Scena
26.11.2021. 07:05
Dragana Todorović

Intervju

Igor Todorović: Moda je švedski sto za kojim se mnogi prejedu

Igor Todorović
Izvor: Miša Obradović

Tekstilna industrija u Srbiji gotovo da i ne postoji, ali nas to ne sprečava da ipak imamo "Beogradsku nedelju mode“, "Srpsku nedelju mode“, ranije i "Fashion Selection“, dakle najmanje tri velike modne manifestacije koje uvek imaju brojne revije, publiku, medijsku pažnju. Kako to objasniti?

"To je potreba ljudi da se bave autorskom modom, što je sa jedne strane vrlo pozitivno. Međutim, s druge strane, zaista imamo veliki problem – nedostatak industrije, nedostatak esnafa, i sa time se suočavamo svi i na mnogim nivoima. Zato je podrška tekstilnoj industriji veoma važna, jer ona poslednjih dekada zaista regresira. To je vidan nedostatak, čak i na tim modnim manifestacijama je malo onih koji predstavljaju lokalnu tekstilnu industriju, više je onih koji čine mejnstrim i autorsku modu“, kaže za "Ekspres“ modni dizajner Igor Todorović, široj javnosti poznat kao stilista predsednika Srbije, a pravim ljubiteljima mode kao kreator brenda "Igor Atelier“ koji se odlikuje visokim kvalitetom materijala i izrade.

Igor Todorović školovao se u jednoj od najboljih akademija visoke mode u svetu "Koefia“ u Rimu, dobitnik je modnih priznanja kod nas i u Italiji, predaje na Italijanskoj školi mode "Accademia dell Lusso“ u Beogradu, oblači brojne poznate ličnosti, a imao je i svoj brend obuće "Joshua“.

"Mnogo mi nedostaje ’Joshua’ jer je to bio divan period mog života. Zahvalan sam ljudima koji su stajali iza tog brenda i sa kojima sam divno sarađivao. To su zaista značajne osobe u svetu obuće, sa kojima sam realizovao izvanredan projekat koji je zadobio poverenje brojnih klijenata u Srbiji, a i šire. Pojedini modeli imali su elemente našeg nacionalnog veza i to je jedna moja mala pobeda – da Italijanima prodamo ono što je ’par excellence’ njihovo. Želja da se time opet bavim nije prestala. Svojevremeno sam uradio jednu manju liniju obuće pod svojim brendom, ali za to je potrebno mnogo energije i ulaganja. Dobar primer trajanja na modnoj sceni kod nas je brend ’Lilu’ Danijele Biškup, koja je dokaz da u Srbiji zaista mogu da se naprave zanimljive, autentične i kvalitetne cipele.“

Da li imate objašnjenje za činjenicu da žene mnogo vole obuću?

"Objašnjenje je u tome da je obuća nov modni jezik koji je pobedio. Nekada je obuća uparivana uz haljine, a danas se to drugačije gleda. Sada je obuća često značajnija od odevnog komada, a i to je kupovina koja nema ograničenja. ’Malo sam se ugojila’ ili ’malo sam smršala’ ne važi kada je obuća u pitanju. Obuća je ono čime žena može donekle da opiše svoj život i da na najbolji način gazi kroz taj život.“

U Beogradu se upravo održava "Nedelja mode“. Nema Vas među učesnicima? Da li ćete, možda, biti u publici i na kojoj reviji?

"Sa velikom pažnjom pratim ’Beogradsku nedelju mode’, a ove godine nismo učestvovali, mada smo imali razgovore na tu temu. Žao mi je što sam propustio reviju Dragane Ognjenović kojom je otvorena manifestacija, bio sam sprečen zbog nekih svojih drugih obaveza. Ono što želim da vidim je i omaž Mirjani Marić, kao i još nekoliko autora koji su na modnoj sceni, a koje vrlo cenim.“

Todorović
Izvor: Miša Obradović

Bili ste prvi srpski modni urednik magazina "Man’s Health“ i "Cosmopolitan“. Da li ih i danas čitate i na koji način se informišete o modnim trendovima?

"To je bilo fantastično iskustvo, divno modno putovanje u kojem sam imao privilegiju da učestvujem, da budem deo tih prvih aktivnosti kada je licencno novinarstvo u Srbiji u pitanju. Međutim, sada ih ređe čitam jer sam kroz svoj brend slabije zastupljen u tim, takozvanim glosi novinama. Što se informisanja tiče, trudim se, zapravo, da se ne informišem ne bih li tako zadržao svoju autentičnost. Mada, to je danas veoma teško jer živimo u svetu vizuelnog koji nam pruža bezbroj informacija koje ostaju u nama i onda se desi da pročitamo kako je neko izjavio da je baš on to prvi napravio, a ostali tek posle njega. A zapravo je to sve samo dokaz da vizual koji je neprestano prisutan živi u našim glavama 24/7. Dok sam radio u magazinima koje ste pomenuli, mi smo objavljivali šta je trend, šta je najbolji modni izbor za taj mesec i brojne druge rubrike smo imali. Danas je, međutim, komunikacijski kod drugačiji, on je određene novine pretvorio u heraldiku. Takav će, na primer, uvek biti ’Vog’, ali se on sada u Velikoj Britaniji prodaje za dve funte i mene to čini veoma tužnim. Mislim da je važno da novine opstanu, barem u mom ’old skul’ konceptu, važno je da i dalje možemo da pipnemo malo papira.“

Za rad u medijima dobili ste brojna priznanja i nagrade, bili ste i glavni i odgovorni urednik "Fashion TV“ kanala za Jugoistočnu Evropu. Kakva su Vam sećanja na taj posao i zašto niste ostali u medijima?

"Bilo je veoma izazovno da iz print medija pređem u elektronski. Mediji su me mnogo toga naučili, dali su mi prijateljstva kojima i danas mogu da se pohvalim. Moj odlazak iz medija bio je u onom trenutku kada mi se učinilo da sam možda rekao sve što je trebalo, kao i da postoje drugi koji će reći više i bolje od mene. Vratio sam se svojoj matičnoj vokaciji, onome za šta sam se školovao, a to je da budem modni dizajner. Mediji su me naučili da budem vojnik sopstvenog brenda, kao i to da nisam samo ja taj brend, već ceo moj tim.“

Dizajn Todorović
Izvor: Miša Obradović

Svoj brend brižljivo negujete i ne odustajete od vrhunskog kvaliteta materijala i izrade. Da li je to recept za uspeh i opstajanje na modnoj sceni ili rizik kojem se svesno prepuštate bez obzira na posledice, s obzirom na to da živimo u svetu gde je konzumerizam preovladao?

"To je rizik, ali moja etičnost prema tome kako su me obrazovali u Italiji, što bi moj otac rekao: ’Tebe su Latini pokvarili’, ne pruža mi ni volju niti ambiciju da podilazim nekim opštim mestima. Konzumerizam je od mode napravio švedski sto za kojim se ljudi često prejedu, uzimaju i ono što im pripada i ono što im ne pripada. S druge strane, moj odnos prema kvalitetu izrade, pre svega insistiranje na zanatskoj doradi, na kvalitetu ljudi koji su deo lanca, od krojača, preko tkanine do gotovog proizvoda, jeste rizik u ovim uslovima jer se suočavate sa problemom izuzetno malog tržišta, kao i ekonomski ograničenog. Istovremeno, taj rizik je zaštitio moju ideju od toga da ne bude isprofanisana, da ne bude opšte mesto, jer to nije moj cilj. Ali, bez obzira na to, često sednem pa se pitam – šta mi je sve ovo trebalo, jer smo mogli da radimo i nešto mnogo ekonomičnije. Međutim, ne odustajem od toga, čak i u ovim godinama koje su mnogo teške.“

Živimo i u svetu u kojem je odbačena garderoba jedan od najvećih zagađivača životne okoline. U vezi sa tim Vi ne sedite skrštenih ruku. Zajedno sa Vericom Rakočević i Tamarom Jarić u Skupštini grada ćete 29. novembra predstaviti vaše viđenje održive mode.

"To je veoma važna tema, a mi smo nemarni i nemušti u vezi sa ekologijom. Moda jeste jedan od najvećih zagađivača životne sredine, ljudi ne znaju kako izgleda proces pripreme jednog odevnog komada, tu se koriste razne hemijske i druge stvari koje mogu biti loše za prirodu. Moda je zagađivač i zbog bačenih stvari. Zato je meni veoma važno da koristim tkanine koje su razgradive, reciklirane i zato insistiram na modi koja se bazira na rečima ’podrži’ i ’izdrži’. Potrebno je podržati ljude koji se bave modom etički i odgovorno, podržati komade koji mogu imati trajanje koje nije ograničeno na jednu sezonu. Istovremeno, veoma je teško biti održiv u kontekstu tržišta koje je svakodnevno gladno nečeg novog. Zato je moja poruka da se vratimo nekim starim vrednostima, da opipamo tkaninu, da prizovemo neku baku ili mamu koja kaže da je to dobra tkanina koja će dugo da traje.“

Oblačite mnoge poznate ličnosti. Sa kakvim se izazovima srećete birajući garderobu za druge, gradeći njihov stil odevanja? Koliko je, uopšte, moguće biti kreativan na takvom zadatku?

"Svi smo mi ljudi, bez obzira na to da li smo prisutni i prepoznati u javnosti ili ne. Zato je prvi korak da se upoznate sa tom osobom, sa čovekom u toj poznatoj ličnosti, a potom da na najbolji način odgovorite onome što je ritam života te osobe. Ukoliko se time bavite senzacionalistički i tabloidno, onda je to samo jedna pojava jednaka onome o čemu je govorio Endi Vorhol – da svi možemo imati svojih 15 minuta slave. Ali, ako se time bavite odgovorno, onda možete ne samo da odgovorite potrebama te osobe, već i da dodate neku svoju estetsku priču ne izlazeći pritom iz onoga što je javni nastup te ličnosti.“

Dizajn Todorović
Izvor: Miša Obradović

Vi ste i stilista Aleksandra Vučića. Da li je predsednik Srbije otvoren za Vaše modne sugestije?

"Ja oblačim predsednika, ne Aleksandra Vučića, i u tom smislu je važno poštovati znamenje države, heraldiku, društvenu ulogu koju obavlja osoba koja je na čelu države. Ako obe strane shvate svoju ulogu na pravi način, onda je put ispravan.“

Postoji teorija da nam bojom kravate političari šalju određene poruke. Da se crvena nosi kada je važno da, na primer, budu upečatljivi u nekom TV duelu, a da je plava primerena za nastupe u kojima se javnosti šalju ozbiljne poruke. Da li je to istina?

"Boje imaju fantastičnu neverbalnu moć komunikacije. Prestolonaslednik Vizantije se zvao Konstantin Porfirogenit zato što je rođen u sobi boje porfira, najskupljoj boji koju je ta civilizacija poznavala. Dakle, boja je oduvek imala svoju težinu. Da li danas neko komunicira bojama na pravi način zavisi od mnogo toga i ne bismo smeli da se u tumačenju oslonimo samo na to.“

Retki su političari koji se izdvajaju svojim stilom odevanja. Tereza Mej, bivša britanska premijerka, nosi upečatljive cipele, a Džastin Trudo, premijer Kanade, šarene čarape. Šta Vi mislite o tome, da li je u 21. veku baš sve dozvoljeno?

"Smatram da je spontanost precenjena osobina, naročito u modi. Sada je moguće svašta, a za to smo možda i mi koji smo nekada radili u ’Cosmopolitan’-u delimično krivi jer smo objavili naslov ’I plastično može biti fantastično’, kao i ’Spajaj nespojivo’. Mislim da je važno poštovati elemente protokola i znamenje države u kojoj se bavite politikom i zbog čega ste, zapravo, i prisutni na javnoj sceni. Kao takvi vi predstavljate svoju domovinu, a kroz te detalje poput čarapa, cipela, mini-suknje gospođe Makron ili broša Angele Merkel, samo dajete svoj lični pečat, ali ne smete preći granicu, jer kada se to desi onda često oni budu i smešni.“

Jedan ste od autora izložbe "Jovanka Broz – u boji“ koja je u holu Radio-televizije Srbije otvorena do 30. novembra, a gde su javnosti prvi put prikazani originalni odevni predmeti prve dame Jugoslavije.

"Jovanka Broz je tom izložbom predstavljena van ideološke slike. Ona je lep dokaz toga da se estetika, etika i protokol prepoznaju i mnogo godina nakon što je era u kojoj je ona imala ulogu prve dame prošla. I danas, toliko godina kasnije, možemo da kažemo za nekoga da ’izgleda kao Jovanka Broz’, da neguje istu tu estetiku. Ona je takođe dobar primer poštovanja ideologije i politike, komuniciranja stavova i načela u vezi sa tim, ali na neverbalan način. Veoma sam ponosan na tu izložbu jer smo zaista sa mnogo muke, a malo razumevanja, došli do izložbe koja beleži fantastičnu posećenost i istovremeno šalje poruku da uz dobru volju i trud može da se ispriča jedna lepa priča o poštovanju estetike.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"House of Gucci“: Šta porodici Guči smeta u ovom filmu
house of gucci, 14. 11. 2021.

Ubistvo sa stilom

14.11.2021. 15:05

"House of Gucci“: Šta porodici Guči smeta u ovom filmu

Središte filma posvećenog porodici Guči, koji će premijerno biti prikazan 24. novembra ove godine, biće 27. mart 1995. kada je Mauricio Guči, unuk osnivača jednog od najstarijih italijanskih modnih brendova, ispred kompanije u Milanu pogođen sa četiri hica...
Close
Vremenska prognoza
clear sky
18°C
28.11.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve