Život
11.08.2021. 09:36
Svet
12.08.2021. 06:05
Milan Mišić
Delta soj
Korona: Kako se rat promenio
Optimizam koji je na frontu pandemije pokazan početkom leta ovih dana zamenjen je strepnjama šta će doneti jesen.
Nova otkrića o svojstvima „delta“ soja virusa korona – mutacije začete u jednoj od najzaraženijih zemalja i drugoj najmnogoljudnijoj naciji sveta, Indiji – pokazuju da je čak i do hiljadu puta zarazniji od svoje prvobitne varijante, što je raspršilo nade da bi globalnoj zarazi u dogledno vreme mogao da se vidi kraj.
Najnoviji interni izveštaj američkih Centara za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti ovim povodom konstatuje da se „rat promenio“ i priznaje da se još ne može sagledati šta ovo znači za predstojeću jesen i dolazeću zimu. „Situacija se upravo zakomplikovala i mi treba da se navikavamo na neizvesnosti“, citiran je u američkim medijima jedan od tamošnjih eksperata, među kojima je već formiran konsenzus da je „delta dosad najopasnija vrsta korona virusa sa kojom se svet suočio“.
Jedan od sumornih – doduše sa statusom preliminarnih – nalaza je i da vakcinisani, koji su zaštićeni od razornog dejstva virusa, ali ne i od zaraze – treba da nose maske, ali ne da bi zaštitili sebe, nego da ne bi zarazili nevakcinisane.
Život
10.08.2021. 09:24
Kakav je to lambda soj i zbog čega bi trebalo da nas brine
Uprkos ovome, vakcina ostaje zasad najjače sredstvo odbrane od pandemije. Ono što je u globalnoj imunizaciji dosad postignuto u dobroj meri ju je obuzdalo, stvorivši privid „povratka normalnosti“: ukidanje zabrana okupljanja, labavljenje kontrole putnika na granicama, pa čak i održavanje Olimpijade u Tokiju (sa jednogodišnjim zakašnjenjem i bez publike), ali se pojavio novi problem. Gotovo svugde su vakcinisani oni koji su to želeli – malo gde je to većina populacije – ostavivši veliki postotak „antivaksera“ – onih koji imunizaciju kategorički odbijaju.
Ima vakcina, nema voljnih
Prema mnogobrojnim statističkim portalima, situacija je sledeća: do poslednjeg dana jula najmanje jednu dozu neke kovid 19 vakcine primilo je 28 odsto stanovnika sveta, dok je kompletno vakcinisano tek 14,4 odsto. Globalno je upotrebljeno 4,07 milijardi doza, dok je tempo vakcinisanja bio 37,26 miliona dnevno.
Sve ovo, po oceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nije ni izdaleka dovoljno da stekne kolektivni imunitet, takozvani imunitet stada koji bi zaustavio širenje korona virusa, pa time sprečio i njegovo mutiranje. Za tako nešto, prema ekspertima, neophodno je da je imuno, što praktično znači vakcinisano ili preležalo kovid 19, oko 70 odsto stanovništva.
Pogotovo nije dovoljno zato što su u pandemiji postale još izraženije podele na prosperitetni globalni „sever“ i siromašni „jug“ kad je reč o dostupnosti vakcina, čime su stvoreni uslovi da se od rešenja „imunitet stada“ praktično odustane. Tim povodom SZO podseća da je vakcinisano samo 1,5 odsto stanovnika najsiromašnijeg kontinenta, Afrike.
Donekle je paradoks da je najveći svetski proizvođač vakcina, Indija, inače na drugom mestu po broju zaraženih i preminulih, kompletno vakcinisala samo 7,2 odsto svog stanovništva. Sa samo 17 odsto onih koji su primili obe doze, u sličnoj situaciji je i Rusija, koja nastoji da izvozom svoje vakcine „sputnjik V“ proširi svoju „meku moć“.
Sve ovo međutim ne isključuje neophodnost maksimiziranja broja vakcinisanih kako u svakoj pojedinačnoj zemlji tako i globalno, čemu je pomenuti pokret antivaksera u ovom momentu najveća prepreka.
Prema SZO-u, oklevanje i odbijanje da se prime vakcine kao način borbe protiv mnogih virusa bila je glavna pretnja globalnom zdravlju i pre kovid 19 pandemije, da bi od njenog izbijanja antivakserski pojedinci i njihovi pokreti postali glavni saveznici virusa korona – gotovo podjednako opasni kao i on.
Najveće i najorganizovanije antivakserske grupe su na tlu SAD, koje svoja uverenja, dezinformacije i teorije zavere (od kojih je šampion besmislenosti ona da se sa svakom dozom vakcine u organizam onoga ko je prima ubacuje neki mikročip za praćenje kretanja i nadzor) šire preko društvenih mreža.
Jedno od objašnjenja za ovo je u okolnosti da je Amerika od samog početka, kao najglobalizovanija nacija, bila u središtu pandemije. Sa samo 4 odsto udela u svetskom stanovništvu, tamo je bilo više od 20 odsto ukupnih žrtava kovida 19 i blizu 25 odsto od sveukupnog broja zaraženih. Najbogatija nacija sveta i danas je, sa oko 36 miliona zaraženih i 630.000 žrtava, neslavni šampion pandemije.
Posle promene vlasti – odlaska iz Bele kuće Donalda Trampa i preuzimanja predsedničke dužnosti (20. januara ove godine) od strane Džoa Bajdena – američke institucije su se posvetile obuzdavanju pandemije, sa impresivnim rezultatima postignutim za relativno kratko vreme: 49 odsto kompletno vakcinisanih stanovnika, odnosno 57 odsto sa najmanje jednom dozom.
Sa ovim procentima i tamo se, kao i u velikom broju drugih zemalja koje su svoje resurse usmerile na suzbijanje zdravstvene krize bez presedana u novijoj istoriji, „udarilo u plafon“, odnosno stiglo do situacije da ima vakcina, ali da nema voljnih da je prime.
Štapovi i šargarepe
Ovo oklevanje, pa i direktno odbijanje, nova je realnost praktično na svim kontinentima. Prema nedavnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, vakcinu ne želi da primi oko 20 odsto žitelja Ujedinjenog Kraljevstva, oko 50 odsto Japanaca i 60 odsto Francuza. Probleme sa odbijanjem vakcina nema samo nekoliko zemalja – zbog posebnosti svog političkog sistema i društva, najefikasnija u ovom pogledu je Kina, koja je veoma rano, još krajem prošle godine, praktično izašla iz pandemije, pošto je, po sopstvenim, od međunarodnih organizacija neverifikovanim podacima, vakcinisala tri četvrtine svog stanovništva i život (i ekonomiju) normalizovala za većinu.
Kineski recept svakako nije primenljiv u sistemima koji su zasnovani na smenjivosti vlasti i vladavini prava pa se zato s pažnjom prati kako takve zemlje nastoje da izbalansiraju uvažavanje slobode ličnog izbora s jedne strane i neku vrstu prinude da te slobode ne bi ugrozile osnovno ljudsko pravo – pravo na život – sa druge.
Život
08.08.2021. 23:05
Džonson i Džonson dobro štiti od delta soja
Život
08.08.2021. 06:05
Delta soj: Simptomi i kako da znate da li ste zaraženi
U Americi, gde je još nevakcinisano oko 90 miliona ljudi koji na vakcinu imaju pravo, predsednik Bajden povukao je nekoliko poteza. Najavio je prvo da će zaposleni u federalnim institucijama i službama– njih oko 4,5 miliona – morati da budu vakcinisani, a u slučaju odbijanja biće obavezani da o svom trošku jedanput nedeljno budu testirani na prisustvo virusa, da u radnim prostorijama nose maske i praktikuju „socijalno distanciranje“.
U svojstvu vrhovnog komandanta, Bajden je i Departmentu odbrane naložio da ustanovi procedure kojima bi se sve ovo odnosilo i na pripadnike oružanih snaga SAD, što praktično znači na oko milion i po ljudi.
Za ostale, pored ovog „štapa“, pripremljene su i „šargarepe“ u vidu „pozitivne diskriminacije“ vakcinisanih. Između ostalog, predviđen je i poklon u vidu čeka od 100 dolara za one koji se dobrovoljno prijave za vakcinaciju u centrima lokalnih samouprava. Najzad, računa se i na značajnu pomoć u ovom pogledu od lidera biznis sektora, što je već naišlo na pozitivan odziv: menadžmenti velikih kompanija kao što su „Netfliks“, „Gugl“, „Vašington post“, „Metro Goldvin Mejer“ i još neke objavili su da će se promeniti neki elementi radnih ugovora koji će kao jedan od uslova za zapošljavanje sadržavati i obavezno vakcinisanje.
Ograničavanje sloboda
Department za poslove veterana bila je prva federalna agencija koja je zatražila da se imunizacija zdravstvenih radnika sa prve linija fronta obavi u roku od dva meseca, bez alternative nedeljnog testiranja: onima koji vakcinu odbiju sledi otkaz. Obaveznu vakcinaciju medicinskog osoblja zatražila je i grupa od gotovo 60 medicinskih asocijacija.
Na slične mere odlučuju se i lokalne vlasti: Kalifornija i Njujork Siti propisali su vakcinisanje sa sličnim merama za one koji ga odbiju i za svoje zaposlene.
Drugde, kao na primer u Nemačkoj, sa najvišeg mesta – iz kabineta odlazeće kancelarke Angele Merkel – pomenuta je mogućnost ograničavanja nekih sloboda za nevakcinisane. Šef tog kabineta, kako je preneo medijski servis „Dojče vele“, pokrenuo je raspravu i o „privilegijama za vakcinisane“, što je, očekivano, izazvalo negodovanje u opozicionim strankama.
Na mukama je i predsednik jedne prema vakcinama za korona virus najsumnjičavije nacije, Francuske. Emanuel Makron je u drugoj polovini jula uveo takozvane zdravstvene legitimacije u koje se unose podaci o vakcinama i skorašnjim negativnim kovid 19 testovima, a koje je potrebno pokazati da bi se ušlo u bioskope, muzeje i slična mesta za kulturu i zabavu.
Ova mera prošla je kroz parlament, ali do početka avgusta nije imala „zeleno svetlo“ Ustavnog saveta. Najavljeno je da će od sredine avgusta to biti i ulaznica za ugostiteljske objekte, ali je važenje zdravstvene propusnice oročeno do 15. novembra, kada će se, u zavisnosti od epidemioloških prilika, ponovo glasati o njenoj svrsishodnosti. A da bi se oni koji oklevaju podstakli na akciju saopšteno je i da od jeseni PCR testovi više neće biti besplatni, osim ako ih propiše lekar. Kao i u nekim drugim zemljama, i u Francuskoj je uvedena obaveza vakcinisanja za zdravstvene radnike.
Makronova odlučnost na pandemijskom frontu svakako je znak državničke hrabrosti, s obzirom na to da je izazvala nezadovoljstvo i masovne vikend proteste Francuza i imajući u vidu da on iduće godine izlazi pred birače s namerom da osvoji drugi predsednički mandat, u duelu sa liderkom francuske desnice Marin le Pen, čija je partija jedan od najžešćih kritičara pandemijskih ograničenja. Ankete međutim pokazuju da je za kovid legitimacije 60 odsto Francuza, kao i da, inspirisani Makronom, slične „pasoše“ uvode i Grčka i Italija, a najavljuju se i u Velikoj Britaniji.
Nema nikakve sumnje da je posle gotovo 200 miliona dosad zaraženih i 4,2 miliona preminulih svet u dobroj meri iscrpljen pandemijom, ali je uprkos tome navikavanje na život sa virusom korona neizbežnost. Moramo se takođe pomiriti i sa izvesnošću da će nam duže vreme biti neželjeni pratilac. Uostalom, već smo uobičajili da epidemiološku situaciju pratimo kao meteorološku prognozu – svakodnevno.
Komentari
