Sport
01.01.2024. 14:05
Zoran Šećerov

(Ne)ćemo zaboraviti

Sport u Srbiji 2023: Mala zemlja velikih šampiona

1
Izvor: EPA / YOAN VALAT

Dovoljno je poređati neka imena, jedno za drugim – Novak Đoković, Ivana Španović, Nikola Jokić, Tijana Bošković, Angelina Topić... Mogli bismo da nastavimo ovaj niz i za 2023. godinu, a nadamo se da ćemo ga u 2024. i produžiti

Otišla je i sportska 2023. Izdvajamo vesti koje se ne smeju zaboraviti uz želju da sličnih u narednoj olimpijskoj bude i više. 

Srbija, ona sportska, bar u ovom trenutku, na kraju 2023, mora bez zadrške da bude ponosna što ima najboljeg sportistu sveta i najboljeg tenisera planete svih vremena.

Moguće je da to Novak Đoković i nije, ali zapravo jeste. A da li i zaista jeste, najbolje je prepustiti drugima da o tome, s manje ili više ostrašćenosti, debatuju. 

Nadnaslov nedavno pristigle vesti glasio je "Svet se još jednom poklonio Novaku". Sve je pratio i naslov "Đoković najbolji među najboljima". Vest iz decembra 2023. potpisala je ekipa sportskog sajta "ThatsAllSport".

U njihovoj priči, ničim izazvanoj osim rezultatima koje je Novak ostvario, srpski teniski as je prvi na listi top 5 najboljih sportista planete svih vremena. Da li je njegova karijera i ono što je pokazao impresivnije od onog što su svetu sporta darovali u nekim prošlim vremenima bokser Muhamed Ali, fudbaler Lionel Mesi, atletičar Husein Bolt ili košarkaš Majkl Džordan, na pozicijama od dva do pet, verovatno će se dugo pričati i prepričavati. Međutim, ono što im se, baš kao ni Novaku, ne može osporiti jeste da su i njihove karijere bile blistave, vredne divljenja i svakog poštovanja.

Ali, Novak je Novak ili neko ko punih 12 godina, na ovaj ili onaj način, dominira svetom tenisa.

Svoju odluku na "ThatsAllSport" sajtu obrazložili su jednom rečenicom: "Đoković se jednog dana pojavio i odmah počeo da pobeđuje." Pametnom dovoljno. Ipak, da bi sve bilo prihvatljivo, u dokazne materijale uvršćen je i podatak da je srpski teniser kroz blistavu karijeru igrao 36 grend slem finala i da je 24 osvojio. Dopunsko objašnjenje glasilo je da je lista rekorda koje je oborio podugačka i još nezatvorena. Na sve ovo, postoji i jedna mala dopuna. 

Tačno 20. novembra 2023. Novak Đoković započeo je svoju rekordnu 400. nedelju na vrhu ATP liste. Onda i 401, zatim i 402, 403... Stigao je do za sve druge i u snovima 406. nedelje.

"To je prilično dobro dostignuće, 400 nedelja na broju jedan. To nikada nije urađeno u istoriji. Neko će sigurno na kraju oboriti taj rekord, ali se nadam da će ostati dugo", posle svega pohvalio je sebe Novak Đoković.

Moguće je i da hoće, ali uz uslov da se ovaj isti Novak Đoković ponovo rodi.

U medijima je 2023. objavljeno i sledeće: "Đoković je u februaru oborio rekord Štefi Graf od 377 nedelja na broju jedan i postao najbolji svih vremena u muškoj i ženskoj konkurenciji. Prethodno je u 2021. godini nadmašio brojku od 310 nedelja koju je kod tenisera držao Rodžer Federer."

I sve ovo se događalo u sezoni kada su mu i prijatelji i neprijatelji predviđali kraj. "Ubicom" šampiona svih šampiona proglašen je Španac Alkaraz. Međutim...

U 2023. Novak je pored živog Alkaraza uz tri grend slema uzeo i još četiri trofeja, uz podatak da je tačku na priču stavio trijumfom na završnom mastersu. Impresivan je i podatak da je u 2023. u svoju korist rešio 82 odsto setova (144 dobijena uz 32 izgubljena) što je najbolji prosek u odnosu na sve ostale igrače sa ATP liste. Bilo bi ih i više, misli se na osvojene setove, da je Novak igrao više. Ali nije. Alkaraz i svi drugi, dakle, moraju u red. Srpski teniser ima već 36 godina, ali i motiv da u 2024. nadmaši – sebe! Druge odavno jeste. Najbolji na svetu svih vremena reket nije zaključao. Igraće i u 2024. To je dobra vest. Tim pre jer je i sam najavio da bi u godini na pragu morao i do takozvanog zlatnog slema koji objedinjuje trijumfe na sva četiri grend slema i pobedu na olimpijskom teniskom turniru.

Tenis bez Đokovića i sa Đokovićem nije isti.

Srbija ima i Angelinu Topić, svoju i evropsku zvezdu u usponu, princezu skoka uvis.

Na svečanoj ceremoniji Evropske atletike federacije u Viljnusu 21. oktobra proglašena je za najbolju mladu atletičarku Starog kontinenta. Tad već kao punoletna jer je 26. jula 2023. napunila 18 godina. 
U vestima iz 2023. moglo se pročitati i to da je srpska atletičarka Angelina Topić u godini ne izmaku osvojila titulu šampiona Evrope u juniorskoj konkurenciji, zatim i da je bila treća na mitingu Dijamantske lige, kao i sedma na Svetskom prvenstvu za seniore, odnosno četvrta na Evropskom seniorskom dvoranskom prvenstvu. I sve ovo na prvom koraku karijere.

Kao najmlađi član srpske ekspedicije, učestvovaće naredne godine i na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu. I na onim, mora se u tako nešto verovati, četiri godine kasnije u Los Anđelesu. Ne bi bilo iznenađenje da se kući vrati s medaljom. Bar jednom sa dve Olimpijade. Ona to može, hoće, želi...

Trener joj je otac Dragutin Topić, nekada svetski juniorski šampion i rekorder, evropski seniorski prvak u skoku uvis iz Splita 1990. Majka Biljana ostala je u svetu atletike upamćena kao rekorderka Srbije u troskoku.

I ona, Ivana Španović, kraljica srpske "kraljice sportova", pamtiće 2023. kao godinu uspeha. U Istanbulu na dvoranskom prvenstvu Evrope osvojila je bronzanu medalju sa preskočenih 6,91 metara. Iste sezone, ovog puta u Budimpešti, riznicu veličanstvenih ostvarenja uvećava osvajanjem prve zlatne medalje na svetskim prvenstvima na otvorenom uz vredan ukras zvani novi rekord Srbije ‒ 7,14 metara. Ovaj rezultat pamti se i kao najbolji na svetu u 2023.

Sve je počelo deceniju pre, što je podatak kojim overava kontinuitet jedne zaista fascinantne karijere. Na Svetskom prvenstvu 2013. godine u Moskvi bila je treća, bronzana. Bila je to i prva medalja za Srbiju na svetskim prvenstvima u atletici, ali i nagoveštaj jedne više nego blistave sportske priče koja se u mnogo čemu graniči sa snovima. 

Osvajanjem bronze uspeh je ponovila i dve godine kasnije, 2015, na Svetskom prvenstvu u Pekingu. U svežem sećanju je i njena medalja, zlatna, plus rekord Srbije, sa Evropskog prvenstva u dvorani 2017. Skok od 7,24 nije bio samo novi nacionalni rekord Srbije, već u tom trenutku i treći rezultat svih vremena u dvorani. 

Takmičenja "pod krovom" donela su joj radost i na svetskim šampionatima koji su usledili: 2016 (srebro), odnosno 2018. i 2022. kada je (do)skočila do zlata.

Sa Olimpijskih igara u Riju 2016. vratila se sa bronzanom medaljom. I taj skok od 7,08 bio je državni rekord.
Petostruka je pobednica Dijamantske lige, poslednji put učinila je to u godini od koje se rastajemo. U onoj koja dolazi Ivana Španović ima samo jednu želju, a to je da na Olimpijskim igrama u Parizu na zaletištu u skok udalj bude zlatna. Srbija će svim srcem navijati za nju.

Pre Pariza Svetska atletska federacija (IAAF) u poziciji je da srpsku sportsku javnost obraduje vešću da je Ivana Španović najbolja atletičarka sveta u 2023. Srpska kraljica "kraljice sportova" ovakvo priznanje je bez dileme zaslužila.
Vest koja se očekivala, 4. juna 2023. dobila je i zvaničnu potvrdu.

Muška reprezentacija Srbije u basketu 3x3 odbranila je titulu svetskog šampiona, pošto je u finalu Svetskog prvenstva u Beču pobedila selekciju SAD 21:19.

Saznalo se istog dana da je Srbija do šestog zlata u istoriji SP-a stigla posle velikog preokreta u finišu meča. Selekcija SAD vodila je 19:15, ali je uprkos svemu Srbija stigla do trijumfa i tako odbranila titulu osvojenu prošle godine u Antverpenu. Boje Srbije branili su i odbranili Dejan Majstorović, Marko Branković, Mihailo Vasić i Strahinja Stojačić. 
Svi osvajači zlatne medalje sa SP-a izborili su plasman u kvalifikacije za turnir za Olimpijske igre u Parizu naredne godine.

Srpski reprezentativac Strahinja Stojačić proglašen je za najkorisnijeg igrača (MVP) Svetskog prvenstva. Ostaće upamćeno za sva vremena da je na SP-u u Beču postigao 55 koševa. 

I od ovih momaka se na OI 2024. očekuje medalja. Bilo bi dobro da to bude zlatna jer su na prošlim Igrama, uprkos činjenici da su igrali najbolji basket, na kraju bili bronzani treći.

Košarkaši, oni najbolji, iz Manile sa SP vratili su se sa srebrom ili medaljom koju je malo ko očekivao. Zapravo, posle debakla na EŠ više se sumnjalo nego verovalo u mogućnosti sastava Svetislava Pešića. 

U prvoj fazi takmičenja redom su padali Kina, Portoriko i Južni Sudan da bi na startu druge stiglo otrežnjenje i poraz od Italije. Ovaj meč pamtiće se i po tome što su "orlovi" u trećoj četvrtini imali prednost od +16. A onda se dogodio potop. Na kraju slavili su Italijani 78:76. Srbija je imala i napad za eventualnu pobedu, ali šut za trojku kapitena Bogdanovića nije bio precizan.

Pre četvrtfinala preslišana je Dominikanska Republika, a u četvrtfinalu i Litvanija. Medalja je bila na vidiku. Na tom putu trebalo je savladati Kanadu. Posle maestralne igre naš tim slavio je 95:86. Kanađanima su presudile trojke Bogdanovića, Gudurića, Marinkovića, Davidovca... I kolektivna rapsodija srpskih košarkaša. 

U velikom finalu slavili su Nemci 77:83. Ne bi bilo nezasluženo i da je trijumfovala Srbija. U samoj završnici meča prvo je Avramović promašio trojku, a zatim i Gudurić dodao loš pas... Treba naglasiti da je Srbija u Manili igrala u nekompletnom sastavu. Tim koji je bio unapred otpisan vratio se ne samo sa srebrnom medaljom, već i vizom za "direktan let" na OI u Parizu. Boje Srbije na Svetskom prvenstvu branili su: Bogdan Bogdanović, Aleksa Avramović, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić, Marko Gudurić, Nikola Jović, Stefan Jović, Vanja Marinković, Nikola Milutinov, Filip Petrušev, Dušan Ristić i Boriša Simanić. Selektor ‒ Svetislav Pešić.

Pešić u Manili nije imao na okupu sve najbolje srpske košarkaše. Imao je one u koje je verovao ili reprezentaciju sastavljenu od igrača koji se najbolje razumeju na terenu. Bar on tako kaže. A ono što kaže on i misli. Mora mu se verovati. Olimpijska medalja u Parizu bila bi i kruna njegove trenerske karijere. Srpski košarkaši nisu učestvovali na Igrama u Tokiju, ali su sa onih održanih u Riju 2016. doneli srebro. Vreme je da se bar, što se tiče medalja, istorija ponovi.

Srbiju su u 2023. obradovali i košarkaši koji to tek treba da budu. Muška juniorska U18 reprezentacija Srbije osvojila je titulu prvaka Evrope, pošto je u finalnoj utakmici savladala selekciju Španije sa 81:71 (24:24, 17:16, 15:11, 25:20). Posle trijumfa posebno je naglašeno: "U izvanrednoj utakmici, naši mladi košarkaši su potpuno nadigrali branioce titule i zasluženo su osvojili zlatnu medalju, pokazavši da košarka u Srbiji i te kako ima lepu budućnost."

Onima koji vole košarku i veruju da je Srbija i dalje sila u ovom sportu posebno je prijalo zapažanje izveštača da je "juniorska košarkaška reprezentacija Srbije prilično ubedljivo osvojila prvo mesto i tako ulila dozu optimizma u domaću košarku nakon godina baš slabih rezultata na velikim takmičenjima mlađih selekcija. Nije suvišno podsetiti u ovom času i na to koga su sve "orlići" nadigrali na šampionatu kontinenta. Prvi na redu bili su Česi, zatim su redom pognute glave parket napuštali Finci, Slovenci, zatim i Danci u osmini finala, onda i Izraelci u četvrtfinalu, Nemci u polufinalu i u finalu Španci.

Šampione je predvodio plej Nikola Topić, nada Crvene zvezde. Bio je najefikasniji igrač Srbije i MVP šampionata. Pored njega, u najbolju petorku šampionata izabran je i krilni centar Bogoljub Marković iz beogradske Mege. Sjajne partije imao je Mitar Bošnjaković, mlada zvezda madridskog Reala, zatim krilni centar Pavle Nikolić iz čačanskog Borca i plej Andrej Mušicki iz Mege. Na visini zadatka bili su i Đorđe Ćurčić (Borac Čačak), Pavle Mišić (Crvena zvezda), Ognjen Romić (Dinamik), Aleksa Ristić (Dinamik), Matija Milošević (Borac Čačak) i Andrej Kostić (Crvena zvezda). Oni su budućnost srpske košarke, moguće i ozbiljan deo reprezentacije koja bi srpsku košarku trebalo da reprezentuje od Olimpijskih igara u Parizu pa u godinama koje dolaze. 

Njihov odlazak na bilo koje takmičenje u odbojci znači osvojena medalja. U 2023. želele su objedinjenu titulu evropskih i svetskih šampionki. Nisu uspele. U finalu Evropskog šampionata igranom u Briselu poražene su od Turske 3:2. 
U grupnoj fazi takmičenja ostvarile su pet ubedljivih pobeda ‒ protiv Ukrajine, Slovenije, Poljske, Mađarske i Belgije. U osmini finala ubedljivo su savladale ekipu Švedske sa 3:0 u setovima, zatim su u četvrtfinalu bile bolje od reprezentacije Češke, da bi u polufinalu trijumfovale nad selekcijom Holandije 3:1 u setovima. U finalu su slavile Turkinje. Ne bi bilo nezasluženo da je pobedio i poraženi tim. Ali, nije. Izveštači su bili jedinstveni u oceni koja se svela na rečenicu ‒ Turkinje su imale više sreće.

Saznalo se takođe da je to bila i osma medalja (3 zlata, 3 srebra i 2 bronze) Srpkinja na prvenstvima kontinenta. Nažalost, ne i odgovarajućeg sjaja da bi se reprezentacija direktno plasirala na Olimpijske igre. Ova u mnogo čemu nenadmašna ekipa morala je u kvalifikacije. Završile su ih "očas posla", kolo pre kraja vizirale su pasoš za najveću sportsku smotru 2024. Jurišaće na zlato.

Zlato ove selekcije je Tijana Bošković. Kao devojčica, bila je odbojkaško čudo od deteta. Danas je jedna od najboljih odbojkašica planete, ako ne i najbolja. Svet to zna, njene protivnice takođe, bilo da protiv nje igraju u dresu reprezentacije ili onom klupskom.

U 2023. s reprezentacijom Srbije osvojila je srebro. Sezonu pre i zlato na Svetskom prvenstvu. U ramu za njenu sliku je i podatak da je sa 26 godina četiri puta bila svetska prvakinja, dva puta sa reprezentacijom Srbije, dva sa svojim klubom Ezačibašijem. I na sva četiri turnira proglašavana je najkorisnijom igračicom (MVP). U istoriji ženske odbojke ovako nešto nikad nikom nije pošlo za rukom.

Od kako je na velikoj sceni postalo je sasvim izvesno da turnir ili utakmicu završi kao najbolja korektorka ili da ovome pridoda i MPV priznanje. Njena veličina je i u tome što po navici svaku utakmicu ili turnir odigra gotovo savršeno.
Turci su joj davali pravo malo bogatstvo da uzme i njihov pasoš, da igra za Tursku. Odbila je bez razmišljanja. Srbija joj ovo nikada ne bi smela zaboraviti. 

Sredinom juna, tačnije 13. dana u mesecu, planetu je obišla vest s naslovom "Ljudi, ovaj Jokić je čudo". Dopuna je glasila: "Srbin doneo NBA prsten Denveru i ušao u istoriju."

Svet je pričao i da Denver nema Jokića slavlje u Koloradu bi bilo odloženo za neka druga vremena. Sa Jokićem i nemoguće se pretvorilo u moguće. 

Pre toga učinjena mu je nepravda. MVP priznanje, treće u nizu, pripalo je drugom. Posle finalne serije, u kojoj je Nikola naravno bio MVP nadmetanja, i oni koji su glasali protiv moćnog Somborca ukorili su sebe da su jednom od najboljih vremena u NBA karavanu i bukvalno oteli što mu je zasluženo pripadalo.

Jedini koji se nije "jedio" bio je momak sa severa Bačke. Nije mu se čak išlo ni na svečanost opisanu kao "trans u Koloradu". Amerikance je "ubio" rečenicom "završio sam posao za koji me plaćate, vreme je da idem u Sombor". Bilo je to sve od čoveka koji igra savršenu košarku. I nekog ko savršeno poznaje sebe. Selektoru Pešiću se zahvalio na pozivu da igra za reprezentaciju Srbije. Nije krio da želi, ali ni to da ne može. A kad ne može da da sve od sebe, govorio je, onda je bolje da mesto ustupi onima koji su namereni da pruže i više nego što mogu. Nije se ljutio ni na one koji su ga zbog svega kritikovali.

I početak nove sezone u NBA trenutno najbolji košarkaš sveta počeo je u svom stilu. Za odlične partije u prva tri meča, u kojima je vodio svoj tim do pobeda, srpski centar nagrađen je zvanjem najboljeg igrača Zapadne konferencije za oktobar. Od kako igra u NBA 13. put u karijeri izabran je za najboljeg igrača meseca.

U 8. kolu dogodio se istorijski tripl-dabl sjajnog Somborca. Uprkos činjenici da je bio pod znakom pitanja zbog povrede koju je doživeo na treningu, našao se na terenu protiv Nju Orleansa i odveo Denver do još jednog trijumfa ‒ 134:116! I to kakvog. 

Novim tripl-dablom pretekao je Lebrona Džejmsa i Džejsona Kida na večnoj listi. Trenutno je sam na četvrtoj poziciji sa ukupno 108 tripl-dablova. U prvih devet utakmica od starta sezone u svakom meču imao je više od 20 poena i 10 skokova. 

Pre Jokića to je uspelo samo Karlu Malonu u sezoni 1988/89. u dresu Jute, kao i Kevinu Garnetu u dresu Minesote u sezoni 2004/05.

Posle 17. kola pisalo se da je Nikola Jokić bez konkurencije najbolji igrač u NBA ligi ove sezone. Takođe i da Jokić trenutno predvodi ligu po broju postignutih poena (480) i skokova (227), odnosno da je treći na listi po broju asistencija (151), iako je centar! To možda deluje normalno, ali baš i nije, posebno kada su u pitanju igrači na poziciji centra u ekipi koja nema nijednog drugog ol-star igrača.

Pohvala je sustizala pohvalu. Posle trijumfa Denvera nad Hjustonom izveštači su saopštili da je Srbin treći put u karijeri ostvario tripl-dabl sa najmanje 30 poena bez ijedne izgubljene lopte. Niko drugi u istoriji to nije uradio više od jednom u poslednjih 40 sezona, potpisao je američki novinar Harison Vind.
Posle duela sa Sakramentom pisalo se i ovo: Jokić je zabeležio osmi tripl-dabl ove sezone, postigao je 36 poena, 13 skokova i 14 asistencija. Ovo je drugi put da uzastopno postiže tripl-dabl sa 30 poena bez izgubljene lopte, što nikome nije uspelo da uradi 40 godina!

U novembru Nikola Jokić proglašen je za najboljeg igrača meseca u Zapadnoj konferenciji. Izveštači su konstatovali i da je ovo sedmo ovakvo priznanje za srpskog košarkaša u karijeri pa je tako oborio još jedan rekord te franšize.
Posle trijumfa Denvera nad Bruklinom (26. kolo) saznalo se i da je srpski centar postao prvi igrač u istoriji NBA lige koji je ostvario najmanje 10 tripl-dablova u sedam vezanih sezona. Samo tri igrača uspela su da ostvare 10 i više tripl-dablova u uvodnih 25 mečeva u sezoni. Pored Jokića to je dvaput uspelo Raselu Vestbruku, a jednom legendarnom Oskaru Robertsonu.

Očigledno Jokićeva magija se ne prekida. U NBA košarku ugradio je novu dimenziju, danas mu većina bez zadrške priznaje da je "njegova igra čista poezija i da svaki ljubitelj košarke istančanog ukusa zna da uživa u njegovim bravurama". Istina je međutim da niko u svemu ne uživa više od Jokića. Zato je trenutno prvi, najveći. Biće šteta ukoliko ga na OI u Parizu u pravom svetlu ne upozna ceo svet. Sa njim u sastavu, i dobrim raspoloženjem svih ostalih, utisak je da bi Srbija mogla da bude jedini tim sposoban da se suprotstavi favorizovanim Amerikancima koji od 1992. na OI dolaze sa NBA igračima.

Ko će i u kojim sportskim disciplinama predstavljati Srbiju na OI u Parizu još se ne zna. Među onima koji su obezbedili sigurno učešće jesu bokseri Vakid Abasov i Natalija Šadrina. Pasoš su vizirali na Evropskim igrama održanim u Krakovu, istim onim na kojima je Srbija osvojila 16 medalja ili nikad više na istom ovom takmičenju.
Nikad više medalja Srbija želi i u Parizu na Olimpijskim igrama 2024. Ostaje otvoreno da li to i zaista može mala zemlja velikih šampiona. Uostalom, ko u svetu može da se pohvali da ima Novaka Đokovića, Nikolu Jokića, Ivanu Španović, Tijanu Bošković i da ne nabrajamo dalje. Srećna Nova godina.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
19°C
15.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve