Moćni Zapad je podržavao ekstremni islamizam

Mnogi će reći da je izraelski teror u Pojasu Gaze deo tog obračuna. Drugi će reći da je to viđenje neutemeljeno.

Neposredan povod za ovo pisanije je izveštaj Centralne informativne agencije (CIA) objavljen ovih dana u beogradskoj štampi, o enormnom uticaju iranskog ekstremnog islamizma na muslimanski deo dejtonske BiH.

U tom izveštaju stoji: "U ažuriranom bezbednosnom izveštaju CIA-e pojavila se šokantna informacija da u Bosni i Hercegovini navodno deluje korpus Iranske revolucionarne garde, poznate kao Kuds snage. Ova jedinica već godinama je na listi stranih terorističkih organizacija Stejt departmenta, a navodi o njenom prisustvu na Balkanu izazvali su zabrinutost. Iranska revolucionarna garda (IRGC) osnovana je 1979. godine nakon Islamske revolucije u Iranu. Za razliku od regularne vojske, koja ima zadatak da brani teritoriju zemlje, Revolucionarna garda ima mnogo šire ciljeve – čuvanje islamske revolucije, režima i širenje uticaja Teherana van granica Irana. Reč je o moćnoj vojnoj i političkoj strukturi koja broji na stotine hiljada pripadnika, uključujući i Kuds snage, specijalizovane za tajne i specijalne operacije u inostranstvu. Stejt department je 2019. godine Iransku revolucionarnu gardu stavio na listu terorističkih organizacija.

Prema tvrdnjama CIA-e, u BiH deluje korpus IRGC-a, što bi značilo da se mreža iranskog uticaja proširila i na Balkan…“

Prvi susreti regije sa vehabizmom/salafizmom – ekstremnim oblikom sunitskog islama koji je decenijama podsticala Saudijska Arabija – otvoreni su dolaskom mudžahedina u Bosnu tokom rata 1993‒95. Vernicima su predstavljene vrednosti dotad nepoznate njihovom svekolikom, pa i religioznom životu.

Ratovi su prošli, ali potreba za jačanjem sopstvenog identiteta, uključujući i verski, nije posustajala. Radikalizacija je uzimala maha među muslimanima. Konstantnu pretnju predstavlja novac, pre svega saudijski i iranski, kojim se podstiče interpretacija radikalnog vehabijskog učenja islama na Balkanu.

Mnogi imami iz regiona školovani su po zemljama Zaliva ili u Turskoj, a neki od njih su aktivno radili na radikalizaciji lokalnih muslimana. Propovednici, džamije i medrese koje finansiraju zalivske zemlje, od početka devedesetih šire se čitavim jugoistočnim Balkanom: od Albanije i Makedonije do Kosova i juga Srbije, Sandžaka.

U regionu, koji se dugo smatra slabom tačkom Evrope, radikalni islam preti da podstakne stare nacionalističke naboje i prekine dve decenije hladnog mira. Za sekularne, umerene i prozapadno orijentisane balkanske države, u kojima sličnosti i srodstva prevazilaze granice, ekstremizam povećava strah od etničkih tenzija i buntovnih agendi koje mogu narušiti bezbednost.

Jula 2016. svet su obišli snimci bosanskih islamista koji pale srpske zastave i ispaljuju hice iz vatrenog oružja. Usledilo je ubistvo policajca u Republici Srpskoj i ubistvo dva vojnika u Sarajevu. Države Zapadnog Balkana sve vreme su meta za regrutaciju i ključna ruta za ulazak hiljada ekstremista iz Evrope koji su činili najveći broj stranih boraca u redovima Islamske države.

ISIS je koristio posebnu propagandu strategiju za Balkan koristeći jezik regiona i društvene mreže s ciljem regrutacije. Ekstremizam je našao svoje mesto od Jutjuba preko Fejsbuka do Tvitera.

Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu

Posle Dejtona

Posle Dejtona

Svet 03.07.2024. 19:00

Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu

BiH, odnosno njen muslimanski deo, poslednjih decenija je područje pod specijalnim nadzorom CIA-e i drugih bezbednosnih ustanova SAD. Kakav je uticaj radikalnog islama po BiH javnost je više saznala kada su otkrivene zajednice koje se pridržavaju salafističko-vehabijskog učenja. Selo Gornja Maoča postalo je najpoznatije uporište interpretacije islama koja nije bila poznata tradicionalnim verskim učenjima po Bosni pre poslednjeg rata.

Oko 5000 salafista stvara paralelne džemate van zvanične islamske zajednice, što su potencijalna uporišta džihadista. Nije tajna da imami i veroučitelji muslimani javno propovedaju ekstremni islam.

"Ono što Alaha najviše raduje je kada njegov rob, bez zaštite, uđe među nevernike i puca dok ne bude ubijen. Ubij i budi ubijen“, propovedao je imam Bilal Bosnić u jednom od svojih mnogih video-klipova pre nego što će ga sud u Sarajevu osuditi na sedam godina zatvora zbog regrutovanja pripadnika ISIS-a i širenja nasilnog ekstremizma.

Nije slučajno da je još novembra 2017. godine nemački list "Berliner cajtung“, pozivajući se na obaveštajne izvore, tvrdio da nacionalna služba BND zbog islamističkih pretnji posebno prati zbivanja na Balkanu, naročito u Bosni. Pojedini eksperti za terorizam su tada procenjivali da će posle poraza ISIS-a većina militanata pobeći na Balkan, na Kosovo, Sandžak, ali pre svega u BiH. Tim pre što tada "BiH nije donela nijedan važniji zakon o borbi protiv terorizma tokom 2017. godine. Entitet Republika Srpska usvojio je novi Krivični zakon koji je usklađen sa međunarodnim standardima. Na nivou države BiH ima zakon koji zabranjuje članstvo u paravojnim i parapolicijskim organizacijama, no presude i dalje predstavljaju glavni izazov“, kaže američko ministarstvo.

Dževad Galijašević, politički analitičar i veliki poznavalac ekstremnog islamizma, za "Ekspres“ kaže da je seme te pošasti posejao Alija Izetbegović, lider muslimana u građanskom ratu i raspadu SFRJ, još pre 33 godine. On je još 1991. godine posetio Iran, gde je primljen sa ozbiljnim uvažavanjem. Jer on je autor Islamske deklaracije, obnovio je i pokret "Mladih muslimana“. Na kraju, Izetbegović je, o tome su naknadno procurili snimci, postrojavao mudžahedine u Gornjoj Maoči, gde se i danas nalaze. Njegova politika je na kraju rezultirala islamskim terorizmom jer poslednjih decenija skoro da nije bilo terorističke akcije islamista u Evropi i svetu a da u njoj nisu učestvovali državljani BiH.

"Dovoljno je podsetiti na napad na SAD na Trgovinski centar u Njujorku, 11. septembra 2001. godine. Pa samo postavite pitanje šta bi bilo da Amerikanci konačno daju zapisnik sa saslušanja našeg državljanina koji je učestvovao, a verujem i organizovao taj napad. On je u zatvoru Gvantanamo, zove se Halid Šeik Muhamed, rođen je u Pakistanu, a u Bosnu je došao početkom rata iz Kuvajta, i bio je naš državljanin u momentu napada na Sjedinjene Američke Države. Na kraju, u američkom Senatu i Kongresu rekli su da je on glavni arhitekta i organizator napada 11. septembra, on je jedini bio državljanin Bosne i Hercegovine. Halid Šeik u toj akciji nije poginuo, uhapšen je u Pakistanu dve i po godine posle 11. septembra. Dakle, kako je to moguće da je neko ko je bio državljanin BiH organizovao napad na Ameriku i još četiri godine posle toga bio državljanin BIH? Tek 2005. godine mu je oduzeto državljanstvo BiH u takozvanoj trećoj reviziji državljanstava koju je vodio pomoćnik ministra bezbednosti Vjekoslav Vuković“, kaže Galijašević.

Treći entitet – rešenje ili okidač za raspad BiH?

U fokusu

U fokusu

Svet 25.06.2025. 16:10

Treći entitet – rešenje ili okidač za raspad BiH?

On dalje tvrdi da je Bosna zagazila duboko u islamsko političko nasilje, u terorizam koji uvek ima političke ciljeve, a svi ciljevi usklađeni su i sa političkim nasleđem Alije Izetbegovića, sa njegovim idejama islamskog društva, islamske vlasti, odnosno islamske države, sa idejama neoosmanskih takozvanih zelenih transverzala, od Istanbula do Sarajeva. Sve pomenuto naslanja se na politički program "Muslimanske braće“ koja deluje u Sarajevu. A ovi se naslanjaju na globalni terorizam kao instrument nacionalne politike. Na stotine naselja potpuno odvojenih van ustavnog sistema, desetine paralelnih dženata, 10.000 lica povezanih sa terorizmom, kao mogućom terorističkom pretnjom. Ili su saradnici terorističke organizacije, tako su i naznačeni u evidenciji policijskih i obaveštajno bezbednosnih struktura.

"Oni nisu sankcionisani, nisu zaustavljani upravo zato što ih je političko Sarajevo podržavalo i što su oni posebna kolona za pritiske i unutrašnje i vanjske politike. Jer, verujem da političari iz Nemačke ili iz Austrije strahuju od toga šta političke strukture iz Bosne i Hercegovine mogu preko ovih islamističkih struktura uraditi njihovoj zemlji. Onda se oni tako blagonaklono prema Sarajevu i ponašaju. Dakle, taj teror traje 33 godine zato što u tome učestvuju sve političke elite u Sarajevu, bez obzira na to da li su crveni ili zeleni, zato što u tome učestvuju i nevladine strukture, mediji, društvo u celini u Sarajevu“, kaže Galijašević.

 

Sarajevo je, prema njegovim rečima, kliznulo u sve oblike te vrste interpelacije, u programe i obrazovanje mladih, ali i ekstremno nasilne islamske prakse.

"Oni tuku i neposlušne muslimane, tuku novinare, oni zaposedaju i zabranjuju svaki stav da imamo. Pre neki dan imali smo protest u Lukavcu u kome su tri sela kod Lukavca došli pred političku upravu da protestuju protiv terora vehabija, protiv premlaćivanja njihovog sugrađanina. A kako su to mediji u Sarajevu zabeležili? Nisu uopšte zabeležili. Šta je na tom planu uradila obaveštajna bezbednosna agencija, šta agencija SIP-a? Ništa nisu uradili. Šta je na tom planu uradio regionalni ili kantonalni MUP? Ništa. Mediji su sakrili takve vesti. Mi svedočimo o Alijinom zaveštanju, Alijinom nasleđu da se formira islamsko društvo nakon osvajanja vlasti i da se izgradi islamska država. Ta islamska država funkcioniše u jednom delu BiH, i sa tog dela se pravi pritisak na celu BiH, praktično i na region pa i na Zapad u celini. Pa koliko je terorističkih napada bilo u Evropi i svetu, mahom imaju islamsku boju, a u mnogima su učestvovali pitomci Alijine ideologije...“, kaže naš sagovornik.

Galijašević ističe i da je ta slika pogubnija od one koju možemo u medijima poslati s vremena na vreme nakon izveštaja CIA-e.

"Videli smo da je CIA skrenula pažnju na iransko delovanje, na delovanje njihovog korpusa čuvara islamske revolucije, koji i deluju u Bosni i Hercegovini, nesmetano, javno. Dakle, mi svedočimo, čak u najavi iz Sarajeva od strane ministra odbrane da će Bosna i Hercegovina proširiti vojnu saradnju sa Iranom, i to je zaključak njegovog sastanka sa rezidentnim vojnim atašeom Islamske Republike Iran. I onda kada reaguje Rubio, kada reaguje Stejt department, kada se sa najvišeg nivoa kaže da to ne može, onda vidimo petljanja i izvinjavanja, a onda vidimo mitinge podrške Iranu po Sarajevu. Vidimo na kraju udar na jevrejske rabine koji su šest meseci pre zakazali jednu konferenciju u Sarajevu koja im je zabranjena. Rečeno im je da su nepoželjni, otkazani su im hotelski smeštaji. I, pre neki dan, vidimo 47 jevrejskih pasoša otišlo u smeće. Kako možete toliku količinu pasoša baciti u smeće. Došli su u sarajevski hotel ’Til’ koji se graniči sa međunarodnim aerodromom Sarajevo i kao greškom nekog hotelskog službenika sve je otišlo u smeće. Kako uopšte može četiri kilograma pasoša biti bačeno greškom u korpu za smeće? Koja to korpa može primiti? To su takve besmislice“, objašnjava Galijašević.

Na naše pitanje ‒ zbog čega Brisel, odnosno deo Evropske unije, podržava takvu politiku Sarajeva, gospodin Galijašević odgovara: "Podržava, prvo, i oni žele da koriste te teroriste kao geopolitički instrument, vrlo često. U EU se nikada nisu borili da se terorizam u BiH suzbije, nego su se bavili pitanjem kako da ga stave pod svoju kontrolu. I mi ovde imamo tu vrstu geopolitičkog kompromisa koji su napravili sarajevski muslimani sa nekim zemljama EU. To je taj kompromis, ovo su zajedničke terorističke organizacije, oni zajedno deluju. Dakle, na ovaj način Zapad rešava probleme pretnje udara tih organizacija na njihovu zemlju. Ove strukture pokazale su da to mogu uraditi i sada praktično ovakvim kompromisima Zapad prvo čuva svoju kontrolu i učešće u kontroli tih terorističkih organizacija. A sa druge strane, naravno, bosanski muslimani su vrlo zgodan fenomen da žrtvuje te ’Palestince’. Bosanski muslimani su ’ukrali’ palestinsku patnju tako što su svoga komšiju proglasili za zločinca što je u datom momentu Evropi odgovaralo zbog širih geostrateških interesa i odnosa prema Rusiji. Da, ovde je reč o jednoj nagodbi koja traje dugo, koja traje od ’90-ih godina“, objašnjava Galijašević.

Rat ili mir po Dejtonu

Republika Srpska

Republika Srpska

Vesti 24.03.2025. 16:10

Rat ili mir po Dejtonu

On polemiše i sa idejom da je koren razdora muslimana i hrišćana u BiH uneo Benjamin Kalaj, mađarski Jevrejin, nekadašnji ministar finansija "Crno-žute monarhije“.

"Ta politika počela je u 15. veku. Možemo mi doći do Hamze Orlovića koji je prvi utemeljio jedan radikalni islamistički pristup namenjen ruralnoj zajednici. Hamza Orlović bio je omiljen u redovima janičara, omiljen u turskoj vojsci. Kada je Mehmed-paša Sokolović razumeo o čemu je reč, izdao je nalog da ga uhapse pa potom i obese u Istanbulu. Hamza Orlović formirao je prvi kalifat u Bosni i Hercegovini, koji je bio globalnog islamskog tipa. Vi ste svakako čuli onu sintagmu da orlovi i sokolovi ne mogu u Bosni zajedno. Misli se na Hamzu Orlovića i Mehmed-pašu Sokolovića.

Mehmed-paša Sokolović bio je veliki vezir, veliki paša Osmanskog carstva, čovek koji je služio tri sultana. On je ubijen u svojoj kancelariji, dakle, na vrhuncu moći, ali od koga? Od sledbenika Hamze Orlovića iz Visokog. Došao je Bošnjak iz Visokog i ubio ga. Od tada to počinje. Naravno da bosanski muslimani ne vole Mehmed-pašu Sokolovića, kad god ga pomenu, sete se da taj čovek nije nikada dovodio u pitanje svoje srpsko poreklo, da ga je dokazao i u pomoći i podršci obnove Pećke patrijaršije, da je njegov bliski srodnik Makarije Sokolović bio prvi patrijarh Pećke patrijaršije. Dakle, to je počelo tada. Nastavilo se to vremenom sa takozvanim delovanjem Muhameda Hadidžade u 18. veku, kada su u Sarajevu bili te prve vehabije, pre vehabija. Zvali su ih kabiza delije. Produžilo se to formiranje ’Muslimanske braće’ 1928. godine, kada su ’Muslimanska braća’ osnovana i u Bosni i Hercegovini. Nastavilo se to 13. SS Handžar divizijom u Drugom svetskom ratu, praktično osnivanjem ’Mladih muslimana’ kao ogranka ’Muslimanske braće’ i saradnika nacističke vlasti. Pa se produžilo i sa Alijom Izetbegovićem... Dakle, postoji kontinuitet takvog radikalnog delovanja jedne zajednice koja je uvek od momenta konstituisanja imala krizu vlastitog identiteta. Tu krizu nadilazila je ovakvim ekstremnim nastupima na globalnoj i islamskoj i evropskoj sceni. Danas se to predstavlja kao bezbednosna pretnja, umesto da to prate stručnjaci sociolozi i sociolozi religije. Bezbednosno pitanje nikad neće iskoreniti ekstremni islamizam“, priča Dževad Galijašević.

Salim Ćerić, komunista prvoborac, narodni heroj, teoretičar muslimanski, ustao je na Centralnom komitetu neposredno posle rata u povodu rasprave o Vojislavu Lubardi i njegovom gordom posrtanju, gde je ukazao na muslimansko zločinačko delovanje u okviru NDH. KP se trudila da Lubardu osudi, a knjigu spali. Tada je Salim Ćerić ustao i rekao – zašto bismo to uradili? Šta je netačno u ovoj knjizi? Mi smo se u Drugom svetskom ratu klali, brutalno se istrebljivali i ubijali. I nije rešenje da to gurnemo pod tepih, nego da nađemo odgovore zašto se to desilo i da se više nikada ne desi. Na kraju, musliman poput Skendera Kulenovića je poemom "Stojanka majka Knežopoljka“ izrazio najveću osudu tih "dobrih“ muslimana Bosne i njihovu "empatiju“, i njihovog razumevanja srpskog stradanja, ubistva dece i majčinskog prkosa i rodoljublja.

"Dakle, da bilo je takvih, Meša Selimović, Osman Đikić u ranijem periodu. Bilo je mnogo bosanskih muslimana koji su ukazivali na zločine muslimana, Derviš Sušić i ona knjiga ’Parergon’ koji je te zločine direktno osudio; pa gde je ta knjiga danas? Ko može doći do te knjige, do ’Parergona’, da vidi na koji je način upravo osuđivao naoružavanje radikalnih islamista. Međutim, srpski kraljevski politički sistem uvek se trudio da se muslimani ne osete kao nepoželjni, kao strano telo u kraljevini. Pa su im ugađali, pa su izbegavali preispitivati njihovu odgovornost i u Prvom svetskom ratu. Kasnije se to ponovilo i u Brozovoj Jugoslaviji, i ona je na određen način muslimane štitila, tolerisala od istrage. Pa je Husein Đozo postao službeni prevodilac arapskog jezika, čovek koji je na kraju, posle osude i na zatvor zbog toga što je bio u 13. SS Handžar diviziji, postao državni službenik... U mnogo čemu vlasti su želele izbeći tu stigmatizaciju muslimana, praveći ustupke. I u tome pogrešili. To je istorijska greška. A još veća što se Broz nije obračunao sa ustaštvom...“, kaže Galijašević.

NATO opet brani slobodu i demokratiju

U fokusu

U fokusu

Svet 03.07.2025. 17:05

NATO opet brani slobodu i demokratiju

Sagovornici "Ekspresa“, diplomata Zoran Milivojević i Dževad Galijašević slažu se sa procenom da će velike sile, posebno SAD, posle globalnih dogovora početi ozbiljnije da se bave islamskim terorizmom u Sarajevu i teškoćama u kojima su manje državne zajednice, kao i drugim problemima malih naroda.

Galijašević je mišljenja da će se na tapetu naći Iran, ne samo radi nuklearnog programa, nego i zbog eksporta islamske ideologije, a Milivojević se slaže da će se neka važna pitanja malih naroda svakako naći u agendi velikih sila.

Razgovor sa gospodinom Milivojevićem počinjemo sa izveštajem CIA-e o ogranku Iranske revolucionarne garde u BiH.

"Ako gledamo retrospektivno u vreme rata ’90-ih, mudžahedini koji su uvezeni u BiH bili su povezani sa Iranom. U tim poslovima bila je naravno aktivna iranska služba i to je funkcionisalo. Posle ratova, muslimanska vlast je bila dosta bliska sa islamskim ekstremizmom, pogotovo sa Bliskog istoka, Irana posebno. Iran je ostao prisutan na ovaj ili onaj način. Vehabijski pokret je tome na neki način blizak. Prema tome, to nije prestalo da funkcioniše. Imali smo i neka hapšenja u međuvremenu, i ono čuveno selo Gornje Maoče, gde su ih hapsili.

Međutim, vlast muslimanska u Sarajevu je bila dobronamerna prema jačanju islamskog faktora i oni su otvorili breše potpuno tako da je Ilidža sada potpuno islamizirana, Sarajevo islamizirano... S jedne strane ovo što je vezano za Iran i otvaranje ’iranskog dosijea’ ima veze sa politikom prema Iranu, ali ima i ovih sa druge strane. Bosna i Hercegovina je leglo ekstremnog islama i u ideološkom, ali i u bezbednosnom smislu, tako da to što gospodin Dževad Galijašević priča ima sasvim osnova. A inače, politika sarajevska, naročito bošnjačka, u dobroj meri je naslonjena na tu ekstremnu platformu.

Sama Izetbegovićeva doktrina je bila vezana na taj radikalni pristup. U ovom zaoštravanju u dnevnoj politici, znaš da su uvek radikalni mehanizmi najvažniji za realizaciju nekih političkih ciljeva. I sada kada se tamo stvar lomi i kada se dešava to što se dešava, sasvim je sigurno da su ti radikalni instrumenti i radikalne ideologije upravo uporište za realizaciju političkih ciljeva. Pogotovu za ono što se ne može realizovati redovno političkim, demokratskim načelima. Onda radikalizam igra svoju ulogu i dolazi do izražaja. E sada, ostaci svega onoga o čemu pričamo sigurno da mogu da budu uporište i u bezbednosnom, a i u radikalno političkom smislu“, kaže Milivojević.

Govoreći o ulozi međunarodne zajednice i njenom uticaju na islamski ekstremizam u Sarajevu, Milivojević kaže da je bitno da se u SAD promenila vlast, ali da mi još nismo došli na red.

"Sada se te globalne stvari lome. I vidiš da postoje razlike između Evropske unije, odnosno Evrope, ne bih rekao EU, nego Evrope gde banku drži London. E pošto u Evropi imaš ratnu opciju koja dominira u tamošnjim elitama, naravno da radikalizacija i političkog ambijenta ide u korist očuvanja ratne opcije. Jer, ratna opcija podrazumeva ostvarivanje političkih ciljeva silom. Pa pogledajmo Hrvatsku. Tamo se podržava otvoreni neofašizam, pa šta nas ona čudi to što se događa u Bosni. Prema tome suština je da se legalizuje jedna politika, a ako ne može na jedan redovan način, onda se to čini radikalizacijom. Kada je reč o radikalizaciji centara moći na Zapadu, tu treba imati u vidu dve grane nastupa, jedna je njihova direktna, a drugo je korišćenje infrastrukture koja ide u prilog radikalizaciji. Na terenu u Bosni i Hercegovini podrška islamsko-bošnjačkom faktoru, nacionalno-bošnjačkom faktoru podrazumeva i podršku radikalnim elementima u tome. Jer se drugačije ne može realizovati.

Zabrinjava položaj srpskog stanovništva u BiH i na Kosovu i Metohiji. Njihov opstanak je više nego upitan. Jer, kada imaš pokušaj Evrope da se očuva ratna opcija, o čemu mi onda pričamo u lokalu. Ipak verujem da treba strpljenja da sačekamo šta će o ovim ratnim ideologijama reći velike sile. Mi još nismo na dnevnom redu, osim interesa Nemaca, Britanaca da neku svoju politiku realizuju na Balkanu koristeći i te radikalne elemente. Oni neće da koriste dobronamerne Srbe, neće da podrže demokratiju i demokratske zahteve Republike Srpske, ili naše, ako hoćeš. E sada, treba globalni plan da proradi i da se po principu koncentričnih krugova prenese malo i na regione i na lokal, pa će to imati odraz. Ali prvo mora da se lomi ta priča gore u vrhu. Ako bi došlo do proboja mirne opcije i rešenja ukrajinskog spora na miran način, to bi se reflektovalo i prema elitama u Evropi a onda i kod nas. Ali mi još nismo u toj poziciji i zato je ova radikalizacija aktuelna i opasna“, kaže Milivojević.

Govoreći o aktuelnoj politici Nemačke, koja je opet stavila "šapu“ na Balkan kao svoju interesnu zonu, prvenstveno na BiH i Srbiju, Zoran Milivojević objašnjava da sama činjenica da Nemačka neće da povuče Kristijana Šmita, tzv. visokog predstavnika UN za BiH, navodi da se moramo vratiti na aneksiju Bosne sa početka 20. veka.

"Benjamin Kalaj je vratio germanski faktor na Balkan kao presudan. Usledila su dva velika rata koji su nametnuli pitanje – ko je bio glavni protivnik nemačkim interesima u to vreme? Pa srpski faktor. Danas je na delu, to je počelo još pre početka raspada SFRJ, nemački revanšizam i revizionizam tih istorijskih događanja. Pogledajmo kako se Nemačka ponaša sada prema Rusiji, i ko je sve u krugu. Pa svi oni koji su bili na Staljingradu i sada su na toj strani. I šta nas onda čudi! Mercova politika prema Rusiji. To je politika revanšizma. Ne samo revizionizma, kada je reč o Drugom svetskog ratu, nego i stav prema Rusiji je revanšistički. Britanska politika je od istočnog pitanja posle krimskih ratova antiruska, zato što su Rusi zadirali u britanske interese na ovim prostorima. Što su podržavali Tursku u istočnom pitanju protiv Rusije? I to se ponavlja i sada. Prema tome, u svemu se istorija ponavlja, to je potpuno jasno. Pa naravno da će Nemci podržavati sve protiv Srba ovde, i Šmit je izraz te politike. Podrška Šmitu je izraz te politike. Podrška Kurtiju je izraz te politike“, zaključuje Zoran Milivojević.

Bauk džihada kruži Evropom

Da li treba da brinemo?

Da li treba da brinemo?

Svet 07.11.2023. 16:00

Bauk džihada kruži Evropom

"Očuvanje Dejtonskog sporazuma je antikolonijalna borba"

U bosanskom loncu kuva...

U bosanskom loncu kuva...

Vesti 11.03.2025. 19:05

"Očuvanje Dejtonskog sporazuma je antikolonijalna borba"