Scena
09.09.2021. 00:35
Scena
03.09.2022. 13:05
Dragana Todorović
Intervju
Aleksandar Peković: Želimo da Kolarac vrvi od života
Vrhunski koncerti klasične muzike, jedna od najboljih škola stranih jezika, važne izložbe domaćih i inostranih autora, ali i knjižara i bioskop, asocijacije su na Kolarac. "Ona prelepa zgrada ispod Kneza", takođe je jedan od opisa Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca, koja služi narodu, neprestano, već 90 godina. Zato je vest da ovaj hram kulture i umetnosti, ali i obrazovanja, ima novog upravnika posle 12 godina, odjeknula ne samo u srpskoj prestonici, već i širom Srbije.
Ko je Aleksandar Peković koji je zamenio dosadašnju upravnicu Jasnu Dimitrijević? Njegovo ime do sada se dovodilo u vezu sa mnogim važnim i lepim kulturnim dešavanjima u Beogradu i Srbiji, ali i u regionu. Tako smo, između ostalog, zahvaljujući Međunarodnoj agenciji za muziku i izvođačke umetnosti „CODA Artist“, čiji je Peković osnivač, imali priliku da u srpskoj prestonici uživamo u glasu Plasida Dominga i Eline Garanče, kao i u virtuoznosti Marte Argerič.
Da li su planovi novog upravnika tako ambiciozni i kada je u pitanju Kolarac?
"Naravno da su ambiciozni planovi. Beograd je bio, a i sada je, regionalni kulturni centar, a Kolarčeva zadužbina je važan deo toga. U Velikoj dvorani Zadužbine do sada su nastupala najveća imena svetske muzičke scene i moj cilj je da tako i ostane, ali i da oživim ostale potencijale ove prelepe zgrade. Hol Zadužbine je takođe akustičan i lep, a predstavlja svojevrsno predvorje ovog velikog hrama kulture. Tu će nastupati domaći i inostrani muzičari, predstavnici takozvane nove muzike koja ima bazu u klasici, ali i određene žanrovske ’krosovere’, a izvodi se na mestima koja nisu uobičajena, koja nisu koncertne dvorane. To je ono što se u Berlinu, Londonu i Amsterdamu realizuje kroz projekat ’Yellow Lounge’, iza kojeg stoje ’Dojče gramofon’ i ’Univerzal’. U vezi sa tim mi smo u pregovorima sa umetnicima među kojima su Ludoviko Einaudi, Avi Avital, Anuška Šankar, Jep Beving, Jan Tirsen, Brajan Ino i mnogi drugi."
Da ste dobar menadžer kada su u pitanju kulturna dešavanja, svedoči i podatak da ste 2019. godine organizovali prvo gostovanje Simfonijskog orkestra RTS-a u Kini, u Šangaju. Šta je, osim obrazovanja i iskustva koje posedujete, još potrebno da bi se realizovali tako veliki projekti? Možda lična poznanstva, kontakti?
"Moje radno iskustvo broji 31 godinu, i za to vreme sam prošao kroz različite faze. Radio sam na televiziji, u muzičkoj redakciji RTS-a, u Skupštini grada, organizovao sam i producirao različite muzičke delatnosti, a okusio sam i privatni, frilenserski rad, deo sam nevladinog Instituta za kreativne industrije Zapadnog Balkana – ’Arteria Creative Network’. Dakle, kulturom sam se bavio iz različitih aspekata i, osim iskustva, to mi je donelo i mnogo poslovnih partnera širom sveta, ličnih poznanstava sa mnogim velikim umetnicima. Zato sada mogu da računam ne samo na svoje iskustvo i formalno obrazovanje, s obzirom na to da sam na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirao Filmsku i TV produkciju, već i na saradnike u koje imam veliko poverenje. Naravno, uz sve to je najvažnija ljubav prema poslu koji radim, pre svega prema umetnosti. Ljubav je uvek na prvom mestu. Ja sam baš danas, razgovarajući sa svojim kolegama u Kolarcu, rekao da želim, bez obzira na to što znam da je teško, da nam svima bude uživanje u tome što radimo i da se to oseti kroz opštu atmosferu u ovom zdanju. Mi se bavimo umetnošću, kao i obrazovanjem, a to su najvažnije vrednosti jednog društva, vrednosti koje je promovisao i naš zadužbinar pre 150 godina i mi to moramo da negujemo i njegovu misiju da nastavimo."
Kolarčeva zadužbina, kao nezavisna i samostalna institucija, nema finansijsku pomoć države niti Grada Beograda, ali je svrstana u red institucija koje uživaju posebnu brigu. Šta to tačno znači?
"Ta odluka, da Zadužbina bude institucija koja uživa posebnu brigu, suštinski je važna za naš opstanak. Ilija Milosavljević Kolarac je pred svoju smrt 1878. godine napravio testament po kojem je sve svoje materijalno nasleđe, kao i novac, predao grupi poverenika kojima je dao instrukcije kako da nakon njegove smrti upravljaju onim što je stekao i kako da to sve bude u službi naroda. U to ne spada samo ova zgrada u kojoj sada sedimo, a koja je za javnost otvorena 1932. godine, već i mnogo toga što je nakon Drugog svetskog rata nacionalizovano. Zbog toga se sada uveliko radi na restituciji, koja je u završnoj fazi. Takođe, Zadužbina je dobijala kroz različite konkurse grada i Ministarstva kulture, sredstva za svoje projekte, ali strateške pomoći nije bilo. Osim Kolarca, u istoj situaciji su, na primer, i Srpska akademija nauka i umetnosti, zatim Matica srpska, Vukova i Dositejeva zadužbina. Moji prethodnici imali su veliki problem kada je proglašena pandemija usled virusa korona i kada je 160 programa odjednom otkazano, a za 4500 kvadrata, koliko ovo zdanje ima, troškovi i obaveze prema javnim komunalnim preduzećima su ogromni, a prihoda nije bilo. Zato je član 21A Zakona o kulturi, koji kaže da je Kolarčeva zadužbina institucija koja uživa posebnu brigu – fundamentalno važan. To je velika podrška države i Ministarstva za kulturu u domenu finansiranja tekućih rashoda i izdataka Zadužbine. To nam puno znači jer se do sada ova institucija izdržavala 75 odsto od prodaje ulaznica za svoje programe, kao i rentiranja svog prostora, a 25 odsto od donacija i sponzorstava."
Scena
17.12.2021. 07:05
Ričard Klejderman, pijanista kojeg slušaju i oni koji ne vole klasiku
Pominjete donacije. Da li to znači da i danas postoje ljudi u Srbiji koji bi poput Ilije Kolarca deo svog stečenog kapitala podelili sa narodom, a u ime umetnosti, kulture i obrazovanja?
"U trenutku proglašenja pandemije Zadužbina je imala 44 donatora koji spadaju u privatna lica, kao i 13 kompanija. Dakle, postoje oni koji žele da pomognu i to uveliko čine, a upravo zbog takvih osoba radimo na kampanji koja sada ima radni naziv ’Novi zadužbinari’, a cilj je da se šira javnost upozna sa svim činjenicama zbog kojih je Kolarac toliko važan za naše društvo u celini, ne samo za kulturnu scenu Beograda. Ova cela zgrada je muzej, ovde su se dešavale mnoge važne i interesantne stvari, a javnost to ne zna. Takođe, Knez Mihailova ulica, koja je u neposrednoj blizini, puna je stranih turista, ali i poslovnih ljudi, cilj nam je da i njih privučemo i animiramo ne samo našim programom, već celokupnom ponudom Zadužbine. Sve svetske koncerte dvorane, na primer, naplaćuju ulaz samo za obilazak, sa kustosom ili ne, zašto to ne bismo radili i mi. Takođe, ta zdanja imaju i prodavnicu suvenira, mini-muzej… Siguran sam da u Srbiji ima ljudi kod kojih je veoma razvijena svest o opštem dobru, ljudi koji mogu i žele da sa nama učestvuju u projektu preporoda Kolarca, koji je naš Karnegi hol, u svakom smislu. Zadužbina Ilije Kolarca je kuća svih nas i u tom smislu ćemo razvijati nove projekte, radićemo na unutrašnjem i spoljašnjem uređenju zgrade i vratićemo joj stari sjaj, jer kada je otvorena 1932. godine mogla je da stane rame uz rame sa najvećim sličnim hramovima umetnosti u svetu. U tome nam je najveći partner Zavod za zaštitu spomenika i kulture grada Beograda."
Da li postoje umetnici koji bi svoj talenat predstavili na besplatnim koncertima, zarad opšteg dobra i publike koja želi, ali ne može da plati ulaznice za skupe koncerte?
"Naravno da postoje, a njihov predstavnik u ovom trenutku je Nemanja Radulović. On je veliki ambasador ne samo kulture i umetnosti svoje zemlje, već i Kolarca. Svake godine na Dan Velike dvorane, 4. februara, nastupa ’pro bono’, a ovde je snimio i materijal za svoj novi CD. Osim njega, imamo i podršku nekih stranih umetnika koji shvataju značaj Kolarca za kulturu Srbije i žele da pomognu obnovu. Takođe, Kolarac je uvek bio mesto promocije mladih muzičara, u skladu sa tim je i pokrenut ciklus promenadnih koncerata za nove talente, i taj ciklus će postojati i dalje. Sreten Krstić je, na primer, svoju karijeru započeo baš u Kolarcu."
Velika sala Kolarca ima 883 mesta. Zvuči malo za jedno zdanje koje ima 4500 kvadrata, ali i mnogo s obzirom na to da živimo u 21. veku i da su neki drugi zabavni sadržaji uzeli primat. Da li u zemlji u kojoj su rijaliti programi najgledaniji među gotovo svim uzrastima, može koncertom klasične muzike da se napuni sala od 883 mesta?
"Nije nam cilj da se takmičimo sa novim populističkim vidovima zabave. Siguran sam da publika postoji i zato nam je važno da je negujemo, to kažem iz ličnog iskustva. Prošle godine je u Beogradu nastupala Elina Garanča, vodeći svetski mecosopran. Njen koncert bio je na Tašmajdanu, vreme za promociju bilo je veoma kratko, ali je poseta ipak bila fenomenalna, a ona mi je posle koncerta rekla: ’Ova publika je fantastična i ja bih volela ponovo ovde da pevam.’ Isto je bilo i kada je gost našeg grada bio Plasido Domingo – Tašmajdan, na kojem je nastupao, bio je prepun. Marta Argerič je, na primer, napunila Veliku dvoranu Kolarca. Dakle, Beograd ima publiku, a na nama je da osmislimo i realizujemo sadržaje za tu publiku."
Scena
26.05.2022. 13:52
Nikola Pjovani: "Ako slepo slediš isplativost, brzo ćeš se naći u paklu"
Scena
31.05.2022. 15:05
Marčelo Mastrojani pevao u Kolarcu
Kolarac nisu samo koncerti. Ovde postoji i bioskop, a organizovane su i razne tribine, predavanja, izložbe, škole jezika… Kolarac ima i svoju knjižaru. Da li je to sve i dalje aktuelno?
"Sve je aktuelno, ali nisu svi ti segmenti i dalje podjednako vodeći. Naš Centar za učenje stranih jezika, na primer, nekada je bio lider na tom polju. Ne samo usled pandemije, već i zbog porasta konkurencije, naša škola više nije vodeća i nije prvi izbor onih koji žele da nauče strane jezike, nažalost."
U Velikoj dvorani svirali su najveći svetski muzičari i postoje audio-snimci njihovih nastupa. Da li ćete ih, možda, učiniti dostupnim široj javnosti?
"Najveći partner Kolarca je Radio-televizija Srbije. Simfonijski orkestar RTS-a u Velikoj dvorani ima probe, snimanja i koncerte. Ovde je njihovo radno mesto. U ovom trenutku, dok mi razgovaramo, u toku je snimanje novog audio-materijala baritona Željka Lučića, naše najveće operske zvezde. Decenijama unazad ovde su snimali mnogi velikani svetske i domaće muzičke scene, Rihter, Rubinštajn… i većina tih snimaka je sačuvana. Ne postoji cena koju pravi ljubitelji klasične muzike ne bi platili da mogu da čuju svoje omiljene pevače. Zato ćemo raditi na tome, ali i na ostalim sadržajima koji će doprineti da Kolarac uvek bude pun. Međutim, to ne zavisi samo od izvođača, već i od toga kako je njihov nastup najavljen, da li je publika obaveštena na pravi način. Kolarac svi doživljavaju kao jednu serioznu instituciju, što ona i jeste – hram umetnosti, i to nećemo menjati, ali hoćemo način komunikacije sa publikom koji mora da postane moderan. Želimo da Kolarac bude savremen, dostupan svima, da naše prostorije budu prepune posetilaca, da se čuju strani jezici, da se na istom mestu nađu i mladi i stari, turisti, da sve vrvi od života."
Komentari
