Svet
31.05.2022. 12:10
Svet
01.03.2023. 18:05
Marko R. Petrović
Da li smo bezbedni?
Nisu Putin i Bajden jedini koji drže prst na nuklearnom obaraču
Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.
Tako se Milutin Topalović, čitajući Pantelijin testament, obraća ostatku porodice okupljene u iščekivanju koliki je deo imovine pokojnika kome pripao.
Ako pogledamo trenutnu geopolitičku situaciju, "ukrstimo“ je sa liderima koji danas vode najmoćnije zemlje sveta – politički, ekonomski i vojno – ali i sa onima koji su na čelu država koje od svega toga imaju samo stanoviti, ali nedovoljno proveren vojni/nuklearni potencijal, treba li da se zapitamo nije li vreme da i mi kao čovečanstvo napišemo naš "testament“? Pitanje je samo kome ćemo i kakvo nasledstvo ostaviti.
Jer zaista, postupci i ponašanje pojedinih svetskih vođa ukazuju da bi, zaista, i pakao bio dobra zamena za činjenicu da se oni pitaju za sudbinu čovečanstva.
Cela stvar postaje još zanimljivija nakon prošlonedeljnog obraćanja naciji ruskog predsednika Vladimira Putina i posete američkog predsednika Džoa Bajdena Kijevu i Varšavi. Putin je u svom obraćanju, pored ostalog, najavio da Rusija trenutno obustavlja učešće u START-u, Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju. A to, pored ostalog, znači da će ruski nuklearni arsenal koji je, prema Putinovim rečima, opremljen najnovijim sistemima na više od 90 odsto, ostati van kontrole Zapada.
S druge strane, Bajden je najavio dalju vojnu pomoć Ukrajini, ovog puta u iznosu od pola milijarde dolara.
Svet
28.02.2023. 21:40
Rusija pooštrava mere na granici sa Ukrajinom
Kada je vojna sila u pitanju, međutim, nisu Putin i Bajden jedini koji drže prst na nuklearnom obaraču. Osim njih, kontrolom nad izvesnim nuklearnim arsenalom mogu da se "pohvale“ i lideri Velike Britanije i Francuske, Riši Sunak i Emanuel Makron, premijeri Pakistana, Indije i Izraela Šebaz Šarif, Narendra Modi i Benjamin Netanjahu, kao i vođe Kine i Severne Koreje, Si Đinping i Kim Džong Un. Nema sumnje da je ovaj poslednji najslabija karika u celom "nuklearnom lancu“ te da niko ne zna tačno ni čime raspolaže, ni kako raspolaže, niti kakve su mu namere. Kada se sve to ima u vidu, možemo li smatrati da je Zemlja bezbedno mesto za život?
"Zemlja je nesavršeno mesto za život. Ona nikada nije bila bezbedna za život o čemu govore svi ratovi i sve žrtve tokom njene istorije“, nimalo optimistički tumači Dragan Bisenić, novinar, publicista i nekadašnji ambasador Srbije u Egiptu, koji već decenijama prati svetsku politiku na najvišem nivou.
Govoreći o tome kakav utisak ostavljaju svetski lideri u trenutnoj situaciji, bar oni koji su najviše upleteni u aktuelnu krizu, Bisenić za "Ekspres“ kaže da je za uvid u ulogu i značaj nekog lidera potrebno sagledati stvari iz više uglova.
Kao prikladan, Bisenić ubacuje i deo u kojem u svojoj knjizi "Liderstvo“ vodeći stručnjak Harvarda za vođstvo i prvi čovek američke Trilateralne komisije Džozef Naj citira francuskog revolucionara Miraboa: "Ide rulja i ja moram da je sledim, jer ja sam njen vođa.“
"Postoji uverenje da tri ’zanimanja’ ne mogu da se nauče. Ne može da se nauči da budete dobar psiholog, da znaš kako pravilno i dobro da investiraš i da postaneš politički vođa. Za svaku od ovih stvari potreban je izvestan harizmatski impuls.Da bismo razumeli ulogu i značaj lidera, potrebno je da prethodno uvidimo njihov odnos prema strategiji, definišemo njihove nacionalne interese i prepoznamo odnose moći. Takođe, važno je koji i koliki tip podrške uživaju ti lideri. Ne postoji lider ako nema izrazitu narodnu podršku. Uloga lidera je važna u slučaju da podela ne prelazi razliku veću od 20 odsto. Računa se da politički lider snažnog kapaciteta može toliko da vredi na ’vagi’“, kaže Bisenić.
Kako bi u tom smislu, dakle, mogle da se kotiraju vođe poput Bajdena, Rišija Sunaka, Emanuela Makrona, Olafa Šolca, Si Đinpinga...
Nijedan od ovih lidera, smatra Bisenić, nema isto mesto niti isti politički zadatak, ako ih sve ne postavimo kao vođe nasuprot Putinu, kako su se danas uspostavili odnosi Zapada s Rusijom.
"Ali, ako hoćemo da pretpostavimo da neki od njih imaju izuzetno mesto, veće i značajnije od uobičajene birokratske prolaznosti, moramo da definišemo koje je to dostignuće koje oni ostavljaju u nasleđe, a koje je promenilo, ako ne nužno i poboljšalo odnose u svetu. Nekada političke vođe mogu lično da imaju velike kapacitete, ali da ih istorija ’ne kucne kažiprstom po ramenu’, odnosno da ne dobiju istorijsku šansu. Takav lider nesumnjivo je bio nemački kancelar Helmut Šmit. Na drugoj strani, drugi Helmut, Helmut Kol, iako bliži birokratskoj bezličnosti, ostavio je nasleđe – ujedinjenu Nemačku – koje će postojati dok je sveta i veka“, kaže Bisenić.
Svet
24.02.2023. 18:15
Šta bi nateralo Belorusiju da uđe u rat sa Ukrajinom
Od ovih pobrojanih, smatra sagovornik "Ekspresa“, Vladimir Putin je najbliži opisu "transformacionog lidera“ koji će iza sebe ostaviti svet drugačiji nego što je bio pre njega, "iako ne znamo da li će uspeti ili neće uspeti da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini“.
"Ovo čemu sada prisustvujemo jeste druga, oružana verzija okončanja Hladnog rata, drugim sredstvima i sa drugim posledicama, koja ima samo dva ishoda: da Rusija uspe ili da ne uspe u svojim namerama. I jedan i drugi ishod imaće kolosalne posledice, a za samu Rusiju sasvim egzistencijalne, od opstanka Putina na vlasti pa do opstanka ruske državnosti. Ali u oba slučaja promene će biti kapitalne.
Ako Rusija uspe u svojim namerama, NATO će se naći na ivici smisla svog opstanka. Ako ne uspe, to isto će važiti za Rusiju. Ukrajinska bitka egzistencijalni je sukob samo za Putina i Bajdena, naravno Zelenskog, ali ne i za Makrona, Šolca i Sunaka. Putin i Bajden svoje rivalstvo mogu da produže još duže vreme, pod pretpostavkom da Bajden bude reizabran. U tom slučaju, ovo suparništvo podiglo bi se na nivo pravih imperijalnih rivalstava iz doba borbe za prevlast nad svetskim morima. Bajden je definisao svoj svetski poredak kao ’savez demokratija’ u borbi protiv autoritarizma, diktature i neslobode, a Putin kao rat za očuvanje tradicionalnih vrednosti društva, nasuprot njihovim liberalnim devijacijama, kao i borbu za pravo na nezavisno i samostalno pravo naroda i država da odlučuju o svom načinu života i da žive na taj način“, kaže Bisenić.
Komentarišući Putinovo obraćanje naciji, a naročito deo gde optužuje Zapad da je kriv za rat, a da Rusija koristi silu kako bi ga sprečila, bivši ambasador odgovara da onako kako je Putin definisao sukob, reč nije o ideologijama, nego o humanističkim vrednostima i bezbednosnim garancijama koje je Rusija tražila i nije dobila.
"Putinov govor nije govor pobednika, nema trijumfalizma u njemu. Ono što predlaže u ekonomiji, kulturi, vojnoj industriji pre ukazuje na pripremu za dugovečnost ovog sukoba, tako da je na pomolu prvi moderni globalni sukob zbog vrednosti, a ne zbog interesa ili teritorija.
Svet
22.02.2023. 15:05
Oligarh – zvanje opasno po život
Prvi novi ’Tridesetogodišnji rat’ koji treba da donese sličan ishod u odnosu prema nacionalnom suverenitetu koji je donelo sedam sklopljenih Vestfalskih ’mirova’ kojima je Tridesetogodišnji rat okončan. Verovatno je, stoga, da ni ovaj sukob neće biti okončan u jednom koraku, nego da će tokom njegovog trajanja biti definisano više različitih uslova. Nemoguće je reći šta će sve u međuvremenu da se promeni. Rusija je ovde aktivni činilac, isto onako kako je bila aktivni pokretač okončanja Hladnog rata. Ovaj zadatak je, međutim, teži i komplikovaniji, ali nema sumnje da će se svet narednih godina ubrzano menjati i da neće sve države zadržati svoje mesto u hijerarhiji moći“, uveren je Bisenić.
I dok sa jedne strane imamo autokrate poput Putina i Si Đinpinga, zatim klasične diktatore kao što je Kim Džong Un, postavlja se pitanje – šta je kriza koja je kulminirala ratom u Ukrajini pokazala o stanju zapadnih demokratija?
Bisenić ističe da je zapadni svet, odnosno zapadna hemisfera pre svega pokazala u prvi mah više otpornosti na akciju koja se smatra neprijateljskom.
"Zapad je uspeo da se konsoliduje i do sada prođe prvu godinu sukoba sa snažnom podrškom Ukrajini. Minhenska konferencija o bezbednosti pokazala je da se Zapad konsoliduje u osnovi oko ukrajinske krize. Štaviše, ovo jedinstvo je mnogo veće nego što je bilo ranije. Ali, jasno se videlo da taj Zapad, odnosno SAD, Evropa i zemlje koje su im se pridružile, nisu ceo svet. Drugi regioni planete imaju svoje stavove i ideje o tome koji su problemi najvažniji“, ističe Bisenić.
Utisak je, međutim, i da sve konce, bar kada je reč o Zapadu, čvrsto drži Vašington u svojim rukama. Evropa kao da nema nekog jakog lidera koji bi mogao da parira Putinu, Siju i američkoj administraciji. Olaf Šolc izgleda kao da nema kapacitet da izađe iz senke prethodnice Angele Merkel. Istovremeno, Bajden je, kada je reč o Nemačkoj, uspeo ono što Tramp nije. A to je da Berlin stavi pod kontrolu i udalji ga od Moskve, do te mere da je kancelar Šolc spreman da sluša sve što mu se kaže u Vašingtonu.
Pitanje je, potom, i kakvi su, pre svega spoljnopolitički, kapaciteti Rišija Sunaka, koji kao da se drži dosta rezervisanije u poređenju sa, na primer, Borisom Džonsonom. Njegov prvi korak bio je svakako da pokuša da povrati utisak pouzdanosti i stabilnosti koji su dobrano narušili već pomenuti Džonson i njegova kratkotrajna naslednica Liz Tras.
Svet
21.02.2023. 12:57
"Rusija je pokušala da reši sukob mirnim putem, ali Zapad to nije hteo"
Ulogu evropskog lidera izgleda da pokušava da preuzme francuski predsednik Emanuel Makron, ali je pitanje i koliko on može da bude uspešan u tome. On je drugi predsednički mandat dobio na proleće 2022. godine, najviše zbog angažovanja u pokušajima da, koliko je moguće, prekine rat u Ukrajini. Koliko je bio uspešan u tome, ne treba ni reći.
Osnovno pitanje je, dakle, možda, može li Evropa da dobije danas lidere poput nekada Čerčila ili De Gola? Ili smo osuđeni da buduće generacije budu još limitiranije od sadašnjih?
Kada je reč o Francuskoj, na primer, prognoze već sada naginju ka tome da će 2027. na narednim predsedničkim izborima tas pretezati na stranu desničarke Marin Lepen, ali i levičara Žan-Lik Melanšona.
A sa druge strane Atlantika, opet druga priča. Posle populiste Donalda Trampa, čiji su temperament i pogodnost javno u pitanje još pre njegovog dolaska na vlast dovodili stručnjaci poput nekadašnjeg psihološkog profajlera CIA-e Džerolda Posta, došao je Bajden koji, slobodnije interpretirano, nekad izgleda kao da ne zna da li je došao ili je pošao.
Bisenić, ipak, upozorava, da Bajdena ne bi trebalo potcenjivati.
"Možda nekada ne odgovora sasvim očekivanjima publike i javnosti, ali činjenica da je pobedio na izborima i da ima dosta šansi da to ponovi i na narednim izborima govori o tome da njegova politička dugovečnost predstavlja značajan kvalitet na sadašnjoj svetskoj političkoj sceni.
Bajden je pola veka u politici i po tome nema mu premca u svetskoj politici. Amerika nema boljeg poznavaoca Rusije i sveta nego što je to Bajden. Jednostavno, mora da se prizna da je Bajden najveći zapadni ’kremljolog’. On zna sve o Rusiji od 1973. kada je postao senator države Delaver i poznaje sve sovjetske i ruske lidere. Kako se to popularno kaže, on verovatno u jednom danu o Rusiji zaboravi više nego što su njegovi saradnici i protivnici ikada znali. Zbog toga se ne razmeće prognozama o ruskom neuspehu“, zaključuje Bisenić.
Komentari
