U fokusu
09.12.2023. 08:05
Svet
12.01.2024. 20:20
Boško Vukčević
Značajan ishod
Predsednički izbori na Tajvanu: Rat ili mir?
Na Tajvanu će 13. januara biti održani predsednički izbori čiji bi ishod mogao znatno da utiče na međunarodnu bezbednost.
Naime, svetski mediji pišu da bez obzira ko pobedi na tim izborima, oni predstavljaju poseban izazov u definisanju odnosa dve supersile ‒Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
Peking smatra suvereno ostrvo sa 24 miliona stanovnika odmetničkom provincijom koja se mora spojiti sa kopnom, iako nikada nije bila deo komunističke Kine, piše britanski “Sandej tajms“.
Kineski lider Si Đinping je u novogodišnjem obraćanju istakao da je “ponovno ujedinjenje Tajvana sa domovinom istorijska neizbežnost“, bilo ono postignuto dijalogom ili silom.
Sa druge strane SAD podržavaju nezavisnost Tajvana i prodaju mu ogromne količine naoružanja.
I dok su ove teme o odnosima sa Kinom, da li joj se približiti ili se udaljiti od nje, dominirale predizbornim kampanjama, običan tajvanski narod brine druge brige poput ekonomije, niskih plata, visokih cena stanovanja, loših usluga…
Naravno, Peking opet igra svoju igru, pa je na sve načine pokušao da destabilizuje trenutnog potpredsednika Tajvana Laji Čing-tea, iz vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP), kandidata u predsedničkoj trci i nepokolebljivog zagovornika suvereniteta ostrva, ističe “Sandej tajms“.
List dodaje i da prema anketama on ima blagu prednost u odnosu na druga dva kandidata da nasledi Tsai Ing-ven, aktuelnu predsednicu Tajvana koja je na toj funkciji bila dva mandata i nema više pravo da se kandiduje.
“Sandej tajms“piše i da bi pobeda Laija Čing-tea verovatno razljutila zvanični Peking, koji ga je proglasio “separatistom“ i “problemom“.
List ističe i da je Laijev glavni protivkandidat Hou Ju-ih iz opozicione Kuomintang (KMT), ali da sa strane svoju šansu vreba i izborni džoker, Ko Ven-je, kandidat treće strane koji je privukao pristalice razočarane u dve tradicionalne stranke.
Zakulisne radnje zvaničnog Pekinga
Nije Kina pokušala da se umeša u demokratski proces na Tajvanu samo time što je radila na diskreditaciji onog kandidata koji joj ne odgovara, već je poslednjih dana ka ostrvu poslala izviđačke balone koji su preletali iznad važne tajvanske vazduhoplovne baze sa jasnom porukom – “Peking ne samo da posmatra, već pokušava i da se umeša u demokratski proces“, piše “Sandej tajms“.
List dodaje, pozivajući se na procene američkih obaveštajnih službi, da je predsednik Kine Si Đinping naredio kineskoj vojsci da bude spremna za aneksiju Tajvana do 2027. godine, na 100. godišnjicu stvaranja komunističke Kine predsednika Maoa Cedunga.
Inače, nalet balona iz Kine, koji su uočeni iznad Tajvana, privukao je pažnju ostrvske vojske, a pojedini analitičari smatraju da je reč o smišljenom dvosmislenom kineskom upozorenju glasačima na Tajvanu uoči predsedničkih izbora.
Tajvansko Ministarstvo nacionalne odbrane izvestilo je o porastu broja balona koji poslednjih dana lete iz Kine prema ostrvu, dok su ranije zvanični tajvanski izvještaji o balonima bili vrlo sporadični.
Nedavno uočeni baloni uglavnom su ostajali uz obalu Tajvana, ali je ministarstvo saopštilo da su početkom januara četiri balona preletela ostrvo.
Tajvanski izveštaji takođe navode da su neki baloni veoma blizu vojnim bazama na ostrvu. Od četiri prijavljena balona 2. januara, tri su prvi put otkrivena iznad vazduhoplovne baze Čin Čuan Kang u gradu Taičung. Tajvansko Ministarstvo odbrane odbilo je da precizira koliko su blizu bazi leteli.
Iako se čini da baloni ne predstavljaju neposrednu vojnu pretnju Tajvanu, oni ipak mogu biti deo taktike “sive zone“, smatraju pojedini analitičari.
Oni dodaju da Kina koristi balone kako bi upozorila Tajvan na svoju vojnu snagu i kapacitete, a da pritom ne izazove direktnu konfrontaciju.
“To je više zastrašujući efekat u prilično osetljivom vremenu, odnosno u vreme izbora“, rekao je Ko Jong-Sen, tajvanski stručnjak za sigurnost i odbranu.
On je dodao da ga ipak više brine šta bi kineska vojska mogla da uradi sa usaglašenijom upotrebom balona na velikim visinama iznad ostrva, poput onog uočenog iznad Sjedinjenih Država prošle godine, što bi moglo povećati prikupljanje obaveštajnih podataka korišćenjem satelita i radara.
“To je nešto zbog čega smo zabrinuti, i bilo bi mnogo problematičnije po nas“, zaključio je Ko Jong-Sen.
Metode uticaja na izbore
Sa druge strane, tajvanske vlasti optužile su Kinu da koristi niz taktika čiji je cilj da se utiče na izbore na ovom ostrvu, piše “Vol strit džurnal“.
Među njima su, navodi list, širenje dezinformacija na društvenim mrežama ili korišćenje subvencionisanih putovanja u kineske gradove kako bi se ljudi sa ostrva podstakli da što više dolaze u Kinu.
Svet
09.01.2024. 12:10
Kakav je to satelit Kina lansirala u svemir
Prema saznanjima tajvanskog obaveštajca koji se poziva na podatke do kojih je došao, a koje prenosi “Vol strit džurnal“, kineski viši čelnik zadužen za poslove sa Tajvanom, Vang Huning, sazvao je sastanak u Pekingu početkom decembra kako bi se razgovaralo o načinima da Peking što diskretnije utiče na tajvanske izbore da se ne bi poremetile nedavno smirene tenzije između Vašingtona i Pekinga.
Zvanični Peking je odmah negirao da pokušava da izvrši bilo kakav uticaj na izbore u Tajvanu, podseća “Vol strit džurnal“ dodajući da je portparol kineske vojske krajem decembra na konferenciji za novinare rekao da će “preduzeti sve potrebne mere za odlučnu odbranu svoje teritorije“.
On je tom prilikom optužio tajvansku vladajuću stranku da “namerno preuveličava takozvanu vojnu pretnju“ iz Kine kako bi pojačala tenzije i dobila političke poene pred izbore.
“Vol strit džurnal“ je podsetio i da je Kina tokom ranijih izbora na Tajvanu imala običaj da intenzivira vojne aktivnost oko ostrva i da je cilj tih manevara bio da se pokaže i pruži podrška onim kandidatima koji su se zalagali za uspostavljanje čvršćih odnosa sa Pekingom.
Tajvanski vojni zvaničnici najavili su da će ostati u stanju pripravnosti zbog ranijih poteza kineske vojske oko dana izbora, ali su iz tajvanskog Ministarstva odbrane dodali da nemaju nikakvih naznaka da kineska vojska planira bilo kakvu značajnu akciju.
Pred Vašingtonom veliki izazov
Bez obzira na to ko pobedi, izbori na Tajvanu 13. januara predstavljaju izazov za Vašington, ukazuje “Rojters“.
Iz ove novinske agencije ističu da bi pobeda vladajuće DPP sigurno povećala tenzije između ostrva i Kine, dok bi trijumf opozicije mogao pokrenuti neugodna pitanja o politici odbrane ostrva.
Dodaju da dok je Peking predstojeće izbore pokušao da predstavi kao izbor između rata i mira, upozoravajući da svaki pokušaj da se progura formalna nezavisnost Tajvana znači sukob, američki zvaničnici su veoma vodili računa da nikako ne budu povezani sa delovanjem ili mešanjem u izbore i demokratski proces na ostrvu.
I vladajući DPP i najveća opoziciona stranka KMT, kažu da samo oni mogu da očuvaju mir i da su se posvetili jačanju odbrane Tajvana dodajući da samo stanovnici Tajvana mogu da odluče o svojoj budućnosti.
KMT ističe i da se snažno protivi nezavisnosti i tradicionalno se zalaže za bliže veze sa Kinom, iako poriče da je propekinška stranka.
Iz Vašingtona se takođe može čuti da ne podržava nezavisnost, ali postoji određena zabrinutost da bi pobeda Hou Ju-iha iz KMT-a mogla potkopati napore SAD da pojačaju vojnu sposobnost Tajvana.
Stručnjaci smatraju da na Tajvanu postoji ambivalentnost u pogledu većih ulaganja u odbranu, te da KMT vidi bolje načine za održavanje mira od ulaganja u naoružanje, koje zastupa vladajući DPP.
“Tajvan je imao koristi od same činjenice da je Rusija napala Ukrajinu pre nego što je Kina napala Tajvan“, rekao je zamenik tajvanskog ministra spoljnih poslova Roj Čun Li.
Jedna osoba upoznata sa američkom politikom rekla je da su američki zvaničnici “razvili duboke odnose“ sa svakim kandidatom u ovom izbornom procesu na Tajvanu i naglasili “važnost kontinuiteta u ključnim političkim oblastima“, uključujući odbranu i održavanje statusa kvo u moreuzu.
Podrška američkog Kongresa Tajvanu je snažna, ali jedna od retkih stvari koje bi to mogle da naruše bio bi svaki potez novih vlasti koji bi vodio ka pauziranju ili poništavanju obaveze da poboljša sopstvene kapacitete samoodbrane, smatraju analitičari.
“Rojters“ prenosi i da je stav pojedinih američkih zvaničnika da će Kina da poveća pritisak na Tajvan u vojnom, ekonomskom i diplomatskom smislu, bez obzira na to ko bude izabran.
Stanovnicima je ekonomija tema broj jedan
U svom uvodnom komentaru urednica britanskog “Gardijana“ Ketrin Viner piše da je i na Tavjanu, poput mnogih glasača širom sveta, stanovnicima glavna tema i prioritet ekonomija.
“Ipak, kada izađu na birališta 13. januara da izaberu novog predsednika i zakonodavno telo, u svesti tajvanskih glasača će pored svakodnevnih briga stajati i egzistencijalno pitanje budućnosti Tajvana“, napisala je Viner.
“Gardijan“ ističe i da Kina uporno tvrdi da ima suverenitet nad Tajvanom kao i da je takvu retoriku, ali i ekonomski i vojni pritisak na ostrvo pojačala otkako je sadašnja predsednica, Tsai Ing-ven iz DPP osvojila vlast 2016. godine.
List piše da, iako su glavne teme predizbornih kampanja dva glavna kandidata egzistencijalna pitanja o budućnosti Tajvana i odnosi sa Kinom, stanovnike ostrva najviše zanimaju ekonomske teme, niske plate, visoki troškovi stanovanja i loše javne usluge.
“Za mnoge glasače na Tajvanu to su i najveće zamerke vladajućoj DPP“, zaključuje “Gardijan“.
Svet
18.09.2023. 09:21
Kina oborila rekord u uznemiravanju Tajvana
Komentari
