Vesti
02.01.2022. 06:05
Đoko Kesić i Marko R. Petrović

Korak po korak

Godina velikih izazova: Šta Srbiju čeka u 2022. godini

2022. godina
Izvor: Shutterstock

Kriza je tu – ekonomska, monetarna, energetska. Pandemija nas drži za gušu već dve godine. Kako se sa svime time izboriti, pa još organizovati i referendum o promeni Ustava, predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore, i napraviti još jedan korak napred ka EU? Kosovo bismo ovog puta ostavili po strani.

Šta Srbiju čeka u 2022. godini? S obzirom na činjenicu da je ceo svet ušao u ekonomsku krizu, tačnije da još nije izašao iz nje, da se u svim svetskim ekonomijama pojavila inflacija, da je eskalirala energetska kriza, te da, s druge strane prete i novi sojevi kovida 19, budućnost, reklo bi se, nije baš svetla. Ekonomisti, uprkos tome, a pozivajući se na dosadašnje rezultate i stanje u javnim finansijama, misle da sve nije ni tako crno. Vlasti najavljuju povećanje plata za one koji zarade dobijaju iz budžeta, rast penzija, nove strane investitore i nove kapitalne investicije. Podsećaju i da se u Srbiji trenutno gradi oko 1300 saobraćajnica – auto-puteva i brzih saobraćajnica – a za kapitalne investicije u budžetu je namenjeno 486 milijardi dinara (oko 4,1 milijarde evra).

Na političkom planu, velika su iščekivanja i nadanja u pogledu predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora u aprilu. Prvi veliki politički test, međutim, dolazi već dva dana nakon proslave Nove godine po starom kalendaru, i to u vidu referenduma za promenu Ustava Srbije u oblasti koja se tiče pravosuđa, odnosno načina izbora sudija i tužilaca.

I dok se na polju dijaloga između Beograda i Prištine, realno, zbog izbora u Srbiji, ali i sveukupne atmosfere koja vlada na tom terenu, ne mogu očekivati nekakvi pomaci, napretka bi moglo da bude u pretpristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, a velike se nade polažu i u realizaciju i dalje razvijanje inicijative "Open Balkan“. A možda bi nešto na tom polju mogao da promeni novonajavljeni američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil?

Tekuća godina završena je otvaranjem klastera 4, naslovljenog sa "Zelena agenda i održiva povezanost“, u pregovorima sa EU, kao i potpisivanjem čak šest sporazuma koji bi u okviru inicijative "Open Balkan“ trebalo da olakšaju život pre svega onima koji posluju na relaciji Beograd–Skoplje–Tirana.

Ulaganje u infrastrukturu i energetiku

Mada je u prethodne dve godine kovid 19 bio "tema broj 1“, suštinski, ekonomija i pare jesu ono što građane najviše interesuje. Prema oceni dr Ivana Nikolića, naučnog saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, veoma je nezahvalno davati numeričke procene i prognoze. Kako kaže, akumulirane rizike iz ove prenosimo u narednu godinu, visoka inflacija kao posledica pandemije donela je propratne negativne efekte, a što podrazumeva izvesne promene monetarne politike na globalnom nivou.

On dodaje da je Srbija, za razliku od regiona pa čak i od nekih uspešnijih zemalja Evrope, dosta dobro podnela udar kovida "zahvaljujući pre svega promenama i reformama koje su odrađene i koje su otvorile prostor za velike kapitalne projekte koje su osnovni izvor rasta BDP-a i privredne aktivnosti“.

"Dobro je da je ta inercija izvesno preneta i u narednu godinu i možemo reći da će se nastaviti intenzivno ulaganje u velike projekte i saobraćajnu infrastrukturu. Najavljuju se velika ulaganja i u narednim godinama u sektor energetike jer je to imperativ“, objašnjava dr Nikolić.
 

Uz umereni optimizam da bismo mogli da nastavimo sa privrednim napretkom, gospodin Nikolić upozorava: "Imamo inflaciju koja je relativno visoka. Prenosimo je u narednu godinu.“

A pošto Srbija nije mimo sveta, na njenu ekonomiju odraziće se i globalna dešavanja: dr Nikolić najveći problem vidi u Evropi koja, za razliku od SAD i Kine, stagnira.

"Evropa još nije dostigla pretkrizni nivo. I to je problem. Mi smo u Evropi. Vezani smo najpre za evrozonu, ali i za ostale, i samim tim smo u neku ruku ograničeni. Bitne ekonomije evrozone vezane su za Rusiju i za Tursku. Turska je u problemu. Rusija godinama unazad stagnira ili beleži skroman rast. Imali smo i te političke promene u Nemačkoj. Puno je faktora“, zaključuje dr Nikolić.

Mirko Stamenković, monetarni stručnjak, veruje da budućnost sveta, pa samim tim i Srbije, zavisi isključivo od kovid krize.

"Što se nas tiče, nema potrebe da bilo ko sumnja u ono što je već učinjeno. Mnogi zaboravljaju da smo mala zemlja koja je prošla kroz mnogo kriza i koja ne može da se hvali brojkama koje pokazuju Amerika, Rusija ili Kina. Ali se dobro držimo. A dolaze neka ozbiljna finansijska i monetarna pomeranja pa valja očekivati da će i naša vlada primeriti monetarnu politiku novim uslovima“, veruje Stamenković.
 

Uz sve to, kako dodaje Ivan Nikolić, imamo i energetski problem koji je eskalirao sa zimskom sezonom i koji će verovatno trajati.

"Sve to se odražava na cene energenata. Naravno, veoma je nezgodna situacija u Evropi jer EU ima taj hronični problem sa pojedinim izvorima energije, a pogotovu kada je posmatramo kao nehomogeni skup sa različitim regionima i različitim karakteristikama“, dodaje Nikolić.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je teško prognozirati kolika će dubina ekonomske krize biti, ali nema nikakve dileme da ćemo u nju ući.

"Osim energetske i zdravstvene krize, rekao bih da nas čeka i određena monetarna kriza. Cena novca će se povećati, a Srbija će biti prinuđena da zbog povećanja euribora menja monetarnu politiku. Zasad smo nekako plivali kroz ekonomsku krizu, koja se dešava u poslednje dve godine, samo zahvaljujući pomoći države privredi, građanima i stranim investitorima koji uglavnom funkcionišu. Govorim o izgradnji saobraćajne, odnosno ukupne infrastrukture, znači investiciji države Srbije. Mi održavamo još uvek glavu iznad vode. Ali, svaki ćup ima svoje dno. Ne postoje zemlje koje imaju ćup iz kojeg možemo da uzimamo još nekoliko godina, a da to nema neke dugoročne posledice“, upozorava Savić.

Ustav na remontu

Petnaest godina od donošenja, mitrovdanski Ustav ide na prvi ozbiljniji remont. Taman kada se većina građana oporavi posle praktično dvonedeljnog slavlja – Nova godina – Božić – pravoslavna Nova godina – 16. januara imaće priliku da izađe na referendum o promeni Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, odnosno načina izbora sudija i tužilaca.

Promena Ustava u smislu kako bi se smanjio uticaj izvršne vlasti na izbor sudija i tužilaca je, pored ostalog, i obaveza države u okviru usklađivanja zakonodavstva sa onim koje važi u zemljama Evropske unije.

Profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov objasnio je da se ustavne promene donose zbog toga što je bilo potrebno poboljšati deo Ustava o pravosuđu.

"Sudija mora imati garancije da ne zavisi od politike. Mora biti usredsređen na predmete i ne razmišljati o tome da bi sa eventualnom promenom parlamentarne većine, do koje nužno mora da dođe pre ili kasnije, mogao biti razrešen iz nekog razloga koji je predviđen zakonom, a ne Ustavom“, objasnio je Petrov.

Kritičari predviđenih ustavnih promena pak tvrde da ni ove izmene neće poboljšati situaciju jer će, kako je to primetila sudija u penziji Vida Petrović Škero, "sve da se prebaci na zakon“.

"A mene je država ubedila odavno da se zakon može promeniti za jedan dan. Sve su stvari ostale za zakon, kao da smo najbolje uređena zemlja. Već vidim mogućnost da se na osnovu ovakve ustavne odredbe razreši sudija koga stalno prozivaju da se bavi politikom. Građani moraju da razmisle da li je njima dovoljna garantija to što će zakon da unese garantiju nezavisnosti. To će regulisati zakon. Šta ako zakon ne bude dobar“, kaže ona.

Klaster po klaster

Pune dve godine Srbija je čekala na napredak u pregovorima sa Evropskom unijom. I konačno pred kraj 2021. godine otvoren je klaster 4 – "Zelena agenda i održiva povezanost“. Ima neke simbolike u tome da je otvoren klaster koji se bavi pitanjem zaštite životne sredine baš u godini kada su u Beogradu, ali i u drugim srpskim gradovima, beležene rekordne vrednosti kada je u pitanju zagađenje vazduha, dok su poslednje mesece obeležili i protesti i blokade puteva baš zbog, pored ostalog, velikog zagađenja vazduha i potencijalno velikog zagađenja zemlje.

No, da li će sada da usledi opet jedan duži evropregovarački post? Ako je verovati ministarki za evrointegracije Jadranki Joksimović – neće. Jer, kako kaže, već se intenzivno radi na planovima za klaster 5, dok je klaster 3 već spreman da bude otvoren u prvoj polovini 2022. godine tokom predsedavanja Francuske Savetu EU.

"Već intenzivno pravimo planove za klaster 5 koji se odnosi na poljoprivrednu politiku, koheziju i resurse, a koji se prirodno naslanja na klastere 3 i 4 i gde se reforme sukcesivno nastavljaju i čine jednu zaokruženu celinu ozbiljnih reformi“, rekla je Joksimovićeva.
 

Treći klaster ili "konkurentnost i rast“ tiče se, inače, informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, i carinske unije.

Peti klaster, "Resursi, poljoprivreda i kohezija”, tiče se poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike, ribarstva, regionalne politike, koordinacije strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.

Korona alfabet

Pitanje koje mnogi sve češće postavljaju jeste hoće li se virus korona smiriti pre nego što na njegovim silnim varijantama i mutacijama izređamo sva slova grčkog alfabeta? Zdravstveni stručnjaci su, ipak, optimisti i veruju da će pandemiju konačno u njenoj trećoj godini biti moguće ukrotiti.

Sve znanje i alati koji su potrebni da bi se virus stavio pod kontrolu postoje. Dostupne su velike zalihe bezbednih i efikasnih vakcina i nove metode lečenja.

Ali ne zna se da li će biti potrebno doneti teške odluke ili će se dopustiti pandemiji da nastavi da hara i time možda utaba put mnogo goroj situaciji.

"Putanja ove pandemije je u našim rukama“, rekla je nedavno novinarima Marija van Kerkhove, glavni stručnjak SZO-a za ovu krizu.

"Da li možemo da dođemo do faze da 2022. širenje bolesti stavimo pod kontrolu? Apsolutno“, rekla je i dodala: "To smo već mogli da učinimo, ali nismo.“

Isto bi se, možda, moglo reći i za stanje u Srbiji. Nakon početnog elana kada je vakcinacija u pitanju, i kada je Srbija bila među vodećima u Evropi i svetu, negde je "zapelo“, te se još nije došlo do 50 odsto vakcinisanih.

U međuvremenu je i do nas došao "omikron“ soj pa lekari upozoravaju da bismo već od sredine januara, dakle baš kada se završe slavlja, mogli da očekujemo i peti talas korone.

Godinu dana nakon što su se na tržištu pojavile prve vakcine, u svetu je primenjeno više od 7,5 milijardi doza. A do juna biće proizvedeno gotovo 24 milijarde doza, više nego dovoljno za sve ljude na planeti.

Ali manjak vakcina u siromašnim zemljama i otpor nekih da se vakcinišu nacije čine ranjivima dok novi, zarazniji sojevi virusa poput "delte“ izazivaju talas za talasom zaraze.

Službeno, u svetu je umrlo više od 5,1 miliona ljudi, premda SZO smatra da je stvarni bilans verovatno dva do tri puta veći. U Srbiji je preminulo gotovo 13.000 ljudi.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Događaji u svetu koji su obeležili 2021. godinu
2021 godina

Šta biste dodali?

30.12.2021. 12:56

Događaji u svetu koji su obeležili 2021. godinu

Svet je tokom 2021. godine nastavio da se suočava sa pandemijom korona virusa, ali to nije jedino što je obeležilo godinu za nama. Talibani u Avganistanu, Bajden na mestu predsednika SAD, odlazak Angele Merkel...
Close
Vremenska prognoza
clear sky
9°C
19.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve