Vesti
16.12.2022. 09:52
Vesti
16.12.2022. 19:05
Mihailo Paunović
Očigledno mu se isplatilo
Od koga je Kurti učio školu
Znali smo da će biti ovako. Znali smo da će Zeleni pokušati da nas zaviju u crno. Zbog toga trenutna situacija na Kosovu i Metohiji ne treba mnogo da nas čudi.
Još kada je sredinom prošle godine postalo jasno da će nemački Zeleni biti deo, tada nove, savezne vlasti očekivano je bilo da se to odrazi na odnos Nemačke prema Srbiji, ali pre svega na pooštravanje stava prema kosovskom pitanju koje je za njih odavno rešeno.
Vesti
16.12.2022. 09:19
Pet članica EU neće menjati svoj stav po pitanju Kosova
Nemački Zeleni podršku prema kosovskim Albancima nikada nisu krili, što se videlo još 1999. godine. Joška Fišer, tadašnji zeleni ministar spoljnih poslova, bio je među najsrčanijim zagovornicima bombardovanja Srbije. Fišer je možda prošlost, ali Nemačka na istoj poziciji danas ima Analenu Berbok koja gaji identičnu naklonost prema kosovskim Albancima.
Berbokova ipak nije direktni krivac za to što su Srbi, u trenutku pisanja teksta, već peti dan na barikadama na severu Kosova i Metohije zbog hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića. Srbi su tamo svojom "krivicom“ jer su ponovo naseli na fintu prištinskih vlasti.
Tamo su zbog kapi koja je po ko zna koji put prelila čašu. Čašu ispunjenu besom, razočaranjem, ugnjetavanjem i strepnjom izazvanim neodgovornom politikom političara sa Kosova, koju neskriveno podržava Nemačka. Politikom koja se zasniva ni na čemu drugo osim na provokacijama kao što je ona Vjose Osmani da raspiše vanredne lokalne izbore na severu Kosova, iako je znala da ta ideja neće proći. Bez obzira na odlaganje izbora za april 2023. godine, finta je urodila plodom i tenzije su podignute, a održavane su ulaskom ROSU sa dugim cevima i hapšenjem Srba.
Vesti
15.12.2022. 15:55
O Dejanu Pantiću porodica i dalje ne zna ništa
Vesti
11.12.2022. 15:16
Kurti se ponovo udvara Francuskoj i Nemačkoj
Osmani i Kurti dobili su reakciju za koju su znali da će uslediti. Prava nemačka škola... Srbi su Evropi ponovo predstavljeni kao divljaci koji postavljaju barikade, kao remetilački faktor u regionu, bez obrazloženja koji su ih postupci izveli na ulice.
Nekoliko dana spinovanja i podizanja tenzija Prištini je omogućilo da iskoristi momenat. Vjosa Osmani, Aljbin Kurti i Gljauk Konjufca potpisali su 14. 12. 2022. aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji.
"Danas je istorijski dan. Četrnaesti decembar od danas ima dvostruki značaj u savremenoj istoriji Kosova. S jedne strane obeležavamo aplikaciju za članstvo u EU, a sa druge godišnjicu Vojske Kosova. Zajedno sa Konjufcom i Kurtijem, u ime Republike Kosovo, činimo odlučujući korak ka ostvarenju naše neotuđive ambicije. Danas približavamo Kosovo za korak bliže ka EU“, poručila je Osmanijeva.
Upravo ovaj 14. decembar mogao bi da bude podjednako istorijski dan i za Evropsku uniju ukoliko prihvati zahtev za članstvo. Prihvatanjem aplikacije Evropska zajednica će pljunuti sebi u lice i pogaziti sve ono što makar želi da predstavlja.
Prihvatanje aplikacije bio bi nezapamćen presedan pre svega zbog postojanja Lisabonskog ugovora iz 2007. godine koji predviđa da članice mogu postati samo države, što Kosovo svakako nije.
Vesti
14.12.2022. 14:30
Podnet zahtev za članstvo Kosova u EU
Vesti
12.12.2022. 17:04
Vučević: "Vojska Srbije ne želi ratove ali..."
Ne zaboravimo da se pre samo tri nedelje Aljbin Kurti nalazio u ulozi koja se danas prišiva Srbima sa severa Kosova. Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borelj ga je tada proglasio glavnim krivcem za neuspešan osmočasovni sastanak u Briselu na kom je glavna tema bila preregistracija tablica. I dok su pojedinci u Srbiji sastanak u Briselu, na kom su prisustvovali Vučić i Kurti, okarakterisali kao malu, ali slatku pobedu Srbije, Nedžmedin Spahiju je već tada, u razgovoru za "Ekspres“ skrenuo pažnju na nameru koja se krije iza Boreljove izjave.
"Mislim da ovim što Zapad plasira narativ da je Kurti neposlušan želi da Srbiju uvuče u zamku. Mislim da iza svega stoji želja da Srbija napadne Kosovo i da na taj način NATO interveniše u Srbiji čime bi se Srbija konačno stavila pod uticaj Zapada. Ukoliko gledamo mapu Evrope, onda ćete videti da je Srbija i dalje jedina država koja vodi svoju politiku između Zapada i Istoka. Sve ostale države okrenute su Zapadu, osim Rusije i Belorusije koje imaju svoju politiku. Narativ Zapada da je Kurti neposlušan i da vodi svoju politiku služi samo da bi se Aleksandar Vučić podstakao da interveniše na Kosovu“, rekao je nedavno za "Ekspres“ kosovski analitičar.
Vesti
11.12.2022. 17:15
Dr Stefan Surlić: "Nametnuto rešenje za Kosovo bilo bi Pirova pobeda Zapada"
Vesti
15.12.2022. 15:45
Ruski ambasador dobio instrukcije oko Kosova
Danas u jeku novonastalih tenzija i politike Aljbina Kurtija imamo situaciju da je ugrožena bezbednost Srba na Kosovu. U takvoj situaciji Srbija razmišlja o slanju vojske. Aleksandar Vučić najavio je da će 15. decembra biti doneta odluka o upućivanju zahteva za odlazak pripadnika srpske vojske na Kosovo i Metohiju. Zbog rokova za koje smo vezani, kao i svaki nedeljnik, u trenutku kada se ovaj broj "Ekspresa“ bude pojavio u javnosti odluka će već biti doneta. Međutim, već sada možemo da pretpostavimo kakav će biti krajnji epilog. Toga je svestan i predsednik Srbije.
"Usaglasili smo tekst kojim ćemo u skladu sa Rezolucijom 1244 uputiti zahtev komandantu Kfora da obezbedi raspoređivanje pripadnika vojske i policije na teritoriji KiM, odluka vlade biće doneta u ponedeljak ili utorak“, poručio je Vučić, a potom dodao:
"Nemam nikakvih iluzija da će Kfor prihvatiti zahtev Srbije, znam da će oni taj zahtev da odbiju, iako bi morali da ga prihvate. Oni će naći bezbroj razloga zbog kojih će nam saopštiti da to nije potrebno i da oni u potpunosti kontrolišu situaciju, iako na to nemaju pravo.“
Bez obzira što bi se ovaj zahtev Srbije oslanjao na Rezoluciju 1244 po kojoj Srbija ima pravo da vrati do 1000 pripadnika svojih snaga bezbednosti na Kosovo, Amerika i Nemačka su se već oglasile i konstatovale da je to neprihvatljivo.
Specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da se SAD "kategorički protive povratku srpskih snaga na sever Kosova i Metohije. Isto je poručila i nemačka ministarka spoljnih poslova.
"Kosovo je smanjilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora. Nedavna retorika iz Srbije učinila je suprotno. Predlaganje slanja srpskih snaga na Kosovo potpuno je neprihvatljivo, kao i najnoviji napadi na Euleks. Sva moja podrška ide dijalogu koji vodi izaslanik EU Miroslav Lajčak“, napisala je Berbokova nedavno na Tviteru.
Koliko god u poslednje vreme izgleda degutantno Kurtijevo udvaranje Nemačkoj koja ispružene ruke čeka na njegov poljubac i naklon, ovakva politika je očigledno isplativa. Na osnovu tvita Analene Berbok jasno se zaključuje ko je Kurtija ovaj put izvadio iz blata. To svakako nije Amerika koja ga još uvek jedina sa Zapada pritiska da formira Zajednicu srpskih opština.
Vesti
13.12.2022. 12:40
Šta se nalazi u tekstu EU osnovnog sporazuma Kosova i Srbije
Vesti
23.11.2022. 12:23
Nedžmedin Spahiu za "Ekspres": Zapad sprema zamku Srbiji
S druge strane, Nemačka gotovo da ne pominje Zajednicu srpskih opština. O tome je govorio i Ivica Dačić koji se nedavno osvrnuo na stav Analene Berbok o Zajednici srpskih opština.
"Interesuje nas naravno šta ona kaže, ona je ministar spoljnih poslova Nemačke, ali znate šta je ona meni rekla? Da nijedan premijer Kosova neće prihvatiti Zajednicu srpskih opština. Ja sam je pitao: Jel’ ste vi svesni šta govorite, oni su to već prihvatili. Zašto ste me onda terali da potpišem Briselski sporazum? Ništa mi na to ne kaže, samo me sluša. Ona je slična kao Kurti“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije.
Dačić bi odgovor na svoje pitanje zašto su ga terali da potpiše Briselski sporazum mogao da potraži u intervjuu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel za "Cajt“.
Merkelova je u tom intervjuu istakla da je Minski sporazum bio kupovina vremena.
"Minski sporazum iz 2014. bio je pokušaj da se Ukrajini da vremena. Ukrajina je to vreme iskoristila da ojača, kao što vidite danas. Ukrajina iz 2014/15. nije današnja Ukrajina. Videli ste na primeru bitke za Debalčevo početkom 2015. godine, Putin je tada vrlo lako mogao da ih pregazi. I čisto sumnjam da su zemlje NATO-a tada mogle učiniti toliko koliko danas čine da pomognu Ukrajini.“
Srbija danas u mraku maše potpisanim sporazumima na koje Zapad obraća pažnju koliko i Kurti na prava Srba na Kosovu. Postavlja se pitanje kako to Zapad planira da Srbiju privoli na svoju stranu, odnosno da je okrene od Rusije? Na štap smo se godinama navikli, a šargarepe nema ni na vidiku.
Komentari
