Scena
30.07.2022. 14:00
Vesti
01.08.2022. 18:20
Marko R. Petrović
Intervju Miloš Škundrić
"Kada velike sile imaju velike namere, one urade sve da to i ostvare"
"Veličanstveni dokumentarac“, "obavezno obrazovno štivo“, "veličanstvena opcija za analizu istorije i aktuelnosti Evrope iz drugačije i obogaćujuće perspektive“... samo su neke od kvalifikacija koje je dokumentarac Miloša Škundrića "Dugo putovanje u rat“ zaslužio za samo mesec dana prikazivanja na "Netfliksu“.
Da pohvale na račun ostvarenja ovog beogradskog reditelja nisu bez osnova svedoči i činjenica da se posle samo nedelju dana prikazivanja na ovoj platformi (prikazivanje je počelo kajem juna) našao na top 10 listama najgledanijih filmova na "Netfliksu“ u 14 zemalja Evrope.
"To je nešto što se ne dešava svaki dan. Nisam mogao da pretpostavim takvu gledanost i to me je malo zateklo i, u svakom slučaju, vrlo obradovalo. Što se konkretnog broja pregleda tiče, mislim da to ’Netfliks’ nikada i ne objavljuje, sem za 10 globalno najgledanijih filmova“, priča Miloš Škundrić za "Ekspres“ o filmu koji govori o ratu bez prikazivanja samog rata, o ulozi medija u pripremanju ljudi za sukob, obaveštajnim greškama... Sve su to teme koje dokumentarac izbacuje na površinu i koje nas pozivaju na razmišljanje o trenutku kroz koji sada prolazi Evropa. Sledeće pitanje za Škundrića odnosi se zato upravo na to da li je tema filma uzrok njegove tolike gledanosti.
"Tema je u naslovu, to je put u evropski i svetski rat i ona, nažalost, u ovom trenutku ponovo postaje aktuelna. Ne znam, to je pitanje od milion dolara – zašto je neki film gledan, a neki nije. Kada bi to znali, onda bi svi pravili gledane filmove. Svejedno, jedino što i jeste bitno je da je film naišao na ovakav prijem.“
Scena
09.11.2021. 07:05
Željko Mirković: Kolo je teško izbaciti iz genoma
Pogotovu što je reč o dokumentarnom filmu.
"Da, to je dokumentarni film čiji je budžet neizmerno manji nego budžeti nekih sličnih projekata u svetu. A što se tiče ’Netfliksove’ top 10 liste, izračunali smo da je ovaj naš film od 30 do 400 puta jeftiniji od svih ostalih devet filmova koji su se pored njega tamo našli. Pritom, nije imao apsolutno nikakvu reklamu i najavu.“
Ovako film doživljava, da tako kažemo, svoju drugu mladost.
"Film je originalno izašao 2018, ali realno nije bio mnogo raubovan. Iako je premijera na RTS-u imala vrlo veliku gledanost, od oko dva miliona gledalaca, film nije privukao neku naročito veliku pažnju ovde. Bio je kratko u bioskopu u Srbiji i nešto malo u Francuskoj, ali ovim sada je zapravo počela prva ozbiljna distribucija filma. Od pre mesec dana dakle, i u narednih pet godina, film je dostupan publici od približno 70 miliona, koliko ’Netfliks’ ima pretplatnika u Evropi, sa prevodom na 20 jezika.“
Da li očekujete da se nađe na nekoj drugoj platformi?
"Za sada pokušavam da omogućim da film bude dostupan i u Srbiji, što nažalost, a iz razloga poznatih samo ’Netfliksu’, nije, kao i to da se nađe i na ’Netfliksu’ van Evrope. Postoje razna interesovanja odasvud, kao i za druge vidove distribucije, ali o tom potom.“
Napravili ste, što je zanimljivo, film o ratu bez rata. Koliko je bilo teško napraviti film koji se bavi uzrocima Prvog svetskog rata, a ne samim ratom?
"Pitanje uzroka Prvog svetskog rata u savremenoj istoriografiji je izuzetno bitno pitanje, zapravo među najbitnijima. Ja to, naravno, nisam znao. A zanimljivo je da kada sam pomislio da bih mogao da se bavim ovom temom, 2012-2013. godine, bukvalno za gotovo 100 godina nije bio napravljen nijedan dokumentarni film o tome. Uzroci rata su bili u prologu nekih serijala i slično, bila je svega jedna malo ozbiljnija emisija na Bi-Bi-Siju sredinom ’90-ih, ali ništa sem toga. Pogotovu ne u ovom obimu, a to je, dakle, da istražimo gde su prvi uzroci rata, gde to sve počinje. A sve, naravno, počinje sa propašću Osmanskog carstva i narušavanjem balansa snaga velikih sila. Naravno, računa se da je rat počeo onaj ko je prvi napao drugu zemlju i pucao, a to je Austrougarska. Nemci su decenijama tvrdili da su ušli u rat kao odgovor na opštu rusku mobilizaciju, ali ono što sada znamo iz tajnih dokumenata je da ni to nije tačno i da su Nemci planirali sve unapred mnogo ranije, i to skoro tačno u dan.“
Scena
22.05.2022. 09:10
Film "Znaci života“: Kako je Srbija bila uzor za Google
Scena
12.07.2021. 15:31
Zvezde mediteranskog filma o tome zašto se Srbi i Libanci odlično razumeju
Foto
Koliko sve što ste čuli i saznali ruši uvrežena mišljenja o celom tom periodu i uopšte o uzrocima Velikog rata?
"Porušilo je prvo moja znanja. Ja sam rođen, odrastao i završio fakultet u zemlji koja je izgubila gotovo petinu svoje populacije u tom ratu, a da nisam znao zbog čega se sve to desilo. To jest bila je i ovde dominantna ta priča o Gavrilu Principu, ali sem toga znao sam jako malo o svemu tome. A pritom, svi bitni istorijski podaci koje ću koristiti u filmu u stvari postoje još od 1960-ih godina i dostupni su, barem akademskoj javnosti. Zašto niko ranije to nije popularizovao na ovaj način, to je već druga stvar. Tako, ovaj film u tom smislu ne otkriva ništa naročito novo, samo pokušava da te činjenice koje postoje spakuje u formu koja bi bila zanimljiva za masovnu publiku.“
Koji su to fakti koji su dostupni još od ’60-ih godina?
"Veliki pomak je napravljen ’60-ih godina, kada je profesor Džon Rol, tada student, našao neke dokumente o tom sada već čuvenom nemačkom Ratnom savetu iz decembra 1912. godine. Na tom sastanku su kajzer i nemački vojni vrh, u saradnji sa političkim vrhom, sa kancelarom Betmanom Holvegom, odlučili da podrže austrougarski plan da napadne i uništi Srbiju, znajući da će to uzrokovati evropski rat. I određeno je da cela stvar krene za godinu i po dana od tog datuma. A datum je bio 8. decembar 1912. Godinu i po dana kasnije, dakle, počelo je ’poslednje leto Evrope’ kako ga je nazvao Štefan Cvajg.“
Da li činjenica o održavanju tog Ratnog saveta...
"Ona je srušila prvo neke moje predrasude istorijske. Naravno da ne može jedan momak od 18-19 godina da zapali ceo svet. I naravno da ne može jedna mala zemlja kao što je Srbija da manipuliše velikim silama i njihovim interesima, da ih okreće jedne protiv drugih i da pokrene evropski rat. Kada se malo stavi prst na čelo, onda je to van svake logike, zar ne? Prvo parče slagalice za mene bio je taj Ratni savet 1912. godine, i prvi čovek koga sam pozvao je sada ugledni emeritus profesor Džon Rol, koji je dokument o tom ratnom savetu i otkrio. Pozvao sam ga i on je, na moje zaprepašćenje, pristao da učestvuje u tom projektu.“
Koliko priča o tom ratnom savetu utiče i na celu priču o Sarajevskom atentatu kao povodu za Prvi svetski rat? Da li iza svega toga može da se krije, možda zvuči kao teorija zavere, mogućnost da je zapravo Princip izmanipulisan od onih koji su želeli taj rat?
"Postoje razne teorije zavere. Ali sigurno je da Princip nije izmanipulisan, to je ono što pouzdano znamo. Izmanipulisan je taj čin koji je on uradio svojevoljno, dakle s ciljem, vrlo svesno i namerno, kao što je i sam govorio na suđenju, kao što je i učesnik atentata i potonji akademik Vasa Čubrilović uvek insistirao. Oni su vrlo jasno rekli da su u Beograd samo došli po oružje. Politički atentati su u to vreme bili svakodnevni. Bili su, na primer, neuspeli atentati Bogdana Žerajića na generala Varešanina fon Vareša, Poćorekovog prethodnika 1910, pa u Zagrebu na bana Hrvatske Slavka Cuvaja 1912, svi u junu takođe. Nije Gavrilo Princip izmislio ništa novo. Naprotiv. Bilo je bar desetak uspelih atentata na visoke predstavnike država ili članove vladarskih porodica širom Evrope i sveta. Između ostalih, ubijena je supruga austrijskog cara Franca Jozefa. Ubio ju je Luiđi Lukeni, Italijan, ali zbog toga Austrija nije napala Italiju, iako je sa Italijom takođe imala teritorijalnih razmirica.
Sarajevski atentat sam shvatio samo kao epizodu u celom uzročno-posledičnom nizu događaja, u kome su ipak glavni akteri velike sile. Naravno, ostaje pitanje šta bi bilo da se nije dogodio, ali sasvim je izvesno da bi Austrougarska pronašla neki drugi povod.
Evo jedne interesantne paralele. Odmah, prvog dana snimanja filma, na koledžu u Oksfordu, desila se jedna neobična stvar, koja možda najbolje ilustruje ovu tezu. Zaustavio nas je namrgođeni portir, ali kada je čuo koga smo došli da snimamo, postao je veoma ljubazan. U neobaveznom razgovoru ispričao mi je da je proveo celu profesionalnu karijeru u policiji u Oksfordu i da je on bio jedan od dvojice inspektora koji su radili na slučaju smrti dr Dejvida Kelija. Iako sam se odmah naježio od tog podatka, tek nedavno sam shvatio ogromnu simboliku tog susreta.“
Scena
15.10.2021. 10:14
Mirjana Karanović: Na scenu će sada izaći Petrija bez rezova, kadrova, montaže...
Doktor Keli bio je engleski mikrobiolog i stručnjak za oružje koji je tvrdio da Sadam Husein nije imao oružje za masovno uništenje u Iraku.
"Tako je. Doktor Dejvid Keli je bio šef UN-ove komisije koja je utvrdila da Sadam zapravo nema nikakvo oružje za masovno uništenje. I onda se, usred cele te gužve, pod vrlo čudnim okolnostima, ubio. To je zvanična verzija. Bilo kako bilo, nakon dr Kelijeve smrti, put ka ratu u Iraku bio je potpuno otvoren. Dakle, mislim da je svima jasno da kada velike sile imaju velike namere, onda one urade sve da se to i ostvari. Isto kao što Dejvid Keli nije mogao da zaustavi velike sile, ne verujem da su Gavrilo Princip ili Srbija mogli da ih pokrenu, da utiču na njihove suprotstavljene interese i sve ono što zapravo jeste dovelo do rata.“
Pitao sam ovo za Principa zato što se pojavila knjiga, čini mi se da je engleski istoričar autor, u kojoj se spominje čak da je Apis možda bio i nemački agent.
"Nije to prvi put. I sam Maksimilijan fon Hoenberg, sin Franca Ferdinanda, još 1930-ih tvrdio je da je iza ubistva njegovih roditelja stajala nemačka tajna služba, pisao je o tome u francuskim novinama. I Dedijer je to pomenuo kao moguću opciju, ali još uvek, koliko znam, nisu pronađeni nikakvi dokazi. Na kraju krajeva, da je Apis zaista hteo nekoga da ubije, verovatno bi poslednji koga bi poslao bio jektičavi mladić poput Gavrila Principa. Obrnuto je tačno – a to je da je Principu i njegovim drugovima bio potreban Apis kao neko ko je mogao da im da oružje. Mladobosanci su delovali iz svojih sopstvenih ubeđenja. Njima niko nije manipulisao. Konačno, Gavrilo Princip je dobio sve šta je hteo – i smrt nadvojvode i ujedinjenje Jugoslovena. I večnu slavu. A ako je neko eventualno izmanipulisan u celoj priči, onda je to verovatno Franc Ferdinand.“
Koliko je bilo teško naći sagovornike za film?
"U stvari, uopšte nije bilo teško. Iako uopšte nisam poznavao istoriografsku scenu, da tako kažem, ’Gugl’ i ’Vikipedija’ su isprva bili od ogromne pomoći. A onda se u projekat uključio tadašnji student Filozofskog fakulteta, a danas već ugledni istoričar dr Miloš Vojinović, koji je dao važne sugestije i po pogledu sagovornika i po pogledu sadržine filma. Tako su se u filmu pojavila dva vodeća francuska akademika, Žorž-Anri Sutu i Žan-Pol Bled, koji je biograf i Franca Jozefa i Franca Ferdinanda, ser Hju Stron, pokojni dr Dušan Bataković. Svi naši sagovornici su inače vrhunski akademski stručnjaci, profesori sa Oksforda, Kembridža, Sorbone, Lomonosova, Univerziteta u Beču, nema stručnijih istoričara u svetu za teme o kojima oni govore u ovom filmu.“
Da se vratimo na aktuelni trenutak. U jednom trenutku u filmu, kada se navodi da je Nemačka počela medijski da priprema stanovništvo za rat, navodi se kako je trebalo pre svega Ruse predstaviti kao varvare i njih demonizovati kako bi se lakše krenulo u rat.
"Uvek mora da se demonizuje neprijatelj, da bi mobilisali ljude za akciju i da bi opravdali taj rat. To je jasna stvar. Problem sa tom pričom ide dalje i kroz mirnodopska vremena. Evo mi se danas gađamo istorijom, pogotovu ovde u regionu. Pitam se kuda to vodi. Gađamo se brojkama kao da je u pitanju neki sport, a ne grobovi i velike tragedije. Istorija se masovno zloupotrebljava za dnevnu i to najčešće domaću politiku, dok narod sve teže živi u sadašnjosti.“
I zapravo se veliki igraju i bacaju ljudima "koske“ u medijskom smislu.
"To je to, demonizovati neprijatelja. Kako inače da opravdaš zašto trošiš pare poreskih obveznika, zašto šalješ topovsko meso? Ili kako da svakodnevno objasniš običnom čoveku zašto živi tako loše – ’pa nisam kriv ja, nego onaj tamo‘.“
Da li danas imamo sličnu situaciju, bez obzira na to da je fakat Rusija u ovom slučaju agresor u Ukrajini. Da li ta demonizacija ide predaleko?
"Ne znam. Zaista je cela ta situacija oko Ukrajine toliko grozna i bolna da ne mogu ni da pratim šta se dešava. Ima jedna stara dobra poslovica, toliko poznata – ’Prva žrtva u svakom ratu je istina’. Pisaće jednom neko nepristrasan i stručan, nema dileme...“
Samo treba da prođe neko vreme.
"Tako je. To se zove istorijska distanca. Potrebna je iz više razloga. Mislim, pisana je istorija u Nemačkoj i do 1960-ih godina, ali i oni koji su se odgovorno bavili time i zaista se trudili da pronađu šta se stvarno dogodilo nisu imali pristup svim bitnim istorijskim izvorima, pre svega dokumentima u tajnim arhivama Zapadne ili Istočne Nemačke. I kada su otkrili, potpuno se promenila paradigma i percepcija nemačke uloge u istoriji Prvog svetskog rata. Evo, na primer, ni Amerikanci nisu još uvek spremni da otključaju, iako je već davno trebalo, tajne arhive oko ubistva Kenedija.“
Oni su produžili embargo na, čini mi se, još 20 godina.
"Produžili su, a zbog čega – možemo samo da pogađamo. Ja sam se trudio da u filmu svako parče informacije koje su drugi ljudi izgovorili, proverim lično. Gde god je to bilo moguće. Znači kroz izvore, kroz referentnu literaturu itd.“
Spomenuo si da je film koštao mnogo manje nego neki drugi projekti poput ovog. Koliko je bilo teško obezbediti novac?
"Mislim da je Miloš Forman rekao da se u Americi filmovi snimaju uz pomoć para, a u Evropi uz pomoć prijatelja. Tako je i ovaj film nastao u najvećoj meri zahvaljujući entuzijazmu i naporu jako malog broja ljudi i filmskih profesionalaca, sa kojima radim još od fakulteta, od kojih bi pre svega izdvojio kompozitora Nemanju Mosurovića, dizajnera zvuka Aleksandra Protića i njegovu ekipu i montažerku Anu Radojičić, koji su dali sve od sebe i u profesionalnom i u ljudskom smislu. Što se tiče finansiranja, film je pre svega finansirala moja privatna produkcijska kuća, i to u periodu od skoro dve godine, dok nije postalo očigledno za Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije da je projekat kvalitetan i da bi trebalo i oni da ga podrže, svaki na svojim konkursima, te sad već daleke 2014. Inače, svaki film koji se snima u Evropi, bilo dokumentarni ili igrani, snima se uz finansijsku podršku svog nacionalnog filmskog centra pri ministarstvu kulture, tako da ni ovaj film nije izuzetak. Jedino, da je ta podrška u ono vreme bila malo adekvatnija, ovaj film se verovatno ne bi radio četiri i po godine.
Naravno, Filmski centar Srbije je 2021. godine shvatio značaj prikazivanja našeg filma na ’Netfliksu’. Tada su pružili dodatnu podršku kako bi se legalizovala vrlo skupa inostrana arhiva korišćena u ovom filmu, za prikazivanje i izvan Srbije.“
Sad radiš na projektu "Šifra Vuk“.
"Film ’Šifra Vuk’ je takođe jedno četiri godine čekao na svoj red na konkursima FCS-a i onda se desila zaista neverovatna stvar. Kad sam prošlog leta izašao iz kovid bolnice, dočekale su me još bolje vesti i dogodilo se to da u istoj nedelji potpisujem i ugovor sa ’Netfliksom’ i ugovor sa FCS-om o sufinansiranju novog filma. Ne bih verovao da bi tako nešto uopšte moglo da mi se desi, ali kako se ono kaže – sve stvari koje se dugo spremaju dođu iznenada. “
Reč je o igranom filmu o susretima pilota JNA sa NLO-om.
"Scenario je nastao na osnovu istinitih događaja i glavni akteri su piloti Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Film govori o prostoru i vremenu koji su sada već davno izgubljeni, a koji iz ove perspektive deluju kao neka sunčana, kodahrom fotografija. U pitanju je SFRJ i 1975. godina, kada su se piloti našeg ratnog vazduhoplovstva u periodu od oko četiri nedelje susretali sa neidentifikovanim letećim objektom (NLO) iznad šireg područja Crne Gore i jadranske obale. Taj događaj je već dosta poznat u javnosti i dosta se pisalo o tome. Iz mog istraživanja jasno je da se tu dešavalo nešto vrlo neobično, što se teško može objasniti nama poznatom fizikom.“
Da li dobijamo odgovor na pitanje šta je to?
"Ne bih da kvarim, ali film zapravo neće analizirati fenomen NLO-a. Možda bi dokumentarni film mogao da se time bavi, ali mislim da je sada to ipak nemoguće. Zato je ovo igrani film i priča o običnim ljudima u neobičnim okolnostima, pre svega. To – nešto na nebu je samom svojom pojavom izbacilo Ratno vazduhoplovstvo, pa možda i JNA, iz svojih redovnih aktivnosti, ali i iz percepcije o samoj sebi napravilo je probleme određenim strukturama, proizvelo neke lične drame. Svetleću kuglu na nebu iz 1975. godine iz ove perspektive ne možemo da dokučimo, ali možemo da je upotrebimo da, u prenesenom smislu, osvetli prave karaktere naših likova, razotkrije ih i prikaže i time izazove sukob između njih, odnosno što se stručno kaže – dramu. ’Šifra Vuk’ će, dakle, biti drama sa motivom SF misterije i elementima vazduhoplovne akcije i definitivno film koji će biti i komičan i nostalgičan, ali koji će, nadam se, postaviti i neka važna pitanja svojim gledaocima.“
Komentari
