EU ide veoma sporo; za postizanje jednakosti u platama Evropi će biti potrebno 60 godina.

Značajne razlike postoje u ekonomskom sektoru. U oblasti finansija i osiguranja su po pravilu najveće. U 2020. godini u ova dva sektora plate su u korist muškaraca bile veće od 6,4 odsto u Belgiji, do čak 38,9 odsto u Češkoj.

Prema istraživanju "Evrostara“ iz 2019. godine, devet od 10 Evropljana smatra neprihvatljivim to što su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao. Amerikanci jednaku platu smatraju centralnim pitanjem rodne ravnopravnosti. U istraživanju iz 2020. godine 45 odsto preduzetnika koji su naveli da je neophodno da svi imaju ista prava dali su jednake plate uposlenim ženama i muškarcima.

IZBOR ILI NUŽDA

Istog datuma kada je Evropa odlučila da stavi tačku na nejednakost u platama i onemogući šikaniranje ljudi koji traže posao, obeležava se Svetski dan borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada. Poslednji podaci Međunarodne organizacije rada ukazuju da je gotovo 160 miliona dece, što znači skoro svako deseto dete u svetu, prinuđeno na rad. Do početka pandemije koronavirusa postignut je izvestan napredak u sprečavanju zloupotreba dečjeg rada, ali je kasnije zabeležen veliki porast njihovog radnog angažovanja, posebno u starosnoj grupi od 5 do 11 godina. Dečji rad je u najvećoj meri najzastupljeniji u poljoprivredi, gde su deca često angažovana zajedno sa članovima svojih porodica.

"Dečji rad je neprijatelj razvoja naše dece i neprijatelj napretka. Nijedna civilizacija, nijedna država i nijedna ekonomija ne mogu sebe smatrati predvodnicima napretka ako su njeni uspesi i bogatstva izgrađeni na leđima dece“, rekao je na otvaranju poslednje Globalne konferencije o eliminaciji dečjeg rada Siril Ramafosa, predsednik Južne Afrike, pozvavši delegate iz čitavog sveta da se obavežu na preduzimanje "dalekosežnih akcija kako bi se promenili životi dece“.

Istovetan poziv predstavnicima država uputio je Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada:

"Neki mogu reći da je dečji rad neizbežna posledica siromaštva i da to moramo da prihvatimo. Ali, to je pogrešno, nikada se ne možemo pomiriti sa dečjim radom. Suočavanje sa osnovnim uzrocima dečjeg rada, kao što je siromaštvo u domaćinstvu, od suštinskog je značaja. Ali nemojte pogrešiti, dečji rad predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava, a naš cilj mora biti da svako dete, svuda, bude slobodno.“

U Srbiji je istraživanje o ovoj temi prvi put, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, sproveo Republički zavod za statistiku 2021. godine. Cilj istraživanja bio je da se proceni obim i otkriju karakteristike, uzroci i posledice zloupotrebe dečjeg rada. Povodom ovogodišnjeg obeležavanja dana protiv zloupotrebe dece, Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada izneo je sledeće podatke:

"Procene ukazuju da u Srbiji postoji 82.000 dece koja su izložena zloupotrebi rada. Najčešće se radi o deci koja su uzrasta od pet do 17 godina. Oni su, kako je istraživanje pokazalo, pretežno iz ruralnih zajednica, iz poljoprivrednih domaćinstava. Najčešće se zloupotreba dešava kod onih roditelja koji imaju nisko obrazovanje. Praktično 10 odsto od sve dece, uzrasta od pet do 17 godina, izloženo je dečjem radu. Uglavnom se oni nalaze u poljoprivredi, ali postoji značajan procenat i u sektorima usluga i industrije. Kada gledamo ukupan broj dece, onda ih delimo na dve grupe. Prvu čine deca uzrasta od pet do 14 godina koja ni po našem, ni po bilo kom drugom zakonu, ne bi smela da rade, druga grupa su deca od 15 do 18 godina koja po zakonu imaju pravo da rade, ali u situacijama opasnih poslova mi to smatramo eksploatacijom dečjeg rada.“

Kao osnovana zamerka ovom kvalifikovanju mogla bi da se navede okolnost da brojna deca u seoskim domaćinstvima još u ranom uzrastu odlučuju da ostanu u domaćinstvu i nastave da se bave tradicionalnim seoskim poslovima. Uostalom, brojne države, ne samo Srbija, praktikuju davanje subvencija mladima koji žele da ostanu na selu, što podrazumeva bavljenje poljoprivredom. Za uspeh u tom poslu poželjno je da u ranom uzrastu praktično saznaju sve što će im biti neophodno.  

Protić, međutim, navodi da je potrebno razlikovati zloupotrebu dece u radu od sticanja radnih navika. Kako kaže, prihvatljiv je dečji angažman na lakšim poslovima u trajanju od oko sat vremena dnevno ukoliko ih on ne odvaja od škole. Sve što direktno utiče na njihovo školovanje, što šteti njihovom zdravlju, pa i moralu, smatra se zloupotrebom rada:

"Problem je u tome što roditelji nesvesno prelaze tu granicu i počinju da decu koriste kao pomažuće članove domaćinstva više nego što bi to trebalo.“

SUMORNI PODACI

Zaštitnik građana Zoran Pašalić navodi da decu u radne aktivnosti uglavnom uključuju roditelji, starija braća i sestre, a da je jedna od ključnih posledica zanemarivanje obrazovanja ili rano napuštanje školovanja.

U jednom od ranijih nastupa Pašalić je istakao da je posebno težak problem dece koja žive i rade na gradskim ulicama, na šta je više puta ukazivao u posebnim i godišnjim izveštajima. Na osnovu rezultata istraživanja "Dečje prosjačenje u Srbiji“ zaštitnik građana je nadležnima uputio preporuke radi njihove bolje zaštite.

Ukupan broj mališana koji se u Srbiji svakodnevno bave prosjačenjem veoma je teško utvrditi. Procene se kreću od nekoliko stotina, do toga da ih je na ulicama prisutno više hiljada. Kako objašnjavaju iz ustanova koje se bave zanemarenom decom, da bi se ustanovio precizan broj dece koja se bave prosjačenjem neophodno je obuhvatiti podatke svih centara za socijalni rad, prihvatilišta, policije, popravnih domova i drugih institucija koje su u kontaktu sa decom prosjacima.

Prema svedočenju zaposlenih u beogradskom Svratištu za decu, više od 70 odsto mališana koji dolaze u tu ustanovu na ulici se bavi prosjačenjem. S obzirom na to da u svratištu u proseku boravi oko 600 dece, nije teško ustanoviti o kolikom broju malih prosjaka se radi. Policiji ogroman problem predstavlja što ova deca nemaju nikakve identifikacije i lična dokumenta, kao što je čest slučaj i s članovima porodica iz kojih dolaze. To praktično ovu deci čini "nevidljivom“ u sistemu evidencije, tako da niko ne može da utvrdi koliko ih tačno ima. Dva najrizičnija faktora koja utiču na to da se zanemarena deca bave prosjačenjem jesu pripadnost romskoj etničkoj grupi i prinuda od strane starijih da se time bave.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Novinari u Srbiji još uvek rizikuju radeći svoj posao"
kristofer hil, ata images, 27.3.2023

Kristofer Hil

11.04.2023. 20:30

"Novinari u Srbiji još uvek rizikuju radeći svoj posao"

Američki ambasador Kristofer Hil izjavio je da novinari u Srbiji još uvek rizikuju radeći svoj posao i da se nada presudi za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
Close
Vremenska prognoza
scattered clouds
12°C
21.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve