Scena
24.01.2022. 18:40
Scena
24.02.2022. 06:05
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Duga priča o detinjstvu koja prekratko traje
Predstavljamo vam poemu-roman Milene Marković: "Deca“
Rođena 9. aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala FDU, Odsek dramaturgiju, 1998. u Beogradu. Pesnikinja, dramski pisac, scenarista.
Objavila hronološkim redosledom od 2001. do 2021. "Pas koji je pojo sunce“, "Istina ima teranje“, "3 drame“, "Crna kašika“, "Ptičje oko na tarabi“, "Pre nego što sve počne da se vrti“, "Pesme“, "Drame“, "Pesme za žive i mrtve“, "Zmajeubice“, "Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme“ i poemu-roman u slobodnom stihu "Deca“.
Scena
24.01.2022. 13:58
Dobitnica NIN-ove nagrade je Milena Marković
Neke od njenih prepoznatljivih drama su "Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru“, "Šine“, "Šuma blista“, "Brod za lutke“, "Zmajeubice“, "Pet života pretužnog Milutina“, "Deca radosti“ itd.
Prošle nedelje pisala sam o poljskoj autorki Salći Halas predstavljajući njen roman-poemu "Potop“, nominovan za najveću poljsku nagradu "Nike“ 2020. godine. Ove nedelje predstavljam našu Milenu Marković, koja je napisala takođe roman-poemu. Grupisala sam ove dve autorke kao omiljeni trend, koji bih rado pretvorila u kult.
Nisam imala nameru da redosledom predstavljanja vrednujem oba ova, slična po formi, ali po sadržini različita dela. Spaja ih slobodan stih, a razdvaja gradacija istine koju saopštavaju.
Istina Markovićeve je kao koktel kiselina, najezda varvara, huligana navijačkih, stampedo uplašenih životinja i ugroženih vrsta, planinska lavina, osinjak, zmijarnik ispod kreveta...
Scena
04.01.2022. 07:05
Lana Bastašić: Pisanje je jedina konstanta u mom životu
Vesti
19.10.2021. 07:10
Svetislav Basara: Demon protivljenja vlada svetom
"Deca“ Milene Marković su duga priča o detinjstvu koja prekratko traje. O deci koja rađaju decu, deci svojih roditelja i roditeljima svoje dece. Novorođeni ili starmali, mi smo dobrovoljci u usporenom materijalnom razvoju, grejemo se na furuni detinjstva iz koga iskačemo ravno u starost, a ponekad u smrt. A omiljena zabava familije, razbibriga na prvom mestu je sahrana.
Milenina ispovest svima nama je poznata, čak prepoznata. Ona je seme, posejano u svima nama. Zato je pomirila dva sveta, elitiste i populiste, svet poezije i proze, i uspela da nakon konstatacije o smrti romana vaskrsne umiruću mrcinu dramatičnom autofikcijom, ispovednom metodom kakvu su praktikovali isihasti, ali i čuveni zavodnici o kojima je pisao lord Bajron ili Puškin u najpoznatijem svom delu "Evgenije Onjegin“.
Pobrinula se i da anulira smrt, sramotu, skandale, podele i licitacije oko NIN-ove i svih ostalih nagrada, napiše nešto inovativno, nalik svojevremenom iskoraku Svetislava Basare u romanu "Fama o biciklistima“, posle čega se popeo uvis, jezdeći kroz naša ovdašnja književna mitarstva.
Dva fronta oko NIN-ove nagrade, ignorantski, protivnički, koji izgleda i deluje kao da kusa "kiselo grožđe“, jer alternative najvećoj nagradi književne kritike za roman godine – nema, i onaj drugi, slatko-limunovski, pobornički, pomirila je srpska Silvija Plat i Vislava Šimborska u jednoj osobi, žena čije su retardirano dete izvukli nekoliko nedelja ranije zbog odlaska akušera na godišnji odmor i zbog sumnje u majčinu malignu bolest koja se pokazala kao lažna uzbuna.
Milena Marković je jednim udarcem ubila dve muve, vrativši dostojanstvo najstarijoj i najprestižnijoj našoj nagradi, koja se valjala u blatu decenijama, dodavši joj malo čarobnjačkog praha od Kirke i Medeje zajedno, magiju iščekivanja od budućnosti.
I zaista, verujte mi, "Deca“ su knjiga koju bih i sledeće nedelje, i sledeće, i one tamo, htela da ponovo pročitam i predstavim čitaocima. Uz nju sam plakala, smejala se, škrgutala zubima i bila okamenjena, opčinjena istinom koju sam mogla popiti samo naiskap. Kao književni rokenrol. Otkrovenje i nadahnuće.
Komentari
