Scena
29.12.2021. 07:05
Silvana Hadži-Đokić

Preporuka za čitanje

Crno Sunce: Kako je živeti u svetu privilegovanih kada to niste

Čitanje, knjiga, književnost 24.8.2021.
Izvor: Shutterstock

Predstavljamo vam roman Rejven Lejlani: "Sjaj“, prevodilac: Miloš Petrik; izdavač: Booka

Rejven Lejlani rođena je 1990. Živi u Bruklinu. Diplomirala je na umetničkoj katedri Univerziteta u Njujorku i bila pisac rezident Fondacije "Aksin“. Radove je objavljivala u referentnim književnim časopisima.

Njen prvi roman "Sjaj“, o mladoj crnkinji koja pokušava da se snađe u Njujorku privilegovanih belaca, postao je bestseler i osvojio mnoge nagrade, između ostalih i prestižno priznanje Nacionalne književne kritike "Kirkus“ za debitantski roman.

Knjigu je posvetila majci, a majka njene antiheroine Ide je mrtva, samoj sebi je oduzela život, pošto se izlečila od bolesti zavisnosti i o klin okačila korišćenje narkotika uz pomoć crkve adventista sedmog dana, iako su se pripadnici ove zajednice razleteli oko majčine bolesničke postelje poput muva, postavši pozadinska buka njenog detinjstva.

Ida je dete kojoj se majka nije posvetila i nikad je nije stavila u centar, naprosto zato što je ona već bila u njemu. Majčin suicid desio se u njenoj adolescenciji. Ni otac, bivši veteran, koji je majci platio rehabilitaciju, nije uspeo da se izbori sa svojim avetima. Ida u svet odraslih stupa kao siroče, bez podrške, imovine i ikog svog.

I dok ih je imala, roditelji su joj bili ispražnjene ljušture koje je izglodao Njujork, kao rđa gvozdenu palicu, živeći i umirući u četvrtima u kojima se meša miris hleba i kanalizacije.

Junakinja "Sjaja“ dobija otkaz u izdavačkoj kući na Menhetnu, u kojoj je isprobala sve mlađe muškarce, i malo starije, od dostavljača i momaka iz tehničke podrške do nadobudnih urednika. Studentski kredit je njena svakodnevica, giljotina novčanika i statusa. I njenih emocija. Omča oko vrata. A ona nema zaleđinu, roditelje, rodbinu ili privilegije. Živi sa cimerkom u tesnom stanu, lišenom detektora za dim, deleći ga s miševima i mišolovkama i isparenjima iz ventilacionih cevi.

Da li je Ida, pre nego što je započela vezu sa Erikom, lutala po marginama grada, nalik slobodnom radikalu koji čeka svoj fatalni antioksidans ili molekul kome će da injektira bolest?

U Njujorku vlada nemilosrdni zakon nužnosti. Lejlanina junakinja, antiheroina tamne puti i bujnih kovrdža, gubi zdravstveno i socijalno osiguranje u bliskoj budućnosti, nema stalni posao, a povećanjem stanarine i naglim odlaskom cimerke ostala je i bez stančića koji je delila ne zbog želje za druženjem, već zbog prepolovljenja troškova.

Otkaz na poslu znači da studentski kredit više neće moći da otplaćuje, ako se preko noći ne zaposli. Dostupni su joj poslovi isporuke, dostave, biciklom ili pešice, uloga ozbiljnih klovnova koji odavno više nikoga ne zasmejavaju i koji su pre konceptualni umetnici nego zabavljači. Više dosadni nego tužni.

Procenat crnih devojaka u kulturi belog čoveka je mali. U velikoj izdavačkoj kući u kojoj je radila bila je još jedna crnkinja, sa kojom nije razvila očekivanu solidarnost. Crno sunce nije zasijalo uzajamno. Naprotiv, žmirkalo je.

Zato ne čudi što joj je Erik, njen mnogo godina stariji ljubavnik, postao familijaran na neočekivan način. Ne onako kako Glen Klouz u filmu "Opasne veze“ pokušava da se svom slučajnom ljubavniku ulije u život. Kao sona kiselina bačena na lice. Kao pesticid, zagađenje vazduha, kisela kiša. Horor.

Idin način je zapanjujući. I zbunjujući. U njemu ona, društveno blokirana, oživljava kroz stvaralaštvo. Grabeći napred.

Njena crna boja, isto kao kod drugih bela, nije se utopila u ništavilo, već u crno sunce, izvor svetlosti i prosvetljenja. O kome su govorili isihasti.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
30°C
25.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve