Scena
25.11.2021. 07:05
Silvana Hadži-Đokić

Preporuka za čitanje

Roman u kojem se mrtvi obraćaju živima, a njihove ispovesti su dragocene

Čitanje, knjiga 24.8.2021.
Izvor: Shutterstock

Predstavljamo vam roman Roberta Zetalera: "Polje“, prevele: Ljiljana Ilić i Nataša Vukajlović Fisher; izdavač: Booka

Robert Zetaler, pisac, scenarista i glumac, rođen je u Beču 1966. Završio je školu glume u Narodnom pozorištu u Beču i dugi niz godina bio prisutan u pozorištu, serijama i filmovima.

Autor je sedam romana i dobitnik nekoliko nagrada kao pisac i scenarista. Na književnu scenu stupio je 2006. godine. Romanima "Trafikant“ iz 2012, "Čitav život“ iz 2014. i "Polje“ iz 2018. postigao je veliki uspeh među čitaocima, stvorivši bestselere.

Dela su mu nagrađivana, prevedena na više od četrdeset jezika i adaptirana za film i pozorište.

Kao glumac Zetaler je ostvario zapaženiju ulogu u Sorentinovom filmu "Mladost“ 2015. godine.

Robert Zetaler nam je u romanu "Polje“ pokazao da se život ne mora praktikovati, potvrđivati, slaviti, otaljavati samo iz ptičje perspektive, iz centra zbivanja, već se o njemu može govoriti iskošeno, sa periferije, lokalnog groblja, iz večitih kuća dva metra ispod zemlje, čak iz nekropola, i iz suprotne, žablje perspektive, kada su objekti koje posmatramo iznad nas, baš kao što je situacija na ovakvim mestima. U ultimativnom viđenju, mrtvi posmatraju žive, iz svojih manje ili više vlažnih grobova i ponešto im govore, svojim nemuštim glasovima i nečujnim jezikom.

"Polje“ je groblje provincijskog gradića Paulštata. Odatle se dvadeset i devet njegovih žitelja obraća živima. Ali to nisu zastrašujuće priče, u njima nema ničeg mističnog i zaumnog. Komunikacija je neposredna i direktna. Nema horora, žala, kukanja, patetike, protivljenja, zavisti, crnila, ali ni licemernog formalizma i besmisla nadgrobnih natpisa, epitafa i citata koji više govore o živima nego o pokojnicima. Mrtvi pričaju o svom životu kao da nisu prošli kroz kapiju smrti, kao da barijere nema. Njihove ispovesti su jednostavne i dragocene.

Priča o kupovini zemljišta za lokalno groblje lako bi mogla da se pretvori u urbanu legendu. Taman kad su gradski oci pomislili da su kupili zemlju za buduće gradsko groblje budzašto, vlasnik jalove, beskorisne zemlje dodatno za objekat izgrađen na njoj traži astronomsku cenu, koju prevaranti u liku minornih političara zbog opšteg interesa moraju da plate. Divan je osećaj trijumfa, kada nišči pobedi sistem zasnovan na eksploataciji siromašnih.

U pesmi "Hamlet“ Borisa Pasternaka, sadržanoj u romanu "Doktor Živago“, na samom kraju pojavljuju se stihovi: "Nije život što i polje preći.“ Oni pripadaju glavnom junaku, lekaru i pesniku Juriju Živagu. U ovom stihu vidim sličnost između romana "Polje“ i slavnog romana "Doktor Živago“. U Zetalerovom slučaju "Polje“ je groblje, a u Pasternakovom život, predvorje grobno, jer polje se može proći lagodno ili tegobno u zavisnosti da li je u pitanju mirisna livada lavande, maka ili poljskog cveća ili minsko polje, živo blato, teren pun džombi u kome se lako može povrediti.

Iz prostorne perspektive "Hronike palanačkog groblja“ Isidore Sekulić, ali i austrijskog Paulštata, bez esencije vremena polje života i smrti, grad i groblje postaju isto. Između njih je znak jednakosti. Oni su slojevi jedne ikone. Van vremena.

Žablja perspektiva izokrene se čas u kolorističku, preplavivši Paulštat toplim ili hladnim bojama, čas u ikonološku, uvećavajući figure po značaju a ne po njihovoj udaljenosti ili raspoređenosti u prostoru, ili u specijalnim, nadahnutim momentima u poliperspektivu, kojom se jedan predmet posmatra iz više uglova, što je svojstveno šarolikom kubizmu, ali i drevnom egipatskom slikarstvu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
8°C
01.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve