Scena
18.11.2021. 08:05
Silvana Hadži-Đokić

Preporuka za čitanje

Sva imena boginje ljubavi

Afrodita
Izvor: Shutterstock

Predstavljamo vam knjigu Betani Hjuz: "Venera i Afrodita“, prevodilac: Dubravka Popadić Grebenarević; izdavač: Laguna

Istoričarka Betani Hjuz nas vodi kroz kompleksnu istoriju zapadne civilizacije staru šest hiljada i više godina. Stopama drevne boginje ljubavi ne samo kroz civilizaciju hrišćanstva, koja je sudeći po vesnicima i proroštvima na zalasku, već i kroz starozavetnu mojsijevsku veru u jednoga boga, kao prvu monoteističku religiju, do još drevnije mnogobožačke civilizacije Sumera, Akada, Vavilona, Tira i Biblosa.

Profesorka Betani Hjuz je nagrađivana istoričarka, autorka i voditeljka, koja se već 25 godina bavi antičkom i srednjovekovnom istorijom i kulturom. Predaje na brojnim univerzitetima u Velikoj Britaniji, između ostalih na Oksfordu i Kembridžu, i naučni je saradnik u Kraljevskom koledžu u Londonu. Napisala je i vodila više od 50 radio i TV dokumentaraca.

Teško nam je da shvatimo konstantu boginje ljubavi različitih imena kroz drevne kulture. Ali, pogledajmo samo šta se u istom periodu desilo tamo gore, među zvezdama. Današnja Severnjača, uz pomoć koje se orijentišemo, alfa zvezda Malog medveda pre 5000 godina bila je nepoznata, utonula u galaktičko tihovanje. Severnjača ondašnjeg neba, zvezda vodilja drevnim moreplovcima i starim narodima, bila je na drugoj strani, zvala se Tuban, i bila je najsjajnija zvezda sazvežđa Zmaja. Za 14.000 godina Severnjačom će se zvati zvezda Vega, ako ovaj svet i dalje bude postojao.

Dok je mnogoimena Afrodita hodila zemljom i nastajala iz morske pene, ostavljajući svoje kipove i pravila kulta, validne artefakte izuzetne lepote i vrednosti, u astronomskom smislu tačka precesije se pomerila iz sazvežđa Riba, u borbenog Ovna (jevrejski, starozavetni monoteizam) 2150 godina pre pojave Hrista, ili još dalje u sazvežđe Bika, unazad 4300 godina pre istog događaja, u plodnim dolinama Nila, Tigra i Eufrata, kao deo mnogobožačkog panteona.

"Venera i Afrodita“ nastala je iz crnila pamtiveka kao igra svetla, drevna Ištar, često zvana razbludna, Astarta, vajana sa rogovima na glavi kao božanskim ukrasom, Inana, svemoćna tinejdžerka koja u ratu poprima lice bradatog muškarca, boginja hermafrodit, pre Kiparske avanture i apoteoze kulta, u Korintu, kao stvorenje od bronze, nazvana Afrodita, a u Pompeji zavodljiva Venera.

Nije li vavilonska Inana, o čemu svedoče skulpture i reljefi od kamena, alabastera, terakote, slonovače, bronze, zlata, znana kao "Gospa Danice i Večernjače“ stari naziv planete Venere, koja se i pre šest hiljada godina i danas podjednako okreće oko Sunca, što će verovatno činiti i sutra.

Njen univerzalni duh ovekovečio je vajar, Praksitel, koji je uz Skopasa i Lisipa najveći atinski skulptor IV veka p. n. e. i predstavnik takozvanog lepog stila. On je izvajao Knidsku Afroditu (po narudžbi grada Knida), najslavniju skulpturu, najlepšu Veneru, prvu obnaženu izvajanu skulpturu u istoriji, merilo lepote.

Naga Afrodita privlačila je hodočasnike i ljubopitljivce iz celog sveta, kroz taloge vekova, mada joj je original izgubljen u Carigradu, zamenile su je njene bezbrojne kopije i sačuvale je od zaborava, kako boginji tog ranga i dolikuje.

Spekulisalo se i o tome kako je Praksitel uspeo da ovekoveči besmrtnu lepotu svog izvajanog akta. Po kom modelu, čime nadahnut? Za model mu je poslužila sopstvena naložnica, kurtizana Frina, atinska lepotica. Iako se Afrodita u spevovima tog vremena pita: "Gde to Praksitel vide mene nagu?“, ona dobro zna da je u mermeru ovekovečena smrtnica. I ništa ne bi menjala ili dodavala.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ljiljana Kapor: Da je Moma Kapor bio na premijeri...
Zelena čoja Montenegra

Intervju

13.11.2021. 17:05

Ljiljana Kapor: Da je Moma Kapor bio na premijeri...

"Da je Moma Kapor bio na premijeri predstave ’Zelena čoja Montenegra’, u Beogradskom dramskom pozorištu u utorak uveče 9. novembra, mislim da bi mu se dopalo kako je sve urađeno. Mada, on je uvek govorio: ’Evo vam tekst, snimite film, napravite predstavu, bilo šta, samo da ja ne moram to da gledam.’
Close
Vremenska prognoza
clear sky
-8°C
24.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve