Verujete li u sudbinu? Pet mogućih životnih scenarija u "Noći bez svitanja“

Dženi Erpenbek rođena je 1967. godine u Istočnom Berlinu. Studirala je opersku produkciju i pozorište na Humboltovom univerzitetu, kao i režiju na Muzičkoj akademiji. Na književnu scenu stupila je 1999. romanom "Staro dete“. Nastavila novelom "Knjiga reči“, romanima "Pohođenje“, "Stvari koje nestaju“, "Noć bez svitanja“, "Nepravilni glagoli“ i "Kairos“.

Erpenbekova, jedna od najznačajnijih nemačkih spisateljica, dobitnica je brojnih nagrada, između ostalih i međunarodne Bukerove nagrade 2024. godine za roman "Kairos“.

Šta je ljudski život od tačke A do tačke B? Sudbina ili totalno nebitna stvar, jer izranjajući iz ništavila rođenjem, smrću uranjamo u njega. Život ili čekaonica konačnog ništavila, vremenski ograničeno međuvreme koje može varirati od smrti na porođaju do metuzalemskog života koji se oblikuje u zaborav, od nulte do stote godine. Zar je bitna nit života, njegovo trajanje kad je nastupila činjenica smrti, odnosno kad će ona neminovno nastupiti, jer svaki život zatrovan je svojim krajem, tačkom suprotnom od rođenja?

Verujete li vi u sudbinu? Mislite li da život ima smisla? Čak kad iz svog okrilja ispusti bebu u pelenama, još neprohodalu?

Erpenbekova nam nudi pet mogućih životnih scenarija, od smrti u kolevci do smrti u staračkom domu. I pet dijametralno različitih civilizacijskih uglova – provincijski gradić u Galiciji, carski Beč, Crveni trg u Moskvi, Istočni Berlin iza "gvozdene zavese“, rušenje Berlinskog zida i ujedinjenje Nemačke. Život koji traje nekoliko meseci ili više od devedeset godina.

Srčana slabost novorođenčeta, deteta Jevrejke i goja, prokleto ritualom predaka jer joj otac nije Jevrejin, a možda joj je grudva snega bačena na grudi produžila život, do nesrećne ljubavi zbog koje je devojka odlučila da umre. Ili je ipak nastavila da živi, shvativši da nije samoubica?

Pero Zubac: "Druga su vremena i druga su deca"

Intervju

Intervju

Scena 26.11.2022. 12:00

Pero Zubac: "Druga su vremena i druga su deca"

"Pisci naučne fantastike su vas davno upozorili..."

Intervju-Goran Skrobonja

Intervju-Goran Skrobonja

Scena 11.10.2022. 12:10

"Pisci naučne fantastike su vas davno upozorili..."

Olivera Zulović: "Knjigu i držanje za ruku ništa ne može da zameni"

Intervju

Intervju

Scena 05.02.2023. 22:00

Olivera Zulović: "Knjigu i držanje za ruku ništa ne može da zameni"

Par mladih komunista, postaju žrtve suda partije, mašinerije gulaga, ili žena zbog političkog vica koji je čula iz usta sudije neumoljive partije biva pošteđena, premeštena u Istočni Berlin, gde nastavlja karijeru agitpropa, koja nakon što je primila najveću kulturnu nagradu za životno delo, sapliće se, pada niz stepenice u kući koju je sama izabrala da u njoj živi, i lomi vrat. Ili se fatalna povreda kulturne poslenice nikada nije ni dogodila, ali je njena nagrada za životno delo zaboravljena nakon rušenja Berlinskog zida, tako da je čelična ledi koja je prašila iza "gvozdene zavese“ postala anonimna u modernom staračkom domu.

Defile ortodoksnih Jevreja, imperatorskog katedralnog katoličanstva, ceremonija i rituala, ateizma i komunističke ideologije, propasti imperija, hidre nacizma, rušenje Berlinskog zida i sovjetske države, spajanje obe Nemačke upleli su se u vrzino kolo.

Gromoviti Jahve, bog Aškenaza i Sefarda, Isus sa trnovom krunom na glavi, nad svim hrišćanskim konfesijama, Karl Marks i Fridrih Engels sa ujedinjenim proleterima celog sveta, zbog kojih i Lenjin sa atributima boga leži topao na Crvenom trgu, iako odavno više nije živ. Kao oličenje vrhunske ironije.

Verovali-neverovali, smrt je sudbina, ništa pre toga i ništa posle, tvrdi Erpenbekova.