Vesti
19.06.2023. 14:05
Mihailo Paunović

Kosovsko pitanje

Rama i Kurti: Otvaranje novog fronta

aljbin kurti, edi rama 19.6.2023
Izvor: EPA / MALTON DIBRA

Čije je Kosovo? Ko ima veća prava na njega? Postoje bar tri odgovora na ova pitanja i u zavisnosti od ugla gledanja sva tri su tačna. Kako godine prolaze, Srbija sve manje može da se osloni na brojeve. Nije ovo više svet kao pre 30 ili 40 godina, kada je moglo da se igra na kartu istorije, na priču o "svetoj srpskoj zemlji“.

Srba je na Kosovu sve manje i Beogradu ne preostaje ništa drugo nego da pokuša na sve načine da ih zaštiti i da im kroz trgovinu obezbedi što normalniji život. Iako ti ljudi za normalno ne znaju bar dve i po decenije. Sve ostalo je budalaština, demagogija i mokri snovi ljudi čija noga nikada nije kročila na zemlju Kosova i Metohije, ali je uredno brane sa Dorćola.   

Međunarodna zajednica na Kosovo gleda kao na paket akcija u kojem Srbija nema većinu. Zna to Aljbin Kurti i zbog toga ne menja svoj politički kurs. Da mu promena politike nije ni na kraj pameti pokazali su poslednji događaji na severu Kosova.

Svestan je Kurti da smeta Americi i da će Vašington uraditi sve što je u njegovoj moći da mu pronađe adekvatnu političku zamenu.

Ali, isto tako Kurti je svestan da su ga Amerikanci potcenili. Njegov trenutni otpor Americi i Evropskoj uniji je zalog za budućnost jer ne gleda kratkoročno. Kurti se svojom agresivnom i nerazumnom politikom bori za što veći deo kolača kod glasačkog tela. Bori se da u budućnosti u svojim rukama drži što veći broj akcija Kosova jer je svestan da za protivnika nema samo Srbiju. 

Svojim političkim delovanjem isterao je na površinu još jednog protivnika, Edija Ramu. Godinama unazad ovaj sukob je tinjao i čekao pravi momenat da se zapali.

Otkazivanjem sastanka vlada Kosova i Albanije ovaj front je zvanično otvoren.

"Nalazimo se u uslovima zaoštravanja odnosa između Kosova i cele evroatlantske zajednice, ovaj sastanak ne može da bude održan u očekivanom formatu, nakon što sam razgovarao sa visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Đuzepom Boreljom“, objasnio je Rama na konferenciji za štampu i dodao:

"Mi smo 100 odsto protiv načina na koji deluje kosovska vlada“, poručio je on.

Nije mnogo prošlo, a Priština je poslala svoj zvanični komentar na ovu jednostranu odluku.

"Zajednički sastanci su veliki organizacioni poduhvat, kojem je prethodio veliki rad ministarstava na pripremi za taj dan. Sutra je trebalo da bude potpisano 13 novih sporazuma, čiji je cilj da zbliže naše ekonomije, pravosudne sisteme, sisteme obrazovanja, kulture... Najviše će izgubiti građani“, navodi se u saopštenju vlade u Prištini.

Zapad upravo to i želi. Da sankcije, zbog neodgovorne politike Aljbina Kurtija, osete građani Kosova. Amerika i Evropska unija su svesne da bi sankcije usmerene prema lideru Samoopredeljenja od njega samo napravile žrtvu i doprinele rastu njegove popularnosti. S druge strane, delimična ili potpuna izolacija Kosova potencijalno bi mogla da izazove gnev među kosovskim stanovništvom koji bi se vremenom usmerio prema Kurtiju.

Momenat

Postoje tri škole mišljenja koje govore o tome šta je inspirisalo Edija Ramu da povuče ovakav potez. Prva je da je ovo nije ništa drugo nego udvaranje Zapadu koji okreće leđa Aljbinu Kurtiju. Druga – da je ovo tipično skretanje pažnje sa unutarpolitičkih problema koji potresaju Albaniju. I treća, koja govori o tome da Rama koristi momenat kako bi ojačao svoj politički uticaj među Albancima.

Mi biramo treće mišljenje iz prostog razloga što smo nagoveštaj da se nešto sprema na relaciji Kurti – Rama dobili još onog trenutka kada je premijer Albanije poslao na adresu Evropske unije svoj predlog nacrta formiranja Zajednice srpskih opština.

"Svakim danom sve više verujem da je stvaranje Zajednice ključ da se konačno otvore vrata za međunarodnu afirmaciju Republike Kosovo, njeno priznanje od svih, njenu stolicu u Ujedinjenim nacijama i na svim međunarodnim forumima i međusobno priznanje sa Srbijom“, rekao je Rama nedavno dodavši da "nije njegova dužnost da konsultuje bilo koju stranu“, misleći na Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.

Da se nije konsultovao sa Kurtijem, postalo je više nego jasno kada se lider Samoopredeljenja oglasio.

"Ne sumnjam da albanski premijer Edi Rama smatra da je njegov predlog nacrta statuta dobar i, pošto je tako, ja predlažem da ovaj nacrt statuta za nacionalne manjine predstavi predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, na narednom skupu ’Otvorenog Balkana’ za Albance u dolini“, rekao je Kurti.

San o Velikoj Albaniji

Ramina zainteresovanost za Kosovo, odnosno za Albance sa Kosova, nije nova. Ono što je novo jeste situacija u kojoj se Kurti nalazi i koja je navela premijera Albanije da pokrene mini-ofanzivu iz koje želi da izađe kao lider svih Albanaca, a sve zarad stare ideje, koju nikada nije ni krio – ujedinjenje svih Albanaca.

"Opšte je poznato da ja imam svoje ideje i svoj pristup, cilj je isti, mislim da Srbija treba da prizna Kosovo, da traži oproštaj, a na kraju ovog procesa Albanci treba da se ujedine“, rekao je Rama početkom ove godine za TV Kljan.

Iste snove deli i Aljbin Kurti, a o njima je poslednji put javno govorio baš nedavno.

"Juče (10. juna) je, dragi aktivisti, bilo 145 godina Prizrenske lige, kada su naši aktivisti vratili slogane ’Liga je živa’ i ’Mi smo jedno’. Ne zaboravljajmo važnost istorije i jedinstva jer svi želimo snažno da idemo napred“, rekao je Kurti ističući da je "ujedinjenje glavni cilj“:

"Naš cilj je određen nedovršenim projektom Prizrenske lige, a naš kompas je politička misao koja ide od Samija Frašerija do Fana Nolija, sestara Ćirijazi i sve do Ukšina Hotija“, rekao je Kurti.

Možda Aljbin Kurti i Edi Rama imaju isti cilj i želju da budu lideri svih Albanaca, ali put kojim do njega žele da dođu nije isti. Tako bar tvrdi Edi Rama.

"Albanci se moraju ujediniti. Naravno, i Kurti želi isto, ali ja drugačije razmišljam o putu do toga. Ja mislim da je moj put kraći, ali Kurti treba da odluči šta Kosovo treba da radi“, rekao je albanski premijer početkom godine za TV Klan.

Ukoliko krenemo od toga da Rama svoj put ka konačnom cilju smatra kraćim i ukoliko se naslonimo na njegov nedavni predlog nacrta o formiranju ZSO (u koji javnost još uvek nije imala uvid), mogli bismo da nagađamo da albanski premijer ne računa u potpunosti na sever Kosova kao na deo albanskog sveta. Za razliku od Kurtija, Rama je, verovatno, spreman da trguje sa severnim delom Kosova kako bi se došlo do konačnog sporazuma. Iz ugla Zapada i svih onih koji podržavaju Briselski i Ohridski sporazum, a samim tim i formiranje Zajednice srpskih opština, ovaj pristup je ispravniji i to je sve što žele od Aljbina Kurtija, kada znaju da na suprotnoj strani imaju Srbiju koja je spremna na kompromise da bi se situacija na Kosovu i Metohiji konačno stabilizovala i da bismo, kao region, konačno došli do trajnog rešenja.

Bez obzira na to čiji je put kraći, Kurti i Rama imaju istu ideju koju ne kriju, a to je ujedinjenje Albanaca. Ramina situacija je ipak u odnosu na Kurtijevu znatno drugačija. Rama je premijer priznate države, dok Kurti sebe smatra premijerom države koju na duže staze vidi kao deo jedne veće ideje. Njegovo srce nije obojeno plavom i žutom, već crvenom i crnom bojom, i to će jednog dana morati da objasni svojim biračima bez obzira na to koliko gleda dugoročno.

O Kurtijevom govoru o ujedinjenu Albanaca kao glavnom nacionalnom cilju nedavno je na svom fejsbuk profilu reagovao politički analitičar Nedžmedin Spahiju.

"Premijeru, koncentrišite se! Ne možete više da ubedite policajce i vojnike da svojim životom zaštite zastavu Kosova na severu ako pokažete da imate drugu zastavu u srcu. Ako hoćete da date Kosovo Ediju Rami, zašto su se policija ili vojnici žrtvovali za sever Kosova kada znaju da će Edi Rama vratiti celo Kosovo Srbiji kao što je to učinio njegov politički prethodnik Enver Hodža“, napisao je Spahiju.

Zapadni deo međunarodne zajednice je više puta isticao da ne želi novu Republiku Srpsku na severu Kosova i to je u redu. Samo bi isto tako bilo u redu da nam daju odgovor na pitanje da li im na Balkanu treba Velika Albanija jer nemoguće je da su slepi pred onim što se dešava.

Sprečen teroristički akt

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, antiterorističke grupe posebne jedinice policije, uhapsili su 14. 6. ove godine na teritoriji centralne Srbije u administrativnom pojasu prema Kosovu i Metohiji tri pripadnika tzv. Kosovske policije.

Kako se navodi, sva trojica bili su naoružani automatskim oružjem i u punoj ratnoj opremi sa GPS uređajima i mapama. 

"Brzom i efikasnom akcijom srpske policije uspešno je sprečen pokušaj tzv. Kosovske policije da upadom na teritoriju centralne Srbije izvrši akciju koja po svim parametrima predstavlja teroristički akt s ciljem dodatne destabilizacije i eskalacije sukoba uperen protiv Republike Srbije“, navodi se u saopštenju.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ramin predlog o ZSO stigao na adresu Evropske unije
Kosovo

Nacrt teksta

09.06.2023. 17:56

Ramin predlog o ZSO stigao na adresu Evropske unije

Nacrt teksta o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu koji je premijer Albanije Edi Rama predao Parizu i Berlinu, stigao je i na adresu Evropskog saveta, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) izvori iz te institucije.
Close
Vremenska prognoza
few clouds
26°C
23.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve